Kreće Prolećna Škola trčanja

Sa prvim martom, Beogradski trkački klub sprema se da upiše petu generaciju škole trčanja u ovom obliku, Do sada je kroz Školu prošlo više od 900 trkača i trkačica, a 80% njih istrčalo je svoj prvi polumaraton, upravo po proverenom programu koji početnike lako i efikasno uvodi u svet trčanja.

U Prolećnoj školi trčanja naučićete tehniku trčanja, dobiti sve potrebne informacije o ishrani, opremi, i drugim stvarima koje su vam do sada bile nejasne. U roku od 4 meseca sa tri treninga nedeljno, bićete spremni da istrčite svoj prvi polumaraton. Diplomski ispit prolećne škole trčanja je Noćni maraton u Novom Sadu! (kraj juna 2015.)

https://www.youtube.com/watch?v=RRNmCuTAs_g

Dodatno, u školi ćete imati i tri ozbiljna treninga nedeljno, koji pored trčanja podrazumevaju i vežbe snage, koje će usavršiti vašu tehniku, a vama pomoći da izgradite zdravo i funkcionalno telo. Sa vama rade profesionalni treneri sa DIF-a, a Škola je podeljena u pet grupa, u zavisnosti od spremnosti tako da ćete u svakom trenutku biti u grupi koja vam najviše prija.

Vaše pitanje: “Da li ću moći da smršam, ili, da li ću moći da saznam kakve patike je potrebno da kupim” ili nešto treće, odgovor je – da! Pored trčanja, tu su i edukativne sesije i odgovori na pitanja.

U svakoj školi koju ste do sada pohađali upoznali ste nove drugare. Neki od njih su vam ostali prijatelji i danas. Škola trčanja će vam pružiti priliku da ponovite taj doživljaj. Radujte se novom društvu pred kojima su iste nedoumice i izazovi.

Zašto Škola trčanja?

• Često nemam motivaciju da trčim sam/a
• Ne mogu da probijem granicu od 5, 10, 21, __ km
• Želim da popravim svoje vreme na polumaratonu
• Potreban mi je nov izazov
• Glupo mi je da sam/a putujem na trku
• Trčanje i žurke su sjajan koncept

Ako ti je makar na jedno od ovih pitanja odgovor DA onda je škola trčanja koncept koji bi trebalo da razmotriš! Ona te ne uči da trčiš, jer tvoje telo to već i samo zna već ti pruža bezbedno i jednostavno okruženje u okviru koga ćeš najbrže napredovati, gde te neće mrzeti da ustaješ radi treninga, gde ćeš upoznati sjajne ljude, koje god da si godište!

Termini

U martu su predviđeni sledeći termini i lokacije:

• Utorak 18h  Splav Kolos, Kalemegdan donji grad
• Četvrtak  18h Splav Kolos, Kalemegdan donji grad
• Nedelja 10h kafe Šuma – Ada Ciganlija

Pored njih često su planirani i treninzi iznenađenja, kao i aktivnosti koje ne bi odmah povezao sa trčanjem: druženja, žurke, putovanja,

Cena

Prva rata iznosi 4 000 RSD i plaća se na UPISU. Druga rata od 3 990 RSD se plaća do 1. maja.

Za jednokratno plaćanje na upisu cena iznosti 5 990 RSD

Prijava

Je otvorena do popunjavanja mesta,  – kako se prošli semestar rasprodao, a broj mesta je ograničen na 200 savetujemo da se prijaviš na vreme :)

PRIJAVI ME U ŠKOLU TRČANJA

Kontakt

• Beogradski trkački klub
• E: kontakt@belgraderunningclub.com
• T: +381 63 723 64 29
• Školatrčanja.com

https://www.youtube.com/watch?v=QDiyVnD523A

Rekli su:

 BRC mi se sviđa zato što je novi i potpuno drugačiji, nepretenciozni vid bavljenja sportom. Akcenat je i na druženju, a ne samo na treniranju + gomila pozitivne energije!!! Iz ove moje ekipe s kojom se družim svako dovodi nekoliko polaznika sledeći semestar. Priča se već širi. – Ivana Šijan

Škola trčanja je pravi izbor za svakog ko kao i ja ima veliku odbojnost prema teretanama i treninzima koji se odrzavaju u zatvorenom prostoru. Isto tako, mislim da su se oni koji smatraju da nema nista lepše od solo trčanja, uz omiljenu plejlistu I onako kad si sam sa svojim mislima, malko prevarili jer je trčanje u grupi, sa ljudima koji su kao i ti zaljubljenici u ovaj vid rekreacije, koji su tu da te bodre i pomognu da kilometre ni ne osetiš, nešto što jednostavno moraš doživeti… – Sanja Bijelić

The post Prolećna Škola trčanja – energija na korak do tebe! [UPIS DO 6. MARTA] appeared first on TRČANJE.rs.

Važno je da shvatite da ukoliko planirate da trčite, najbolja investcija koju možete da napravite (pored planskog treninga i angažmana trenera)  jeste kupovina namenskih patika za trčanje.

Iako možete početi da trčite u basket ili fudbalskim patikama koje  već imate kod kuće, obavezno pogledajte šta nisu patike za trčanje i u jednom trenutku pazarite prve patike za trčanje.

Opcije: Gde kupiti patike za trčanje?

U Srbiji trkačku opremu možete kupiti u monobrend radnjama, tj prodavnicama koje prodaju samo jedan brend: Nike, Adidas, Asics, Salomon. Za opremu ovih brendova zaduženi su generalni distributeri: Sport Time, Beosport, Tref sport…

Multibrend radnje su one prodavnice u kojima možete kupiti modela rezličitih proizvođača. To su: Sport Vision, Đak, Planeta sport, Intersport, N-Sport i drugi.

Pored regularnih radnji, mnoge prodavnice imaju svoje OUTLET radnje u kojima možete naći stare modele koji su sniženi do nabavnih cena. Nećete naći sve modele, ali ono što nađete biće stvarno najpovoljnija kupovina.

Pored domaćih prodavnica jedan od načina da dođete do patika i opreme za trčanje su i:

• Online prodavnice kao što je npr wiggle.com koje šalju povoljnu opremu u Srbiji
• Posete maratonskih sajmova, koji se organizuju dan-dva pre same trke (Ljubljana, Berlin…)
• Specijalizovane radnje za trkačku opremu u svim većim gradovima u svetu, gde vam stručni prodavci mogu pomoći pri izboru.

Šta uraditi pre kupovine patika za trčanje?

Naravno, pre kupovine savetujemo da  se informišete o patikama na Trčanje.rs. Možete postaviti i pitanje u našoj sekciji VI PITATE.

Ako ste trčali pre toga, ponesite te patike sa sobom u radnju. To vam samo može pomoći da lakše odredite koje vam patike savršeno odgovaraju.

Šta da radim kada dođem u radnju?

Kada ste pronašli sportsku radnju, planirajte da potrošite bar pola sata ili 45 minuta u njoj. Ne žurite u odabiru patika. Pogledajte sve izložene patike za trčanje. Tako ćete lakše da vidite koji modeli su tu i koliko koštaju. 

Dok gledate izložene modele, prodavac će vas po pravilu pitati da li može da vam pomogne. Ono što prodavac sigurno zna jeste spisak novih tehnologija koje patike poseduju – distributeri organizuju prezentaacije novih modela u radnjama. U protekle 3 godine urađeno je više edukacije iz oblasti trkačke opreme za prodavce. Ovo nikako nije garant da je prodavac upoznat sa potrebama trkača (izuzev ako nije rekreativni trkač, što je veoma retko) i da vam može pomoći da izaberete najbolju patiku za vas. Možete pitati prodavca, da li on trči, ukoliko ne trči, sve što vam govori uzmite sa rezervom. Duboko znanje dolazi samo iz iskustva.

U kupovinu obavezno krenite sa čarapama za trčanje koje obično koristite na treningu. Pogrešne čarape, na primer pretanke ili predebele će vam dati pogrešan utisak o patikama dok ih probate. Ako nemate čarape za trčanje, prvo njih kupite, pa tek onda probajte i patike.

Ako nosite anatomske (ortopedske) uloške, ne zaboravite i njih da ponesete.

Ako niste sigurni koja je vaša veličina obuće, izmerite oba stopala po dužini i poprečno. Kod mnogih proizvođača patika su brojevi dati i u centimetrima, Evropski brojevi na primer 43, američki, ili britanski kod jednog brenda mogu da budu veći nego kod drugog, pa ih uzmite sa rezervom. Vaše stopalo može zbog uticaja trčanja i starenja da se proširi i produži, pa nemojte da se začudite ako vaše patike budu za pola broja ili ceo broj veće nego što ste ranije nosili.

Postoji obilje pravih radnji, pa i lanaca sportske opreme. U ponekim radnjama patike su odvojene prema nameni i polu, pa možete naći sekciju za trčanje. OPREZNO, jer i u njoj modela koji uopšte nisu patike za trčanje!

Osećaj: Obavezno probajte pre kupovine

Nikada ne kupujte patiku za trčanje da je pre toga niste probali. Kalupi i istih brendova se razlikuju, tako da vam broj 45 od istog proizvođača može biti uzak / širok ili samo malo kratak – dovoljno da vam usled udaranja prstiju u prednji zid patike poplave  i poodpadaju nokti.

Kada obučete patike, možete uraditi par skokova, napraviti par koraka i OBAVEZNO istrčite par dužina duž radnje. NEMOJTE DA SE STIDITE. U svim ozbiljnim trkačkim radnjama u svetu postoji traka za trčanje, na kojoj odmah možete probati patiku za trčanje. Ako je u radnji ne poseduju ostaje vam da potrčite i osetite kako patika “leži”.

Osećaj u odgovorajućim patikama za trčanje

Ono što tražite jeste komforan osećaj u patikama za trčanje. Patika treba da bude “fit”, tj da dobro leži, ali noga unutra treba da ima prostor. Posebno je važno da je peta fiksirana u patici i da tu imate dobar osećaj da vam noga čvrsto leži u patici.

Nije problem ako patika čak i malo više šeta u prednjem delu gde su vaši prsti. Prsti prilikom udarca u podlogu se šire, tako da treba da postoji mesto za njih gde će moći slobodno da se ispruže i rašire.

Neophodan uslov za dobru patiku jeste odgovarajuća dužina. Bolje je uzeti patiku čak i jedan broj dužu, nego milimetar kraću. Gotovo po pravilu početnici koji biraju prvu patiku za trčanje (a nisu pročitali naš vodič) izaberu kraću / taman patiku za trčanje. Ono što verovatno ne znate, jeste da se usled trčanja noga širi, te da kada trčite nizbrdo, noga se kreće prema napred. Sve ovo izaziva da vaši pristi (posebno palac) udaraju u prednji deo patike za trčanje. Posledice su veoma lepi plavi nokti koji posle otpadaju.

Raspon cena patika za trčanje

• Nebrendirane patike za trčanje, white label, tj serije patika koje se prave u Kini i na koje možete okačiti vašu marku su ubedljivo najjeftinija varijanta patika za trčanje. Njihova cena ide ispod 20 evra. O ovim patikama nemamo pojma :)
• Donja serija patika brendiranih proizvođača ima cene od 40-60 EUR. To su patike koje ne uključuju inovaciju i tehnologiju koju taj brend razvija i ugrađuje u skuplje modele. Verovatno da ove patike nisu specijalno dizajnirane. No ove patike suštinski rade posao.
• Srednji nivo cena patika se kreće od 90 – 120 EUR. Ovde spada najveći broj patika za trčanje i u ovom rangu se mogu kupiti otpimalne patike za trčanje. Čak i skuplji modeli na popustima ili u outletima se spuštaju do ove cene, tako da za stotinak evra sigurno možete kupiti odične patike za trčanje.
• Preko 120 EUR, pa sve do 180 EUR su modeli patika koji su po pravilu ili specifični za tačno određenu grupu trkača ili uključuju poslednje inovacije kompanija.

Razgovor sa prodavcem

• Popričajte sa prodavcem o vašim trkačkim navikama. Faktori poput dužine trčanja, nedeljne kilometraže, trke,  podloga na kojoj trčite ili budući planovi mogu pomoći prodavcu da vam predloži neke modele patika.
• Ako nemate neki trkački staž, budite iskreni. Ako ne razumete tehnologiju i termine, pitajte za pojašnjenje.
• Ako tek počinjete sa trčanjem, nemojte pretpostavljati da vam trebaju najjeftinije patike. Takođe ni najskuplje patike ne moraju da budu optimalne za vas.
• Pazite da vam patike ne budu knap, uvek neka bude jedan cantimetar prostora između najdužeg prsta (drugog) i vrha patika. Vaši prsti ne treba da budu stišnjeni. Peta ne treba da ima previše prostora da kliza po unutrašnjosti patike u koračanju ili trčanju. Ovo trenje stvara žuljeve. Ako nešto od ovoga ne odgovara, ne kupujte te patike.
• Probajte razne brendove patika. Jedan brend ne mora da bude bolji ili lošiji od drugog. Budite temeljni. Obujte vaše čarape i ako nosite ortopedske uloške stavite ih u patike i prošetajte po radnji. Ako vam se učini da nisu dobre u hodanju, sigurno ne valjaju ni u trčanju.
• Odlučite se da probate dva para koji vam najbolje stoje i najudobniji su. Nazujte po jednu različitu patiku i prošetajte ili potrčite po radnji. Tako ćete videti koje su patike najbolje za vas.
• Pitajte prodavca da li je moguće zameniti patike ako ne odgovaraju. Po zakonu o zaštiti potrošača, imate prava da patike vratite uz fiskalni račun pod uslovom da su čiste i da nisu bile nošene. Zato uvek čuvajte račun. Garancija na patike je 6 meseci od dana kupovine.

Na šta da obratite pažnju kod patika?

• Manja težina patika znači veću brzinu u trčanju ali istovremeno smanjuje moć apsorpcije udara. Trening patike moraju biti teže od takmičarskih. Ako vam rezultati nisu presudni, kupite bolje patike za trening, one čuvaju zglobove boljom amortizacijom.
• Najkvalitetniji brendovi su Mizuno, Asics, Nike Adidas, ali su zbog toga i skuplji od ostalih. New Balance, Puma, Reebok, su malo jeftiniji, a solidni, dok su Joma i ostali brendovi još jeftiniji, što samo po sebi ne mora, ali može da govori o količini novca koje kompanije ulažu u istraživanje i razvoj novih modela. Dešava se da i dobar brend ima patike koje vam nisu udobne. Pored ovih u inostranstvu ćete nači i Scott, Zoot, Saucony, Vibram, Brooks patike za trčanje…
• Materijal lica: osnovno je da je lice patike izrađeno od više materijala. Mesh (mrežasti materijal) napred i sa strane je obavezan za lakšu perspiraciju (da se noge nebi znojile). Ako je moguće, gledajte da mesh nije bele boje, manje se vide fleke ako se zaprlja. Takmičarske patike imaju više mesha, što čini patike prozračnijim i lakšom.
• Ako nemate veliki budžet, ne obraćajte mnogo pažnje na marku: važan je dobar đon, uložak i kvalitet izrade. Često se van sezone i u nekim akcijama organizuju rasprodaje sportske opreme, pa je ovo idealno za nabavku patika po nižim cenama. Prošlogodišnji modeli se obično nude sa popustima. Razlika prošlogodišnjeg modela i novog dešava se da je samo u boji, dok su tehničke karakteristike gotovo identične.
• Ðon: ako gazeća površina đona nema oblik skije (zakrivljen na vrhu) a debeo na peti: patike nisu za trčanje. Osim toga đon mora da bude iz više delova različitog sastava (penasti/gumeni) u više boja, nikako iz jednog gumenog. Ðon patike ima žleb u centru pete koji pomaže u apsorbovanju udara. Prednji deo đona treba da bude lako savitljiv. Kvalitetniji đonovi imaju dodatne elemente za amortizaciju. Tvrđi delovi dona imaju ulogu da spreče torziju, uvrtanje, patike i ti elementi su sa strane i odozdo. Off road patike imaju đon sa dosta elemenata gripa, minimiziraju klizanje. Njih ne treba nosti na asfaltu jer su prilagodene za mekše terene.
• Uložak: obično je od penastog materijala presvučenog izdržljivim platnom. Često je perforiran radi bolje ventilacije. Uložak jeftinijih patika ima ravan profil i debljinu oko 3mm koja se posle određenog vremena prilagođava patici. Kod skupljih modela uložak ima i povišen obod sa strane i pozadi radi preciznijeg pozicioniranja uloška u odnosu na patiku. Ispod uloška u unutrašnjosti dona patike mogu imati dodatni medijum (honeycomb kod Reebok-a, Gel kod Asicsa, itd) za bolju amortizaciju sile udara.
• Jezičak: proverite da li je simetričan i da li omogućava dobru respiraciju. Ako je malo ustranu, to ne valja.
• Probajte patiku, napravite par koraka. Ne kupujte nikada tesnu patiku, to je siguran način za dobijanje žuljeva. To znači da ako odmah osetite da nešto nije u redu (na primer: ako savijete prste pa vas patike stežu oko domalog i malog prsta) to nije pravi izbor, jer će tu najverovatnije doći do žulja. Probajte i uporedite tu patiku sa nekom drugom, možda je ona druga udobnija.
• Čarape: Ako nosite debele čarape u patikama na treningu, onda u takvima i treba da krenete u šoping. Nije isto probati na drugu čarapu koju obično nosite uz pantalone i cipele. (Polu)maraton ne trčite u novim čarapama, zbog mogućih žuljeva. Koristite čarape koje su nošene i oprane bar 2-3 puta.
• Poželjno je imati bar dva ili više pari patika za trening, kako ne biste morali da nosite znojave ili mokre sledeći put. Za trke vam, ako nemate takmičarskih pretenzija, ne treba poseban par patika, ali nije na odmet da ako imate mogućnosti trku trčite u lakšim patika u kojima ćete dobiti važne sekunde prednosti.

Šta posle kupovine patika za trčanje?

Ovde bi trebalo dodati i par saveta iz prakse šta da nikako ne radite sa patikama, kada ste ih već kupili:

• U novim patikama ne idite odmah na trčanje preko 6km, jer ćete nabiti žuljeve ili će vas tabani peći.
• Nikada ne perite patike pred duži trening ili trku, jer ćete nabiti žuljeve – patike se pranjem skupljaju a nošenjem šire, dok se ne razgaze. U mašinama je moguće oprati patike, ali i ručno. Ako ne morate, ne perite ih.

Napravite odluku!

Izbor patika za trčanje nije izbor škole, ili kupovina kola ili stana. Zato slobodno napravite odluku i bez brige: kako bude menjali patike (nadamo se da ćete trčati barem još 10 godina :) tako će se i vaš ukus graditi. Vrlo brzo ćete vi baš biti ti koji će savetovati vaše drugare novopečene trkače i trkačice.

#VOLIMTRČANJE – lista puna popusta za trkačku opremu

Za kraj, ako ste spremni da obavite kupovinu, obavezno se prijavite na našu POPUST listu #volimtrčanje i pazarite patike, ali i drugu trkačku opremu sa stalnim popustom!

Savetnik za opremu

Od sada na sajtu na jednom mestu sve što vas zanima o opremi! Vodič za kupovinu patika, čarobnjak za izbor najboljeg modela, testovi, popusti i odgovori na vaša pitanja! Poseti Savetnika!

The post [VODIČ ZA KUPOVINU] Kako da kupim patike za trčanje? appeared first on TRČANJE.rs.

Otkriće povreda

Trčanje mi nikada nije predstavljalo prevelik problem. Zapravo, prvih 10 treninga jeste bilo pomalo problematično, ali je posle polako prerastalo u zadovoljstvo, da bi na kraju postalo najzabavnija aktivnost dana. Pošto sam relativno nov u trčanju (a i u svetu sporta uopšte), veoma lako zarađujem povrede. Ništa moderno, već standardne povrede: bol u zglobovima, problemi sa kolenima, pokosnice, tendoni (ranije nisam ni znao da postoje pokosnice i tendoni – svašta čovek nauči).

Sve moje pauze

Kada mi se prvi put javila povreda pokosnice, napravio sam ‘kratku’ pauzu od godinu dana. Hteo sam da budem siguran da je povreda sasvim prošla. Bio sam siguran još posle prvog meseca, ali nisam hteo da reskiram. Najzad, godinu dana kasnije vraćam se trčanju. Međutim, ubrzo sam ponovo zadobio povrede kolena i pokosnice. Ovog puta, vođen prethodnim iskustvom, rešio sam da ne odmaram jer bi to značilo novu pauzu. Čitao sam na Reddit-u o raznim istezanjima, metodama lečenja, tretmanima ledom… Ono što je svima zajedničko jeste da svi prvo preporučuju pauzu. Pa sam u skladu sa tim, poslušao sve savete – osim onih za pauzu. :)

Pre svakog treninga sam se zagrevao, posle svakog treninga sam se istezao. Posebno istezanje za oporavak pokosnice, posebno istezanje za oporavak kolena, posebno istezanje za oporavak ahilove tetive. Stavljao sam led na bolna mesta i probao skoro sve masti –  Icy Hot, Kamfart gel, Alpa Francofka tonik, Alga san… ima li još nekih? Počeo sam da šepam dok hodam, čak nisam mogao ni da podignem nogu bez pomoći, i to ni kada sedim. Vodio sam se time da bolovi kad-tad moraju da prestanu. Tako sam optimistično čak otišao i  na trku, „Prv do vrv“, o čemu sam već pisao. Najzad sam morao da prihvatim realnost i odlučio sam se za pauzu. Kao i prošlog puta, pauza se odužila i trajala je tri meseca, iako mi je realno za oporavak trebalo samo mesec i po.

Nove povrede

U međuvremenu sam povećao kilažu tako da sam i očekivao da se ponovo povredim. Zato sam ovog puta krenuo sporije u svoj napredak. Izdržao sam tri meseca bez povrede što je za mene rekord. Kada je već tako, odlučio sam se za napredni program u pripremama za polumaraton (iako sam do tog trenutka istrčao najviše 11km). Ova odluka je definitivno bila preambiciozna i glupa, pa mi se  ponovo javio bol u pokosnicama.

Početak rešenja i dijagnoza jednog psihologa

Možda je sada vreme da vam kažem da mi je supruga magistar psihologije. Progutao sam ponos i pitao za savet kako da prebrodim ovu povredu. Kako da pauziram (jer sam najzad, verovali ili ne, shvatio da je to jedini način za oporavak) a da ne zaglavim u pauzi. Ovo su rezultati našeg malog istraživanja:

Kod mene se problem javlja zato što ne pauziram samo sa treninzima, već stopiram celokupni trkački stil života. Da pojasnim: kada pauziram ja ponovo povećam kilažu. To se događa delom zbog fizičke nekativnosti (jer tako mora), a delom zato što počnem da jedem ćevape i pljeskavice za doručak (jer tako želim).

A rešenje je prilično jednostavno – nikako ne napuštati trkački stil života. Pauza je vreme za oporavak, a ne vreme za izležavanje. Za vreme pauze najvažnije je raditi vežbe istezanja, i to svakog dana. Ovakav pristup ne samo što ubrzava oporavak, već me održava u uverenju da sam i dalje sportista – povređen, ali sportista. Obroci treba da ostanu zdravi, trkački – za mene je to značilo odmerene količine hrane, pet puta dnevno. Shvatio sam da je hrana čak i važnija od istezanja, jer vas više puta dnevno podseća da je pauza privremena. Može da traje dve nedelje, može i dva meseca, ali je pauza, a ne kraj trkačke karijere. Takođe, za vreme pauze mi je jako korisno bilo i čitanje članaka na ovom sajtu – ostajete u trkačkom društvu i održavate motivaciju. Dobra ideja je i da sklapate liste pesama uz koje ćete trčati kada se oporavite. Ja sam čak i kupovao audio knjige kako bi mi trčanje bilo zabavnije kad se najzad oporavim. Znam da nije neko epohalno otkriće, ali meni je bilo preko potrebno.

Ponovo se pripremam za svoj prvi polumaraton, ali sam se ovog puta odlučio za lagani plan. Konačno sam ponosno prihvatio da sam početnik. A najzad sam se i oporavio kako treba. Oporavak je trajao dve nedelje – tačno onoliko koliko mi je trebalo.

Ono što sam shvatio je da ovaj sport ne može da se trenira po principu sve ili ništa. Ključni momenat je umerenost.

Toliko od mene. Nadam se da će nekome biti od pomoći.

The post Gde je motivacija kada mi je najviše potrebna? appeared first on TRČANJE.rs.

Rezultati trke SREBRNO JEZERO POLUMARATON 1. 2. 2015.

1. Ivan Miškeljin 1: 22: 00
2. Đorđe Zdravković 1: 22: 19
3. Igor Smiljanić 1: 23: 54
4. Mihal Šulja 1: 25: 03
5. Goran Vendlener 1: 25: 32
6. Nenad Jovanović 1: 25: 42
7. Miloš Simeonović 1: 27: 18
8. Vladimir Riling 1: 27: 56
9. Marko Medojević 1: 28: 15
10. Shickey 33 1: 29: 56
11. Dragiša Filipović 1: 30: 51
12. Zoran Radičanin 1: 31: 11
13. Edvard Halas 1: 32: 48
14. Vuk Terzin 1: 33: 55
15. Miloš Batinić 1: 34: 14
16. Miloš Terzić 1: 34: 22
17. Dragana Baljević (I) 1: 34: 23
18. Miljan Milojković 1: 34: 32
19. Jeremy Lang 1: 34: 39
20. Nemanja Korać 1: 35: 08
21. Bojan Dimitrijević 1: 35: 18
22. Dragan Đ. Ćirić 1: 35: 57
23. Ivan Ivanović 1: 36: 26
24. Petar Vlatković 1: 36: 27
25. Nikola Miljković 1: 36: 58
26. Ivan Marković 1: 36: 58
27. Danijel Topić 1: 37: 11
28. 1: 37: 33
29. Miodrag Marjanović 1: 38: 03
30. Bojan Jocić 1: 38: 15
31. Zarija Milanovic 1: 38: 20
32. Mihailo Živković 1: 38: 32
33. Filip Rudaković 1: 38: 32
34. Dalibor Jović 1: 38: 52
35. Gregor Milanović 1: 39: 19
36. Slavoljub Jovanović 1: 40: 50
37. Petar Pantović 1: 41: 11
38. Ivan Barbarić 1: 41: 39
40. Marko Petrović 1: 42: 33
41. Kristifor Mancu 1: 43: 08
42. Stefan Ranitović 1: 43: 09
43. Toma Milanović 1: 43: 26
44. Ratko Veselinović 1: 43: 33
45. Dejan Marković 1: 43: 51
46. Bojan Jovićević 1: 43: 51
47. Ognjen Šakota 1: 43: 51
48. Miloš Lazić 1: 43: 51
49. Milan Marjanović 1: 43: 51
50. Marinko Knežević 1: 44: 17
51. Branko Jocić 1: 44: 34
52. Vladimir Sremčević 1: 44: 52
53. Aleksandra Burkanović (II) 1: 45: 06
54. Marko Tomić 1: 45: 27
55. Aleksa Jovanović 1: 45: 40
56. Tanja Stojanovski (III) 1: 45: 55
57. Vuk Tubić 1: 45: 56
58. Vojislav Popov 1: 46: 20
59. Milan Krezović 1: 46: 24
60. Gojko Kostić 1: 47: 09
61. Nataša Tomašević 1: 47: 14
62. Nikola Nikolovski 1: 47: 18
63. Jovica Cucić 1: 47: 30
64. Zoran Prekogačić 1: 47: 57
65. Nikola Spasković 1: 48: 30
66. Aneta Arifi 1: 48: 31
67. Biljana Popović 1: 48: 31
68. Zoran Marković 1: 48: 31
69. Vojislav Ivković 1: 48: 35
70. Miodrag Burić 1: 50: 00
71. Ivan Šuleić 1: 50: 11
72. Dragana Grozdanić 1: 50: 20
73. Danijela Radisavljević 1: 51: 17
74. Stupar Aleksandar 1: 51: 21
75. Zoran Radosavljević 1: 51: 39
76. Ivan Dugandžić 1: 51: 43
77. Milovan Lučić 1: 52: 07
78. Ivana Stanković 1: 52: 20
79. Nikola Srebrić 1: 52: 20
80. Zorica Teofilović 1: 52: 49
81. Strahinja Dedaić 1: 53: 13
82. Bogdan Vasiljević 1: 53: 35
83. Filip Milenković 1: 53: 40
84. Slobodan Petković 1: 53: 52
85. Srećko Mićić 1: 54: 13
86. Katarina Bučarević 1: 54: 14
87.
88. Rajko Golić 1: 54: 45
89. Michael Becker 1: 54: 47
90. Petar Krajnović 1: 55: 26
91. Saša Veljović 1: 55: 43
92. Tamara Čanković 1: 55: 54
93. Nemanja Jovanović 1: 55: 54
94. Nikola Hajduković 1: 55: 54
95. Bojan Trifunović 1: 57: 13
96. Aleksandar Bokarev 1: 57: 14
97. Vladimir Atanasoski 1: 57: 19
98. Nemanja Joković 1: 57: 40
99. Igor Stogov 1: 58: 57
100. Snežana Mitrović 1: 58: 57
101. Branko Starčević 1: 59: 06
102. Dragan Žigić 1: 59: 08
103. Bojan Vukojević 1: 59: 18
104. Stefan Kostadinović 1: 59: 28
105. Natalija Maričić 1: 59: 42
106. Biljana Conkić 1: 59: 47
107. Violeta Jović 1: 59: 55
108. Dragan Ćirić 1: 59: 55
109. Goran Boričić 1: 59: 56
110. Zoran Manojlović 2: 00: 02
110. Dragica Mitić 2: 00: 03
111. Dejan Mitić 2: 00: 20
112. Zvonka Gazivoda 2: 02: 22
113. Živojin Mišić 2: 02: 26
114. Bojan Maksimović 2: 03: 26
115. Danijel Stojanović 2: 03: 37
116. Marija Berić 2: 05: 50
117. Dragoslava Petrović 2: 05: 54
118. Miroslav Čolić 2: 07: 40
119. Ana Spasojević 2: 08: 15
120. Čedomir Stevanović 2: 08: 16
121. Čedomir Stevanović 2: 08: 16
122. Dragan Milić 2: 09: 55
123. Ljubivoje Grbović 2: 09: 55
124. Ljubomir Trkulja 2: 09: 57
125. Saša Tucaković 2: 10: 23
126. Miloš Đikić 2: 10: 23
127. Marko Bosić 2: 10: 23
128. Ksenija Luković 2: 11: 17
129. Danilo Cvijetić 2: 11: 20
130. Aleksandar Rajić 2: 11: 23
131. Marina Prelić 2: 13: 09
132. Dragan Pavlović 2: 13: 29
133. Lepa Aleksić 2: 13: 40
134. Ana Atanasoska 2: 13: 40
135. Vladimir Sedlić 2: 14: 40
136. Kristifor Bogdanović 2: 14: 40
137. Nataša Sarajevčić 2: 14: 51
138. Aleksandar Mijailović 2: 15: 21
139. Aleksandar Popović 2: 17: 38
140. Nenad Glušac 2: 17: 50
141. Željko Graovac 2: 18: 49
142. Miloš Mitrović 2: 19: 09
143. Sonja Stojanović 2: 19: 11
144. Aleksandra Stojanović 2: 20: 34
145. Zorana Vučković 2: 22: 54
146. Goran Antičević 2: 22: 54
147. Nemanja Katanic 2: 22: 54
148. Ivana Gazivoda 2: 23: 08
149. Nevena Bogičević 2: 23: 18
150. Jasmina Janović 2: 25: 27
151. Srđan Čolić 2: 25: 29
152. Nebojša Jovanović 2: 26: 11
153. Ivan Gligorijević 2: 29: 08
154. Tamara Momčilović 2: 29: 09
155. Vladimir Maksimović 2: 30: 14
156. Bojan Jelić 2: 30: 14
157. Jelena Obradović 2: 30: 31
158. Ana Nikolić 2: 32: 01
159. Miroslav Jeremić 2: 35: 40
160. Pavle Milosavljević 2: 36: 21
161. Sanela Janković 2: 43: 04

The post Srebrno jezero polumaraton – Rezultati appeared first on TRČANJE.rs.

U saradnji sa Skyrunning Serbia u cilju promovisanja lige i same trke Avala SkyTrail podelićemo 2 startnine nasumično odabranim učesnicima koji podele vest o trci na fejsbuku!

Pravo na učestvovanje imaju i oni koji su se prijavili i koji nisu i oni koji su već platili startninu (refundacija) i oni koji nisu :)

Sve što treba da uradiš je da na fejsbuku podeliš neki od 2 teksta koji smo već objavili na FB stranici:

SKYRUNNING LIGA

AVALA SKYTRAIL

Kako bismo mogli da evidentiramo tvoj share – promeni privacy na public. Deljenje tekstova nam je važno da bismo popularizovali skyrunning kao disciplinu i Avalu SkyTrail kao novu trku na našim meridijanima.

Ukoliko share nije public, nećemo videti ko je sve podelio link :)

Rok za učestvovanje je 15.02.2015. do 24h – Dobitnike ćemo najaviti na FB trčanje.rs i SkyRunning Serbia 16.februara!

Srećno svima :)

Ukratko o trci

Avala SkyTrail (Tragovima Srna) je trka zakazana za 1. mart 2015. približne dužine od 17km sa oko 900 metara vertikalnog uspona i isto toliko spusta. Trka obilazi jedan krug šumama Avale krećući se šumskim putevima, uskim stazama sa par kratkih deonica van staza. 

Trka startuje i završava se na platou ispred planinarskog doma Čarapićev brest. Staza je kratka i mada pojedinačni usponi gledano prema visinskoj razlici nisu preveliki izazov za one koji su navikli na brdsko trčanje, njihov raspored je odabran tako da predstavlja veliki izazov za one koji žele da stazu savladaju u najkraćem vremenu. Staza vas vodi preko nabujalih potoka, kroz stare bukove i četinarske šume, do najlepših vidikovaca i svih važnih spomenika Avale.

• Vremenski limit: 6h
• Dužina: 17km
• Vertikalna razlika: 900m D+
• finišerske medalje za sve

The post Nagradna igra – Avala te zove! appeared first on TRČANJE.rs.

Šta smatramo suplementima?

Sve mikro, makro i oligo nutrijente koje koristimo kao nadopunu svakodnevnoj ishrani, grubo gledano, delimo ih na:

• Vitamine – pogledaj članak 
• Minerale – pogledaj članak 
• Aminokiseline
• Određene biljke/ekstrakte
• Kombinacije/proizvode gore navedenog

U ovom tekstu razmotrićemo da li su aminikiseline suplementi  koje vredi uzimati.

Da bi neki proizvod definisali pod suplement on mora:

• da bude posmatran kao dodatak/nadopuna ishrani
• da bude dokazano bezbedan za ljudsku upotrebu

Suplementi dakle nisu lekovi i ne moraju da dokažu da zapravo deluju  na bilo koji način, sem da ne štete ljudskom organizmu. U zavisnosti od države postoje i različiti pravilnici kako se to dokazuje, ali za nas je dovoljno da ih shvatimo u ovom kontekstu.

Konkretna koristnost proteina u suplementaciji

Kada je reč o proteinima u ishrani – apsolutno je neophodno unositi ih. Tu se svi slažu. Oko količine i izvora se poprilično debatuje ali konsenzus labav, koliko je to moguće između Američkog koledža sportske medicine, Američke dijetetičke asocijacije i Dijetetičara Kanade ( American College of Sports Medicine, the American Dietetic Association, and the Dietitians of Canada) je da je sportistima koji se bave izdržljivošću (ti smo) potrebno oko 150% prosečne dnevne preporuke za pojedinca što izađe na oko 1.2 do 1.7 g proteina po kg telesne mase.

Primer: Ako imate 60 kila to je 72 g proteina. To nije 72 g mesa. Za tačne odnose količine proteina na 100g proizvoda konsultujte google. Ali poređenja radi u 100g piletine ima oko 30g proteina u 100g golice ima 33g proteina, u 100g ribe oko 26g u 100g tofu sira 7g, u 100g mocarele 33g i tako dalje.

Dalji konsenzus je da je tu količinu proteina moguće uneti normalnom i zdravom ishranom, ali  pojedinačne aminokiseline možda imaju dodatne koristi ako se unose kao suplementi.

Da podsetimo postoje 22 standardne aminokiseline koje ljudski organizam koristi – od toga 9 esencijalnih, koje telo ne može da proizvede samo i moramo da ih unesemo kroz ishranu. Jedan od mitova je da je to nemoguće uraditi bez životinjske ishrane ali je prilično ubedljivo opovrgnuto.

Whey protein i efekti suplementacije

Whey je protein izolovan iz surutke. Proteini surutke (whey) imaju najveću biološku raspoloživost jer mu je aminokiselinski sastav najvredniji u smislu da sadrži najviše aminokiselina razgranatog lanca (BCAA), kao i sve esencijalne aminokiseline. Surutka takođe sadrži aminokiseline leucin i glutamin koje su navažnije u izgradnji i rastu mišića.

U odnosu na druge vrste, whey protein se brže metaboliše i apsorbuje u odnosu na ostale proteina, bolje se meša sa tečnostima, posle uzimanja proteina surutke nivo aminokiselina u krvi brzo raste i stimuliše sintezu proteina više nego konzumiranje kazeina i odličan je izvor aminokiselina razgranatog lanca (BCAA).

Prema svim istraživanjima, kod osoba koje redovno treniraju, vezivanje aminokiselina za mišiće i sprečavanje oštećenja proteina nakon suplementacije je proces koji je konstantan tako da se samo razlikuje njegov intezitet a ne dovodi u pitanje postojanje. To znači da je preporuka da se proteini uzimaju neposredno nakon aktivnosti i dalje najprihvatljivija, ali da iskoristljivost aminokiselina traje vrlo intezivno i tokom noći ako se npr.whey konzumira pre spavanja.

Kada i koliko?

Raspoređivanje proteinskih obroka tokom dana je od izuzetnog značaja i to sa dozom od 20 gr/ obroku jer ona najbolje promoviše sintezu proteina u miofibrilima. Dokazano je da veće doze od te ne povećavaju efekat proporcionalno i nemaju pojačano dejstvo, već se višak proteina koristi kao energetski izvor sa metabolitima koji se kasnije oslobađaju iz organizma (npr. studije sa 40 gr whey proteina / obroku nisu dale značajne rezultate već samo oksidaciju proteina i produkciju uree kao štetnog metabolita).

Zbog toga treba da vodite računa da ne unosite više od preporučenih doza whey proteina. U savremenoj ishrani unos proteina učestvuje sa oko 10 % do 15 % (20 %) dnevnog kalorijskog unosa – optimalno je 15 %. Ne postoje dokazi da povećan unos proteina (3 g/kg telesne mase) ima efekata na povećanje mišićne mase. Višak unetih proteina koristi se za energetski metabolizam (nakon deaminacije), ili se reciklira u masti i deponuje u telu.

Sojin protein – efekti suplementacije

Po istraživanju iz 2006. u suplementaciji na slepo podjednako dobre rezultate postigli su i whey i sojin protein u odnosu na placebo uzorak. Ipak autori zaključuju da je efekat bio ukupno bio minimalan, što manje više znači  – ne očekujte previše od proteinskih suplementa.

BCAA aminokiseline – efekti suplementacije

BCAA označava tri aminokiseline: leucin, izoleucin i valin. Sve tri su esencijalne, što znači da ih organizam sam ne može proizvesti i moramo ih uneti kroz hranu. Whey protein i soja ih sadrže. Istraživanja koja su pratila efekte suplementacijom BCAA su zapravo veoma obećavajuća, ali nedovoljna. Postoji opravdano očekivanje da unošenje BCAA odlaže umor i ubrzava oporavak, i par istraživanja jeste pokazalo da je subjektivni osećaj umora mnogo niži.

Zaključak: čekamo dodatna istraživanja, ali za početak – imate ih u surutki i u soji :)

Glutamin – efekti suplementacije

glutamin kao suplement

Važna amino kiselina i čest suplement. Dosta je istraživan i ima indikacija da je suplementacija neophodna, ali prvenstveno zbog imunološkog efekta, jer je nivo glutamina kod sportista često dosta niži od normalnog.

Sa druge strane, kratkoročno niti dugoročno uzimanje glutamina zbog povećanja mišićne mase i snage pokazalo je isti efekat kao i uzimanje placeba.

Zaključak: sem ako vam zdravlje nije ugroženo nema potrebe da se suplementujete glutaminom.

Soli aspartične kiseline – efekti suplementacije

Kalijum i magnezijum aspartati su soli aspartične kiseline, aminokiseline. Pokazalo se da povećavaju aerobni kapacitet te postaju zanimljiva mogućnost u suplementaciji trkača.

Taurin – efekti suplementacije

Evo zabavne činjenice – naći ćete ga u Red Bull-u i drugim energetskim pićima. Taurin je važan u metaboličkim procesima, kontrakcijama srčanog mišića i antioksidacionim procesima.

Testiran je kao potencijalni prolongator VO2 maximuma i pokazao da zaista pomaže pri oporavku i to na ćelijskom nivou.

Zaključak

Za razliku od prethodnih članaka, istraživanje amino kiselina se pokazalo smislenijim. Iako većina nas verovatno unosi dovoljnu količinu proteina kroz ishranu ne bi bilo loše da proveri svoje izvore i da li unosi dovoljno esecnijalnih aminokiselina. Istraživanja pokazuju da nije toliko važno kada ih uzimamo, koliko da budu u dovoljnim količinama. Taurin, Glutamin i Aspartati su posebno zanimljivi i obećavajući kao mogući suplementi i savetujemo vas da dalje istražujete sami ukoliko vas ova tema zanima.

The post Suplementacija u sportu: Za i protiv #3 – Aminokiseline appeared first on TRČANJE.rs.

Imati devojku ili dečka trkača je stvarno zabavno. Odjednom imate sagovornika kome je zanimljivo da priča o intervalima, koji ima savet kako da poboljšate vaš trening, istegne list i tome slično.

Barem u početku, trening postaje mnogo zanimljiviji, jer ne trčite sami, srce vam radosno skakuće jer verujete da će vas partner ubrzati ili makar biti sjajan pejs buddy.

Kako se ova priča dalje razvija zavisi od previše individualnih faktora, ali nauka koja stoji iza trčanja nam daje par zanimljivih uvida koji možda objašnjavaju zašto zajednički treninzi nisu uvek najbolji mogući izbor :)

Šta smo naučili o hormonima?

Hormon odgovoran za kompetativnost, brzinu, fokus je naravno, testosteron. Muškarci ga u stanju odmora u startu imaju 10 puta više. U toku treninga ili trke, kod muškaraca ovaj nivo raste još više. Jer, biološki – cilj je uvek biti prvi.

Kod žena je situacija paradoksalno drugačija. Trening ili trka izazivaju pojačano lučenje oksitocina, koji naučnici pežorativno nazivaju “mazni” hormon. On je vezan za negu, saradnju, empatiju, poverenje. Stvara jake veze između majke i deteta ili zaljubljenih parova.

Društvo može da smanji uticaj koji hormoni vrše na nas, ali i da ga ojača. Ako je društveno poželjno da se takmičimo, testosteron dobija svoju pozornicu, ako je lepo da žene budu mazne … pa – neće im preterano teško pasti.

Trening dakle, evolutivno gledano, budi različite odgovore u muškarcima i ženama. Muškarci bi radije ćutljivo odradili svoj trening i skoncentrisali se da daju svoj maksimum, žene bi delile sve moguće i nemoguće teme. Ova generalizacija je, naravno – samo to.

Lično, češće se osećam kao muškarac u toj priči, i iako cenim kada drugi pričaju, meni je mnogo lakše da tokom treninga ćutim i bavim se svojim disanjem i tempom.

Lakše je u paru … barem za muškarce

Zanimljivo za našu temu je i istraživanje koje je potvrdilo nešto što intuitivno već znamo. Muški ispitanici su na traci trčali pri istom tempu, ali su ih sa strane jednom posmatrali: muškarac, pa žena, treći put niko.

Subjektivni osećaj težine trčanja kod muškaraca je najteži kada ih posmatra drugi muškarac, a najmanji kad ih posmatra žena. Potencijalni razlog je da drugi muškarac budi kompetativnu stranu kod trkača i da čak i kada ne moraju da ubrzaju, osećaju pritisak da to ipak učine. Prisustvo žena, sa druge strane, naizgled umanjuje potrebu da se bude brz. I trening se čini lakšim. Ne znam za vas, ali meni je to je jedan lep argument u prilog trčanja u ženskom društvu.

Kao i u svemu drugome, bitno je da nađete cilj vašem zajedničkom treningu. Da li je to zabava, zajedničko vreme ili zaista radite na brzini. Bržem članu para je naravno, mnogo lakše da uspori svoj uobičajeni tempo zarad sporije polovine, što može doprineti divnim zajedničkim treninzima pod uslovom da nema griže savesti ili prebacivanja.

Par pravila zlata vredih:

• Poštujte vreme i ritam vašeg partnera
• Ne pretvarajte trening u trku
• Usporite ponekada da biste podržali
• Ne insistirajte uvek na zajedničkom trčanju
• I naravno, gradite odnos i mimo trčanja

 Kako na vas utiče trčanje u paru?

The post Trčanje i ljubav – savršeni par appeared first on TRČANJE.rs.

Nagradna igra za Avala SkyTrail završila se sinoć u ponoć. Organizator je, koristeći random generator izvukao dva dobitnika za trku, oni su:

1. Mašenjka Matić
2. Srđan Vujinić

Ovim putem ih molimo da se jave organizatoru na: nikola.perac@gmail.com

Hvala svima koji su učestvovali u igri, delili postove i promovisali SkyRunning. Biće još prilika, popusta i akcija da se učestvuje, osvoji i nasmeje :)

The post Avala SkyTrail – Dobitnici appeared first on TRČANJE.rs.

Jedan od najboljih trkača sveta priča o osvajanju srebra u Melburnu, trci po suncu zbog kraljice Elizabete, veličanstvenom postupku Alena Mimuna, susretu sa Mošom Pijade, receptu za dug život, plavušama, crnkama…

Po savetu lekara moram, zbog srca, da nastavim sa vežbama i pešačenjem

VIŠE OD SPORTA

Kad se pomene trčanje uvek se pomisli na čuvenog atletičara Franju Mihalića. A kad je reč o ovom čoveku sve predrasude o broju njegovih godina i životnoj snazi padaju u vodu. On je i sad, svaki dan, na atletskoj stazi u svom Partizanu. A tu su, sa njim, svi na „ti”. Franjo im je trkački „guru”, duhovni učitelj, u pravom smislu ove reči.

Rođen je 9. marta 1920. godine u selu Ludina, pored Kutine, u Hrvatskoj, a i sad je, od svojih dvadeset šest rekorda, vlasnik jednog. To je trka na dvadeset pet kilometara na atletskoj stazi. I to nije sve. Kao veteran je prvak Balkana u brzom hodanju na pet kilometara!

Učestvovao je 1075 puta na zvaničnim takmičenjima. Najveći uspeh ostvario je 1956. godine na Olimpijadi u Melburnu kad je u maratonu (42,195 kilometra) za 2 časa i 26 minuta stigao do srebrne medalje.
Iz braka sa Ružicom, koja od razvoda živi na Pagu, ima sina Vladimira (46), koji je ostao uz oca, i unuka Marka (20) studenta.

U palatu „Politike” došao je pešice od stadiona Partizana!

Kako ste?

Do ovog časa dobro, a šta će biti, ne zna se. Više ne trčim. Žulja me operisano koleno pri skokovima, ali pri hodanju ga ne osetim, pa svaki dan, brzim hodom, prepešačim desetak kilometara.

Gde živite?

Ja sam u naselju Mirijevo, a sin je u Novom Beogradu. Nemam više nikoga od braće i sestara. Bio sam deseto dete od nas dvanaestoro. Naš otac Josip je bio krojač, a majka Veronika domaćica. Imali smo kuću na periferiji Zagreba, na obali Save.

Koje škole su bile vaše?

Posle osnovne otišao sam na grafičarski zanat. Zaposlio sam se u štampariji „Vjesnika”. Bio sam majstor na rotaciji dva lista: „Vjesnika u sredu” i „Sportskih novosti”. Sećam se iz tog vremena dvojice novinara: Vilka Luncera i Zvoneta Mornara.

Kad ste ušli u sport?

Već od desete godine bio sam, kao ozbiljan takmičar, na biciklu ili na fudbalskom terenu. Biciklista u timu Olimpa, a fudbaler u Grafičaru. A posle nekoliko težih padova sa bicikla priključio sam se atletičarima u ekipi zagrebačke Konkordije. U vreme kad sam bio fudbaler upoznao sam Stjepana Bobeka (87) koji je igrao za ekipu Ličanina, a posle toga za Partizan.

A kad ste se potpuno predali atletici?

Dogodilo se to 1947. godine. Bio sam vojnik u Subotici. Tada sam na vojnom takmičenju, u trci na tri kilometra, ne samo bio pobednik već sam, ispred drugoplasiranog, stigao na cilj sa prednošću od jednog kilometra! Posle toga me u Beograd, u Partizan, doveo čuveni atletski stručnjak Artur Takač.

Koji su vaši najveći uspesi?

Pre svih osvajanje srebrne olimpijske medalje u Melburnu. Ali, bio sam pobednik prvog svetskog krosa u Parizu (1953), pa pobednik maratona i rekorder staze u Atini, a zatim Tokiju, Bostonu, Moskvi, Londonu, Đenovi (četiri puta), Sao Paolu (dva puta), Milanu (tri puta)…

Kako ste stigli do medalje u Melburnu?

Start maratonaca na svim takmičenjima, a posebno na olimpijskim igrama, je, obično, pre podne, poslednjeg takmičarskog dana. Ali, ovoga puta se to, zbog engleske kraljice Elizabete, koja je u Melburnu zatvarala Igre, dogodilo, u najveće nevreme za trkače, od 13,30 časova, pri temperaturi od 42 stepena!

Kako ste startovali?

Tri kruga smo trčali na stadionu, pa pet, šest kilometara kroz grad. Tu je bila hladovina, od zgrada i od drveća. A kad smo izašli van grada nigde nije bilo hlada, jer po zakonu Australije, uz put, po dve stotine metara levo i desno, ne sme da bude ni kuće ni drveća. A u ono vreme bilo je samo pet okrepnih stanica, a sad ih ima dvadeset i pet. Ta prva stanica bila je na petnaestom kilometru. I baš tu mi se dogodio peh.

Šta je bilo?

Nas četrdesetak je bilo u toj vodećoj grupi. I svi smo krenuli ka stolu gde su se nalazila voda. Bio sam ispred svih. Ali neko me sapleo i ja sam „zaplivao” preko tog stola i srušio sve čaše i povredio obe noge i ruku. Desetak sekundi sam, u ležećem položaju, bio u šoku i nedoumici šta da učinim… Ipak, digao sam se i nastavio trku, a oni najbrži su mi pobegli za oko dve stotine metara.

Kako ste ih stigli?

Uspeo sam da ih stignem tek posle šest kilometara. I tu je bila okrepna stanica. Posle toga sam bio na drugom mestu, odmah iza Francuza Alena Mimuna. Iza mene je bio čuveni Čeh Emil Zatopek, nekoliko Rusa, Afrikanaca, Nemaca… I tada sam pogrešio…

Šta ste učinili?

Umesto da krenem u trku za Mimunom malo sam zakočio čekajući Zatopeka ili nekog drugog da mi se pridruži u trci za Francuzom. Ali, oni nisu mogli da me prate, a Mimun je povećao prednost… I sve tako do trideset petog kilometra, kad smo ponovo ušli u grad. Pustio sam tada korak, ali uspeo sam samo da smanjim Miminovu prednost sa četiri stotine na stotinak metara.

A kako je bilo u finišu?

Mimun je prošao kroz cilj kad sam ja ušao na stadion. Vremenska razlika između nas nije bila veća od minuta. I tada je načinio veličanstven gest. Aplaudirao je meni sve do mog ulaska u cilj, a ritam njegovog aplauza prihvatili su i gledaoci. Nije bio sebičan. Naprotiv, želeo je da zajedno proslavimo uspehe. I to smo učinili. Zagrljeni, svako sa svojom zastavom, pozdravljali smo gledaoce…

Koliko je bilo takvih slavlja?

Takvih baš ne. Mimun je izuzetan čovek. A takav je bio i Emil Zatopek. Ali drugi… U svim atletskim trkama sve je, uglavnom, kao i u životu. Najmanje ima ljubavi, a više ljubomore, zlobe, pa i mržnje. Vrlo često mi se dešavala da u širokom krugu obilazim neke rivale koji su bili spremni na sve…

Ipak, šta posebno pamtite?

Po mnogo čemu je posebna ponoćna trka u Sao Paolu, pri prelasku iz jedne u drugu godinu. Učestvovao sam četiri puta. Dva puta sam pobedio, jedanput bio drugi, iza Zatopeka, a jedanput treći. Kad sam prvi put pobedio naši iseljenici su me nosili do hotela, a usput su me zalivali šampanjcem.

A koju nesreću ne zaboravljate?

Opet je u pitanju bio Sao Paolo. Start je jeziv zbog mraka i opšte gužve. Starter nije smeo da upotrebljava pištolj, jer svi pucaju! Zato je odlučeno da se znak za start daje reflektorom. I u trenutku starta jedan fotoreporter je, zaslepljen svetlošću, uleteo u mene i oborio me. Uspeo sam, iako oguljenih nogu i ruku, da stignem sve sem Zatopeka…

Čega se rado sećate?

Kad sam u Parizu bio prvak sveta, na prvom krosu, vraćao sam se u Beograd spavaćim kolima u kojima je bio i Moša Pijade, tada potpredsednik vlade Jugoslavije. On mi se, pokazujući list „Imanite”, požalio: „Moj politički boravak u Parizu propraćen je krtkom informacijom, a tebi su posvetili celu stranu”…

Kad ste bili tužni?

Kao sportista nikad, ali to mi se proteklih godina dogodilo dva puta. Oba puta uoči Olimpijskih igara. Prvi put uoči Igara u Atini (2004) i drugi put pre polaska za Peking (2008). Molio sam sve odgovorne da me povedu na ta takmičenja u okviru neke delegacije, ali mi na molbu nisu ni odgovorili…

Šta bi trebalo da poseduje maratonac?

Mora da ima urođenu izdržljivost, ali i da bude spreman za težak, neprestani, trening. Bog je prema meni bio jako darežljiv. Uvek sam trčao lako, bez napora, kao što bez napora dišem. Nikad nisam mnogo vodio računa ni o kvalitetu staze, ni o vremenskim uslovima. U Atini sam postigao rekord staze na plus trideset, a u Belgiji sam trčao i na minus sedamnaest.

Šta vam sad savetuju lekari?

Moram, zbog proširenog srca, da nastavim sa vežbama i sa pešačenjem. Prelazim pešice i po desetak kilometara dnevno. Retko kad koristim gradski saobraćaj. Još se nisam umorio. Ne predajem se ni u ovom finišu, finišu života.

Koji je vaš recept za dug život?

Mora se sačuvati zdrav apetit. Ja ga i sad imam. Svaki dan bi trebalo nekoliko kilometara umereno trčati. To znači u takvom ritmu da istovremeno može da se razgovara. Potrebno je svaki dan naučiti desetak proznih rečenica ili dve, tri strofe neke pesme. Jer, zaborav je putokaz za smrt. I svaki dan bi trebalo imati erotsku želju, jer i sve žlezde moraju da krenu u „život”. A da li će se ova želja ostvariti to je već druga priča…

Koje su žene bila vaše?

Kad je o ovoj temi reč uvek sam više voleo rasne crnke nego plavuše. Plavuše su, uglavnom, lažne plavuše, a često falširaju i u nekim drugim odnosima…

Slavko Trošelj, Foto Latif Adrović, Politika

Opširniju biografiju Franje Mihalića možete da pročitate OVDE

The post [IN MEMORIAM] Franjo Mihalić: Ne predajem se ni u finišu života appeared first on TRČANJE.rs.

Mladen je sasvim običan dečko. Zaposlen, radi po 8 sati dnevno, ima devojku, izlazi i druži se. Ali Mladen je takođe i heroj. Heroj sebi nama uzor. Neverovatna transformacija kroz koju je prošao povod je da razgovaramo sa njim i iskreno, direktno vidimo kako se život menja na bolje, u jednom pravcu.

Za početak, pravo u glavu:

Dobro bre Mladene, kako si se ugojio toliko?

Veoma lako :)

Jeo sam puno, a nisam se kretao uopšte. Kada kreneš da jedeš iz dosade i nemaš sta da radiš i jedeš kasno… Kile se lepe same. I onda ne veruješ šta pokaže vaga

Šta je pokazala?

118 kilograma na 173 cm visine

Jasno je, doneo si odluku da smršaš, ali kako je ona krenula da se formira – šta je bilo presudno?

Dugo vremena sam nekako znao kako da smršam ali nisam obraćao pažnju dok nisam shvatio da ću da stanem. Jednostavno – da ću da umrem. To je ta motivacija.

Da li si išao kod lekara, dobio neke podatke?

Bio sam više puta jer radim sedeći posao pa sam se kočio i imao bolove. Rekli su mi da moram da smršam ali nije vredelo dok sam nisam shvatio da se ili menjam ili mi se loše piše.

Kako je okolina uticala?

Imao sam podsticaj da jedem i pijem. Eto tako je uticala :) Da smršam i krenem da trčim, za to sam imao manje podrške. Porodica se nije posebno uključivala. Sada kada vidim slike iz tog perioda – bilo je strašno, verovatno su trebali više da mi govore: smršah. A okolina se više čudila dok sam mršavio, tako to nekako ispada, valjda smo takvo društvo.

Šta je bilo najteže sa 118kg? Šta je najviše trpelo?

Iskreno, smetalo mi je najviše što me je bolela kičma. Nisam se puno kretao pa nisam ni osetio šta drugo može da mi smeta.

Društveni život je izgledao izlazi, jedi, pij, i za to težina nije neki faktor rizika bila. Odeš, jedeš, piješ. Ali žene i samopouzdanje – priznajem – jeste bio problem, delovalo je nerešiv.

Kako je krenuo tempo mršavljenja? Koliko vremena ti je trebalo?

Krenuo sam postepeno, sve što je na brzinu nije održivo,  i verujem da sam zato i smršao lako.

Rešio sam – svi ćemo mi da umremo od nečega, ali ja neću da umrem od ovoga!

Promenio sam navike. Prestao sam da jedem posle 5, 6. Čim ustanem trudio sam se da imam prvi obrok, nisam držao dijetu samo sam smanjio porcije na pola. Jedino sam se odrekao grickalica. To je verovatno i najviše doprinelo početnom gojenju.

Sam tempo – u početku je bilo i po 4kg nedeljno, ali to je uglavnom voda, proces je trajao oko godinu i po dana i izgubio sam 45 kilograma ukupno.

Koliko je trening učestvovao u procesu, šta si radio na tom planu?

Kada je bilo toplije, vozio sam bickl, malo sam uključio plivanje, ali većina procesa su bile brze šetnje. 5 – 6 puta nedeljno. Prosek od 7 – 10 km, a kraju tog procesa šetao sam 15km. Trkačkim žargonom, tempo mi je bio oko 8min/km.

Otkud trčanje?

U početku sam mrzeo trčanje :) ja sam bio tip za bicikl i to skoro profesionalno, 50 – 60 km svaki dan, pre ove ugojene faze :) na sajt trčanje.rs sam došao guglujući “kako kupiti patike za trčanje”. Bilo mi je logično jer sam svaki dan bio u pokretu, igrao fudbal i shvatio da je trčanje kao psihički ventil za izbacivanje svega stresnog.

Za Beogradski trkački klub sam čuo preko sajta, i prijavio se u tadašnju Školu trčanja pre više od 2 godine. Na moju žalost to me čini jednim od najstarijih članova (smeh). To i nije neki period, prošle su “samo” dve godine ali  kroz klub je otada prošlo 1.000 ljudi. Manje više sve su novi, sem nas pet, deset iz stare postave.

Koja je preporuka za ljude koji imaju ogroman višak kilograma, a žele da krenu sa trčanjem?

Gledajući unazad svoje iskustvo mislim da je važno da naglasim da ja nisam imao trkačke “dečije bolesti” jer sam pre toga dugo pešačio. Moj prvi trening, kada sam došao u klub  je odmah bio 16km trčanja. Moj savet, laički je da se ojačaju zglobovi, kolena – upravo šetnjom. Prvih par meseci -počnite hodajući, pa pređite na lagano trčanje.

Drugi savet je motivacioni. Razmislite zašto želite da smršate? Pravi razlog – koji vas držati sve vreme na tom putu. Kada se nađe pravi razlog, tada postepen rad dovodi do rezultata. Ne dozvolite da hrana gospodari vama. Razmislite čime ste nesrećni ako previše jedete. Kada se nađe srž problema dalje sve ide lako.

Kako si ti napredovao u trčanju? Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Retko ko može da odgovori na pitanje: Zašto trčiš? Mnogi trkače sam isto pitao i mi nisu znali da mi kažu tačan odgovor.

Ja nikada nisam imao konkretan cilj u trčanju. Možda zato i trčim 2 godine bez prekida. Trčanje je uvek bilo cilj sam po sebi. Koliko brzo, daleko, to je stvar koja je van mojih ciljeva. Moj prvi polumaraton je bio 1:54. Najbrži 1:40.

Moja greška je što sam išao na sve trke tako da mi se desilo manje oštećenje na stopalu – telo je reklo: uspori. Možda ću ići i brže od 1.40 ali to i nije toliko važno. Maraton isto, ako mi dođe želja, istrčaću ga. Sebe vidim u trčanju, druženju, pomažući drugima da poboljšaju PB, (primer autora: mene je vodio do rekorda :)) ali za neke brzine, ispod 1:30 traži se i dosta odricanja, na šta sada nisam siguran da sam spreman.

Tijana: Prvi put ispod 6min/km :) Mladen u pozadini!

Šta se najviše promenilo u tvom životu kroz ovu fizičku promenu?

Promenilo se dosta toga. “Postao sam bolji čovek”- tako mnogi kažu mada u to ne verujem, nisam siguran da čovek sam po sebi postaje bolji ili gori. Promenile su se navike.

Spavam više, i primetio sam da u poslednje vreme svuda stižem na vreme.

Cenim drugačije stvari. Sada mi je san da odem na polumaraton da vidim druge gradove, prošle godine to su bili  Ljubljana, Apatin, Sarajevo, Sobmbor Novi Sad… je već redovna destinacija.. Upoznao sam sjajne ljude. Interesantno je da su svi pozitivni. Valjda to trčanje uradi čoveku. Postane pozitivniji.

Sada ću uvek pre kupiti opremu za trčanje, nego da odem u kafanu :)

Kada gledaš sebe pre i posle šta je ključna poruka?

Prva asocijacija – Zar je moguće?! kada sam video ove slike nekako krivo mi ješto sam 4, 5 godina sam sebi upropašćavao život. Rodiš se zdrav, sve je okej, ali iz nekog razloga kreneš da sam sebe sabotiraš. Ali onda pomislim: Možda to treba da se prođe. Možda je to lekcija.

Nisam trebao sebi da dozvolim, razočaran sam, ali okej – srećan jer sam napravio ogromnu promenu. Ne bih znao koliko mogu da se ovo nije desilo. Ceo život sam voleo da se trkam i nadmećem, sada i to mogu!

 Poruka za čitaoce?

Samo da sve rade iz pravog razloga. Ja nikada nisam imao estetski problem sa debljinom. Istina, ljudi te svakako gledaju drugačije nakon te promene. Da me je to vodilo ne bih istrajao do kraja. Ali zdravlje jeste.

Onda možeš da trčiš dugi niz godina i zaista dugoročno uložiš u svoje zdravlje. Da probaju da naprave nešto dobro za sebe, jer svako može – potrebna je samo volja. Da ne odustaju kad je teško jer baš kada misle da više ne mogu tada treba dati sve od sebe. To je teško ali se višestruko isplati.

The post Spržio trčanjem – 48kg manje! appeared first on TRČANJE.rs.

Ona je na maratonu u Ostinu, pošto joj je organizam otkazao usled umora, puzala poslednjih 1600 metara kako bi stigla do cilja.

Ovo je velika motivacija

Maraton jeste pitanje motivacije i istina je da gradi volju svakog pojedinca koji počne pripreme za maraton. Ovakvi slučajevi, su primer ljudske odlučnosti i namere da ostvare svoj cilj. Gledanje ovog videa jeste neverovatna motivacija, posebno ako se spremate za, na primer Beogradski maraton.

Ovo nikada nemojte da radite

Svi mediji koji su preneli ovu vest, očekivano i sigurno ne namerno, osvrnuli su se na tu fantastičnu motivacionu stranu priče. Ipak, ako ikada pomislite da trčite polumaraton ili maraton morate da budete apsolutno svesni nekoliko važnih stvari u vezi ovog videa.

Hyvon Ngetich je profesionalna trkačica

Trčala je da obori rekord staze i da se plasira na Bostonski maraton. Njeno telo je naviknuto na krajnje granice bola i izdržljivosti. Vi ste rekreativac i nema potrebe da ulazite u visoko rizične situacije poput ove.

Negativni ishod

Kada sebe dovedete u ovakvo stanje, fizičke nemoći i sužene svesti, više ne možete da odgovarate za svoje zdravlje pre svega. Posle dobrog ishoda je super aplaudirati, ali su šanse podjednake i da ishod bude mnogo negativniji. Da li bi tada krivili organizatora, boga ili nekog trećeg, nije ni važno. Važno je da kada osetite na trci da vam je loše, stanete i tražite pomoć, zdravlje je jedno a trka je koliko hoćete.

Kako da prepoznate opasnu situaciju?

• Vaše mentalno stanje se u toku maratona menja, to je nešto na šta smo navikli u trčanju maratona, ipak ako u trenutku niste svesni ili ne znate zašto trčite, stanite. Ako ste zaboravili da ste na maratonu, možda ste i dehidrirali, to je veoma rizična situacija u trci na 42km.
• Prestali ste da se znojite ili vas trese groznica? To je mogući znak da je vaše telo izgubilo sposobnost regulacije telesne temperature. Kroz znoj se telo oslobađa toplote. Vreme je da zastanete i proverite da li je sve ok sa vama.
• Imate grčeve po celom telu – nije neočekivano da vas uhati neki grč na maratonu. Ipak ako se ponavljaju i idu kroz celo telo, to je znak da je organizam pretrpeo previše napora. Prošetajte neki kilometar u najmanju ruku, ali nemojte da se gurate preko granice.
• Ako vam srce radi ubrzano, više nego normalno. Stanite odmah.
• Bol u grudima je još jedan signal vašeg srca da nešto nije uredu. Poslušajte ga i stanite.

The post Ovo je velika motivacija i ovo nemojte nikada da radite appeared first on TRČANJE.rs.

Postoje urođeni i stečeni imuni sistem. Urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija, dok je stečeni iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti. Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet. Npr. vakcinacija spade u veštački stečeni imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje, meseci, dok god se potpuno ne izbori sa stranim telom. Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.

U današnje vreme imuni sistem je izazvan više nego ikad. Moderan (nezdrav način života) svakidašnjica je većine populacije. Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili. Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan. To sve utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine. Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.

Glavni “zagađivači” našeg tela koji direktno utiču na slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma su duvan, alkohol, sve vrste droga, veštački dodaci namirnicama – aditivi, zaslađivači, arome, sredstva za bojenje i promenu ukusa, konzervansi, prskano voće i povrće takođe u velikoj meri povećavaju toksičnost organizma zbog pesticida kojima su prskani, obojeni i previše zaslađeni sokovi, sva gazirana pića, hronični stres, depresija, fizička neaktivnost, zagađena životna sredina, manjak noćnog sna. Šta čovek mora da promeni u svakodnevnim navikama da bi živeo zdravije? Odgovor je vrlo jednostavan, i uz malo volje i svesti o važnosti dalje navedenog, za kratko vreme je lako ostvariti napretkom i dostići sveopšte bolje psihofizičko stanje.

Izbalansirana i pravilna ishrana i fizička aktivnost

Obratiti pažnju na smanjenje jednolične i jake hrane, bogate oštećenim (trans) mastima i/ili šećerima jer je upravo ta glavni uzročnik većine hroničnih oboljenja i oboljenja krvih sudova i srca. Statistika ne ide u prilog stanovništvu Srbije zbog učestalosti bolesti srca i krvnih sudova.

POGLEDAJ: INFOGRAFIK “KAKO SE SRBIJA HRANI”

Raznovrsna hrana, što prirodnijeg porekla – uz više od tri obroka dnevno raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama uz dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidanata koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana. Unositi i probiotike (mlečni proizvodi), ali se ograničiti na normalne dnevne količine zbog mlečne masti i laktoze kao i visokog stepena intoleranije na iste. Idealno je unositi fementisane mlečne proizvode koji prirodno obiluju sa više dobrih bakterija (probiotika).

Sve vrste riba – zbog bogatsva ribljim uljem i Omega 3 masnim kiselinama. Tuna, skuša, haringa, losos, oslić, sardine i td. Trebalo bi unositi ribu nekoliko puta nedeljno. Riba je bogata i fosforom, jednim od glavnih sastojka za dobro pamćenje tj. pravilno funkcionisanje mozga.

Hladno ceđeno maslinovo ulje, konopljino ulje, laneno ulje, kokosova mast  – koristiti ih sa svežim namirnicama, dok za prženje treba koristiti isključivo kokosovu mast ili svinjsku mast ili buter (pravi mlečni sa 82% mm) jer se prženjem na mastima drugog porekla stvaraju trans masti, ekstremni neprijatelji srca i krvnih sudova. Navedena ulja su bogata mastima i Omegom 3 koje su neophodne našem organizmu i našim ćelijama.

Zeleni i beli čaj – veoma bogati antioksidantima (flavonoidima) stoga su od esencijalnog značaja u početnom procesu oslobađanja toksina i slobodnih radikala, takođe zbog malog sadržaja kofeina će povoljno delovati na naš centralni nervni sistem i dobro raspoloženje.

Crna čokolada sa visokim procentom čistog kakaoa – nisu sve čokolade loše, stoga izbaciti previše zašećerene (pogotovo belu koja ni ne sadži kakao), a ubacite zdravu crnu čokoladu koja se karakteriše sa minimalno 70 % kakaoa. Jer kakao je takođe veoma moćan antioksidant, jedan sa najvišom vrednosti na ORAC skali.

Pčelinji proizvodi – verovatno i najstariji čovekovi saveznici u borbi protiv raznih bolesti. Obavezno ih uključiti u dnevni meni. Med je bogat antioksidantima i mineralima. Savetuje se uzimanje jedne do dve kašikice ujutru.

Propolis –  10 do 20 kapi (ukoliko ste previše osetljivi na ukus, razmešati u čaši sa kašikicom meda) nekoliko puta nedeljno treba da postane svakodneva navika. Njegovo povoljno dejstvo i neverovatnu moć u jačanju organizma možete osetiti i u roku od nekoliko dana ukoliko ga ranije niste koristili.

Matični mleč – uz propolis, sastojak u prirodi sa najvećom tj. najsnažnijom biološkom vrednošću. Možda najsavršeniji proizvod prirode. U rastvoru sa medom i polenom (jedini način da se sačuva njegova prava nutritivna vrednost) predstavlja bombu za jačanje imuniteta.

Imuno Med - odličan proizvod na bazi 100% prirodnog domaćeg meda sa veoma moćmom biljkom afričkog crnog kima (nigella sativa) koji ima veliku antioksidativnu moć i veoma je efikasna u borbi protiv mnogih bolesti.

Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, brazilski orasi. Osim što su bogati omega 3 mastima sadrže velike količine antioksidanata, minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože), a takođe i cijanida u malim količinama, koji pomaže u sprečavanju razvitka svih vrsta tumora pa čak i raka. Takođe, uvesti semenje – bundeve, suncokreta, zbog bogatstva veoma važnih neophodnih minerala, čiji manjak ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet. cinka i magnezijuma.

Integralno – belo brašno je, uz velike količine soli, jedan od najvećih neprijatelja. Tako da, kada je reč o žitaricama treba se u potpunosti preorijentisati na integralne žitarice koje su dobijene mlevenjem celog zrna jer je tako očuvana nutritivna vrednost. Ovas je verovatno najkvalitetnija jer ne sadrži gluten. Međutim bolja opcija od žitarica (testenina koje bi trebalo izbegavati) je integralna riža, kinoa, proso. Konzumirati ih u jutarnjim i popodnevnim časovima, a izbegavati uveče zbog smanjene insulinske osetljivosti, jer je to hrana koja treba da obezbedi dnevne energetske potrebe. Obratiti pažnju pri kupovini istih jer je izraz “integralno” zloupotrebljen na domaćem tržištu, tako da uvek obratite pažnju na sastav na poleđini proizvoda.

Začini – cimet, ljuta papričica, đumbir, ren. Takođe moćni antioksidanti sa prirodnim dejstvom na poboljšanje čovekovog zdravlja i za otklanjanje mnogih bolesti u začetku.

Život znači

Voda - u velikim količinama. Ljudi bez razoga oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike. Stoga treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2.5 litre, odnsono 4 i više litara uz bilo kakvu fizičku aktivnost. Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka da bi se izbeglo loše varenje.

Fizička aktivnost - svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobađamo se toksina, povećavamo respiratorne sposobnosti, sprečavamo atrofiju mišića, ubrzavamo metabolizam, sagorevamo višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma. Uz bilo kakav vid aktivnosti (šetnja takođe spada u fizičku atktivnost) u trajanju od minimalno 30 minuta, najmanje jednom u dva do tri dana, javlja mnogo bolji osećaj i sveopšte stanje organizma.

San - minimalno 7 do 8 sat bi trebao da iznosi noćni san. Kasnim leganjem poremećen je normalni bioritam što se dalje negativno odražava na mnoge stvari. Bitano je napomenuti da je noćni san mnogo bitniji od dnevnog dremanja tj. dnevno spavanje ne može zameniti pozitivne funkcije na telo koje ima noćni san. Kratko poslepodnevno spavanje može da se koristi kao trenutno osveženje i odmor za drugi deo ili večernji deo dana.

Dodaci ishrani

Oni su danas postali jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja i jačanju imuniteta, i iako nisu neophodni, oni mogu da imaju pozitivan efekat zbog nesposobnosti čoveka da se dovoljno posveti svojoj ishrani kao i dovoljnom unosu sveže hrane, voća i povrća.

Anitoksidanti koji uništavaju slobodne radikale i poboljšavaju oslobađanje tela od toskičnih materija. Antioksidanti su neophodni telu za kompletno zdravlje.

Zdrava spirala – za zdravo telo

Omega 3 masne kiseline  i riblje ulje – nezasićene masne kiseline (EPA i DHA) imaju više nego ogromnu ulogu u organizmu u zaštiti kardiovaskularnog sistema i regulisanju loših (trans) masti i LDL-a (lipoprotein koji transportuje holesterol). Osim toga one čine kožu, kosu, nokte, oči zdravijim. Ukoliko se ne unosi dovoljno ribe, morskih plodova, avokada, maslina ili maslinovog ulja, omega 3 sa što većom količinom EPA i DHA u vidu suplementa bi svakako trebao da bude izbor.

Ekstrakti lekovitih biljaka – za opšte zdravlje organizma i jačanje prirodnog imuniteta. Može se izdvojiti ehinacea, noni, aloe vera, kao i Imuno Med sa crnim kimom jer je crni kim veoma moćan za jačanje imuniteta, zatim ulje divljeg origana itd.

Kompleks vitamina B – za povećanje proizvodnje energije na ćelijskom nivou. Veliki broj ljudi ne unosi dovoljno vitamina B, tako da je unos kroz dodatke ishrani u mnogim slučajevima efikasan. Smanjen apetit je uzork nedostatka vitamina B.

Koenzim Q10 - odličan za srce i krvne sudove, namenjen ljudima starijim od 35 godina jer se nakon toga smanjuje prirodno lučenje koenzima Q10. Odličan je i za imunitet. On je sastojak svake žive ćelije i otkriven je tek pre nešto više od 35 godina, stoga shvatanje o njegovom značaju i dalje raste.

Izbegavati sve farmaceutske prozivode i lekove kao što su lekovi za bol, temperaturu, gripu i slično jer oni ne leče uzrok već posledice, a usput postoji veliki broj negativnih efekata.

Najvažnije je polako menjati loše navike, i zamenjivati ih dobrima. Sve prethodno nabrojane činjenice predstavljaju  higijenu tela. Drugačiji vid življenja enormno opterećuje i zagađuje organizam. Slušati svoje telo je od velikog značaja i bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam nefunkcioniše dobro.

Autor članka je naš triatlonac Ognjen Stojanović iz Novog Sada. Pročitajte članak o jačanju imuniteta koji je napisao za Pansport bilten (pdf), a koji je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i eksperimentisanja. Članak je objavljen na Ognjenovom blogu.

The post Jačanje imuniteta appeared first on TRČANJE.rs.

Neodlučno u prve korake

U priču o ovome sam ušao potpuno nesvesno i mogu reći možda i bez nekog konkretno definisanog cilja. Drug mi je prosledio link za prijavu za Školu trčanja, pogledao sam i bez nekog velikog interesovanja sam pročitao o čemu se radi, ali i brzo smetnuo sa uma ono što sam pročitao. Nakon nekoliko dana sam odlučio da se prijavim, opet bez odlučnosti da ću zapravo i krenuti – prijava je bila jednostavna i ni na šta me nije obavezivala.

Otišao sam na prvo „predavanje“, gde je predstavljen plan Škole i faze kroz koje početnici prolaze tokom treninga. Sve je zvučalo jako zanimljivo. Ni u tom trenutku nisam bio siguran da li ću uopšte krenuti sa trčanjem.

Propustio sam prvu nedelju treninga, opet iz nekih, može se reći, neopravdanih razloga. Razloge svi uvek imamo, ali u realnosti, da sam hteo da odem, mogao sam. Krenuo sam druge nedelje i priključio se tadašnjoj Plavoj grupi. Čak ni u ovom trenutku nisam bio siguran zašto sam došao (sem što me je drug nagovorio), i tu sam manje-više započeo priču za koju znam da će trajati makar još nekoliko decenija. Upoznao sam novo društvo, polako krenuo da se uklapam u proces treniranja i (ponovo) prihvatam treninge kao sastavni deo svojih aktivnosti. Obavio sam lekarski pregled koji nam je preporučen i shvatio gde sam sa svojim zdravljem. Ništa nije bilo narušeno, ali je to, po rečima lekara, bio poslednji trenutak za promene, pre nego što nešto ozbiljno krene nizbrdo.

Prve promene

Nakon predavanja o ishrani koje smo imali posle jednog treninga, počeo sam da unosim ozbiljne promene. Najveća promena je bila u nekoj vrsti veganskog doručka. Rešio sam da probam, iako se u ostalim obrocima nisam odrekao mesa i mlečnih proizvoda, a i ne verujem da ću ikada. Na trčanju smo u međuvremenu prestali da radimo vežbe snage zbog sve većih pretrčanih dužina, ali sam uključio vežbe onim danima kada ne idem na trčanje u samostalnoj režiji, ali u dogovoru sa trenerom svoje, tadašnje, Plave grupe (sadašnje Žute).

Shvatio sam da mi doručak koji mi je dve nedelje odgovarao ipak više ne zadovoljava potrebe za ishranom i konsultovao sam se opet sa trenerom kako da postupim dalje. Dobio sam plan ishrane koji mi se jako dopao jer je uključivao sve zdrave namirnice, uključujući i meso i mlečne proizvode, i po kome mi zapravo nije bilo ništa zabranjeno (dobro, sem namirnica koje stvarno niko ne treba da jede, nezavisno od mršavljenja, jer su štetne za zdravlje). Bitna je bila količina hrane i raspoređenost u toku dana. Ono što je najvažnije, bilo mi je veoma jednostavno da se pridržavam tog plana, nisam puno razmišljao o hrani, nisam bio opterećen i ništa mi nije bilo naporno. Sve zdravo je bilo uključeno u moj plan ishrane.

Nastavio sam sa treninzima i u klubu i samostalno. Polako sam počeo da mršavim i da stičem kondiciju. Rezultat nakon tri meseca, na ponovnom pregledu, bio je 17 kilograma manje. U celom ovom procesu, trener mi je veoma mnogo pomogao kako da u moru dostupnih informacija o ishrani i vežbanju pronađem ono što meni odgovara i da se ne izgubim.

Kako dalje?

Ono što mi je u ovom trenutku bilo veoma bitno je kako ići dalje.

Već sam jednom uspeo da smršam ovoliko, pre 6 godina, ali sam se očigledno u međuvremenu zapostavio. Zapitao sam se da li će se to ponovo desiti. Odgovor sam zapravo odmah i znao. Neće.

Moja ideologija potpuno je drugačija nego što je to bio slučaj pre 6 godina. U međuvremenu, od one neodlučnosti na početku Škole trčanja, moj cilj nije postao da izgubim kilograme, makar ne direktan i glavni. Cilj je bio početi jedan zdraviji život, ispunjen fizičkim aktivnostima. U tom trenutku mi nije padalo na pamet da se vratim starim navikama, a tako razmišljam i sada.

Mnogi kada postignu cilj gubljenja kilograma ponovo počnu sa starim navikama koje su ih i dovele u tu situaciju da se bore sa težinom. Moj cilj je postao zdrav život u kome više nema prostora za sve ono što me do tada sputavalo da budem fizički aktivan i za ono što me dovelo u situaciju da budem gojazan. Plan je daleko dugoročniji od pukog mršavljenja da bi se bolje izgledalo. Svakako, bolji fizički izgled nije zanemarljiv faktor, ali je kratkoročan i posle postizanja tog cilja ostaje pitanje „šta dalje“, posle čega se vrlo često krene pogrešnim putem, a govorim i iz ličnog iskustva, naravno.

Pre nego što počnete da se bavite sportom ili krenete da uvodite promene, zapitajte se šta vas je na to navelo, i da li ste spremni da zarad ciljeva promenite životnu ideologiju i način života? Ne zato što tako morate, već zato što tako želite i tako treba i da bude.

The post Svaka prava promena je jednosmerna ulica appeared first on TRČANJE.rs.

Kada smo prilikom trčanja svesni sebe, kada smo postigli fiziološku ravnotežu, energija teče, emocije su usmerene, a um je miran, tada naša svest ulazi u stanje koje se u modernoj psihologiji zove Flow. Stanje u kome imamo osećaj neverovatne lakoće i u kome se naša svest izdiže iznad fizičkog tela. Mnogi sportisti to stanje opisuju rečima: “Kao da posmatram samog sebe kako trčim, ne osećam umor a znam da bi trebalo!”. To su trenuci kad se naša svest na kratko povezuje sa našim višim bićem.

Spolja mir, osmeh, položaj lotosa, zatvorene oči, a u unutra haos, bura, nemir i požar. Sa trčanjem je drugačije, spolja zadihanost, znoj, brzina, napor, a unutra spokoj.

Trčanje je meditacija Zapadne kulture

Sigurno ste imali sledeću situaciju: Sedite u položaju lotosa i truditiese na nemate misli, mirišljavi štavići su upaljeni, koncentrišete se na dah, misli lutaju, trgnete se, ponovo fokus na dah, trudite se da se ne vezujete za misli koje nadiru, trudite se, trudite se, nervirate se jer ne uspevate, sve postaje gnjavaža koja se završi frustracijom. I po pravilu utehu nađemo u slatkišima. :)

Još je Karl Gistav Jung pre više od pola veka spoznao činjenicu da se duhovne tehnike i metode koje dolaze sa istoka ne mogu primeniti na Zapadnog čoveka. Mogu se preuzeti forme, ali suština ostaje nedostižna.

Sakyong Mipham, tibetanski lama, trkač, maratonac je na pravi način razumeo Zapadnog čoveka i daje nam ona znanja sa kojima možemo da radimo i pomoću kojih možemo da napredujemo. Lama nas na ispravan način podučava kada govori o meditativnom trčanju u svojoj knjizi “Running with the mind of meditation”.

On govori o fazama kroz koje moramo da prođemo kako bi došli do nivoa meditativnog trčanja. Potrebno je 2 godine trčanja, upornosti i posvećenosti. Sve velike stvari koje nam se dešavaju u životu nisu instant. Najbolji put za savremenog čoveka koji želi da radi na sebi je da krene sa trčanjem. Nakon toga polako će se pred njim otvarati nova polja delovanja kada za to bude bio spreman.

Najsigurniji i najuspešniji način za ulazak u svet trčanja u Beogradu je Škola trčanja. Za 4 meseca, koliko traje ovaj kurs steći ćete naviku redovnog trčanja i moći ćete da sa lakoćom  trčite najmanje sat vremena u kontinuitetu. Polako, korak po korak osvajaćete nove nivoe, a nakon Škole trčanje ići ćete onoliko daleko koliko ste hrabri i uporni.

U zavisnosti od toga gde je naša svest, tako ćemo i doživeti trčanje:

• Ako je naša  svest usmerena samo na fizičko telo i za nju ne postoje viši planovi, onda smo svesni samo fiziološkh procesa koji blagotvorno delluju na naš organizam, mišići jačaju, pluća imaju veći kapacitet, metabolizam se ubrzava, srce je snažnije, troše se masti, itd.

• Ako smo osvestili postojanje životne energije onda u toku trčanja doživljavamo veliki energetski protok i znamo zašto se osećamo vitalno i snažno, i imamo jako puno energije da izdržimo izuzetno stresne i naporne dane. Na jogi vežbamo disanje i učimo pravilne tehnike, kako bi upravljali energijom našeg tela. Tokom trčanja intenzivno dišemo (vremenom disanje postaje sve dublje i svesnije) i tako pospešujemo tokove životne energije. Mnogi ljudi koji su počeli da se bave trčanjem svedoče o svom iskustvu rečima: “Dok trčim ponovo se osećam živom!”

• Ako smo pored ova dva plana osvestili i postojanje emotivnog tela, onda znamo da trčanjem možemo da se “pročistimo”, da otpustimo teskobne emocije koji su se u toku dana taložile u nama. Nakon trčanja emotivno telo je mirno, ali ne i uspavano. Naprotiv –  postajemo  emotivno senzibilniji.

• Ako je naša svest u umu i razumela je sve niže planove, u tom slučaju trčanje je i tehnika koja umiruje um na prirodan način. Pomaže nam da posložimo misli. Ritam koraka i umeren fizički napor su nam na  najprirodniji mogući način umirili um. Ne otupljuju ga kao što to rade mantre i droge, već smiruju um i čine ga lucidnijim i razboritim.

The post Trčanjem do meditativnog uma appeared first on TRČANJE.rs.

1. mart je ove godine rezervisan za brojne trke, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Na ovaj dan će se recimo trčati polumaraton u italijanskoj prestonici, a u Srbiji će se održati čak dve interesantne trke. Za ljubitelje planinskog trčanja tu je trka na Avali, dok je za one koji su skloniji ravnijim terenima na raspolaganju niški park Čair u kom će se održati  20. po redu zimski maraton samoprevazilaženja.

Prošle nedelje smo vas obradovali besplatnim startninama za Avala Trail Run. Sada je došao trenutak da vam u ime organizatora – Šri Činmoj Maraton tima, ponudimo tri startnine i mogućnost za samoprevazilaženje u Nišu!

Ukoliko ste zainteresovani da se oprobate na ravnoj asfaltnoj podlozi kružne staze koja se prostire celom dužinom niškog Čair parka, popunite sledeću anketu:

Interesantno je da je staza dugačka 1057m, što znači da ćete istrčati 40 krugova kako biste završili maraton (42.2km), odnosno 20 krugova za finiširanje polumaratona (21.1km). Dobra vest je da će tokom trke kraj ove staze sve vreme raditi okrepna stanica sa toplim napicima i hranom za takmičare, pa ćete često imati priliku da se osvežite. :)

Start maratona planiran je za 10,00, a polumaratona  za 11,00 časova.

Za slučaj da ne budete izabrani da učestvujete besplatno u trci, imajte na umu da će startnina ukoliko je uplatite do 25.februara isnositi  1000,  a posle toga 1200 dinara.

Uskoro ćemo vas obradovati rezultatima. Srećno svima! :)

The post Nagradna igra – besplatno učešće na trci u Nišu! appeared first on TRČANJE.rs.

Kada objašnjavamo o čemu je reč u 90% naših tekstova i šta je to rekreativno trčanje, često nailazimo na nerazumevanje. Ponekada je potpuno jasno da je reč o dva sasvim različita sporta. Iako svi atletski savezi, po prirodi stvari, žele da rekreativno trčanje potpada pod njih, pristup, metodologija, rad sa početniciam u atletskim klubovima i Školama trčanja je potpuno različit. Za razliku od broja atletičara, količina rekreativnih trkača i trkačica raste neuporedivo većom brzinom, i nije u korelaciji sa popularnošću atletskog trčanja, bilo sprinta, kratkih, ili dugih staza.

Da bismo dobili dublji uvid u rad sa početnicima, obratili smo se Aleksandru Sadžaku , treneru najsporije grupe u okviru Škole trčanja Beogradskog trkačkog kluba. Aleksandrov pristup, kao i celokupna ličnost čine ga savršenim sagovornikom!

Treniraš najsporiju grupu u Školi trčanja – kakav je osećaj raditi sa takvom ciljnom grupom?

Crvena grupa je posebna po mnogo čemu i razlikuje se od svih ostalih trkačkih grupa. Oni su došli u školu trčanja po pomoć i podršku, a ne samo po medalju sa polumaratona. Većina polaznika je imala neki zdravstveni problem, povredu ili bar problem sa kilogramima. Takodje, većina polaznika nikada ranije nije trčala i sve im je to bilo novo, ali su imali hrabrosti da izadju iz zone komfora i da probaju nešto novo i nešto dobro za sebe, iako im je u početku sve to izgledalo jako strašno „na papiru“. Na tome im od srca čestitam!

Takva grupa, uz adekvatnu podršku i mentorstvo, najbrže napreduje i pokazuje zavidne rezultate. A tada, njihovi osmesi, njihova sreća koju ne kriju kada prolaze kroz cilj svakog treninga, obaranje ličnih rekorda (što dužinskih, što vremenskih), zajednički odlazak na čaj ili pivo posle… Pa samostalno organizovan odlazak na trku na Srebrnom jezeru. Neprocenjiv osećaj.

Tradicionalno, crvena grupa stvara najjača prijateljstva – zašto je to tako?

I po kiši i po snegu!

Mislim da se jaka prijateljstva stvaraju u celoj školi trčanja, zbog poklapanja potreba. Ljudi dolaze sa razlogom, a ovde nalaze istomišljenike. Ljude sa sličnim potrebama, motivima i ciljevima. Brže grupe su tu zbog boljeg vremena na polumaratonu, odlaska na razne polumaratone i zemlji i inostranstvu, druženja… Crvene povezuju malo ozbiljnije potrebe. ;)

Kakva je metodologija rada sa rekreativcima u odnosu na atletičare?

Glavna razlika je u cilju. Vrhunski sportisti moraju mnogo da rade na sebi da bi pobedili druge. Rekreativci treba da pobede isključivo sami sebe, dok im drugi u tome pomažu. Prema tome, metodologija se puno razlikuje. Atletičarima je na prvom mestu rezultat, a nama je zdravlje naših trkača, pa različitim vežbama jačamo mišiće, zglobove, tetive i time ih pripremamo za samo trčanje. Obavezno je zagrevanje na početku treninga, kao i rastezanje muskulature na kraju. Na taj način smanjujemo rizik od povreda na minimum. Krećemo sa distancama od 400m trčanja i postepeno ih povećavamo kako sposobnosti trkača rastu. Plan treninga je primeren grupi i tri meseca kasnije, već trče 12km „u cugu“.

Dobro istezanje je “mama” dugovečnog i zdravog trčanja

Da li je Škola trčanja zapravo uvod u jedan drugačiji sport?

Škola trčanja je zapravo uvod u jedan drugačiji ŽIVOT. Zdrav život. To je mesto gde se ljudi menjaju na bolje (ko želi naravno). Trčanje, kao i svaka druga fizička aktivnost je odličan ventil za oslobadjanje od stresa. Polaznici škole trčanja menjaju neke svoje loše navike, postaju aktivniji, zdraviji, srećniji.

Koja ti je omiljena atletska disciplina?

Ne favorizujem ni jednu disciplinu, mada me je uvek privlačilo bacanje koplja. :) Šalim se, naravno, svaka disciplina ima svojih prednosti i u svojoj sportskoj karijeri (karate) sam se bavio većinom tih trkačkih disciplina u pripremnim periodima, u zavisnosti od cilja. Sada, kada sam završio profesionalnu karijeru, nikada se tamo ne bih vratio. Pronašao sam se u rekreativnom trčanju.

Šta bi preporučio kao savršen prvi cilj trkačima početnicima?

Svaki početnik ima svoj cilj kada dodje i to je njegova/njena motivacija. Mi na to ne treba da utičemo, samo da podstičemo. Nekom je cilj da istrči polumaraton, nekom maraton, neko želi da popravi vreme. Neko dodje da smrša, neko da popravi zdravstveno stanje, neko da upozna nove ljude, neko da se zaljubi… :) Ciljeva je puno, a svako nadje svoj. ;)

Šuška se da si član MENSE :) Koliko je inteligencija važna za svaki sport, pa i trčanje?

Inteligencija je sposobnost logičkog razmišljanja, snalaženja u novonastalim situacijama i može biti važna za sportove kao što su šah, bridž i slično. Trčanje je osnovni vid kretanja, pa je uticaj inteligencije na rezultat isti kao i uticaj boje kose trkača. ;)

Zašto bi ljudi trebalo da potrče? Kako im ta odluka menja život?

Crveni na BRC Winter series

To je jedna od najvažnijih odluka u životu ljudi. U savremenom načinu života, bukvalno je prekretnica. Postoji izreka koja kaže: „Čovek u mladosti troši zdravlje da bi stekao novac, a u starosti troši novac da bi vratio zdravlje.“ Zdravlje je nepovratno. Možemo krpiti i popravljati, ali to nikada neće biti TO. Zato je neophodno da o zdravlju počnemo da razmišljamo na vreme.

Koja je motivacija ljudi koju dođu kod tebe u grupu? Sa čim ulaze, a sa čime izađu na kraju škole trčanja?

Činjenica je da niko ne voli da vežba sam. U školi ima „obavezu“ da dodje i da uradi trening sa svojom ekipom. Zna se termin, poznato je unapred šta se radi… Tu nailazi na podršku, savete, bodrenje, druženje i taj osećaj pobede nakon svakog uradjenog treninga. Iz treninga u trening se vidi napredak i ko redovno dolazi to najbolje zna. Obaraju se lični rekordi, kilogrami idu dole, ljudi sve srećniji dolaze na trening, a još srećniji i zadovoljniji odlaze sa njih.

Predaješ o zdravoj ishrani? Daj par saveta našim čitaocima – šta i kad da jedu? Postoji li savršena “dijeta” (paleo, veganska …)

Predajem o zdravom životu i zdravim navikama. Ishrana mi i nije baš uža struka, ali ono što mogu da kažem je da NE POSTOJI „savršena dijeta“. Nešto što će svima dati rezultate. Svaka osoba je posebna i neophodan je individualni pristup. Neko će savršeno funkcionisati samo na svežem povrću, neko ne može bez 1kg mesa dnevno, nekom prijaju mlečni proizvodi, nekom smetaju… Samo treba slušati svoje telo. Ono nam najbolje govori šta je dobro za nas, a šta ne. Bitno je da se ishrana postepeno menja, dok ne dodjemo do idealne kombinacije za nas. Dijete (način ishrane) sa rokom trajanja, zaboravite. Ono što je zajedničko za sve je da nikome ne prijaju prosti šećeri i preradjena hrana. Ali to nije ništa novo, zar ne? :

###

O Aleksandru:

Aleksandar je diplomirao na Fakultetu Sporta i Fizičkog Vaspitanja u Beograd i masterirao na Baruch collage-u u New York-u. Osnovno interesovanje mu je fitness, zdrav način života, a životni poziv mu je promena kvaliteta života ljudi na bolje! Radi kao personalni fitness instruktor/fitness coach i u „Beogradskom Trkačkom Klubu“ (BRC), kao trener rekreativaca u trčanju, koje priprema za polumaraton.

The post Prilog teoriji rekreativnog trčanja – Zašto Škola trčanja? appeared first on TRČANJE.rs.

Prijave za Niš su zatvorene! Nasumičnim izborom putem sajta random.org izvukli smo tri broja:

Pod tim brojevima prijavljeni su bili:

• Nemanja Vuletić
• Predrag Kostic
• Katarina Đokić

Hvala svima koji su učestovali, uskoro nove nagradne igre! A dobitnike će kontaktirati organizator :)

The post [NAGRADNA IGRA] Dobitnici startnina! appeared first on TRČANJE.rs.

„Kako to misliš kako se postavljaju ciljevi? Pa lepo: želiš nešto, kažeš: „hoću to!“ i onda radiš na tome da ostvariš cilj.“ Jaoj, kako je to lepo. Zvuči super-prosto… a u realnosti milion komplikacija i prepreka. Sva sreća, postoji i milion rešenja, ali ajmo mi prvo o glavnim.

SMART

Good ol’ smart… Širko rasprostranjen, preuzet iz drugih nauka, ali podjednako koristan i u sportu i svakodnevnom životu. U suštini je praktičan, lak za pamćenje, akronim: SMART – Specific, Measurable, Attainable, Relevant, Time-bound. A sad po srpski:

Specifičan (Specific) – u stvari znači da cilj treba da bude konkretan, jasan i precizan. „Hoću da budem zdrav“ ili „Hoću da se osećam dobro“ je preširoko, može da bude shvaćeno i ovako i onako. Čovek može da se dobro oseća i kada se pošteno najede ili naspava, a to i nije baš neki nedostižan cilj. Uglavnom nije… Ali „Hoću da istrčim maraton/polumaraton“ ili „Hoću da smršam 10 kg“ je već znatno konkretnije.

Merljiv (Measurable) – kilometrima, kilogramima, centimetrima… Bilo šta što će vam pomoći da pratite napredak. Kako ćete znati da li idete u pravom smeru i da li ste postigli svoj cilj? Izmerite!

Dostižan (Attainable) – Super je biti optimističan, poletan, entuzijastičan, stremiti ka zvezdama, ali bolje je da prethodno premerimo rastojanje, da ne bi bilo nepotrebnih razočarenja. Ukoliko ne poznajete sebe dovoljno ili niste u potpunosti upoznati sa poteškoćama na koje možete naići na putu do cilja – raspitajte se. Pitajte one koji su taj put već prošli, koji imaju iskustvo i znanje. „Koliko truda mi treba, koliko vremena, odricanja, šta ovaj cilj od mene zahteva…?“ Kao što kažu, dobra priprema je pola posla. Ocenite sebe dobro i ocenite cilj. Takođe, previše lako dostižan cilj, onaj koji nije izazovan i primamljiv, teško da će vas motivisati da se pokrenemo. Tako da birajte pametno.

Relevantan (Relevant) – Postavite sebi cilj oko koga vredi pomučiti se. Nešto što će zaista na neki način doprineti vašem životu, promeniti ga, doneti osećaj postignuća i ispunjenja. Ovo naravno podrazumeva dobru dozu poznavanja sebe, onoga što nam je u životu važno i vrednosti za koje se zalažemo.

Vremenski određen (Time-bound) – Velika je verovatnoća da ako ne odredite vreme za postizanje krajnjeg cilja, neće biti vreme ni za započinjanje rada na tom cilju. Uvek će biti tu neko sutra, ponedeljak, prvi itd. Dajte sebi realan rok. Uskladite ga sa ciljem. Većim i značajnijim ciljevima uglavnom treba više vremena, stoga dobro planirajte.

Praktični saveti

Ako ste se već dali na akciju, evo i par saveta kako da sebi olakšate:

1. Pre postavljanja ciljeva sredite prioritete. Vidite koja oblast života zahteva najviše rada, koja vam je najbitnija i na nju se fokusirajte;
2. Ne postavljajte sebi nekoliko većih ciljeva odjednom. Pored glavnog cilja, može biti i neki manji, sporedni, ali ne nešto što bi oduzimalo previše energije i vremena. Prave stvari zahtevaju svu pažnju i posvećenost;
3. Veći cilj podelite na nekoliko manjih, ili na etape. Ako je potrebno napravite i dnevni raspored, nedeljni plan ili šta god drugo da vam pomaže;
4. Nemojte da vas bude sramota i zapišite svoje ciljeve. I ne samo to, već ih stavite na vidno mesto, neka vam budu svakodnevni podsetnik, čak možete i neku sliku da zalepite pored radnog stola, kreveta, frižidera… Šta god vas radi;
5. Ako se u međuvremenu ispostavi da cilj nije ono što ste želeli, nemojte se plašiti da ga preformulišete, modifikujete, možda krenete drugim putem. Samo budite iskreni sa sobom zašto to radite.

Ovo je, slobodno mogu da kažem, krajnje pojednostavljena priča. Najteži deo za svakoga od nas je da saznamo šta je to što zaista želimo, ili možda još teže – zašto nešto želimo. Gde će nas postizanje tog cilja odvesti? Šta ćemo time dobiti? Kako ćemo se osećati kada ga dostignemo? Da neki put ne brkamo možda cilj i sredstva?

Različite stvari nas pokreću i usrećuju i svako ima neki svoj put, i naravno neke svoje prepreke. Ali tu su, ne da ih preskačemo, već savladavamo i kroz njih gradimo.

The post Kako da postavimo i ostvarimo ciljeve appeared first on TRČANJE.rs.

Beogradski maraton – Polumaratonska trka je i dalje otvorena za sve potencijalne učesnike, a novost je što će se u njoj održati i Prvenstvo Srbije u štafetnom trčanju polumaratona. Tačnije – tri prvenstva.

Beogradski maraton u znaku štafeta

Na 28. SvisGas Beogradskom maratonu organizovaćemo prvenstva Srbije u štafetnom trčanju polumaratona za srednjoškolce, studente i korporacije, naravno, u saradnji sa njihovim „matičnim” organizacijama, savezima i udruženjima. Svaka štafeta imaće po četiri člana, a uskoro će na sajtu Beogradskog maratona biti objavljene propozicije, tako da će sve biti spremno do 15. marta kada počinje rok za zvanično prijavljivanje – rekao je Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona.

Korporativno prvenstvo Srbije

Ješa Erčić, direktor Sektora usluga i preduzetništva Privredne komore Srbije podržao je ovu ideju:
S velikim zadovoljstvom prihvatili smo da budemo partner Beogradskog maratona tim povodom i pozivam sve članove Privredne komore Srbije da se uključe, a mi ćemo imati na stazi i svoj tim. U štafetnom polumaratonu videće se koje korporacije vode najviše računa o zdravlju svojih zaposlenih.

Naravno, ni Privredna komora Beograda nije se oglušila o poziv:
Prirodno je da Privredna komora Beograda podrži ovu ideju, tim pre što je u programu i takmičenje korporacija. Animiraćemo naše članove da uzmu aktivno učešće i da zajedno promovišemo Beogradski maraton i trčanje i tako doprinesemo podizanju svesti u korporacijama o potrebi bavljenja rekreacijom kao i učešću u humanitarnim programima – rekao je Svetozar Krstić, izvršni direktor Privredne komore Beograda.

I Srpska asocijacija menadžera je stala uz ovu ideju, potvrdio je njen predsednik Milan Petrović:

Pravo je zadovoljstvo učestvovati u ovoj manifestaciji, čiju vrednost za grad, državu i sve nas potvrđuje i to što se održava 28. put. Naša asocijacija u kojoj je 300 vodećih srpskih menadžera podržava biznis lige u raznim sportovima, a ovo je naš prvi susret sa atletikom i kroz trke štafeta imamo priliku da izgrađujemo i timski duh.

Iskusni na ovom planu su humani trkači koje svake godine okuplja i organizuje magazin na engleskom jeziku „CorD”.

Ovo je naše deveto učešće na Beogradskom maratonu, a na dosadašnjih osam naši trkači uplatom za svaki pretrčani kilometar prikupili su u dobrotvorne svrhe više od 130.000 evra i poklonili ih onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Na prošlom maratonu imali smo 467 trkača koji su pretrčali 2.943 km i prikupili pojedinačnim donacijama i donacijama mnogih kompanija milion dinara – objasnila je Ruža Ristanović, izvršni direktor AIM, izdavača časopisa „CorD”.

Prvenstvo Srbije za Srednjoškolce u štafetnom polumaratonu

Željka Tanaskovića, predsednik Saveza za školski sport Srbije, obradovala je šansa koju u trci štafeta dobijaju srednjoškolci.

Raduje nas učešće ekipa srednjih škola u ovoj velikoj manifestaciji i to se poklapa sa ulogom našeg Saveza da srednjoškolcima omogućimo da se kroz ovakve aktivnosti razvijaju telesno i duhovno – podvukao je Tanasković.

Sličan motiv ima i Univerzitetski sportski savez Srbije koji se uključio u ovu akciju.

Univerzitetsko prvenstvo Srbije u štafetnom polumaratonu

Naš izrazit interes je da se studenti bave sportom i to vidimo kao direktnu investiciju u njihovo zdravlje, tim pre što je reč o atletici i štafetnom trčanju koji omogućavaju uključenje velikog broja studenata – rekao je Vuk Rašović, savetnik predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Srbije.

I učesnici štafetnih prvenstava Srbije moći će da za obrate za savete i pomoć Trkačko-rekreativnom klubu Beogradski maraton, koji je smešten u Domu omladine Beograda.

Mi funkcionišemo tek mesec dana i već imamo 50 korisnika i još mnogo zainteresovanih rekreativaca koji žele da se uključe u naše programe da bi se pripremili za učešće na 28. SvisGas Beogradskom maratonu. Posebno interesovanje vlada za zajedničke treninge, pa ćemo ih od sledeće srede organizovati na četiri punkta – kao i dosad na Banovom brdu, zatim na Dorćolu, na Ušću i na Bežanijskoj kosi. U pripremama tesno sarađujemo sa stručnjacima Fakulteta za sport i Udruženjem lekara sportske medicine, a naš klub će voditi i organizaciju štafetnog takmičenja u polumaratonu – rekao je prof. dr Branko Bošković, rukovodilac TRK Beogradski maraton.

Prof dr. Goran Rađen, kardiolog, istakao je da je briga o zdravlju trkača veoma važna:

Profesionalni maratonci imaju medicinske timove koji brinu o tome, a rekreativci za koje je trčanje maratona veliki izazov i pre svega borba sa sopstvenim organizmom, mogu da dobiju savete u Trkačko-rekreativnom klubu Beogradski maraton. Na osnovu zdravstvenog stanja svako može da dobije procenu svojih mogućnosti i medicinske savete…

Predstojeći Beogradski maraton, sudeći prema dosadašnjim prijavama biće najmasovniji dosad, a trke štafeta će bez sumnje značajno povećati broj učesnika polumaratonske trke i mnoge od njih zauvek privući trčanju i rekreaciji.

The post Beogradski maraton – Polumaratonska trka u znaku štafeta appeared first on TRČANJE.rs.

Šta smatramo suplementima?

Sve mikro, makro i oligo nutrijente koje koristimo kao nadopunu svakodnevnoj ishrani, grubo gledano, delimo ih na:

• Vitamine – pogledaj članak 
• Minerale – pogledaj članak 
• Aminokiseline – pogledaj članak 
• Određene biljke/ekstrakte
• Kombinacije/proizvode gore navedenog

U ovom tekstu bavićemo se ortomolekularnom medicinom i teorijom suplemenata koja iz nje proizilazi. Pored toga – tu je i lični utisak nakon pola meseca korišćenja dodatka ishrani Othomol Sport.

Da ponovimo, da bi neki proizvod definisali pod suplement on mora:

• da bude posmatran kao dodatak/nadopuna ishrani
• da bude dokazano bezbedan za ljudsku upotrebu

Suplementi dakle nisu lekovi i ne moraju da dokažu da zapravo deluju  na bilo koji način, sem da ne štete ljudskom organizmu. U zavisnosti od države postoje i različiti pravilnici kako se to dokazuje, ali za nas je dovoljno da ih shvatimo u ovom kontekstu.

Ortomolekularni pristup

Nakon što smo prelistali uticaj pojedinačnih grupa suplemenata: vitamina, aminokiselina, minerala – red je da se pozabavimo i disciplinom koja ove elemente objedinjuje i u različitim odnosima nudi kao dopuni ishrani ili kao odgovor na neko akutno ili hronično stanje u organizmu.

Namerno izbegavam da koristim izraz “ortomolekularna medicina” jer podrazumeva lečenje dok u našem slučaju, bavljenjem suplementima mi govorimo o nadogradnji tj. unapređenju sportskih performansi.

Ortomolekularna medicina polazi od ideje da u telu postoji savršen odnos mikro i makronutrijenata i da su bolesti, često, posledice poremećaja tog odnosa. Otud i potreba da se utvrdi “pravi odnos” – što se danas prikazuje kao RDA tablica, ili preporučeni dnevni unos.

Orto znači “pravi” dakle reč je o pravom molekulu u pravoj meri za prave učinke.

Naučni odgovor na ortomolekularni pristup je uglavnom podeljen. Konsenzus je da zdrave osobe mogu (i trebalo bi) da unesu sve potrebne molekule kroz ishranu. Ipak, ovo pitanje je složenije kada je reč o bolesnim pojedincima ili o sportistima (ne, sport nije bolest, ali jeste na drugom kraju krive normalnog rasporeda), i tim pitanjem smo se bavili u prethodnim člancima.

Kod sportista je zapravo u dovoljnoj meri dolazano da suplementacija određenim vitaminima, mineralima i aminokiselinama ima pozitivne učinke. Često je reč o tome da je povećane potrebe organizma lakše zadovoljiti kroz suplementaciju, ali u određenim slučajevima – dodatna suplementacija daje dodatne rezultate.

Na tom tragu, ortomolekuralna medicina u primeni kod sportista zvuči kao obećavajuća disciplina, jer im na efikasan i dostupan način servira potrebne nutrijente.

Orthomol Sport – testiranje efekta suplementacije

Kao brend koji aktivno podržava trkače i organizatore trka, Ortomol se nametnuo kao savršen partner za testiranje efekta suplementacije kod sporista. Moj jedini uslov bio je da pišem ono što jeste – dakle da uzimam proizvod uz slobodu realnog utiska na kraju. Ovo je najbolja praksa kada je reč o PR saradnji i uopšte relevantnosti prenošenog utiska.

Oromol i ja nismo bili stranci pre testiranja, nakon Sarajevskog polumaraton dobila sam pet šest dnevnih bočica koje sam koristila pojedinačno, kada sam mislila da ima potrebe i subjektivni utisak tada bio je jako pozitivan. Dva puta podrazumevao je i lični rekord.

Testiranje podrazumeva svakodnevno korišćenje Ortomol Sport-a tokom mesec dana, i nije uključivao merenja na određene dužine ili vremena, samo subjektivni osećaj. Pored uzimanja suplementa nisam uzimala nijedan drugi lek, suplement niti prašak. Hranila sam se na isti način kao i tokom prethodnih meseci – dakle 80% zdravo :)

Šta Ortomol sadrži i šta mogu odmah da primetim?

• Fantastično pakovanje – 30 dnevnih bočica sa odvojenom tečnošću i dve pilule, jednom čvrstom, jednom gel.
• Fantastičan ukus – svaki sok bi trebao da ima upravo ovakav ukus.

Placebo efekat je moguć upravo zbog gore navedenih stavki, ali isključiću ga kroz objektivnije parametre:

• opšte stanje organizma (koliko puta sam bila bolesna)
• izdržljivost tokom treninga (koliko lako sam savladavala trening zahteve na stazi i u teretani)
• oporavak nakon treninga – kolike i kakve su bile posledice treninga.

Test je još uvek u toku – rezultate pročitajte u sledećem tekstu a očekuje vas i iznenađenje!

The post Suplementacija u sportu – Ortomolekurana medicina appeared first on TRČANJE.rs.