Napokon je startovala Vojvođanska treking liga (ovo je trebalo da bude već treće kolo, ali prva dva nisu održana zbog virusa). Ovo je ujedno bio i Kup Fruške gore, prva masovna trejl trka (bilo oko 300 učesnika) posle 15. marta i prvog kola u planinarskom trčanju održanog u Čortanovcima.
Ja sam trčao najkraću stazu (nešto duža od 16k sa blizu 600m +/-), pre dve nedelje sam je za svaki slučaj „overio“ sa P R C ekipom tako da sam imao želju, a boga mi i snage i volje da protutnjim ko Brzi Gonzales i oborim lični od prošle godine! E, sad, želje su jedno a mogućnosti drugo i već na prvi pogled videlo se da neće možda ići toliko glatko kao što sam zamišljao…
Žigićeve “prognoze” i paljenje blatobrana
Kiša je padala tih par dana pre trke, a vala padala je i taj dan ona sitna, dosadna, na momenat sam čak i poverovao Žigiću da je staza „prosušena“ (haha jes taj čovek slatkorečiv, poverov’o bi mu ko ga ne zna!).
Sve u svemu blato je prštalo na sve strane, naročito kad smo masovno svi nagrnuli (start je u isto vreme za sve tri dužine), tako da sam već na prvom spustu shvatio da fokus mora biti 100%, nema gledanja levo – desno, uključio sam zamišljene blatobrisače ispred sebe i krenuo bez nekog preteranog razmišljanja ka cilju.
Imao sam više poteškoća na uzbrdicama (da ne kažem mučenja), to baš ume da izludi kad ne možeš brže zbog više sile, na nekim silascima je par puta bilo kritičnog proklizavanja ali me je baš pucao adrenalin tako da nisam mnogo mario za moguće posledice i padove.
Bez obzira na sve ove muke sa blatom (realno ove godine na 90% trejl trka je bilo blatišta kolko ‘oćeš) uživao sam na stazi koja je skoro cela prekrivena šumom, u nekim trenucima imaš osećaj kao da ulaziš u neku maglovito – kišnu zavesu, čak i ta dosadna kiša koja je prodirala kroz krošnje je bila inspirativna.
Mnogo brza ekipa
Na kraju postigao sam bolji rezultat nego prošle godine, ludački finiširao, stigao sedmi…
Moram napomenuti da je ekipa na kratkoj stazi bila ultra brza, prekaljeni trkači sa svih trkačkih podloga: Zoran Marković (ovo je treći mnogo brzi Zoran Marković koga sam upoznao pored novosadskog i rumskog), Nenad Jovanović, Miroslav Pešić, Bojan Đačić, David Judin, Bojan Jocić… Divim se takođe ljudima koji su trčali srednju i najdužu stazu, pravi je podvig istrčati ih po onakvom vremenu, a posebno sam ponosan na rezultat Vedrane Gvozdenović (drugo mesto na srednjoj stazi u konkurenciji seniorki) jer ovih poslednjih par meseci istrčasmo zajedno mnogooo kilometara.
Za pasulj treba biti još brži
Raduje me povratak trkama (bar se nadam da nas neće više zatvarati i ograničavati sa kretanjem) i što sam video puno dragih ljudi na jednom mestu – od mojih Balkanaca do ljudi sa svih strana naše zemlje… Pohvala za organizaciju, sve je stvarno bilo na nivou sem pasulja što nestade a sanjah ga noćima pre…
The post Vratile su nam se trejl trke! Mokra reportaža sa Fruške gore appeared first on TRČANJE.rs.