Šta je to motivacija? Možete je naći u dečku/devojci, nekoj poznatoj ličnosti, članu porodice itd. Javlja nam se i kroz muziku, filmove, slike… ali najčešće, motivaciju stvaramo sami. Ona je u najčešćem slučaju vaš cilj. Šta je ona za mene i kako je tekao ceo taj proces imam sreću da danas podelim sa vama.
Već pomenuh u tekstu o svom prvom polumaratonu da sam sa trčanjem krenuo sa uobičajenim ciljem – da bih smršao. Šta mi je tada bila motivacija? Slika u glavi koju sam imao, na plaži kako pevušim „Sexy and I know it“. Šalim se, naravno (a možda i ne?). Međutim, tada mi je bila potrebna daleko veća podrška, koju sam našao u… muzici. Brzoj, motivacionoj muzici.
Muzika koja mi više nije potrebna
Nema potrebe da pravim listu pesama, jer ih većinu znate. Do pre jedno 5 meseci nisam mogao da zamislim trčanje bez muzike… pa kako? Kako ću bez onog naleta adrenalina koji pesme proizvode?
Priznajem, koliko je bilo teško prvih par puta, nedostajao mi je onaj „Until I collapse“ fazon… a onda sam shvatio, i ubedio sebe da mi to ne treba. Da je to veštačka snaga koju dobijam, slično kao da pijem neke gluposti radi boljeg performansa. Zvuči suludo, i verovatno većini kao gomila gluposti, ali tako je.
Na polumaratonu sam zavideo ljudima koji su imali sluške i šibali napred. Tada sam mogao jedino da pevušim u sebi reči pesama koje su pre bile svakodnevnica mog života uopšte. Sada mi ništa od toga ne treba. Volim da čujem svoje korake, način na koji dišem, komentare ljudi koji prolaze, vetar koji nemilosrdno šiba dok mu prkosim.
Slušam svoje telo, i zbog toga još uvek super prolazim bez pulsmetra i ostalih gedžeta. Dok trčite, vaše telo vam se stalno obraća, i šalje informacije, a muzika ume da bude distrakcija, i da zbog nje zanemarite znake upozorenja koje vam vaše telo šalje.
Redovno viđam trkače koji, sa besnim izrazom lica, sa muzikom koja trešti lete po stazi kao muve bez glave, izrabljujući svoje telo… je l’ to poenta trčanja? Ne, to je promašena poenta trčanja. Sada ćete se zapitati, „A šta je poenta svega ovoga što si napisao?“. Pa poenta, a ujedno i poruka je, dragi ljudi:
Skinite slušalice, uživajte u lepoti trčanja, u okruženju u kome trčite, u zvucima koje priroda pruža, jer u suprotnom sve to propuštate. Priđite kolegi trkaču na stazi, pridružite mu/joj se, možda se i zaljubite, a inače biste samo projurili dok vam „Faster, Better, Stronger“ zuji u glavi.
Znam kako sve ovo zvuči, ali probajte. Na šta bi trke ličile ako bi 1.500 ljudi došlo, svako sa svojim sluškama? Gde je tu druženje, podrška? Ne kažem da jeste tako na trkama, ne bih da generalizujem ali ka tome se polako ide. 90% su šanse da će vam performans biti bolje bez muzike, iako je, jelte, naučno dokazano da vam zbog nje jurne krv, stvarajući adrenalin koji vas pokreće… ali taj adrenalin kratko traje, malo vas pogura pa nestane, i zato je lepše naučiti postizati rezultate bez njega.
Moja motivaciona lista
Šta je onda to što me motiviše? U kratkim crtama, šta je za mene motivacija:
- Motivacija je kada znam da je napolju -10°C, a ja u helankama jurim kroz grad, dok se 90% mojih vršnjaka greje pred TV-om uz Sulejmana.
- Motivacija je svaka nova najavljena trka, na koju ću moći da odem, novi cilj, novi izazov.
- Motivacija je kada na tih istih -10°C vidim još jednog ludaka (u pozitivnom smislu) koji ne gleda Sulejmana, pokriven ćebetom.
- Motivacija je kada neko od prijatelja ko se ne bavi sportom kaže: „Auuuuu brateeeeee, pa svaka ti čast, retko ko može da trči toliko...“ – nisu baš upoznati sa time kolika je trkačka zajednica, ali dobro, pokazuju podršku. :)
- Motivacija je kada snimim poglede ljudi dok poslednjih 150-ak metara uzbrdice išprintam.
- Motivacija je kada me Tijana Popadić pozove i kaže da sam osvojio besplatnu startninu.
- Motivacija je kada na ovom sajtu pročitam tekst zbog koga bih istog momenta istrčao napolje
- Motivacija je kada me, iako sam imao naporan dan, ne mrzi da odradim trening dužine.
- Motivacija je kada uradim ono za šta su drugi rekli da ne mogu.
- Motivacija je kada posle treninga dužine dođem kući i sa vrata vičem: „Vodeeeee, šećeraaaaaaa“ i čekajući isto zavalim se u fotelju sa razvučenim osmehom od uva do uva.
- Motivacija je kada posle svakog trčanja (bilo naporno ili ne) imam snage na pretek, i kada je u tom trenutku „sve lepo i ništa ne može da me zaustavi“.
- Motivacija je to što se u svetu trčanja uvek dešava nešto novo i zanimljivo, iznenađenje nas čeka na svakom uglu/treningu.
Ova lista može da ide u nedogled, ne mogu svega da se setim, ali mislim da razumete suštinu, kao i da je njen sadržaj i više nego dovoljan kao odgovor na često pitanje koje dobijamo: „A zašto bre toliko trčiš?“ Umesto odgovora, predlažem jedan citat, koji je verovatno takođe većini poznat, i koga se pridržavam:
„Ne stajem kada se umorim, stajem kada završim.“
The post Motivejšn bejbi appeared first on TRČANJE.rs.