Ideja da se jedna liga trčanja organizuje na ovaj način nije nova. Priprema i aktivnosti oko pokretanja jedne ovakve lige bilo je u prethodnom periodu, ali konačno su se stvorili svi uslovi da se krene u još jedan važan trkački projekat. Pripremajući se za start lige korištena su najbolja iskustva iz okruženja, ali uvažavajući pre svega trkački momenat oko nas samih.

Nakon šire diskusije između organizatora trka uspostavljeni su neki osnovni pravci u kojem će se kretati razvoj lige i pre svega njena prava godina u kojoj se očekuje puno toga dobrog za sve učesnike lige.

Osnova vizija lige i njenih pokretača jeste da trke koje budu sastavni deo lige, moraju pre svega da – poštuju svakog trkača. To se ogleda pre svega u zadovoljenju standarda svake trke, jer svaka trka lige ”Elite 15” mora da bude tu zbog trkača i samo za njih! Na taj način se gradi jedna vizija rasta trkačke zajednice, od koje se mogu očekivati pozitivni efekti u budućem razvoju lige.

U 2015. godini ”Elite 15” startuje sa pet trka i svakako da će liga uvek biti otvorena za sve kvalitetne trke koje žele sa nama na ovaj način da grade jednu veliku i lepu viziju – trkačku viziju!

PROPOZICIJE

Liga trčanja Elite 15 je formirana na dobrovoljnoj osnovi, gde su udruženi maratoni i ulične trke radi podizanja svesti o važnosti bavljenja trčanjem i fizičkom aktivnošću i njeno omasovljavanje.

Sve odredbe i odluke u vezi lige Elite 15 donosi bord direktora-organizatora trka, koji se sastaju kako redovno tako i po potrebi te sprovode sve najvažnije aktivnosti kako bi uspešno upravljali Ligom.

Lista trka koje ulaze u ELITE 15 ligu:

1. Panorama maraton, Beograd 42km i 21km – 22.02.2015.
2. Tron polumaraton, Palic 21km – 01.03.2015.
3. Somborski polumaraton, Sombor 21km – 17.05.2015.
4. Trka prijateljstva, Kula 6km – 20.06.2015.
5. Happy run trka, Beograd 5 km – 04.10.2015.

Svaka od ovih trka, samim tim što je deo lige Elite 15, garantuje određene standarde svim trkačima. Tu se pre svega misli na odnos prema trkačima koji mora biti na najvećem mogućem nivou i to od startnog paketa, staze, opremljenosti staze, finišerskih medalja i svih drugih elemenata koji su važni da bi se svaki trkač osećao kao pravi pobednik – što je jedan od osnovnih ciljeva lige!

Takođe svaka trka zadržava potpuno pravo i autonomiju u pogledu svih odluka vezanih za organizaciju trke!

STANDARDI LIGE

1. Sadržaj startnog paketa: startni broj, majica trke sa logom lige, učesnička medalja, diploma, okrepa posle trke kao i obavezno obezbeđenje prostora za presvlačenje.
2. Proglašenje Generalnog plasmana i nagrada lige Elite 15: Nakon istrčanih svih trka koje čine ligu izvršiće se ceremonija proglašenja najboljiih. Kad uslovi to budu dozvoljavali ceremonija će se realizovati neposredno nakon završetka poslednje trke (Happy run) koja čini ligu. Proglasiće se najuspešnija tri trkača u muškoj i ženskoj kategoriji, koji će dobiti plakete (ili pehare) kao i prigodne poklone i nagrade. Takođe svi trkači koji istrče svih 5 trka Elite 15, dobijaju medalju ili plaketu i majicu lige. U zavisnosti od partnera koji će se priključiti Ligi bord direktora Lige može doneti odluku da pored ovih najuspešnijih nagradi i druge kategorije trkača (najstariji, najuporniji, debitanti…)
3. Obaveze i prava: Organizatori lige su u obavezi da konstantno vodi tabelu lige u kojoj će beležiti vremena i redosled takmičara, kao i to koji su sve takmičari ispunili uslov da budu na tabeli lige. Nakon istrčanih svih 5 trka objaviće se konačnu tabelu i redosled svih trkača koji su istrčali ligu. Osnovni uslov za trkače je da istrče svih 5 trka lige Elite 15. Bez ispunjenja ovog uslova ne može se vršiti rangiranje trkača u ligu Elite 15.
4. Bodovanje lige:  Vremena sa svih trka se sabiraju i pobednik je onaj koji ima najbrža vremena u zbiru. Panorama polumaraton se sabira, a Panorama maraton se izraučnava po koeficijentu i dobijeno vreme se sabira s vremenima na narednim trkama. Ekvivalent vremena polu i maratona će biti objavljen javno.

Panorama marathon, Beograd * Tron trka, Palić * Somborski polumaraton, Sombor * Trka prijateljstva, Kula * Happy Run, Beograd

The post Liga trčanja – Elite 15 appeared first on TRČANJE.rs.

Košutnjak je beogradsko i izletište i park i šuma. Možemo grubo reći da se prostire između ulica Kneza Višeslava i Patrijarha Dimitrija. Visinska razlika između te dve ulice je oko 100m, tako da postoji dosta uzbrdica i nizbrdica. Ceo Košutnjak je ispresecan zemljanim stazama, a postoje i asfaltne saobraćajnice (uglavnom jednosmerne i krivudave) koje ne remete mnogo šumski mir. Staze za trčanje na Košutnjaku su brojne, a ovaj tekst mapira neke od njih.

Za razliku od Dedinja, koje se nalazi preko puta, ceo Košutnjak je otvoren za građane i predstavlja omiljen kutak za rekreaciju u miru i tišini (osim 1. maja kada je okupiran ljubiteljima roštilja).

Centralno mesto za rekreaciju predstavlja plato uz ulicu Kneza Višeslava preko puta Republičkog zavoda za sport (Kneza Višeslava 72), gde je jedno od mesta gde možete parkirati svoje vozilo. Tu se nalazi početak uređene trim staza dužine 1200m. Na svakih sto metara se nalaze neke sprave za vežbanje, a negde oko 800-og metra se nalazi i mini teretana na otvorenom.

Unutar staze se nalaze i teniski, rukometni i odbojkaški tereni i ogromna livada sa klupama i stolovima. Cela staza je uglavnom u hladu hrastova i posuta je piljevinom.

Pored ove uređene staze u tom delu se nalaze i tzv staze zdravlja (dole možete videti mapu tih staza – ja sam malo modifikovao originalnu mapu).

Sve te šumske staze su prohodne jer ih svakodnevno koriste rekreativci. Čak i zimi se mogu koristiti.

Od Hajdučke česme polazi najduža staza (zelena na donjem crtežu) koja ide ispod ovih staza zdravlja (pink i plava). Na njoj ima manje ljudi, ali je većim delom šira od staza zdravlja.

Ovaj deo Košutnjaka možemo nazvati „desnim“ delom jer se nalazi desno od saobraćajnice koja preseca Košutnjak i koja ide od benzinske stanice u Patrijarha Dimitrija, kroz podvožnjak, pored restorana Košuta, i Hajdučke česme ka Kneza Višeslava. To je ovaj žuti put na levoj strani gornje mape sa dve lakat krivine. U tom delu se još nalazi kuća u kojoj živi porodica Bilija Pitona iz filma Maratonci trče počasni krug koja je sada Šumarska uprava, zatim alpinističko / speleološko / penjačko vežbalište V2 i još par restorana. Kod svakog restorana takođe možete parkirati svoje vozilo.

Pored automobila, do Košutnjaka možete doći i gradskim prevozom. Autobusi 23 i 53 idu pored SC Košutnjak i kroz Kneza Višeslava, a tramvaj broj 3 ide kroz Topčider koji se naslanja na Košutnjak (uz Patrijarha Dimitrija). Tramvaj staje blizu podvožnjaka i benzinske pumpe.

Levi deo Košutnjaka

Deo koji nije toliko poznat je „levi“ deo. U tom delu (i to gornjem) se nalaze Pionirski grad i 2 restorana. U donjem delu su mesto gde je ubijen knez Mihailo i alpinističko / speleološko / penjačko vežbalište V1.

Opis staza za trčanje i šetnju tim delom

• Krenite od početka trim staze, tačno preko puta Zavoda za sport. Ne skrećite levo trim stazom, već produžite pravo, videćete utabanu stazu pored terena za rukomet (mali fudbal).
• Sa desne strane vam je ulica Kneza Višeslava, a sa leve ste već ostavili trim stazu.
• Uskoro ćete sa leve strane videti strmu stazu koja vodi ka maloj raskrsnici asfaltnih puteva, a sa desne strane ćete videti stazicu do nekog spomen obeležja.
• Idite pravo i izaći ćete na parking restorana Devetka.
• Prođite preko parkinga i videćete ulaz u Pionirski grad. Čim uđete, skrenite desno.
• Sa leve strane će vam biti neko igralište za decu sa čudnim spravama. Sve vreme idete asfaltnom stazom.
• Uskoro ćete videti kao neki amfiteatar na otvorenom. I dalje idite asfaltnom stazom.
• Pre tog amfiteatra videćete široku zemljanu stazu koja ide desno, ali nemojte njome ići. Amfiteatar vam je sa desne strane, prolazite ga i izlazite na široku šumsku stazu. Tu kao da je pre bio neki makadamski put, ali sada preovlađuje zemlja.

• Tom širokom stazom produžite pravo sve do prvog asfaltnog puta.
• Ako produžite pravo i držite „desno“, preći ćete drugi asfaltni put i doćićete do još jednog restorana (Rubin) i odmah iza njega je Skojevsko naselje.
• Ako na drugom asfaltnom putu skrenete levo i produžite njime nizbrdo (to je Godominska ulica) ići ćete njime oko 700m kada ćete videti putić koji vodi u šumu. Taj put vas više manje vodi ka onom prvom asfaltnom putu. Možda je najbolje da taj prvi asfaltni put ne prelazite kad prvi put naiđeta na njega.
• Kada izbijete na njega idite nizbrdo do krivine u desno gde ima prolaz u levoj bankini. Videćete tu na drveću i planinarske oznake. Tih planinarskih oznaka ima duž skoro svih ovde opisanih staza i ako ih pratite bićete uvek na nekoj prohodnoj stazi.
• Od tog skretanja pratite put koji ide blago desno i nizbrdo i videćete dole treći asfaltni put (ako držite levo, ići ćete uzbrdo i izaći na široku stazu kojom ste već prošli). Staza vas dalje vodi konstantno iznad tog puta.
• Uskoro ćete proći pored bandera koje su u jednoj strmoj jarugi. Kroz tu jarugu protiče potočić.
• Vi produžite pravo (ako biste skrenuli uzbrdo, išli biste uz bandere sve to Kneza Višeslava, a pre toga biste presekli onu široku stazu kojom ste krenuli).
• Put dalje prolazi pored vežbališta V1 i spomen obeležja gde je ubijen knez Mihailo.
• Kod tog obeležja idete levo i uskoro ćete naići na jednu čistinu koja će vam biti sa leve strane. Skoro sve vreme ćete niže sa desne strane videti asfaltni put.
• Uskoro ćete videti jednu kuću sa desne strane i stazu koja vodi ka njoj. Vi ćete skrenuti levo (uzbrdo) i ići paralelno sa putem koji vodi pored parkinga i Hajdučke česme.
• Videćete par odvajanja na desno ka tom putu. Možete skrenuti i osvežiti se na Hajdučkoj česmi i nastaviti šetnju ili trening „desnim“ delom Košutnjaka, a možete nastaviti uzbrdo i izaći na loš asfaltni put koji vodi ka izlazu iz Pionirskog grada i restoranu Devetka.

Pored ovog opisanog puta, naićićete na još dosta staza. Moja preporuka je da za početak idete samo stazama sa planinarskom markacijom koju možete videti na drveću (crveno beli krugovi i trake), a kasnije, kad „pohvatate“ bitne orijentire, možete i malo lutati. Nikad nećete biti udaljeni više od deset minuta od nekog asfaltnog puta.

Ako imate Google Earth, možete preuzeti zipovani KMZ fajl Košutnjaka sa svim glavnim stazama i obeležjima.

Moje trekove možeti videti na Endomondu. Nisu baš najprecizniji, ali daće vam približnu putanju kuda sam prolazio:

Trim staza i staza zdravlja

Do Skojevskog naselja i levi deo

Levi deo (Godominskom ulicom)

Levi deo (šumom)

I levi i desni deo , i opet , i opet , i opet

Samo trim staza

Uživajte i upoznajte Košutnjak. Malo gradova se može pohvaliti pravom šumom nedaleko od centra, gde možete videti veverice i čuti detliće. Povedite prijatelje koji nikad nisu bili u prirodi. Decu odvojite od Fejsbuka i pokažite im neki drugi, lepši svet. Staza ima mnogo i nedeljama ih možete svakodnevno proučavati.

Članak je izvorno objavljen na sajtu DušanPopović.com

The post Košutnjak – staze za trčanje i pešačenje appeared first on TRČANJE.rs.

Body pump trening

Teretana

Trčanje napolju se jednim delom može  zameniti vežbanjem u zatvorenom. Trčanje na traci je jedna od opcija, ali ima i drugih, za trkače i trkačice zanimljivih načina vežbanja u teretani kojima se može povećati snaga i izdržljivost mišića. O različitim samostalnim vežbama je ranije bilo reči, a ja ću se sada pisati o benefitima koji se mogu dobiti od grupnih treninga.

Elastičnost i izdržljivost

U odnosu na vežbe na spravama, vežbe na grupnim treninzima su raznovrsnije i zahtevaju veću pokretljivost, što za rezultat ima bolji balans tela, veću elastičnost mišića i tetiva. Veliki broj ponavljanja sa malim opterećenjem ili bez opterećenja dobri su za izdržljivost. Tako  izgrađujemo i osnažujemo mišiće koje aktiviramo dok trčimo, ali i ostale delove tela koji su zapostavljeni prilikom trčanja.

U grupi se uradi više

Malo zbog kompetitivnosti, malo zbog muzike, malo zahvaljujući treneru koji viče “još samo tri puta” u grupi se uradi 20% više nego kada se vežba pojedinačno. Kod nas, za razliku od nekih evropskih zemalja, još uvek grupni treninzi (aka aerobik) okupljaju uglavnom devojke, ali se poslednjih godina i ova tradicija se menja. Veoma popularni su, na primer, različiti Les Mills programi za koje se opisi, kombinacije pesama i vežbi mogu naći na internetu.

Planirano aktiviranje mišića

Trening je formiran tako da aktivira sve ili definisane grupe mišića, sa odgovarajućim kombinacijama vežbi i sa određenim brojem ponavljanja. Sigurno ćete doći i u situaciju da uradite vežbe koje inače ne biste radili, nećete morati da razmišljate koliko ponavljanja, nego jednostavno slušate i gledate trenera – i nema razvlačenja!

Zabavno je

Ne razmišljate o tome šta sledeće treba da uradite nego se samo skoncentrišete da uradite što više možete i da svaku vežbu radite pravilno. Dodatna injekcija adrenalina je sjajan prizor sale pune vežbača i vežbačica koji svi, u taktu muzike, sinhronizovano rade vežbe – na primer sve šipke sa tegovima koje se istovremeno podižu i spuštaju u određenom taktu!

Idealno za početnike

Idealno je za početnike u trčanju/treningu kako bi naučili pravilno izvođenje određenih vežbi i kako bi dobili neophodnu snagu mišića. Takođe, određeni treninzi dovode do povećanja kondicije i veće izdržljivosti. Najvažnije od svega, grade dve važne prakse kod vežbača: pravilno disanje i istezanje posle treninga. Iz ličnog iskustva, tek posle određenog perioda vežbanja usvojila sam istezanje kao sastavni i apsolutno neophodni deo treninga.

Na vama je da probate – različite treninge, termine i teretane, šta vam najviše godi – sve samo nemojte odustajati! Srećna i uspešna trkačka godina!

Autor: Milana M.

The post Ko ne voli trčanje po zimi – grupni treninzi u teretani appeared first on TRČANJE.rs.

Paralelno sa očiglednim porastom broja trkačica i trkača na stazama, kejovima, ulicama, u parkovima, razvija se i novi fenomen njihovih posmatrača. Od (1) aktivnih učesnika koji reaguju na licu mesta (raspon komentara od Bravo, bravo! do Ko te juri?), preko (2) onih koji između sebe komentarišu navalu euforije ‘međ Srbima, pa do (3) onih isprovociranijih koji odgovore traže na samom izvoru i o epidemiji se direktno raspituju kod nekog od inficiranih trkača i trkačica iz svoje okoline.

Kojoj god kategoriji da pripadaju, posmatrači se prilično jasno i bez previše ostatka dele na:

• one koji podržavaju aktivnost, makar ona bila i trčanje (a tek ponekad baš zbog toga što je po sredi upravo trčanje), i

• one koji se čude ulaganju tolike količine energije u (ni manje ni više nego) trčanje, a za to imaju pregršt najrazličitijih razloga.

Dobacivači

Reprezentativni predstavnik afirmativnog stava iz prve kategorije jeste penzioner koji sa klupice na Kališu dobaci: Alal vera, ćero, i ja sam tako u svoje vreme!, dok se za drugu krajnost u istoj kategoriji bez presedana nominuje prekorni pogled neraspoložene bebisiterke (da ne kažem roditelja), koji ti na Olimpu ili Tašu poručuje: Pa dobro, zar stvarno moraš da trčiš na stazi za trčanje?, pri čemu sa bezbedne razdaljine posmatra kako se dete sapliće o tvoje noge.

Tihi svedoci

Za razliku od prve i treće, pripadnici druge kategorije posmatrača ne ulaze u direktnu interakciju sa trkačicama i trkačima. Njihove reakcije su suptilne i ostaju među njima, tako da čak i kada je interesovanje očigledno, nije sigurno šta ti misle, iliti šta i koliko misle o trčanju. Uglavnom su u grupama od dvoje ili više njih. Ponekad je u trku moguće uhvatiti deliće razgovora dve drugarice gde entuzijastičnija kaže drugoj: Stvarno bi trebalo da počnemo sa nekim sportom, daj da vidimo ponovo onaj pilates…; ili se desi da dok trčiš po kraju nabasaš na početak rasprave ekipice ortaka o tome kakvo vežbanje je najefikasnije/jedino ima smisla: ‘Ajd na trčanje neki dan? ‘Silud, pa da mi se istope svi mišići – nema šanse!; a nekada zakačiš i neko od retoričkih pitanja zaprepašćenog sredovečnog bračnog para tipa:  Ne znam koje pare treba da ti daju pa da trčiš na +40?. Neki od ekstremnijih predstavnika ove kategorije mogu se naći pored staza kako poluhipnotisano posmatraju lakoću ili mučenje kojom trkači i trkačice vrte svoje krugove.

Zabrinuti, usidreni i radoznali

I konačno, najzanimljiviji – posmatrači iz treće kategorije. Kao i prvoopisani ‘dobacivači’, i oni imaju potrebu da iskažu šta misle o trčanju i/ili trkačima i trkačicama, ali se od njih razlikuju po tome što ih ne zadovoljava jednosmerna komunikacija. Varijacije u pristupu i temi razgovora između ostalog zavise i od toga da li smatraju da je ‘pomoć’ potrebna tebi ili njima.

Pa tako, teško da je bilo koji dugoprugaš izbegao da isporuči objašnjenja prijateljima ili članovima zabrinute šire i uže familiji o tome zašto, kada već trči, što je eto generalno fina stvar, mora da trči baš te (polu)maratone. (Lepeza razloga za brigu kreće se od mogućnosti povreda do iskrene upitanosti za stanje tvoje psihe.)

S druge strane, ovde su i oni koji trkački svet doživljavaju kao da je u direktnom sudaru sa njihovim, pa ih prisustvo trkača i trkačica provocira da njih ispituju i sebe preispituju. Njih možete prepoznati po tome što misle da ste uvek zainteresovani da ćaskate o trčanju, kao i po pitanjima tipa: I, šta kažeš, nije ti dosadno da šipčiš bez cilja?, ili, Stvarno ti je OK da ne izlaziš petkom da bi išla na trening u subotu ujutru?, do Da nije malo previše sve to – zdrava ishrana, trčanje, dobar san – mislim, kad stigneš da živiš?. Kakve god odgovore da daš, postoji opravdana opasnost da iz ‘razgovora’ ni kriva ni dužna izađeš sa osećanjem da je neko odlučio da te vidi kao rigidno disciplinovanog i dosadnog frika života bez, i da tu sliku sve i da hoćeš – teško možeš da promeniš.

Srećom po trkače i trkačice (ali i svet generalno), brojniji su oni čija ljubopitljivost nije motivisana željom da utvrde, već da promene svoju svakodnevicu. Oni će vam konstanto izlistavati razloge za i protiv trčanja, objašnjavati zašto smatraju da je trčanje istovremeno i čudno i dobro, i govoriti da ti se ujedno i dive i da ih nerviraš. Takođe, karakteristični su i po tome što traže dokaze da se ne pretvaraš, već da ti trčanje istinski prija. Lepota ovih kontakata sa radoznalcima je u preokretu do koga ponekad (ja volim da verujem: često) dovode.

Trkačice i trkači u ulozi posmatrača

Naime, pre ili kasnije ispitivanja počnu da jenjavaju. To je trenutak u kom trkačice i trkači mogu da zauzmu najbolja mesta i bace se na posmatranje svojih doskorašnjih posmatrača. Najlepše je kada uočiš da su uspeli da prelome da izgovore, nelagodu i nesigurnost ostave po strani, i da su odlučili da unesu promene u svoje živote. Ako se lepo zagledaš, možeš videti kako nekadašnji radoznali posmatrači postepeno postaju svesni svojih rutina, otkrivaju načine da ih učine kvalitetnijim i postaju sve aktivniji (kroz trčanje ili na neki drugi način).

Super je kada uvidiš da tvoje trčanje ima produženu ruku koju sve i da hoćeš, ne možeš da kontrolišeš, i da služi kao sredstvo za spontano pokretanje dobrih promena. Još je bolji osećaj kada neko za koga si mislila da se nikada neće odlepiti od kauča sa tobom istrči svojih prvih par kilometara i zahvali ti se na inspiraciji za to.

Kakva su vaša iskustva sa posmatračima trkača? Posmatrate li i vi njih? Da li mislite da je i samo povećanje broja trkača na ulicama dovoljno da se iz pasivnog posmatranja probude neki novi, budući trkači?

The post Trkačice i trkači vs. posmatrači appeared first on TRČANJE.rs.

Šta se dešava sa tržištem patika za trčanje u 2015?

Posle nekoliko godina rasta, tržište patika za trčanje se primirilo. Prodavci i brendovi objavljuju usporavanje prodaje i manju zaradu. Evo razloga i nekih mogućih načina da se sitacija prevaziđe:

Vrh je slab

Najbolje prodavani modeli se mnogo manje prodaju. Zalihe su povećane. Primećeno je oglašavanje popusta kako bi se stimulisala rasprodaja. Ovaj scenario je već poznat i desio se 2006/7 kada su top prodavane patike stale sa prodajom. Nakon toga, 18 meseci je tržište bilo u stagnaciji. Nove tehnologije i inovacije stimulisale su tržište i pokrenule tržište.

Raste broj trkača

Interesantno je da broj rekreativaca koji trče raste. Sve je više maratona. Prilike za rast poslovanja su tu. Ipak je ovo modni biznis Ne treba se gubiti iz vida da je svaka odluka o nabavci trkačke patike vođena delom i izgledom i modom. Patike moraju uvek biti u trendu.

“Casual trkačke patike”

U poslednje vreme javili su se patika za trčanje koje su više namenjene svakodnevnoj šetnji. Ovaj novi izgled je skroz promenio scenu i ono što smo smatrali “normalnom patikom za trčanje u kojoj nikada ne bih otišao ni da bacim đubre”. Ali kako retko ko trči u ovim patikama, njihova prodaje se ograničili isključivo na modne prodavnice, a ne i na specijlizovane i online prodavnice trkačke opreme.

Evo i nekih potencijalnih odgovora na situaciju:

Maximal – jedno od rešenje

Maksimalne patike za trčanje, one sa jako debelim đonovima, mogu da uzmu veći deo udela na tržištu. Još uvek neće uticati na globalno tržište patika, ali prodavci bi trebalo da uključe u svoje rafove ove modele i da budu spremni kada tehnologija dosegne kritičnu masu.

Tekstil u radnjama

Atleticizam je ponovo u modi. Raste prodaja dukseva, trenerki i tekstila koje nose atlete. Savet prodavcima je da se delovi prodavnice sa patikama popune tekstilom kako bi se razbila monotonija i kako bi više ljudi posetilo deo sa patikama za trčanje

Duplirajte rad na zajednici i usluzi

Specifične trkačke usluge i zajednica su nešto što je veoma izraženo u trkačkom biznisu. Vreme je da se da još više značaja ovim elementima. Povećajte fokus na usluge koje nudite trkačima u radnji i gradite zajednicu – isplatiće se u godinama koje dolaze.

Testirajte nove brendove

Mnogo manjih brendova je ušlo na tržište trkačkih patika proteklih godina. Oni rade stvarno interesantne stvari. Iako nisu ušle na listu top 5 trkačkih brendovo pravo je vreme da prodavci testiraju i vide šta radi za njihove kupce. Kritično je vreme za eksperimentisanje.

Zaključak

2015. će biti izazovna godina za tržište trkačkih patika. Ako se istorija ponavlja, onda je pred nama odskočna daska. U međuvremenu, pravo je vreme da se hrabro isprobaju nove ideje.

Trčanje.rs u 2015. godini pokreće “Trkačku laboratoriju”, poseban segment sajta koji će se baviti OPREMOM ZA TRČANJE. U okviru ovog dela sajta nudimo vam podršku da odaberete odgovarajuću patiku za trčanje, pročitate testove i najave, te da kupite patike za trčanje po specijalnim cenama za čitaoce/ljke Trčanje.rs. Na sajtu ćemo se baviti i analizama tržišta patika, a ovaj tekst je uvod i napisao ga je  Matt Powell, Sports Industry Analyst at The NPD Group

The post Šta se dešava sa tržištem patika za trčanje u 2015? appeared first on TRČANJE.rs.

Trkači nemaju potrebe da jačaju mišićnu masu.

POGREŠNO. Uobičajeno je da trkači misle kako je povećanje mišićne mase jednako povećanju telesne težine, odnosno smanjenju brzine. Međutim, povećanjem mišićne mase (tegovi, pliometrija…), poboljšava se izdržljivost, ubrzava se period odmaranja i izbegavaju se povrede.

Trčanjem po hladnoći izgori se više kalorija.

TAČNO, ALI… Deluje logično da prilikiom trčanja na niskoj spoljašnoj temperaturi, organizam troši više energije radi zagrevanja. Međutim, naučnici kažu da se to dešava onda kada drhtimo od hladnoće. Znači, ako ste obučeni kako treba (kao da je napolju 8° toplije), drhtaćete i biće vam hladno samo u prvih nekoliko minuta. Potom ćete se osećati lagodno, ali nećete trošiti dodatnu energiju na zagrevanje organizma.

Čovek može da trči tri dana na sopstvenim energetskim rezervam.

TAČNO. Ljudi imaju masnoća u vrednosti od 80 do 100 hiljada kcal, što je dovoljno za hiljadu km trčanja. Posle potrošenog glikogena, organizam koristi masnoće.

Da bi se mršavilo, najbolje je trčati sporo i dugo.

POGREŠNO. Ideja previše lepa da bi bila tačna. Naime, postoji radna zona koja teorijski obezbeđuje da se “izgore” masnoće tokom sporijeg i dužeg trčanja. Organizam poseže za masnoćama, a ne za ugljenim hidratima koji se čuvaju za velike i eksplozivne napore. Međutim, naučnici su utvrdili da je neophodno, treningom, naviknuti i naučiti organizam da to radi.

Potom, oni su, merenjima, utvrdili da organizam troši više masnoća kada je napor 1,4 puta veći od sporog i dugog trčanja, samo zato što se posle takvog napora troši više kiseonika i masnoća u periodu odmaranja i obnavljanja. Određena grupa naučnika smatra da je neophodno varirati napor što organizam tera da upotrebljava masnoće tokom treninga, ali i tokom oporavka.

Što se više trenira (više kilometara, više časova), sve su bolji rezultati.

POGREŠNO. Cilj treninga je da se izvrše promene mišićnog tkiva i kardio-vaskularnog sistema. Da bi do fizioloških promena došlo na pravilan način, neophodan je trening, ali i odmor. Naime, organizam sanira mikro-oštećenja u periodu izmedju treninga. Ako se pojavi neravnoteža između napora i odmora, organizam neće uspeti da se fiziološki promeni, te nećete napredovati i povećaćete mogućnost povređivanja. Umesto gomilanja kilometara, neophodno je da vam trening bude najvišeg mogućeg kvaliteta, a odmor dovoljan za dobar oporavak.

Neophodno je raditi istezanja pre trčanja.

POGREŠNO. Kontroverzna tema koja je, prema istraživanjima u zadnjih nekoliko godina, postala još kontroverznija. Naime, merenja i istraživanja su pokazala da istezanja pre trčanja ne smanjuju procenat povreda, nego umanjuje mišićnu snagu, brzinu i reakcije, što može da dovode i do povreda. Zato, umesto istezanja možete da radite zagrevanje kroz niz dinamičnih vežbi.

Pasta-party uoči trke nije neophodna.

TAČNO. Za napore manje od dva časa, “carbo loading” nije neophodan. Međutim, za duže trke “carbo loading” ne sme da se svede na preobilnu večeru pre trke. Neophodno je da se u organizam unese dovoljno ugljenih hidrata tokom zadnje nedelje uoči trke. Istovremeno, da bi se izbegli stomačni problemi, dobro je, u tom periodu, smanjiti količinu povrća i sva eksperimentisanja sa hranom.

Trčanje je loše za kolena.

POGREŠNO. Brojne naučne studije pokazale su da trčanje ne oštećuje kolena. Naprotiv, organizam se trudi da, zbog mikro-povreda, ojača hrskavicu, tako da vaša kolena, usled trčanja, bivaju sve jača.

Trčanjem se smanjuje problem osteoporoze.

TAČNO. Osteoporoza ili smanjivanje mineralne gustine kostiju, može da se uspori trčanjem. Naime, naučnici sa američkog univerziteta u Misuriju, dokazali su da sportovi u kojima dolazi do jakih udara, deluju povoljno u borbi protiv osteoporoze. Organizam reaguje na mikro-oštećenja i neprekidno poboljšava gustinu kostiju kao odgovor na repetitvni napor.

Ljudskom telu je mirovanje najprirodnije stanje.

POGREŠNO. Evolutivnim prilagođavanjima, ljudsko telo se, u biomehaničkom pogledu, usavršilo za kretanje. Zato su ležanje, sedenje ili stajanje, manje prirodni od hodanja i trčanja.

Trčanje produžuje život.

TAČNO. Naučnici sa stenfordskog univerziteta  su od 1984. godine pratili grupu od hiljadu osoba, dobrog zdravlja i starijih od 50 godina. Posle 19 godina ustanovili su da je u grupi netrkača umrlo njih 34 %. U grupi trkača umrlo je 15 %. Trkači su, u proseku, trčali 4 časa na početku istraživanja i 76 minuta na kraju istraživanja.

PROČITAJ I: NAJBOLJA STVAR ZA PREVENCIJU BOLESTI 

Najbolji način da se trči na pokretnoj traci jeste da se ona podesi na 1 % nagiba.

POGREŠNO. Engleski biomehaničar Endrju Džons je izračunao da je nagib zanimljiv samo za trkače koji imaju brzinu veću od 4min 46sec po km. Za sve ostale je bolje da ostave traku u horiznotali. Naravno, ne treba zaboraviti da trčanje na traci unosi monotoniju u treninge i može da dovede do dosade i gubitka motivacije. Zato je najbolje kombinovati traku i izlaske u prirodu ili na atletsku stazu.

Neophodno je dobro razgaziti patike da bi se u njima dobro osećali.

POGREŠNO. U patikama trebate da se osećate dobro već dok ih probate u radnji. Ako vam stežu prste, neprirodno izdižu stopalo, pritiskaju Ahilovu tetivu ili daju opšti neugodan osećaj, taj model nije za vas.

Da bi ste se pobedili, morate da trčite u opremi crvene boje.

POSTOJE INDIKACIJE DA JE TAČNO. Amerikanci su 2010. godine analizirali gomilu fotografija koje prikazuju pobednike maratona i polumaratona i ustanovili da je većina pobednika imala na sebi opremu crvene boje.

Zato, u ovoj trkačkoj godini, želim vam što više opreme crvene boje, što više poboljšanja i, najvažnije, što više trkačkog zadovoljstva (pa, zbog toga i trčimo).

 

The post Trkačke istine i zablude appeared first on TRČANJE.rs.

Uživam dok trčim. Prosto više bez letenja po asfaltu, dok mi noge tabanaju po podlozi, a ritam krvotoka prati ritam muzike i koraka, ne, zaista, prosto bez tog virusa koji se širi neodoljivo našom zemljom, ne mogu da zamislim dan, niti svoj život.

Reći ćete da grešim kada kažem kako bih se radije odrekla svojih trideset pari cipela i najlepših haljina, u zamenu za dobru trkačku opremu i maraton u Njujorku. Moje koleginice i prijateljice već prihvataju opsesiju trčanjem kao sastavni deo moje prilično haotične, čudne i zmajevske ličnosti. Jedno vreme su se krstile, malo podsmevale. Neke potajno divile ili zavidele… meni je svejedno.

Eto, direktna posledica trčanja. Gradite svoju ličnost i postane vam odjednom svejedno šta neko o vama misli jer vi ste ličnost za sebe, slobodna i bez predrasuda.

Ne preterujem, ali ostaje mrvica nezadovoljstva, blaga gorčina, kada uđem u moje odeljenje i vidim posledice fizičke neaktivnosti na deci. Bila bih sebična, okrenuta sama sebi, kada bih čudesni, tajni eliksir zdravlja, dobrog raspoloženja i sjaja u očima čuvala samo za sebe.

U želji da sve to dragoceno iskustvo podelim sa mojom decom u školi, krenula sam da ih vodim na trke.

Profesorka srpskog vodi učenike na maraton

Profesori za vreme štrajka drže prezentacije i idu po školama da motivišu decu za trčanje.

Ovom prilikom javno želim da pohvalim kolegu iz Zemunske gimnazije,profesora fizičkog vaspitanja, Sašu Porubskog, koji u doba prosvetarskog ludila zvanog štrajk, pravi prezentacije maratona i bori se da Srbija dobije što više zdrave dece koja će ostaviti kompjutere, cigarete i alkohol i zaraziti se modernom zarazom savremenog doba – trčanjem.

Virus trčanja hara Srbijom… ali ovaj virus je pozitivan

Možda bi i naši političari pravili bolje poteze, da su se okušali u dugoprugaškim megdanima… ko zna? Nesanica, neka povišena tenzija u telu i mišićima, osećaj da lebdim i da je na meni neka odgovornost, potreba da sve ono što sam lepo proživela u ovom sportu koji je filozofija života prenesem na decu.

Nije ih lako motivisati, očas posla me iskuliraju, ili me sumnjičavo gledaju pošto predajem sasvim drugi – kontradiktorni predmet. Kakve veze ima srpski jezik i književnost sa nastavom fizičkog? Glupiranje ili kreativno druženje sa decom, cirkus, ili pravi smer gde treba da ide prosveta?

Kiša, lepo vreme… mraz, sneg i led… niko nam ništa ne može, uz trčanje, jači smo od sudbine, uhvati ritam. Prije ili kasnije, biće svima jasnije! Trista na sat… obožavam tu brzinu… osećaj da letim, da sam puna energije, potreba da menjam svet i energija koju prenosim na druge… osećaj ogromne energije koja kao talas zapljusne moju okolinu govori mi da imam misiju.

Neko će prokomentarisati da sam vrlo patetična ili puna sebe, ali zašto ne priznati osećaj koji nosiš duboko u sebi a postaje kultna misija- potreba da se ovaj divan sport na sve načine kao virus dobre zaraze proširi na našu bolesnu, umornu, otrovanu i sluđenu naciju. Ništa lepše i korisnije- put ka svetlosti, kroz čist vazduh, a uz tebe mladi ljudi, budući trkači… osvajači sopstvenog novog života.

Polako, sigurno, jer tiha voda breg roni, ja pričam, pišem o maratonu, pokazujem im sajtove, savetujem da promene ishranu brzom hranom, i odaberu sportsku zdravu ishranu.

Fijasko?

Nekad mi se čini da je sve uzaludno… na prezentaciji se pojavilo jedva tridesetak učenika, danas na probnoj trci oko Ušća nijedan. Kakav fijasko, neuspeh, ali ne odustajem! Pokušavam da ih opravdam. Razbolela se, imaju deca da uče, doći će sigurno u kompletu za trku Deda Mrazeva. Verujem u ovo što radim i prizivam ideju da bar jedan moj učenik istrči sa mnom makar polumaraton.

Izazvala sam jedno odeljenje koje se pobunilo protiv mojih metoda na megdanski trkački maraton. Pedagogija u kombinaciji sa šalom i opkladom. I nije uspelo.

Tri kruga oko Ade… ako ja pobedim, ostajem im profesorka, iako su hteli da me smene, ako oni pobede, povlačim se. Ni to nije upalilo, drugar ga ubedio da nema šanse protiv mene jer sam fanatik, pa mogu da trčim satima, a on je fudbaler i nema kondicije za nošenje sa dugoprugašima.

Smisliću ja opet neku caku, lupaću glavu, samo da ih motivišem.

Kao, da krenu u drugu školu gde su maturanti maratonci, pa da se upoznaju sa nekim dečkom, ili da napravimo druženja i razmene učenika… štrajk ne jenjava, zahuktava se… mi trčimo sa decom.

Trčanje me je zaista promenilo. dušetelno iznutra i spolja, trajno.

Malo sam tužna što mi se nijedna devojčica od mojih ptica-trkačica nije pojavila na treningu, ali verujem, znam, sigurna sam, moja ideja neće propasti!

Pokrenuti mlade na zdrav sport, proširiti virus trčanja širom Srbije, družiti se sa decom, povezati nastavnike i učenike iz drugih škola, uvesti decu na livade, šume, sportske terene, otrgnuti ih iz stanova-urbanih kutija u kojima gube zdravlje.

Pravim veliki plakat:

TRKA DEDA MRAZEVA – SHVATAM KOLIKO SAM INFANTILNA… JEDVA ČEKAM DA SE MASKIRAMO, PRERUŠIMO I JURCAMO ULICAMA BEOGRADA… OVO ĆE SIGURNO UPALITI!

Pripremam sportski kuvar na tri lista, malo sam ukrala i prepisala sa sajta trčanje.rs, ali sam sigurna neće nam zameriti. Planiram trke kojima ću ih obradovati, smišljam kako direktora da nagovorim da opet napravimo novu, uspešniju prezentaciju i shvatam da sam postala guru-trčanja. Nema mi spasa!

Svako ima svoj hram sreće gde skriven meditira u mraku urbane džungle. Ja imam samo patike i svoje brze noge, da i ludu usijanu glavu koja se ni sa godinama ne smiruje. Znate li vi kako izgleda čas srpskog jezika kada hormoni podivljaju u glavama tinejdžera, a ona energija počne da pršti… o tome vam pričam. Upotrebim svoju prirodnu i spontanu duhovitost, pa ih posavetujem da pod hitno optrče pedeset krugova oko škole ili nađu devojčicu!

Posle napornog školskog dana, umesto da se uvalim u krevet ili kafenišem sa komšinicom, onako još komirana od školskog ludila, navučem patike i poletim. I ništa mi više ne treba, uhvati ritam, prije ili kasnije biće svima jasnije!

Dok dobuje kiša u ritmu tam tama kroz noć, ja trčanju školskom ne vidim kraj da će doć. Sluušaaj novo vreme kako dolazi, novo vreme doneće nam promene, uhvati ritam!

The post Sizifov posao – kako motivisati, pokrenuti, zagolicati učenike za trku? appeared first on TRČANJE.rs.

Januar mesec, a već možemo da najavimo da će ovo biti godina sa kvalitativnim rastom za rekreativno trčanje, kako u Srbiji, tako i u regionu.

Kada rekreativno trčite u parku i prijavljujete se za poneku trku – teško vam je da zamislite koliko svaka inovacija i korak napred mogu da utiču na vaš kvalitet života, ali zapravo – sve je povezano. Jedna dobra trka polako ali nezaustavljivo diže standard i ostalima, jedna dobra inicijativa vuče druge. Jedna hrabra vizija, uz čistu nameru i upornost lagano olakšava prohodnost drugima. Osećaj je dobar, a posledice za našeg rekreativnog trkača iz parka su više trka, bolji startni paket za manje novca, jeftinija oprema, dostupnije znanje i kanali da možda povede još nekoga u sličnu avanturu.

Nove lige

Neko voli beton, neko voli šumu – svako će imati mogućnost da se takmiči u onome što mu je blisko, ili da kombinuje obe discipline za jednu izazovniju sezonu. O Elite 15 ligi smo već pisali – super ekipa organizatora uličnih trka se okupila i stvorila Ligu koja podrazumeva određeni standard, nagrade i kvalitet usluge za sve trkače. Ukoliko istrčite svih 5 trka dobijate nagradu, ukoliko ih istrčite brzo možda i vrednu nagradu. Ako vas samo zanima da učestvujete na što više trka – opet ste u dobitku, jer Liga kao takva uvek lakše privuče sponzore, sponzori snižavaju cenu startnine, čine startni paket bogatijim a vas – zadovoljnijim. Uvek ste na dobitku! Ako vas ovo privlači, pročitajte tekst i zabeležite sledeće datume u svoj trkački kalendar:

1. Panorama maraton, Beograd 42km i 21km – 22.02.2015.
2. Tron polumaraton, Palic 21km – 01.03.2015.
3. Somborski polumaraton, Sombor 21km – 17.05.2015.
4. Trka prijateljstva, Kula 6km – 20.06.2015.
5. Happy run trka, Beograd 5 km – 04.10.2015.

Ukoliko vas, pak, više privlači adrenalin trail trčanja, izazov vertikalne razlike i zov juga (igrom slučaja, ulične trke su uglavnom na severu, a trail na jugu, tako da je smo dobili još jednu dimenziju sinergije).  - Skyrunning Serbia je priča koju morate da čujete.  Ova liga je sastavljena od entuzijasta čiji je cilj da:

Svojim delovanjem doprinese razvoju, afirmaciji i promociji Skyrunning-a, ultra maratona na visokim nadmorskim visinama i ostalim sportovima izdržljivosti, kao i razvoju, afirmaciji i promociji sportskog i planinskog turizma u Republici Srbiji i šire.

Oni ne samo da organizuju trke, već su i članica International Skyrunning Federation – ISF, tako da članovima omogućavaju učestvovanje na svetski akreditovanim trkama.  O samoj Ligi ćemo uskoro objaviti duži članak a u međuvremenu pogledajte koje trke ulaze u nju, u prilično gustom rasporedu:

1. Avala Skyrunning – 1. mart
2. Rtanj Vertical Kilometer -21.mart
3. Sky race Sokolov put – 1. maj
4. Ultra trail Stara planina – 5-7 jun
5. Sky race Besna kobila – 11.jun
6. Prokletije Vertical Kilometar – 25-jul
7. Šar Planinski Sky race – 21. avgust
8. Tara Ultra Sky Marathon – 28 – 30. avgust
9. Tornička Bobija Sky Ride & Ultra Sky Maratohon – 19. septembar

Pored novih, tu je i stara Balkanska Trkačka Liga – koja se, nakon uspešne prve sezone, još jača vraća u 2015!

Regionalna saradnja – mali je svet za trkače

Ne znamo kada i kako je tačno počelo, ali u 2014. se jasno osetila bolja povezanost regionalnih trka, trkača i klubova, pogotovu kada je reč o rekreativnom trčanju. Sve više organizatora nam se javlja sa idejom da promovišemo njihove trke, jer su se konačno stvorili uslovi da se ozbiljnije radi na organizovanim putovanjima. Nikada više trkača iz Srbije nije posetilo Sarajevo, Zagreb, Ljubljanu.

U 2015. nastavljamo da promovišemo regionalne trke, posebni pozdrav šaljemo Dubrovniku i Banjaluci koji 10, odnosno 17. maja organizuju svoje prve polumaratone!

2015. na sajtu trčanje.rs – veći, bolji, brži, šareniji

U prethodnoj godini lansirali smo 2 vodiča:

• za početnike
• za prvu trku

Napravili smo dve aplikacije:

• čarobnjak za izbor patika
• moj plan  - za odabir trkačkog programa

Imali smo nebrojene nagradne igre, akcije i promocije – sa prvenstvenim ciljem koristi za čitaoce.

Posebno smo ponosni na saradnju sa lancem Sport Vision – koji je za sve čitaoce koji se prijave na listu #volitrčanje obezbedio stalni popust od 20% na trkačku opremu. Više od toga, ova saradnja lagano stvara bolji osećaj kupovine trkačke opreme u njihovim objektima, jer kontinuiranom obukom, dižemo nivo kompetencija prodavaca, snižavamo cene – što zajedno stvara bolji osećaj kupovine.

Sve ovo nastavlja se u 2015. sa dodatnim akcentom na Karavane – putovanja po Srbiji i stvaranje RunLab-a dela sajta koji će se isključivo baviti testiranjem i promocijom najbolje trkačke opreme.

Dodaćemo i rubriku koja će se posebno baviti trkačkim oštećenjima – prevenciji i rehabilitaciji, jer je to tema koja se najviše čita i komentariše, te sa radošću objavljujemo da ćemo u tim uvrstiti i stručnu saradnicu – dr. Irenu.

Predikcije

Očekujemo i kontinuirani rast rekreativnog trčanja u Srbiji, rekordan broj polumaratonaca na Beogradskom maratonu.

Porast broja trkačica oko nas, koji će se prvo videti na stazama, parkovima, potom na polumaratonima. Za maratonke će Srbija ipak morati još malo da čeka.

Povećanje konkurencije rekreativnih klubova. Beogradski maraton najavljuje stvaranje svog trkačkog kluba, prilično okasnela odluka koja će, nadamo se,  ipak podići standard trke  i ponudu rekreativnih opcija beograđanima.

Veća ponuda trka- jeftinije startnine. Kako se bude desila inflacija trka, neminovno će biti da se borba za trkače vodi kroz cenu startnine, ili još važnije – sadržaj startnog paketa. Prednost će dobijati nove destinacije i organizatori koji rešavaju pitanja prevoza lakše i brže od drugih.

The post Šta nas lepo čeka u 2015? appeared first on TRČANJE.rs.

Verovatno ste se bar jednom zapitali kako prati  patike za trčanje? Patike koje koristimo po različitim podlogama i vremenskim uslovima, se prljaju, kvase, boje i zahtevaju održavanje. Da li saveti koje dobijete na deklaraciji zaista znače da će vas patike dobro služiti ili ne?

EDITORS NOTE: članak je izvorno pisan 2009., a osvežen novim informacijama 2015.

Preporuke za održavanje patika za trčanja

Obično u uputstvu za održavanje stoje neke preporuke za održavanje koje vam donekle mogu dati ideju šta da radite. Na primer, Mizuno preporučuje sledeće:

• Ne perite vaše patike u mašini za pranje veša, jer se na ovakav način mogu uništiti osetljive komponente koje čine patiku.
• Vaše patike treba redovno čistiti i održavati. Ovo je najbolje činiti ručno u mlakoj vodi sa dodatkom sapuna, a treba izbegavati agresivna hemijska sredstva i jake deterdžente.
• Nemojte prinudno sušiti vaše patike uz pomoć veštačkih izvora toplote. Najbolje je prirodno sušenje na vazduhu.
• Redovno proveravajte vaše patike da li i dalje komponente ispunjavaju performanse, jer istrošeni đonovi mogu dovesti do povreda

Asics u 2015. preporučuje sledeće korake:

• Odvojte unutrašnji deo patike od školjke (uložak se kod većine modela sada vadi)
• Odvojte pertle
• Oribajte od prljavštine
• Perite hladnom vodom i dopustite da se prirodno osuše, napunite patike novinama ili toalet papirom i sačekajte najmanje 12 sati.

Mašinsko pranje

Mnogi trkači imaju svoja iskustva u održavanju patika. Nekima je mašina za pranje veša sasvim sigurna, jer postoje  specijalni programi za pranje patika na niskim temperaturama.

Moguće je da proizvođači patika ovo preporučuju i da bi se zaštitili od potencijalnih tužbi, jer ako preporučite nešto uopšteno kao što je pranje u mašini za veš, to može da se protumači na razne načine, sa različitim posledicama. Ne mogu da kažem da nisam probao mašinsko pranje, ali ne praktikujem ga poslednjih godina.  Pošto se patike dosta tumbaju u mašini, može se desiti da se tako i oštetite. – Igor Vujičić

Najbolja praksa za pranje patika u mašini:

• Birajte 30 stepeni i mali broj obrtaja, bez centrifuge (“tuble dry”)  ili naprosto odaberite “sports” ili “delicates” program.
• Koristite blagi deterdžent, bez omekšivača, ili neki od posebno dizajniranih upravo za osetljive tkanine.
• Odvojte pertle od patika, uložak od školjke.
• Blato i nataložene nečistoće oribajte pre pranja sa đona, tekstila.
• Nasapunjajte pertle četkom za zube pre ubacivanja u mašinu.
• Patike stavite u kesu za pranje osetljivog veša.
• U mašinu pored patika stavite i par belih peškira.
• Patike sušite kao što je gore navedeno, ne preblizu grejnog tela, napunjene novinama.

Ručno pranje

Ručno pranje je sigurnije, a iz ličnog iskustva mogu to i da potvrdim.  Mlaka voda i sapunica sasvim solidno mogu očistiti fleke, prljavštinu i blato. Za pranje možete da koristite neabrazivni sunđer ili četku sa mekim vlaknima. Isperite ih posle pranja 2-3 puta u čistoj vodi, ostavite da se ocede tako da đon bude gore, a posle stavite patke na prozračno mesto.

Pertle

Skinite pertle sa patika kada ih perete. Pertle se  najbolje peru kada ih vlažne sapunom dobro istrljate da se zapene i isperete mlakom vodom. Koristite sapun za pranje, kao što je na primer merix.

Savet za prvo trčanje posle pranja

Patike se posle pranja malo skupljaju (jer su se pri nošenju razgazile), pa nemojte da trčite velike dužine odmah posle pranja patika.

Sačuvajte opremu i posle treninga

Kada završavate trening i skidate patike, nikada ne ostavljajte čarape u njima. Ne držite patike dugo u najlon kesi ako su vlažne, bolje je da imate platnenu torbicu za nošenje koja propušta vazduh.

Kada patike postaju neupotrebljive?

Provera da li su patike ok za dalju upotrebu je prosta, okrenete đon patike i gledate stepen pohabanosti elemenata đona. Ako je on suviše pohaban, patike su završile svoj radni vek, jer nemaju više sposobnost da ispunjavaju prvobitne zahteve. Ako niste sigurni da li je do toga došlo, vodite dnevnik treninga i pogledajte koliko su te patike prešle kilometara. Naravno, ne troše sve podloge đon podjednako, ali neka pravila se mogu izvesti. Ako je broj pretrčanih kilometara u vašim patikama veći od 1400 km onda su sigurno “gotove”.

Sigurno i vi imate različita iskustva sa pranjem i održavanjem patika. Podelite sa nama vaše savete!

The post Održavanje patika za trčanje appeared first on TRČANJE.rs.

Većina ozbiljnih istraživača procenjuje da čak od 50% pa do 70% smanjenja u formi i izdržljivosti kod sportista rekreativaca starijih od 40 godina uopšte nije vezano za njihov broj godina, već samo i isključivo nastaje zbog činjenice da treniraju manje odnosno manjim intenzitetom.

U prilog ovome govori i činjenica da svetski rekord u maratonu za osobe starije od 50 godina, koji drži Tatjana Pozdniakova, iznosi 2 sata 31 minut i 5 sekundi. Sa takvim rezultatom, ona bi i posle pedesete godine, bila brža od polovine maratonki koje su učestvovale na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

O tome koliko je ovo dobar rezultat govori i podatak da sadašnji svetski rekord (postavljen na ovogodišnjem maratonu u Berlinu koji je održan u septembru ove godine) iznosi 2 sata 2 minuta i 57 sekundi.

Koliko je vežbanje značajno, posebno posle 40 godine, ističe i profesor sa Univerziteta u Torontu, Greg Vels. On je rekao da kada bi postojao lek koji može da učini isto toliko dobroga kao što može vežbanje, to bi predstavljalo najveću revoluciju u ljudskoj istoriji.

Mnogi naučnici danas ističu neophodnost vežbanja u svim uzrastima. Redovno vežbanje, naravno neće zaustaviti starenje, ali će učiniti da budete zdraviji, da se osećate bolje i da sam proces starenja odložite.

Pročitaj i: Redovno trčanje odlaže starost za 6 godina.

Dakle imate preko 40 godina i nikada niste vežbali – pravo je vreme da sada počnete. Ako ne zbog sebe, a onda zbog onih koje najviše volite!

Za Life Active – Milica Jagodić

The post Kako da vežbate posle 40. godine? appeared first on TRČANJE.rs.

Neke su makadamski putevi sa pokojim slobodnim kamenom postavljenim na tačno određeno mesto kako bi nas sapleo ili nam izvrnuo zglob. Oni su bulevari divljine. Prostrani koridori koji nam daju priliku da se uz najmanje napora krećemo kroz prirodu. Dizajnirani i izgrađeni planski tako da omoguće energetski najefikasniji prolazak kroz ono što je inače težak teren.

Tu su i stari nepouzdani šumski putevi. Dva kolotraga odvojena uzanim koridorom niske trave. Nastali voljom rabadžija i snagom njihovih traktora i volova. Pouzdani su koliko interes onih koji su ih stvorili. U biti maštaju da će kadtad postati makadamski putevi ali mnogi ne dočekaju tu sudbinu.

Oni srećniji koje je priroda obdarila lepotom, tačnije lepotom pogleda koji pružaju i odredišta do kojih vode, i na čije je tragove navela planinare namernike mogu se nadati da će dobiti kakvo takvo obećanje da neće biti zaboravljeni u vidu par znakova Alojza Knafelica, svima dragih planinarskih markacija. Ti retki putevi služe plemenitu svrhu. Onima koji se reše da ih pohode nude sigurnost odredišta i mogućnost da se prepuste jednostavnosti postojanja u prirodi bez nepotrebnog skretanja pažnje svakodnevnice.

Gde putevi prestaju, uz malo sreće poičnju staze kakve ih svi zamišljamo. Barem mi koji volimo divljinu u što netaknutijoj formi, a opet pristupačnu u meri da možemo da prođemo kroz nju brzinom koja nam najviše odgovara. Ponekad trkom, ponekad hodom, ponekad samo izvaljeni na livadi pored staze dok upijamo svaki sekund tišine oko nas. Prvo šire, onda polako sve uže i uže.

Kozje stazice, planinarske staze, putići, puteljke, odnosno ono na šta barem ja pomislim kada neko kaže staza. One su najhrabrije od svih. Stvorene interesom retkih, pohođene stopama mnogih. Vijugaju pomalo nerazumno preko nepristupačnih terena, pustih vrleti, oštrih grebena, kamenjara i stena. Oni služe više kao ideja mogućeg dolaska na cilj i zapravo se ni ne trude da ponude bilo kakvu sigurnost. Mogu postojati jednu sezonu ili se vekovima protezati lancima planina.

Ponekad zalaze toliko visoko i na tako nepristupačna mesta da ih održavaju samo retki pripadnici niša ljudskog društva ili krda divljih i polu divljih životinja. Onima koji ih pohode one predstavljaju najlepše darove.

Ponekad, mada ne ni tako retko, one su savršene.

Uglavljene u neke zaboravljene pejzaže, prekrivene blago rastresitim materijalom koji dozvoljava da se preko njega pretrči ali pritom zahtevaju da se u svakom koraku napravi na desetine malih prilagođavanja u kako bi dostigao njen pun potencijal. Bude osećaj zadovoljstva mehanikom ljudskog koraka čineći nas ponosnim na ono što smo i istovremeno nas ponižavajući lepotom sredine kroz koju nas vodi. One su ono što tražimo, mali vijugavi pravci savršenstva daleko od naučenih koncepata lepote.

Catena del Mundo, Verige sveta, Šar planina

Sve putevi su stvoreni voljnom ljudi koji ih koriste, ali ironično je da upravo oni koji nose najmanje ekonomskog interesa za one koji ih utemeljuju predstavljaju najveći stepen konsenzusa među njihovim tvorcima. Stvorene od strane ljudi različitih generacija, ličnih i ideoloških ubeđenja, religija i razumevanja, staze prkose onome čemu smo naučeni u civilizovanom svetu.

Koje su vaše omiljenje staze? Podelite vaše tajne lokacije ili fotografije istih? Da li biste drugima pokazali vaše staze ili učestvovali u njihovom očuvanju i zaštiti.

text je izvorno objavljen na sajtu Skyrunning lige  i prenosimo ga uz dozvolu autora :)

The post Sve staze ovog sveta… appeared first on TRČANJE.rs.

Šta smatramo suplementima?

Sve mikro, makro i oligo nutrijente koje koristimo kao nadopunu svakodnevnoj ishrani, grubo gledano, delimo ih na:

• Vitamine
• Amino kiseline
• Minerale
• Određene biljke/ekstrakte
• Kombinacije/proizvode gore navedenog

U ovom tekstu bavićemo se samo vitaminima i antioksidansima koje su testirali u sportskoj suplementaciji.

Da bi neki proizvod definisali pod suplement on mora:

• da bude posmatran kao dodatak/nadopuna ishrani
• da bude dokazano bezbedan za ljudsku upotrebu

Suplementi dakle nisu lekovi i ne moraju da dokažu da zapravo deluju  na bilo koji način, sem da ne štete ljudskom organizmu. U zavisnosti od države postoje i različiti pravilnici kako se to dokazuje, ali za nas je dovoljno da ih shvatimo u ovom kontekstu.

Dokazi za efikasnost pojedinačnih suplemenata

Literature ima i previše, problem je kako tumačiti rezultate. Kada pogledamo pojedinačna istraživanja, neka su za, neka protiv, neka nedokazana. Studije koje su sažimale pojedinačna istraživanja daju malo konkretnije odgovore i to su smernice koje za sada preuzimamo.

VITAMINI i ANTIOKSIDANSI

• B-Vitamini
  Tiamin, riboflavin, vitamin B-6, B-12  i folna kiselina sa jedne strane dokazano potpomažu sportske napore, postoje dokazi da utiču na bolje motoričke sposobnosti, ali u dozi koja dobrano premašuje RDA (preporučenu dnevnu vrednost).  Utiču na metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina tako da je normalno da privlače pažnju kao potencijalni pojačivač sportskog učinka. Zaključak – Da, ali neopravdano unositi u tolikoj količini.
• Kolin – postoje indikacije da pomaže izdržljivost kod maratonaca. Nedovoljno istražena, a i retko se nalazi u ponudi tako da bolje zaobići do sigurnijih rezultata.
• Vitamin D – određene studije povezuju nedostatak vitamina D sa bržim zamaranjem, sporijim oporavkom i sveopštim padom energije. U tom smislu suplementacija se pokazala veoma korisnom kod pacijenata koji su imali deficit, ali se smatra da ne ga ne treba uzimati preko RDA.

PRIRODNI IZVORI: B6 vitamin Suncokretovo seme, oko 150g vam treba za dnevnu dozu, više pistaća, 200g tune, 250g piletine… B12 se najviše pojavljuje u školjkama, 30g ostriga zadovoljava dnevne potrbe, ali i u dagnjama, tuni, tofuu, sojinom mleku (100g ima oko 50% dnevne potrebe). Folna kiselina se prirodno nalazi u zelenom brokolastom povrću, špargli, citrusnom voću, ali u kolčinama manjim od 50% na 100g, tako da smatrajte da morate da pojedete punu činiju :)

Vitamin D sintetišemo sunčanjem, par minuta dnevno je dovoljno, ako ipak osećate umor u zimskim mesecima, jedite više ribe, tuna, losos, masna riba, oko 100g će zadovoljiti dnevne potrebe, ako ne jedete ribu trebaće vam oko 400g tofua – dnevno. Sunčanje deluje kao bolji izbor :)

Antioksidansi

Suplementacija Vitaminom C se pokazala kao korisna za osobe koje su imale prijavljen deficit ovog vitamina, ali dodatna suplementacija za dobro uhranjene sportiste nije dala rezultate. Takođe (jer sezona je gripa) vredi napomenuti i da ne leči prehladu.

PRIRODNI IZVORI: dnevnu potrebu vitamina C lako ćete zadovoljiti sa 30g paprike,  ili oko 75 g brokolija ili kivija.

Vitamin E se pokazao kao sjajno pomoćno sredstvo za povećanje izdržljivosti kod treniranja na velikim visinama, ali nema efekta na nivou mora i ispod nivoa mora. /ako planirate trčanje u depresijama :)

PRIRODNI IZVORI: ima ga najviše u suncokretovim semenkama ali treba vam oko pola šolje istih, čime unosite i mnogo kalorija, zatim4 šolje spanaća ili skoro cela šolja (oko 200g) badema, manje više 2 avokada, pola kile škampa i tako dalje. Suplementacija vitaminom E u tom smislu postaje obavezna ako ga ne unosite dovoljno hranom.

Anti oksidansi i mišićna oštećenja

Ova istraživanja rađena su sa Vitaminima C, E i ribo-flavinom pre svega,  kao moćnim agentima u procesu oporavka mišićnog  oštečenja nakon treninga. Rezultati su nedovoljni za 100% zaključak, ali su obećavajući kod životinja. Konsenzus je da se uzima najmanje 100% preporučene dnevne vrednosti ovih elemenata.

ZAKLJUČAK: Vitamini i antioksidansi značajno doprinose sportskim performansama. Za optimalno funkcionisanje potrebne su optimalne količine ovih nutritijenata. Ukoliko nismo sigurni da li ih u punom procentu unosimo kroz ishranu, suplementacija vitaminima je u određenoj meri poželjna i neophodna. U drugim situacijama i veće doze ovim elemenata su se pokazale kao potencijalno korisne.

The post Suplementacija u sportu: Za i Protiv #1 appeared first on TRČANJE.rs.

Sećate se čuvene knjige Rođen za trčanje? Ovih dana su svetski mediji objavili vest da će Metju Mekonahi (Matthew McConaughey) igrati glavnu ulogu u ekranizaciji svetskog best selera, knjige Rođen za trčanje (Borno to Run).

TIZIANA FABI/AFP/Getty Images

Entertament weekly je objavio da se Metju priprema za snimanje filma koji će biti motivisan čuvenom knjigom, koju je 2009. napisao Christopher McDougall.

Scenario za ovaj film će pisati Metju Majkl Karnahan (Matthew Michael Carnahan), koji je poznat po scenarijima za filmove: World War Z, State of Play i The Kingdom.

Rođen za trčanje

Knjiga Born to Run je provela 178 nedelja na listi najprodavanijih knjiga NewYork Tajmsa, a i danas beleži prodaju od 10.000 primeraka mesečno, šest godina nakon izdavanja. Govori o Meksičkom indijanskom plemenu Tarahumara čiji članovi su sposobni da trče i po 150km bosi bez povreda koje su karakteristične za današnje trkače. Ova knjiga je bila pokretač celog pokreta bosonogog trčanja u svetu.

Pročitajte više o knjizi Born to Run!

Matthew McConaughey, rođen za trčanje!

Metju Mekonahi je posle gomile sličnih filmova napravio neverovatan zaokret u karijeri i snimio nekoliko sjajnih rola. U novijim filmovima je uspeo da se toliko prilagodi ulogama da je sasvim očekivano osvojio i Oskara. Sa oviom promenom stigla je i velika popularnost, koju je i ranije imao zbog izgleda, ovog puta zbog glumačkog umeća.

Mi se nadamo da će i u ovom filmu uspeti u svojoj metamorfozi, što bi značilo da uskoro možemo da očekujemo vest da je Metju zaista istrčao neki ultramaraton kako bi se uživeo u ulogu. Nadamo se i da će film biti prikazan u Srbiji i da će bioskopi biti puni njegovih fanova, koji će posle toga početi da trče, motivisani ovom pričom.

Pročitajte više o temi bosonogog trčanja

The post Matthew McConaughey, rođen za trčanje! appeared first on TRČANJE.rs.

Veruj u snove: Nakon 17 godina trčanja, mnogo trka, priprema, treninga po kiši, snegu, vetru, suncu,  treninga na -15 i + 40 stepeni. Posle mnogo uspona i padova, pobeda i poraza, lepih i ružnih trenutaka, mnogo prolivenog znoja, mnogo odricanja, došao je i taj dan, kada osvajam PRVU DRŽAVNU MEDALJU, u najtežoj atletskoj disciplini – maratonu i ostvarujem najveći uspeh u karijeri. A vi budući šampioni, budite samouvereni i pozitivni, jer vas to može daleko dovesti. Ne postoje lake stvari, već jednostavne, napraviti uspeh nije lako ali jeste jednostavno. Svoje ciljeve ne pišite u budućem vremenu, već u sadašnjem. Takmičite se, ali ne sa drugima, već sa samim sobom i verujte da je najveći izazov u pomeranju vlastiih granica. Istrajnost u obavljanju svakodnevnog treninga iznova i iznova pokazuje značaj u ostvarenju dugoročnih ciljeva. Verujte  u svoje snove, jer će se rad kad-tad isplatiti, budite uporni nikada ne odustajte, i doći će te do svog cilja, kao što sam ja došao na maratonu  12.10.2014 u Novom Sadu!!!

Godina medalje

U 2014. godini nisam mnogo trenirao, u januaru sam dobio licencu za Atletskog trenera, pa sam počeo ozbiljnije da radim kao trener u klubu. Takodje sam putovao svake nedelje u Niš na master studije, na fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, i  tada  je bilo malo vremena za trening, trenirao sam par puta nedeljno… trčao sam bukvalno samo trke, ali nisu to bili neki zapaženiji rezultati i plasmani.

Pobedom na novogodišnjoj trci u Latkoviću,  kod Lazarevca osećao sam da ce 2014-ta godine biti uspešna za mene. Učestvovao sam trkama u Srbiji i inostranstvu,  polumaratone kao najbolji Srbin, završavao sam u Skoplju (1;25,31 13.mesto)  na Plitvičkim jezerima (1:28,57  18.mesto)  i u Novom Gradu (1:30,33 2.mesto).

Početkom septembra odlučujem da trčim  novosadski maraton tj, DRŽAVNO PRVENSTVO U MARATONU.  Trenirao sam skoro svaki dan, ali to nisu bili treninzi za maraton, čak nisu bili  ni za polumaraton. Radio sam uglavnom kraće deonice od 150m-400m.  Dužine nisam radio, iskreno da kazem mrzelo me je  da radim. Uradio sam samo jednu dužinu  od 22km na sportskom centru u Pančevu i nista više… U septembru sam ukupno pretrčao 275km što je jako malo za maraton, ali i onda sam bio uporan i rešen da istrčim novosadski maraton kao jedini predstavnik kluba.

Nedelju dana pred Državno Prvenstvo na 42,195m istrčao sam polumaraton u Kragujevcu za 1:23,16 (10.mesto) što mi je tada bilo najbolje vreme u polumaratonu u 2014.godini. Trčao sam sa lakoćom, 4 kruga po 5250m, svaki krug je bio brži od prethodnog. Par dana pred  maraton dogovorio sam se sa Trenerom da on ne ide na maraton, pošto sam prošle godine odustao, a Trener je samo zbog mene išao u Novi sad, pa sam osećao odgovornost. Trener  mi je dao takmičarsku knjižicu i rekao istrči samo, ne opterećuj se vremenom. Mile i ja smo rekli da ja na maratonu nemam sta da tražim, ima dosta momaka boljih od mene, a i ja nisam trenirao za maraton. Prognozirali smo vreme izmedju 3:10 i 3:15. ali na kraju je sve bilo drugačije…Čak ni ja nisam verovao da mogu da istrčim bolje vreme.

Put u Novi Sad

Dan pred maraton, radio sam ujutru u 10h trening sa mojim atletičarima, radili smo prepone (bilo je tu dosta skokova). Popodne sam vozio bicikl  10km,  Dakle, nisam se uopšte odmarao pred maraton, Svanula je nedelja je 12.10.2014. probudio sam se u 6h, zaspao sam oko 22h. Spremio sam stvari u kojima cu trčati i krenuo za Novi Sad.

 Zajedno sa roditeljima i sestrom krenuli smo u 6:30 iz Pančeva preko Opova i Titela za Novi Sad. Putovao sam na moje treće  Prvenstvo Srbije u maratonu. Godine 2012. trku sam završio na 5.mestu, 2013 sam odustao na 33kilometru. Dok smo putovali nisam mnogo  razmišljao o trci, jedini cilj mi je bio da završim trku, bez obzira na vreme i plasman, iako mi je želja bila da osvojim državnu medalju.   Stigli  smo u Novi sad oko 8h, nije bilo hladno, temperatura je bila oko 15 stepeni, sto je za sredinu oktobra visoka jutarnja temperatura. Znao sam da ce biti ”pakao” na trci, koja startuje u 10h. Odmah sam prepoznao dosta poznatih trkača i znao sam da ce atmosfera biti sjajna, medju njima  i Prvak Države iz  2012-te godine Ivan Miškeljin.

Preuzimanje startnih brojeva  – u najboljem slučaju biću peti…

Zajedno sa Miskeljinom otišao sam  do prijavnog centra u hotelu ”Vojvodin” u Novom Sadu, popunili smo prijavni list, a pošto smo trčali Državno Prvenstvo, morali smo da pokažemo i takmičarske knjižice, overene kod doktora. Došli smo do stola gde je sedeo Sekretar Atletskog Saveza Srbije Nenad Milinkov i predali  knjižice. Ivan je odmah dobio svoj startni broj.  Ja svoj broj nisam odmah dobio jer se na knjižici, slabo video pečat i datum pregleda kod doktora. Na kraju posle 10-tak minuta dobio sam i ja svoj startni broj 99. i startnu listu.Na startnoj listi upisano je 20 maratonaca za Prvenstvo Srbije... Odmah sam rekao u najbolljem slucaju mogu biti 5-ti.

Na listi su bili Zdravko Mišović koji ima maraton ispod 2:40, Pomenuti Ivan Miškeljin, Nenad Živković, prošlogodišnji vicešampion države, i Miloš Dajević dečko koji ima 5 minuta bolji rezultat u polumaratonu od mene. Tu su bili i momci koji su slabiji od mene po rezultatu  ili su kao ja. Tako da sam mogao biti peti ili deseti.   Kada su me pitali sta očekujem, koje ću vreme istrčati, rekao sam da ne očekujem neki rezultat, iskren sam bio i govorio da nisam trenirao za maraton  i da mi je glavni cilj danas da završim trku, pa makar to bilo i četiri sata. U razgovoru sa Goranom Vendlenerom, mojim priljateljem na stazi i van nje, rekao sam od četvorice gore pomenutih maratonaca, jedan će odustati i jednog ću pobediti…

Poslednji sat pred maraton

Već oko 9 sati neki trkači su krenuli na zagrevanje, ja sam krenuo tek sa presvlačenjem oko pola 10, uopšte nisam razmišljao o trci,  došao sam da se zabavim. bio sam  totalno opušten jer sam znao da ne mogu da očekujem neki bolji plasman i da cu teško oboriti lični rekord, koji je iznosio 3:06,12, koji sam postigao 2012-te, takodje u Novom sadu na Državnom Prvenstvu.

Oko pola 10  dobio sam poruku od Miloša Milovanovića, našeg najboljeg maratonca, poslednjih par godina. U poruci je pisalo: ”Rodjo srećno danas! samo hrabro, pokidaj ispod 3 sata!!!’ Obukao sam se za trčanje, crveni šorc, crveni dres, crveni kačket, ”fensi” naočare (obične naočare za sunce) i patike  adidas “maraton 10”, u njima sam tada prvu trku trčao. Kada sam došao u startnu zonu bilo je dosta trkača i gledalaca, svi su me ”čudno” gledali kad sam se pojavio 15-tak minuta pred start sa naočarima. Pred start slikao sam se ostalim trkačima i krenuo na zagrevanje. Start je bio u 10h i temperatura je polako rasla. Istrčao sam 5 minuta i uradio vežbe 5 minuta i stao na startnu liniju 22. novosadskog maratona.

22. Novosadski maraton – od starta do cilja

Bio sam u prvom redu na startu maratona,  dogovorio sam se sa Goranom Vendlenerom, koji je trčao trku na 33 km, da kada čujemo pucanj za start maratona, krenemo malo jače, da bi se lepo videli na startu i da bi nas fotoreporteri slikali kao vodeće u tom trenutku… (to često radimo na  trkama kod nas). Tako je i bilo, krenuli smo kao da trčimo  samo 200 m, a ne još 33 i 42km.

Posle stotinak metara izdvojila se trojka u kojoj smo bili Goran Vendlener, Miša Segedi i ja. Posle par stotina metara usporio sam, jer ipak treba da se trči najmanje tri sata, Goran je nastavio skoro istim ritmom, iako smo se dogovorili par dana pred trku da idemo zajedno do 33 km. Nastavio sam sam da trčim, obilazili su me trkači koji su izgleda mislili da trče par kilometara i jurnuli novosadskim ulicama ka Vetreniku. Prvi kilometar bio je za 4:12, drugi 4:14, treci 4:17…

4k

Na četvrtom kilometru, su me sustigli momci iz Atletskog kluba ”Cerski Junaci”, Miloš Dajević, Slobodan Čikara i Aleksandar Adzić. Prihvatio sam njiihov ritam, ”parkirao” se iza njih. Trčao sam iza njih  par kilometara, i onda sam i ja izačao napred da vodim tempo, ali su me brzo prestigli (verovatno im nije odgovaralo  da neko ide isped njih). Temperatura je konstantno rasla, a meni su naočare počele da klize niz nos od znoja, pa sam ih stalno podizao, ali nisam hteo da ih skinem, jer je to moj novi imidž na trkama a i sunce je bilo jako. Trčali smo nas četvrorica pustim novosadskim ulicama ka Veterniku, meni nije bilo teško, držali smo tempo 4:15-4:18 po kilometru, pa sam mogao i da pričam sa maratoncima pored. Vodu nisam uzinao, na okrepnim stanicama samo mokar sundjer. Trčali smo tako praznim novosadskim ulicama, kilometri su brzo prolazili.

12k -18k

 Na 12-tom kilometru kad je bio prvi okret, prvi put sam uzeo vodu i popio jednu času. Dok smo se mimoilazili sa ostalim maratoncima izbrojao sam da sam ukupno 16-ti za maraton.. ispred mene su bili i Goran i Tihamer Sirak, koji je trčao trku na 25km. Od okreta još brže su metri prolazili, jer su nam u susret dolazili  sporiji maratonci,  bodrili smo jedni druge. Od 12 do 18-tog kilometra trčali smo nas četvorica jedan pored drugog,  dodavali smo vodu jedan drugome. Meni je i dalje bilo lako, kao da nisam još ni počeo da trčim. U tom periodu obišli smo nekoliko maratonaca, Mihaela Šulju, Senišu Gašica,.. jednog makedonca, koji je išao sa nama par stotina metara i više nije mogao. Uglavno sam tršao iza njih, par puta sam stao pored njih ali to je trajalo kratko… uvek kad sam stao pored njih uvek su ubrzavali, zato  nisam želeo na celo, odgovaralo mi da se šlepam…

Negde oko 18-tog kilometra, neko je doviknuo ‘ajmo Cer ajmo Junaci,  ja sam se nasmejao i rekao Milošu: “Vi ste Cerski Junaci, a ja sam samo Junak” samo se osmehnuo i  rekao “ videćemo danas”

U tom trenutku je Adzić, ubrzao tempo, spustili smo na 4 minuta po kilometru, meni je i dalje bilo baš lagano, u tom trenutku smo stali u ”vozić”. Adzić je bio na čelu, pa ja, zatim  Dajević, i na kraju Čikara. Trčali smo tako do polovine trke 21.1km, kada smo imali prolaz 1:30,10, da nismo ubrzali na 18-tom kilometru bilo bi oko 1:31…

21k -25k

Na polovini trke Čikara je usporio i nije više mogao da prati ritam Adzića.  Mi smo ga bodrili i pokušali da nagovorimo da nas prati ali nije mogao. Na 22km stao sam pored Adzića i nastavili smo da idemo tempom 4:10 po kilometru., Posle par stotina metara  Adzić je usporio, kao da je udario u zid, rekao je “idite vi”, ne mogu da pratim. Nastavili smo Dajević i ja, ušli smo u Dunavsku  ulicu i  obišli  jos 3-4 maratonca.

Oko 23km video sa sestru i roditelje koji su me slikali i bodrili. Tu je bio i Mića Ignjatovic, koji je takodje slikao i vikao ‘ajde ”Bobane” Rekao sam sestri da mi super ide i da nije teško, posle par stotina metara video sam Zdravka Mišovica i Zorana Jankovića – Profu, koji nisu startovali zbog povreda. Vikao sam Profesore, vidite kao mi ide, i podizao kolena tj, radio ”skip”. Rekao mi je samo lagano ima vremena.. nastavio sam dalje… Negde na 23 kilometru  kaze Dajević,” eno Neša ispred nas” misleći na Nenada Zivkovića…. ja kazem:” nije to on, dosta je ispred nas!!!” Prosli smo još par stotina metara i  prepoznao sam Nešu, koji je teško trčao.  Ubrzo  zatim smo stigli  do Vendlenera i obišli ga, rekao mi je “ono je Neša ispred, obidji ga, muči se”.. rekao sam mu:  “ vidim, kad ga obidjem ima da stane” tako je i bilo…

 25k -30k

Napravili smo okret i krenuli još dva manja kruga od po 9 km ka Veterniku.  Na 25-tom kilometru obišao sam Nešu i pitao da li može da ide, ništa nije odgovorio… Stigli smo ponovo do Profe, rekao je: “ tako je profesore, samo se zezaj, danas  super ideš!!! Tu smo već Dajević i ja bili na 5-tom i 6-tom mestu za maraton. Trčao sam isperd Miloša, a on je sve teže pratio…

 Na 27 km osetio sam prve bolove u nogama, ali brzo je sve to prošlo i  nastavio sam dalje sam.. U tom momentu počeo sam da razmišljam o medalji i to me umalo nije koštalo da ne završim trku. Krenule su mi suze, i počeo sam da gubim vazduh, od uzbudjenja, rekao sam sebi:  “ Alo bre Slobodane, imaš jos sat vremena da trciš, nije još gotovo…” smirio sam se i nastavio dalje, brisući suze.

Srce na 30k

Prolaz na 30-tom kilometru mi je bio 2:08,01.  Rekao sam ako nastaviš ovaj ritam ideš ispod tri sata, ali meni tada to nije bio cilj, zeleo sam državnu medalju!!! Onda sam naišao na Čika Mihajla Bogdanovića, koji me je slikao, pokazao sam veliko srce rukama i  nastavio dalje sam, ispred mene nema nikog, iza mene nema nikog, ulice prazne, a vreme sve toplije i toplije. Na sledećem okretu uzeo sam vodu i umio se, bilo je malo lakše, ali i dalje teško za trčanje, temperatura je bila preko 20 stepeni, što je za maraton visoka temperatura. Posle  tog okreta krenuo sam da obilazim maratonce koji su se tek vraćali iz Veternika, a mene su obilazili takodje momci koji su trčali trku na 10,5km tj frtalj maraton. Obilazi me i Klubski drug Damljan Šulja, pokušao sam sa njim da  trcim par stotina metara, ali mi je bilo brzo, pa sam opet nastavio sam, da sam bio u poslednjem krugu, verovatno bih išao sa njim do kraja, a ovako je bilo jos 11km… U tom periodu bilo mi je lakše, jer sa obilazio dosta trkača, i uvek sam sebi govorio još ovog da obidješ… Ponovo dolazim do Čika Mihajla i ponovo pokazujem srce, nastavljam dalje, noge  samo lete, uopšte mi nije teško. Okrećem se, vidim da se Miloš muči, i to mi još daje jos veću snagu da nastavim dalje do svog cilja, do cilja je bilo jos desetak kilometara, računam u tom trenutku, ako bih trčao 5 minuta po kilometru, to je 50 minuta, ima još dosta da se trči, nije nista gotovo…ali..

10k do medalje

Vodeći u tom trenutku i pobednik maratonske trke Korablev Denis iz Rusije već odavno ušao u poslednji krug trke, pogledam ga kada smo se mimoilazi, vidim da nema grimasa na licu da se ne muči, i kažem sebi ajde možeš, nije ti teško… Ubrzo iza njega prolazi pored mene i Miškeljin, vidim da mu je tesko, ali i dalje ima dobar ritam. Oko kilometar iza Miškleljina ide Zoran Marković, prošlogodisnji treće plasirani na Prvenstvu Srbije, u mimoilaženju ga pitam: “Zoki je trčis državno”!!?? on samo pokazuje rukom da ne trči Prvenstvo Države.

Kad sam saznao da ne trči za  Državnu medalju, ponovo su mi suze krenule i počeo sam da gubim vazduh,  Tada sam shvatio da imam medalju, i to bronzanu. Rekao sam sebi ako sada ne osvojiš medalju, nikada nećeš!!!  Prošao je jos jedan kilometar, bio sam na 33 kilometru kada se mimoilazim  sa  Major Josipom, i pitam i njega da li trši Prvenstvo države, on me nije čuo, već je rastojanje izmedju nas dobrih 20 metara, okrećem se i vičem: “Da  li trčiš Državno”, on viče “Neeee”!!! Meni opet suze, srce još jače lupa  jer imam srebrnu državnu medalju u tom trenutku, Trčim dalje i razmišljam kako ulazim u cilj širim ruke i kako dobijam  srebrnu medalju, već sam tada video sebe sa medaljom oko vrata,  koju sam tako mnogo želeo, do kraja trke bilo oko 9 kilometara… Nastavljam dalje, pokusavam da ne razmišljam o medalji, već da pokušam da istrčim ispod 3 sata, pošto sam i dalje imam tempo za to vreme.

Posle par stotina metara bio je okret i ulazak u poslednji krug i poslednjih 9 kilometara na trci, obilazim sestru, koja je trčala sa Tamarom Šekerovic, pobednicom trke na 33km, govorim sestri: ” čekaj me na 39-tom kilometru”.  Mimoilazim se sa Dajevićem, vidim da mu je baš teško i da jedva trči, Kilometri u tom trenutku su jedva prolazili, trčao sam sam, nikog da obidjem, niko mene da obidje.

Na 35. kilometru, imao sam prve veće probleme u trci, tačnije jako su počeli listovi da me bole, i osećao sam bolove u prednjoj loži, radio sam malo skipove, da smanjim bol. Na jednoj okrepnoj stanici uzeo sam vodu i kvasio noge da mi bude lakše za trčanje,  jednu času vode sam sipao u kačket da se ohladim, popio sam samo par gutalja vode. Posle  vode i kvašenja, bolovi su se smanjili, ali su i dalje noge bile teške, jer sam preko dva i po sata trčao. Govorio sebi ”aj možeš nema jos puno!!! glava je bila jaka da izdržim do kraja, u tom trenutku.

5k do medalje

Dolazim ponovo do Čika Mihajla i ponovo veliko srce, imao sam snage za to!!! ubrzo dolazim do okreta i poslednjih 5km… tu sam počeo baš da se mučim noge su bile sve teže, grčevi sve jači, sunce je bilo sve jače… a ja treba da trčim jos 20-tak minuta u najboljem slučaju. Imao sam osećaj da kad smo se mimoilazili Miloš i ja da je sve bliži meni, bilo je to oko 500-600m. Pokušavam da ubrzam ali ne ide nikako, kad sam video da je četvrtoplasirani za Državno Seniša  mnogo daleko, bilo mi je malo lakše, rekao sam pa ne mogu valjda da idem 2 minuta sporije od njega po kilometru.  Ulazim u Dunavsku ulicu i tu kreće prava trka za mene,  dosta sam usporio tempo, noge su me jako bolele ali idem nekako dalje… i samo računam koliko još minuta imam do cilja.

Tu me čeka sestra, na 39-tom kilometru, kažem joj da jedva trčim, ali da ima srebrnu medalju, iznenadila se nije znala. Trčali smo oko kilometar ipo, ona je non-stop nešto pričala, a ja sam je kao slušao, ustvari razmišljao  kako da završim trku.  Bilo je oko kilometar ipo do kraja, rekao sam sestri: ‘

‘Idi ti na cilj, ja ću doći !!” ,

kaže: ” idem sa tobom”

“ne smeš moram sam da udjem u cilj!!! ”

Nastavio sam sam do poslednjeg okreta, srce je sve jaše lupalo od uzbudjenja, okrećem poslednji put, idem ka cilju  vec je 41 kilometar,  pokušavam da ubrzavam, ali nikako ne ide.. tu sam pao u ritmu, trčao sam 5 minuta po kilometru. Nema Miloša  da se mimoidjemo, a do cilja još samo kilometar, govorim:”Imaš medalju ajmo Slobo”.

Sudija mi pokazuje da skrenem desno, tj da nastavim ka cilju, imam do cilja jos 600-700m, suze idu, počinjem da gubim vazduh,  okrećem se da vidim da li ide Miloš ili neko drugi, i ako znam da su jako daleko, da ne mogu da me stignu, u poslednjih par stotina metara. Kafići puni, retko ko da aplaudira…

Vidim neke trkace koji su trčali kraće trke i da ulaze i oni u cilj, razmišljam da li da ih obidjem ili ne, da li da finiširam ili ne, ako finiširam, mozda me grčevi uhvate, mozda ne završim trku, svašta je  tada prolazilo kroz glavu. hoću sam da udjem u cilj sa raširenim rukama i srcem na ciljnoj liniji, ali ne znam da li da ubrzavam.

Poslednjih 300m do kraja maratona vidim cilj,  kroz glavu mi prolazi 17 godine trčanja i mučenja na treninzima, da dodjem do svog cilja, i govorim konačno, konačno !!! Obilazim par trkača, do kraja još 200m, vidim ispred sebe nekog dekicu, koji ce ući u cilj isped mene, a ja neću moci lepo da raširim ruke.., želim sam da udjem u cilj.

Do cilja još samo 100m, kao da sam dobio neku snagu, rešim da pokušam da ga stignem i obidjem, ubrzavam i obilazim ga. Vidim sestru i roditelje na par desetina metara  do cilja, suze samo teku, posto sam imao naočare nisu se videle. Mnogo ljudi na cilju, aplaudiraju možda meni, možda dekici, koga sam obišao 20 metara pred cilj. Poslednjih  10-tak  metara do cilja čujem glas Radoslava Simića, novinara RTS-a, komentatora 22-gog novosadskog maratona, koji kaže:         ”D R U G O  M E S T O   NA    P R V E NS TVU   S R B I J E                 S  L  O  B  O  D A  N   M  A  R  i  N  K  O V”                     

         Vreme u cilju je bilo 3:03,19  (moji omiljeni brojevi)  to je moj  novi LIČNI REKORD. Ukupno 5. mesto na novosadskom maratonu i 2. mesto na Prvenstvu Srbije.

Osećaj je bio neverovatan, sa puno emocija. To je bio najlepši  ulazak u cilj, u mojoj atletskoj karijeri, pamtiću ga do kraja života. Ulazim u cilj  raširio sam  ruke, pokazao srce, isljučio štopericu… i odmah legao na asfalt. Prišle su mi devojke da mi daju učesnicku medalju, i pitale da li sam dobro. Rekao sam da sam dobro, ustao,  uzeo medalju i otišao 10-tak metara dalje, seo na asfalt i počeo da plačem od sreće, Sedeo sam tako 10-tak minuta, prilazili su mi ljudi i pitali da li sam dobro, govorio sam da jesam i da plačem od sreće, da me ništa ne boli, da nemam grčeve… Posle 10-tak minuta sam se malo smirio i otišao da se umijem i popijem vodu, tada mi je rekao Sekretar ASV-a Milinkov: ” Marinkov ne udaljavaj se odmah će proglašenje” meni opet suze idu, ja ih brišem… u tom trenutku vidim sestru kako ide ka meni, krenuo sam ka njoj i zagrlio je i kao nikada do tada plakao, pitala me  je ”jel me boli nesto” rekao sam super se osećam, ovo je od sreće!!!

 Proglašenje pobednika

Posle par minuta bilo je proglašenje pobednika, nikada neću zaboraviti taj  trenutak, kada nas je Rale pozvao na proglašenje. Čekali smo par minuta da dodje Ivan, verovatno se presvlačio, pa nije čuo kada su ga pozvali. Osećaj je bio neverovatan, kad je komentator izgovorio moje ime i prezime i pritom kaže:

” Drugo mesto i srebrna medalja na Prvenstvu Srbije za seniore! ”                           

Pitao me Simić, da li sam očekivao, kako sa zadovoljan trkom, jel bilo taktike!? Odgovorio sam da nisam uopšte očekivao, da sam dosta dugo trčao sa Milošem i da smo uglavno isti ritam imali, nismo padali u ritmu,  da sam ja ovo na svešinu istrčao, bez treninga,  Rale se nasmejao!!!

Prvak Srbije Ivan Miskeljin (21.maj, Beograd) u vremenu 2;41,12, Drugi sam  ja sa 3;03,19  (Lični rekord), Treći je Miloš Dajević (Cerski Junaci Beograd) u vremenu 3:13.

Posle medalje

Odmah posle proglašenja, otrčao sam do auta, koji je bio oko 200m od cilja, grčevi i bolovi u nogama su bili sve jači, ali sam ipak nekako otišao do auta. Otključao sam auto i odmah ukljucio telefon, dok se telefon uključivao, presvukao sam se. Uzimam telefon,  u imeniku nalazim Trenera Mileta, da ga pozovem i da se pohvalim velikim uspehom, Medjutim, Mile nije dostupan, pokušavam posle par minuta ponovo, odgovor je isti !!! Tu sam se iznervirao,  što je telefon iskljucen, a ja želim prvo Trenera da pozovem i da se pohvalim. Nazvao sam onda Miloša Milovanovića, rekao sam mu: ”preživeo sam, nije ispod 3 sata, peti sam stigao na cilj, i imam srebrnu medalju na Prvenstvu Srbije!!! ” Nije mogao da veruje, kao ni ja. Čestitao mi je pitao za vreme  i pitao da li sam nazvao Mileta.

Vratio sam se do cilja, da podržim, ostale trkače koji su završavali trku, tu su mi čestitali, Goran, Miša,  Bojan Jocic, Tamara, Albert Pap…  i mnogi drugi. Slikali smo se  a Miša je rekao: ”imamo čast da se slikamo sa vicešampionom u maratonu… ” Goran mi je rekao da ima samo 15 sekundi bolje vreme od mene u maratonu,  da sam znao, sigurno bih pokušao da oborim njegov rekord.  Čestitali su mi i  Čikara i Adzić ubrzo posle toga sam krenuo za Pančevo. Uopšte nisam jeo, samo sam pio vodu, mnogo sam dehidrirao, temperatura u cilju je bila blizu 30 stepeni.

 Na putu za Pančevo pozvao sam moje atletičare, Saru Ivačković, Milicu Milinković, Nadu Tirnanić i Andjelu Tasić. Ni jedna se odmah nije javila na telefon, pa sam rekao ja hoću svima da se pohvalim, a niko neće da se javi na telefon. Kasnije kad smo pričali nisu mi verovale, da sam drugi zvanično u Srbiji u maratonu mislile da se zezam, ali su posle ukapirale da sam ozbiljan i da pričam sa uzbudjenjem…čestitale su naravno. Nada je rekla: ”jao stvarno, baš si me obradovao, drago mi je” Andjela je rekla, bravo treneru, najbolji si !!! Pričao sam im kako su mi suze išle, kako sam na 33km shvatio da imam medalju…

 Sa Markom Milovanovićem, mojim prijateljem i sektetarom AK ”DINAMO”,  takodje sam se čuo, poslao sam mu sliku i  napisao vreme i mesto, da on napiše tekst za ”Pančevac”. Fillipu Vlajiću sam takodje poslao  sliku,  ali  ništa nisam napisao… nije mogao da veruje !!!  Pozvao sam ponovo Mileta ali i dalje je bio nedostupan. Nazvao me prvi trener Cvele i čestitao, i on se iznenadio, kaže Cvele bolje trčiš kada ne treniraš, Kada sam došao kući, krenuli su i prvi bolovi u mišićima, prednje lože,  ležao sam oko 2 sata,  kada sam ustao, sve me je bolelo bukvalno, nisam mogao da hodam… zaspao sam oko 21h.

Dan posle maratona

Probudio me je  telefon u 7:42, pogledam ekran, piše MILE TRENER,  čestita mi, kaže pročitao u ”žurnalu”, mislio sam da su pogrešili, super si istrčao koliko si trenirao kaže Mile! Ustajem i krećem na trening, koji počinje u 8:30 na Gradskom stadionu u Pančevu…Niz stepenice jedva silazim, zbog velike upale prednje lože, uzimam bicikl i dolazim na stadion. Mogao sam da vozim nije mi bio problem da vozim, problem je bio da hodam.  Na ulasku u stadion vidim Trenere, Cveleta i Mileta zajedno, Mnogo sam bio srećan, kad sam ih video…jer sam kod Cveleta poceo da treniram atletiku, a kod Mileta sam postao maratonac. Prvi mi prilazi Filip Vlajić i čestita, zatim moj trener Mile, kaže sad moram da te izljubim, tri puta, srpski !!! Zatim mi čestita i Cvele. Doneo sam srebrnu medaju i diplomu da se pohvalim, mojim najvećim uspehom u atletskoj karijeri. Toliko sam bio srećan i pod adrenalinom, da sam istrčao 3 kruga (1200m), jedva, prednja loža me ja mnogo bolela, taj bol ne mogu da opišem… ali sam istrčao tri  kruga!!! Mile je rekao ti si lud, odakle ti snaga!?

Popodne sam takodje došao na stadion, da odradim trening sa mojim atletičarima, istrčao sam četiri kruga, bolovi su bili isti. Prvi trening sam odradio u četvrtak, i tada sam osećao bolove u mišićima prednje lože… Brzo sam se oporavio, već  subotu sam istrčao polumaraton u Apatinu za 1:24,16

16.10.2014 izlazi ”Pančevački nedeljni list Pančevac”: Naslov Slobodan Marinkov vicešampion, u tekstu je pisalo: ”Tradicionalno medjunarodno takmičenje ”Novosadski maratom” na kojem se nadmetalo  preko 150 atletičara, održano je u nedelju, 12. oktobra. To je bilo ujedno i Prvenstvo Srbije za seniore u maratonu, na kojem je AK Dinamo zaslužio još jedno lepo priznanje. Naš sugradjanin Slobodan Marinkov osvojio je srebrnu medalju i ostvario najveći uspeh u dosadasnjoj atletskoj karijeri. Vicešampionsku titulu je zasluzio završivši trku na 42,195 kilometara za 3 sata 3 minuta i 19 sekundi, sto je njegov novi lični rekord. Treba napomenuti da je trka održana u zaista teškim uslovima za dugoprugaše, po veoma toplom i sunčanom vremenu i na temperaturi od skoro 30 stepeni”

Posle par dana došla je televizija ”Pančevo”  na  gradski stadion u Pančevu, da dam intervju, povodom maratona. To je bio moj prvi intervju, imao sam tremu, malo sam se zbubio, ali dobro je ispalo na kraju.

The post Moja prva državna medalja – put do cilja! appeared first on TRČANJE.rs.

Uloge:

Ja: Debeli informatičar. Trkačko iskustvo 6-7 nedelja. Najveći uspeh 8km, tempo 8min/km.

Srđan: Moj trening partner. Trkačko iskustvo 5-6 nedelja. Najveći uspeh 8km, tempo 8min/km.

Martin: Komša, sportski aktivan celog života ali se nikad nije bavio trčanjem.

Đokica: Drug iz detinjstva. Sportski gradjen, ali retko kad sportski aktivan. Nikad se nije bavio trčanjem.

Kako je sve počelo

Maj 2014, Kumanovo, Makedonija. Već se uveliko “bavimo” trčanjem. Preko pet nedelja! Tačnije, dva dana preko pet nedelja. Ja i Srđan trčimo tri puta nedeljno, uveče na skromnoj atletskoj stazi od 250m. Nije loš ovaj sport, ali je jako dosadan, već trčim svoj dvadeseti krug i svaki je isti. Jedina stvar koja me održava da nastavim je vidljivi progres. U stvari, ja kao da sam građen za ovaj sport. Čak mi ni programi na runkeeper-u ne odgovaraju. 500m slow? Nema kod mene slow, samo fast. Rezultati su nam odlični – 5km tempom 6:30/km. Malo me boli koleno i potkolenice, ali ništa strašno. U stvari je i super što po malo šepam – odlično je za početak komunikacije, a baš volim da se hvališem što trčim.

Dogovor

I tako, zahvaljujući mojoj povredi, ja i moj komša dođemo do teme trčanja. Kaže mi da ima neka trka za nedelju dana (1. juna), zove se Prvi do vrha (Prv do vrv). Ni on tačno ne zna šta je ali planira da ide. Nazovem odmah Srđana i Đokicu i donesemo odluku da učestvujemo na našoj prvoj trci. U međuvremenu se moja povreda pogoršala do tog stepena da ne mogu da podignem nogu dok sedim. Jedva da mogu da hodam. Martin nam je već sredio sve i uzeo brojeve, tako da nema šanse da otkažem. Uostalom, ja treba i da vozim.

Prvi jun. Jutro je poprilično hladno. Jedina informacija koju imamo je mesto polaska i da je u pitanju planinarska trka. Nemamo pojma šta to znači, ali pretpostavljamo da će biti poprilično hladno. Jedino Martin možda zna o čemu se tačno radi, ali on ne ide sa nama. On je već u Skoplju. Obučemo se u trenerke, ponesemo rančeve i po litar i po vode svako. Stižemo na start, kad tamo – svi u šorcevima i majcama na bretele, jedino nas trojica izgledamo kao da smo pošli na zimovanje. Sreća pa je organizator za sve pripremio majce sa logoom trke, tako da smo obukli njih i ostali u donjem delu trenerke (ja sam dodatno imao i elastični zavoj na kolenu). Dan se kao za inat pretvorio u najtopliji dan leta. Ili se barem nama tako čini. 

Start

Elita je već počela da se skuplja i tiska pa čak postavlja i nešto malo preko start linije. Sudija ih stalno vraća da ne prave prestup. U redovima iza njih su ljudi koji takođe očekuju nekakve rezultate. A na samom začelju eto i nas, koji mislimo da možda i ima šanse da ne budemo poslednji. U celoj toj gužvi se raspitujemo naokolo zna li ko koja je dužina staze. “Pet kilometara!”, reče neko. Odlično! Sklopili smo taktiku – ako trčimo našim sporim tempom od 8min/km pri kome nema šanse da se umorimo stižemo za 40 minuta, što je odličan rezultat. Dogovorili smo se da nema čekanja. Svako ide svojom brzinom, čisto da bi smo odmerili snage.

Najbrži se već spremaju za start. Sudije uzimaju pištaljke u ruke, dronovi lete iznad nas. START! Elita počinje skoro pa šprintom. Iza njih svi ubrzavaju po malo doplerovim efektom, tako da mi na kraju jedva da se i krećemo.

Pošto smo već bili rešeni da završimo trku za 40 minuta, počeli smo da se probijamo kroz gužvu brzim hodom. Runkeeper je uključen, čisto da znam kako napredujemo. Idemo mi već petnaesetak minuta. Ja sam siguran da smo prešli bar 1.5km, pošto sam već počeo da osećam umor. Gledam u svoj verni Runkeeper – distance: 500m… 500m?! Tek sam tu shvatio ozbiljnost trke. Ovo neće biti ni malo lako. Dalje se puls samo ubrzavao. Disanje otežalo a razgovor postao skoro pa nemoguć.

Ostadoh sam

Ja sam ostao iza. Ne mogu više da ih pratim. Dogovor je dogovor – oni idu dalje, ja ostajem sam. Sam u onoj gužvi? Nemoguće. Iako se ne poznajemo i iako skoro niko od nas nije sposoban za razgovor, komunikacija je postojala. Niko nije bio sam. Dobro, komunikacija nije bila verbalna – tu i tamo neki osmeh, pogled, tapšanje po ramenu. Već hodamo 30 minuta ali ja moram da stanem. Bar na minut. Stao sam… Ma daj, nisam ja ovde zbog stajanja, ja sam ovde zbog trke, pauza traje jedva 5 sekundi, pa nastavljam dalje. Nije prošlo ni 5 minuta. Opet moram da stanem ali ovog puta zbog vode. Ha, flaša od litar i po. Smejaće mi se ovi sportisti, oni i ne nose vodu, ovi malo slabiji nose po 0,5l.

Već je prošo ceo sat, a do kraja ima još dva kilometra. Počinjem ozbiljno da razmišljam da li je ovo bila pametna odluka. Skinuo sam i onaj elastičan zavoj sa kolena, noga je ugrejana pa me više ne boli. A ionako me je samo nervirao. Pravim pauzu, ovog puta od skoro 10 minuta. Posle toga sam čvrsto rešio da neće više biti stajanja. Ići ću sporo, jako sporo, ali neću da stajem.

Prošlo je sat i dvadeset minuta! Pa ima li kraja ova trka?! Sad sam došao i nikad više! Već sam se čuo sa Đokicom, kaže da su i on i Martin već stigli na cilj. Pa mora biti da je kraj blizu. Nastavljam, bez stajanja. Litar i po vode je već odavno otišlo. Ipak sam bio u pravu – za amatera je litar i po za ovu trku taman! Možda mi fali još jedna čaša.

Cilj!

Ha! Evo ga kraj! Vidi se – nema 100 metra! Da trčim ni ne pomišljam, idem brzim hodom. Čekaju me svi. Slikam se pored štoperice – 1:35:40.

Euforija je neverovatna. Rege muzika, lep topli letnji dan. Nije najtopliji, nego je baš taman. Dele se flajeri, gelovi protiv bolova, limunada – savršeno hladna limunada. Najzad smo seli da malo odmorimo. Pogledam u svoj runkeeper poslednji put za ovaj dan:

Moram da pohvalim organizatora. Cena je bila 5 eura. Za te pare su izradili kvalitetne brojeve, majce po meri, pripremili limunadu u neograničenim količinima (ah, limunada!), bilo je muzike, staza je obeležena – sve savršeno dobro.

Dolazimo li sledeće godine? Naravno. Ali ovog puta znamo šta da očekujemo i dolazimo pripremljeni.

Rezultati:

Đokica 1:18:39 264/434

Martin 1:22:20 289/434

Srđan 1:25:03 303/434

Ja 1:35:40 353/434

Prvak trke 00:34:39  1/434

(Srđan se malo iznenadio što je neko stigo pre njega.)

Svi zainteresovani da nam se pridruže ove godine, pogledajte stranu www.prvdovrv.mk.

Evo i delića atmosfere: https://www.youtube.com/watch?v=AvcETbiFVaE.

Ja se od prvog juna osećam kao sportista.

Kada ste vi počeli da se osećate kao trkači?

The post Prv do vrv – “trkačko” iskustvo debelog informatičara appeared first on TRČANJE.rs.

Ko je napravio i ko vodi Skyrunning Ligu?

Ligu po pokroviteljstvom Međunarodne Skyrunning Asocijacije (ISF) vodi Srpska Skyrunning Asocijacija koja je i punopravni član sa pravom glasa u ISF-u. Ono što je važnije je da našu organizaciju čine ljudi koji su pre svega pokrenuti entuzijazmom i željom da doprinesu razvoju sasvim novog pristupa ideji boravka u prirodi, a pre svega planinama, kao razvitku sasvim novog sporta ne samo u okviru Srbije i bližem okruženju nego i na svetskom nivou.

Reci nam nešto više o Skyrunningu?

Sam Skyrunning kao sport u organizovanom obliku postoji tek nekih dvadesetek godina, dok ISF pod tim nazivom rukovodi razvojem ovog sporta od 2008. godine. Popularnosti i brzom razvoju ovog sporta najbolje svedoči to da danas na svetskom nivou imamo više od 200 priznatih Sky trka širom sveta sa oko 30.000 učesnika iz 54 zemlje. Dok je ranije Skyrunning bio vezan isključivo za određeni tip trka, danas na svetskom nivou postoji i organizovana liga, tzv. Sky World Series koja obuhvata 15 najelitnihij trka širom sveta koje se stavljaju iznad svih nacionalnih prvenstava i okuplja i dovodi na izabrane trke elitu planinskog trčanje.

SKYRUNNING (Nebesko trčanje) – Sportska disciplina planinskog trčanja do ili preko 2.000 metara nadmorske visine, gde uspon ne prelazi 30%, a težina penjanja ne prelazi II° stepen. Štapovi i ruke se mogu koristiti kao pomoćno sredstvo tokom trka.

Gde smo tu mi, čemu težite?

Ono o čemu  maštamo je da jednog dana neke i od trka koje su trenutno u okviru naše lige budu izabrane za svetsku seriju. Imamo potencijal, na nama je da radimo i stičemo kredibilitet. Spektakularnih predela i pejzaža nam sigurno ne dostaje, ali to ćemo ipak ostaviti vama da procenite sami. Ako bismo baš želeli da pustimo mašti na volju razmišljali bismo i o formiranju reprezentacije sa nadom da ćemo osim učešća u svetskoj seriji mogli uskoro da vidimo i uključivanje ovog sporta u porodicu Olimpijskih sportova. S obzirom da je ISF u procesu lobiranja ulaska u IOC.

Šta je cilj Skyrunning Srbije? Koliko trka? Ko su učesnici?

Mada delujemo kao mlada organizacija u suštini se baziramo na dugoj tradiciji planinskih trka koje postoje kako u našoj zemlji tako i u okruženju. Veliki deo naše inspiracije za pokretanje ove lige ne leži samo u pokušaju da prekopiramo format ISF, već i da podignemo na jedan viši nivo tradiciju koju je kod nas pokrenuta Fruškogorskim maratonom pre skoro četiri decenije, kao i brojnim drugim trkama i ligama u Srbiji i šire koje su uvek bile tu, ali nikako nisu dobijale pažnju koju su zasluživale.

Danas Skyrunning liga Srbije broji devet trka, ali kako se budemo borili za naše mesto pod suncem u Srbiji otvaraće se mesta i za druge trke koje žele da budu u okviru lige.

Kako se postaje član lige? Može li se učestvovati individualno na trkama?

Član Srpske Skyrunning Asocijacije mogu postati svi zainteresovani građani stariji od 14 godina. Bilo da su iz Srbije ili neke druge zemlje.Maloletna lica između 14 i 18 godina mogu stupiti u članstvo Srpske Skyrunning Asocijacije isključivo uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja (regulisano statutom član 14). Naravno, nikakav problem nije da ljudi učestvuju na trkama iako nisu članovi asocijacije, tj lige. Članarina je 500 dinara na godišnjem nivou. Više o svim detaljima i kako se prijaviti, imate na našoj stranici „članstvo“ – http://www.skyrunning-serbia.com/clanstvo/

Šta se dobija članstvom?

Članovi Srpske Skyrunning Asocijacije stiču pravo učešća u svim aktivnostima i akcijama naše Asocijacije, brojne pogodnosti i pravo na kupovinu proizvoda po povlašćenim cenama sa svim poslovnim saradnicima sa kojim Srpska Skyrunning Asocijacija ima potpisan ugovor o saradnji (Sport Depot, Iglu sport, Life Active, Antidoping agencija Srbije, udruženje za medicine sporta Srbije itd itd..). Uglavnom su popusti 20% ali sve detalje dobijate kad uđete u procedure. Kartice će biti personalizovane I tek ćemo raditi na brojnim pogodnostima za naše članove.

Savet za buduće članove / kako da najlakše udju u svet skyrunninga, da li su potrebne neke pripreme, posebne vežbe? Kako postati dobar brdski trkač :)

Prvi savet je da počnu sa laganim brdskim stazama, bez zaletanja. Za to je idealna Avala ili Košutnjak, naravno ako su u pitanju trkači iz Beograda. Trkači iz unutrašnjosti (uglavnom) imaju još bolje uslove. Kad to kažem, mislim da imaju brda na 30m od svoje kuće (.
Nikako na jake uzbrdice, internet je čudo. Puno ljudi gleda fantastične spotove Kiliana i ekipe pa bi odmah punom parom. Bitno je da trening bude kvalitetan i odmeren. Naravno ima specifičnih vežbi, počev od vežbi snage, simulacija trke, trčanja uzbrdo i nizbrdo istim intenzitetom. Treba ojačati skočni zglob, raditi na tehnici trčanja nizbrdo. Jednostavno treba što češće trčati po planinama, u svim mogućim uslovima i u različitim zonama. Asfalta što manje, naše telo je stvoreno za trčanje po neuređenim terenima, naši pradedovi nisu imali asfalt. Naša konsitutcija je takva da mnogo bolje podnosimo kamen, zemlju, travu kao podlogu.

Za početak?

Prve godine, trkama ćemo vas provesti kroz neke od najlepših i neopravdano zaboravljenih predela Srbije i malo šireg područja. Za početak, dok mi kujemo velike planove, prvi mali korak ka njihovom ostvarenju biće na Avali 1. marta. Ovim želimo da pozovemo sve vaše čitaoce da dođu i načine sa nama prvi istorijski korak u pokretanju novog sporta u našoj zemlji krećući se tragovima srna na našoj najnižoj planini. Takođe, želim i da damo dva besplatna učešća čitaocima (pratite trčanje.rs za više informacija – uskoro).

Sneg ili blato, sunčano vreme ili kiša, ništa nas neće sprečiti da vam pružimo nešto što niste mogli da doživite u vašem okruženju.

Discipline u Skyrunningu

Postoje sledeće Skyrunning discipline:

SKYMARATHON (Nebeski maraton) – Trke sa minimalnom ukupnom razlikom u nadmorskoj visini od 2.000 metara, dužine između 30 do 42 kilometara (prihvatljiva tolerancija je 5%). Putanja trke može da ide preko različitih podloga, šumskih  i planinskih staza i puteljaka, sipara, kamenih i stenovitih prolaza, snega i leda (ukupna dužina asfaltne podloge ne sme biti duža od 15%), a nadmorska visina dostiže ili prelazipreko 4.000 metara.

ULTRA SKYMARATHON (Nebeski ultra maraton) – Trke koje za više od 5% prevazilaze parametre SKYMARATHONA, sa minimalnim ukupnim vertikalnim usponom od 2.500 metara i sa preko 50 kilometara dužine.

SKYRACE (Nebeska trka) – Trke na nadmorskoj visini između 2.000 i 4.000 metara, minimalne dužine od 20 a maksimalne 30 kilometara (prihvatljivo odstupanje je 5%). U zemljama gde nadmorske visine ne dosežu do 2.000 metara, takmičenja na kojima ukupan vertikalni uspon prelazi 1.300 metara, mogu se organizovatikao SKYRACE trke.

VERTICAL KILOMETER® (VERTIKALNI KILOMETAR) – Trke sa 1.000 metara ukupnog vertikalnog uspona preko različitog terena sa značajnim nagibom, ali koje ne prelaze dužinu od 5 kilometara. Ove trke se razlikuju po tri visinska nivoa sa varijablom od +/- 200m, na primer  od 0 – 1.000m, 1.000 – 2.000, 2.000-3.000m, gde je prihvatljiva tolerancija 5%.

SKYSPEED® (NEBESKA BRZINA) – Trke sa 100 ili više metara ukupnog vertikalnog uspona sa nagibom većim od 33%. Postoji i verzija u zatvorenom prostoru koja se naziva Sky Scraper – Vertical Running (Nebeski Soliter – vertikalno trčanje).

SKYBIKE® (Nebeski bicikl) – Trka sa dve discipline koja se sastoji od planinske biciklističke trke i Vertikalnog kilometra ili nekog drugog skyrunning takmičenja.

SKYRAID® (Nebeska štafeta) – Timsko skyrunning takmičenje na dugoj distanci kombinovano sa drugim sportovima, kao što su: biciklizam, skijanje, alpinizam i slično.

SKYSCRAPER / VERTICAL RUNNING – (Nebeski soliter – Vertikalno trčanje): Vertikalne trke sa usponom od preko 45% po stepenicama u soliterima ili napolju.

SKYTRAIL (Nebeske staze) – Trke po trasiranim stazama (sa manje od 10% asfalta) koje ne ispunjavaju uslove za trke drugih formata preko 2.000 metara. Dužina ovih trka moze biti različita, ali ne manja od 15 kilometara.

The post Skyrunning Liga Srbije – Dotakni oblake! appeared first on TRČANJE.rs.

Kako će izgledati patike za trčanje u 2015.

Nekoliko je glavnih trendova na koje se koncentrišu uglavnom svi brendovi proizvođača patika za trčanje. U nekim stvarima se čini da se krug polako zatvara, dok je kod nekih zaista dobra promena na vidiku.

Više je više!

Brendovi polako završavaju eru minimalnih patika i ono što su najavili u 2014. nastavljaju i u 2015. dakle maksimalne patike i veća amortizacija su trend koji se nastavlja ove godine.

Nesavitljivost

Posle minimalnih i veoma savitljivih patika, novi trend je da patike budu tako dizajnirane da se rolaju, a ne savijaju, pri prelasku sa zadnjeg na prednji deo stopala.

Na ovom trendu možemo da zahvalimo tome što su proizvođači patika za trčanje zaključili da će na taj način obezbediti bolju amortizaciju i podršku pri pokretima koje naše stopalo pravi.

Naravno, ove dve stvari su povezane i jedna bez druge verovatno ne bi imale smisla. Dakle manje savitljivosti i veći jastučići imaju za cilj da na udoban i siguran način prizemlje stopalo i dozvole mu rotaciju bez ili sa što manje mučenja tetiva u stopalima.

Štampa, ne šav

Ovaj trend su pokrenuli dizajenri iz najvećih kompanija, mislim da je Nike uveo ovu tehnologiju na tržište, da bi danas i manji brendovi počeli da štampaju svoje logotipe i sve ostalo a ne da prišivaju za gornji deo patike.

Ovo je sjajna stvar po meni. Koliko se puta samo desilo da morate da izuvate neku inače udobnu patiku jer vas sa strane žulja neki šav čija je jedina uloga da drži logo brenda? Na ovaj način ovaj problem se više neće ni dešavati.

Mali brendovi napreduju

U svetu je to dosta izraženije, mnogi manji brendovi su izbacili neke ozbiljno dobre nove modele. Brendovi poput Zoot Sports, ON Running, Pearl Izumi i Scott Sports su sve prisutniji.

Ono što će u Srbiji biti interesantno jeste svakako i kakvo će učešće na tržištu uzeti New Balance, ali i neki drugi brendovi kojih nije bilo preterano u prošlom vremenu.

Veliki brendovi nisu eksplodirali

Ako ćemo realno nismo ni očekivali od najvećih brendova neku preteranu akciju. Adidas vozi na talasu koji mu je pružila boost tehnologija i najavljuje najbržu patiku za trčanje ikada kroz ultraboost model.

Asics, koji je dug period bio brend sa najboljim modelima, pa je posle stagnirao neko vreme i danas  se polako vraća posle nekoliko godina tapkanja u mestu i prihvata nova pravila igre. Dobrim delom i promenama u timu, novim idejama i razmišljanjima.

Nike se možda i najviše trgnuo, ali nije to neka preterana panika. Jednostavno Nike ima svoju politiku i gura je, prave odlične patike i uveli su dovoljno inovacija u poslednjih nekoliko godina.

Suština je da su ovi brendovi već godinama na vrhu i da zaista prave odlične patike. Još se ne osećaju toliko ugoroženim od malih brendova da bi reagovali preterano burno. Mada sam siguran da njihovi timovi već danas rade na inovacijama koje ćemo videti u godinama ispred nas.

Šta čeka tržište u Srbijii 2015.?

Očekujem da svakako vidimo najnovije modele najpoznatijih brendova. Pre svega adidas ultraboost i Nike flyknit lunar 2 kao i asics modele. Ipak ono što će po mom mišljenju biti promena jeste jače prisustvo New Balance brenda za koji verujem da može da napravi mnogo jači proboj, znajući da imaju i novi tim sa novim idejama.

Ono što ne bih očekivao još, ali priželjkujem jeste da se pojave, za srpsko tržište, novi brendovi, poput Saucony ili Pearl Izumi, naravno uz Brooks koji je Američki broj jedan. Na ovo ćemo ipak sačekati još malo.

Svi novi modeli će biti u našoj bazi patika za trčanje i možete lako da ih pretražite u našem čarobnjaku.

The post Kako će izgledati patike za trčanje u 2015. appeared first on TRČANJE.rs.

Atletska trka Novosadski kros-Trčim za dečji osmeh održaće se u nedelju, 22. marta 2015. godine, u Novom Sadu (Sremska Kamenica), u organizaciji Gorana Vendlenera, a u saradnji sa Atletskim klubom Apatin.

Atletska trka Novosadski kros-Trčim za dečji osmeh predstavlja trku humanitarnog karaktera i trčaće se za decu bez roditeljskog starenja-sigurna dečja kuća.

Ovogodišnja atletska trka Novosadski kros-Trčim za dečji osmeh održaće se u Kameničkom parku (Sremska Kamenica) u Novom Sadu, na stazi od ulaza dečijeg sela, kroz kamenički park, a sa početkom u 12:00 časova.

Program i satnica

Programom atletske trke Novosadski kros-Trčim za dečji osmeh predviđeno je održavanje dve trke za odrasle:

1. Glavna Trka (11 km)

2. Trka za sve (4.5 km)

kao i dečje trke na 100m ,400m i 1200m.

Programom manifestacije, otvaranje prijavnog centra predviđeno je u 10:00 časova, dok će učesnici/ce svoje brojeve moći podići najkasnije do 11:30 časova. Start trke predviđen je za 12:00 časova kod ulaza u dečije selo, gde će se ujedno nalaziti i cilj.

Satnica trka će biti naknadno objavljena na  facebook stranici trke/događaja.

Pravo učešća na atletskoj trci imaće svi zainteresovani koji se osećaju psiho-fizički sposobnim za ovakav vid aktivnosti. Vremenskog limita nema,moguće je  čak i prepešačiti.

Kotizacija

Kotizacija iznosi od 300 dinara po takmičaru/ki ( broj računa će biti naknadno objavljen).

Ohrabruju se  donacije u slatkišima, garderobi i igračkama… koje će biti donirane sigurnoj dečjoj kući.

Takođe vas pozivamo da donirate po minimum 10 čepova kako bi podržali i akciju “Čepom do osmeha” i time podstakli svest ljudi / više o toj humanoj akciji pročitajte NA OVOM LINKU 

Nagrade

Za najuspešnije takmičare/ke atletske trke predviđene su sledeće nagrade:
Pehari za troje prvoplasiranih u sve trke, nagrade sponzora.
Svi učesnici koji završe trku dobijaju finišersku medalju.
Nakon trke biće  svi učesnici počašćeni kolačima, hidracijom!

Prijava za trku

Prijavljivanje zainteresovanih učesnika/ca za učešće na atletskoj trci Trčim za dečiji osmeh obavljaće se do 15.03.2014. godine, prijavite se popunjavanjem sledeće forme:

The post Trčite za dečiji osmeh – prijavite se za humanitarnu trku! appeared first on TRČANJE.rs.

Ovo je drugi tekst u nizu koji se bavi suplementacijom, praktično važan zbog sve više pitanja na temu šta koristiti kao suplement, da li ima potrebe i kada? U prvom delu bavili smo se vitaminima, danas iznosimo sažetke studija koje su pratile suplementaciju mineralima u sportu.

Ortomolekularna medicina posebnu važnost stavlja upravo na minerale i vitamine, kao dodatke ishrani koji mogu da preveniraju većinu bolesti ili je izleče. U poslednje vreme svedoci smo rastućeg tržišta ortomolekularne suplementacije, koja ima svoje dokaze i mesto u trenažnom procesu.

U sklopu istraživanja u toku mesec dana deo tima koristiće i Orthomol Sport – dnevnu dozu suplementacije koja se bazira upravo na koktelu vitamina, minerala i nekih dodatnih oligoelemenata. Nadamo se da vas duži tekst neće odbiti jer je tema važna, a mi ćemo dati svoje mišljenje i iskustvo po isteku prvih mesec dana :)

Šta smatramo suplementima?

Sve mikro, makro i oligo nutrijente koje koristimo kao nadopunu svakodnevnoj ishrani, grubo gledano, delimo ih na:

• Vitamine
• Amino kiseline
• Minerale
• Određene biljke/ekstrakte
• Kombinacije/proizvode gore navedenog

U ovom tekstu bavićemo se mineralima koje su testirali u sportskoj suplementaciji.

Da bi neki proizvod definisali pod suplement on mora:

• da bude posmatran kao dodatak/nadopuna ishrani
• da bude dokazano bezbedan za ljudsku upotrebu

Suplementi dakle nisu lekovi i ne moraju da dokažu da zapravo deluju  na bilo koji način, sem da ne štete ljudskom organizmu. U zavisnosti od države postoje i različiti pravilnici kako se to dokazuje, ali za nas je dovoljno da ih shvatimo u ovom kontekstu.

Šta su opšte minerali i za šta ih naše telo koristi?

Minerali su neorganske supstance koje nalazimo u prirodi i koji imaju određenu hemijsku formulu. Oni nisu stene, koje su sastavljene od raznih minerala i drugih supstanci. Najčešće kada govorimo o mineralima,  zapravo govorimo o elementima koje nalazimo u periodnom sistemu elemenata. (gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor…) ali mogu biti i soli tih elemenata.

Često ćete naići i na podelu na makrominerale i elemente u tragovima, gde prvi predstavljaju složenije molekule, a drugi čiste elemente poput zlata, cinka i drugih atoma, koje naše telo koristi u veoma malim količinama.

Minerali su važni za funkcionisanje ljudskog organizma jer se nalaze u sastavu naših tkiva, organa, enzima koji učestvuju u različitim procesima organizma. U sportu su važni jer su aktivni u procesu razmene kiseonika, kao i procesima sagorevanja u mišićima pa nije čudno što su rađene obimne studije vezano za potencijalnu korist suplementacije mineralima upravo kod sportista.

Minerali testirani u sklopu sportskih performansi – šta radi, šta ne radi, šta je i dalje na suđenju?

Najviše studija bavilo se analizom učinka kalcijuma, fosfata, gvožda, magnezijuma, zinka, kao i u manjoj meri selena, vanadijuma i hroma.

Kalcijum i efekti suplementacije

Kalcijum čini osnovu našeg skeleta – i 99% ovog minerala nalazimo upravo tu. Ostalih 1% koristi se u metabolizmu ćelija, posebno mišićnih ćelija u procesu kontrakcije. Ukoliko kalcijum zafali u ovom procesu telo ga lako izvuče iz zaliha koje su u kostima ali brojna istraživanja su pokazala da posebno mlade žene u okviru intezivnih napora ostvare  kalcijumski deficit. Međutim u periodima tapera (smanjenja inteziteta treninga) ova se ravnoteža vraća. Suplementacija kalcijumom je zato, u ovim slučajevima poželjna.

Prirodni izvori kalcijuma i potrebe. Od 1.000 do 1.200 mg u zavisnosti od starosti. Možete ga naravno naći u mlečnim proizvodima, časa jogurta ima 50% RDI, siru od 300-400mg po porciji, cerealijama. Neočekivani izvori su: sardine (32% RDI),  beli pasulj (19% RDI po konzervi), kao i sojino mleko u koje se kalcijum skoro rutinski dodaje da zadovolji dnevne potrebe.

Fosfati i efekti suplementacije

Fosfor i njegove soli nalazimo u telu na mnoštvz zadataka, ima ga u ATP kao koncentrisana energija, tiamin pirofosfat je važan kao vitamnski kofaktor, ali najviše je istraživan 2, 3 difosfoglicerat ( 2,3-diphosphoglycerate (2,3-DPG)) koji učestvuje u nesmetanom funkcionisanju crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko ovo sve zvuči strašno komplikovano setite se priče o visinskim treninzima i kako neki sportisti treniraju na planini, vade sebi krv i onda je vraćaju pred trku u krvotok transfuzijom. Nije doping, ali nije baš ni svakodnevna stvar.

Povećana koncentracija 2, 3 DPG u krvi pospešuje aerobni kapacitet sportiste – više kiseonika stiže u vaše ćelije, sve je lakše, vi ste brži i tome slično. Ovo su manje više potvrđena istraživanja, da određene fosforove soli podižu koncentraciju pomenutog 2, 3 DPG samim tim utiču i na VO2max i slabije umaranje.

Dnevna doza i izvori: oko 1000mg, prirodni izvori fosfata su seme golice, 100g daje više od 100% RDI, zatim školjke, sirevi, koštunjavo voće, meso i soja.

Magnezijum i efekti suplementacije

Magnezijum u telu učestvuje u preko 300 enzimskih procesa. U obliku magnezijum hlorida često vidimo sportiste da ga uzimaju pre ili u toku trke da bi prevenirali grčeve. Ali on doprinosti i u procesu snabdevanja ćelija kiseonikom, i sitenzi proteina. Naravno, bio je glavna tema mnogih studija. Neke ranije su pokazale da može da utiče na snagu i kardio respiratorne perfomanse sportista, ali meta analiza studija urađena kasnije nije potvrdila ove nalaze.

Dnevno nam je potrebno oko 420mg – 320mg zavisno da li ste muškarac ili žena a hrana bogata magnezijumom je pre svega seme golice, 100g zadovoljava više od 100% potreba, pa spanać, kuvana porcija daje oko 40%RDI, zatim riba, pasulj, avokado. Magnezijuma ima svuda ali često nam fali u ishrani. Procene kažu da je oko 60% populacije u deficitu.

CInk i efekti suplementacije

Zaključak

Grubi zaključak bi bio da se suplementacija određenim mineralima poput gvožđa, kalcijuma i fosfata može preporučivati kada se sumnja na deficit istih u telu, za ostale minerale, važi ona ista: pratite dnevne doze i pokušajte da ih unesete kroz ishranu. Dodatni problem prate preporuke koja količina minerala je optimalna i odakle ih uzimati? Za gvožđe se granica stalno pomera i tu je potrebno biti posebno oprezan. Jedini siguran zaključak bi mogao da bude da treba pratiti preporuke dnevno preporučenih doza ali i slušati svoje telo, jer se doze menjaju kako se menja nauka, a eksperimenti često vode u relativizaciju.

The post Suplementacija u sportu – Za i protiv #2 appeared first on TRČANJE.rs.

Rezultate pogledajte ovde- https://www.dropbox.com/s/oa3x2qa628c2azx/1.%20Novska%20Skalinada%20%202015%20Rezultati.pdf?dl=0

The post Novska skalinada 2015 – rezultati appeared first on TRČANJE.rs.