PLANTARNI FASCITIS – Zašto vas boli peta?

Plantarni fascitis, jedan od najčešćih uzroka bola u peti, čini 8% svih trkačkih povreda, i javlja se kod trkača svih nivoa (najčešće u uzrastu između 40 i 70 godina). Kako nastaje i kako lečiti?

Šta je plantarna fascija?

Plantarna fascija je dugačak ligament koji se nalazi neposredno ispod kože i povezuje petu sa prednjim delom stopala. Funkcija plantarne fascije je da pruži statičku podršku stopala prilikom pokreta, ali i da apsorbuje vertikalne sile koje deluju na stopalo prilikom aktivnosti.

Šta je plantarni fascitis? 

Plantarni fascitis predstavlja jedan od najčešćih uzroka bola u peti. Prekomerno opterećenje plantarne fascije može dovesti do njenog oštećenja u vidu mikro rascepa.

Koliko je čest plantarni fascitis?

Plantarni fascitis čini 8% svih trkačkih povreda, i javlja se kod trkača svih nivoa. Najčešće se javlja u uzrastu između 40 i 70 godina.

Koji su faktori rizika za nastanak plantarnog fascitisa?

Tačan mehanizam nastanka plantarnog fascitisa nije u potpunosti jasan. Kao i kod svih povreda preopterećenja faktori rizika koji doprinose nastanku plantarnog fascitisa mogu biti unutrašnji i spoljašnji.

Najčešće opisivani unutrašnji faktori rizika su:

• prekomerna telesna težina
• skraćenje mišića lista i Ahilove tetive
• slabost mišića lista

U najčešće spoljašnje faktore rizika ubrajaju se:

• greške u treniranju (prebrzo povećanje distance, intenziteta, učestalosti ili trajanja treninga)
• neadekvatna obuća (nedovoljno često menjanje patika, patike sa nedovoljnom potporom pete i svoda stopala)

Veoma često se postojanje petnog trna dovodi u vezu sa plantarnim fascitisom. Međutim samo 5% pacijenata sa petnim trnom ima bol u peti.

Kako se manifestuje plantarni fascitis?

Karakterističan simptom plantarnog fascitisa je bol sa unutrašnje strane petne kosti. Bol se tipično javlja pri prvim jutarnjim koracima ili nakon perioda dužeg mirovanja i smiruje se nakon zagrevanja. Ovo je najtipičniji znak za plantarni fascitis.

Kada je u pitanju trčanje, bol će se najčešće javiti na početku trčanja, ali će postepeno nestajati sa aktivnošću. Može se javiti ponovo na kraju trčanja. Bolovi se mogu javiti i nakon napornog dana provedenog na nogama, naročito u tvrdim, neudobnim cipelama.

Kako se postavlja dijagnoza plantarnog fascitisa?

Za postavljanje dijagnoze dovoljan je klinički pregled. Prilikom pregleda obično se javlja bol na mestu pripoja fascije za petnu kost, kao i bol prilikom istezanja prstiju. Ostale dijagnostičke metode savetuju se samo ukoliko treba isključiti eventualno postojanje nekog drugog stanja.

Kako se leči plantarni fascitis?

Lečenje plantarnog fascitisa može biti veoma dugotrajno. Više od 90% pacijenata sa plantarnim fascitisom oporaviće se unutar 10 meseci od početka lečenja konvencionalnim metodama.

Lečenje plantarnog fascitisa  podrazumeva:

1. Izbegavanje provocirajućih aktivnosti
2. Krioterapija – primena hladnih pakovanja u trajanju od 20 minuta 3-4 puta dnevno 
3. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – koriste se za smanjenje bola i zapaljenja
4. Fizikalna terapija i rehabilitacija – podrazumeva primenu različitih fizikalnih modaliteta koji smanjuju bol i zapaljenje u predelu plantarne fascije
5. Istezanje mišića lista i plantarne fascije predstavlja ključni korak u lečenju. Tipičan pristup bio bi da se sprovode po tri seta istezanja u trajanju od po 10 sekundi zadržavanja i ponavljanjem od po 20 puta za svako stopalo.      

       a) Istezanje plantarne fascije

Sedite na pod ili krevet sa nogama ispred vas. Peškirom obuhvatite taban vašeg bolesnog stopala. Držite nogu ispravljenu i povlačite peškir ka sebi. Držite 10 sekundi i opustite. Ponovite 20 puta. Vežbu obavezno uraditi ujutro pre prvih koraka, i ponoviti u toku dana.

b) Istezanje mišića lista

Naslonite se na zid sa jednim kolenom ispravljenim i petom na podlozi. Drugu nogu sa savijenim kolenom postavite ispred. Za istezanje mišića lista i Ahilove tetive gurnite vaše kukove put zida. Zadržite ovaj položaj 10 sekundi i odmorite. Ponovite 10 puta. Potom istu vežbu urudite sa oba ispravljena kolena. Istezanje treba da osetite u listu.

6. Masaža plantarne fascije

U novije vreme sve više se koriste tehnike rolanja plantarne fascije bilo uz pomoć rolera ili drugih predmeta poput teniske loptice. Iako za efikasnost ove metode još uvek nema dokaza mnogi trkači imaju osećaj da im to pomaže.

7.  Ulošci i cipele

Silikonski ulošci za petu odižu petu i pružaju joj dodatnu podršku. Takođe se mogu savetovati ulošci za cipele koji pružaju podršku medijalnom luku ili obuća sa debljim đonom i debljim uloškom koja smanjuje bol pri stajanju i hodu. 

• Noćne ortoze – većina ljudi spava sa prstima put dole. Ovakav položaj relaksira plantarnu fasciju i jedan je od razloga jutarnjeg bola u petama. Noćna ortoza može pomoći da se Ahilova tetiva i plantarna fascija istežu tokom noći,  što omogućava bolji i brži oporavak.

8. Terapija udarnim talasima („shock-wave terapija“) i lečenje plazmom obogaćenom trombocitima (PRP) mogu se savetovati ukoliko ostale konvencionalne mere ne pomognu i plantarni fascitis pređe u hronično stanje.

Terapija udarnim talasima stimuliše proces zarastanja u oštećenoj plantarnoj fasciji.

Injekcije kortikosteorida („blokade“) deluju protivupalno i mogu dovesti do smanjenja tegoba. Zbog potencijalno ozbiljnih komplikacija, kao što je ruptura plantarne fascije, ovaj metod lečenja treba izbegavati.

Kada možete ponovo da trčite?

Pojedini trkači mogu da se vrate trčanju čak i kada zaostane blag bol u plantarnoj fasciji. Međutim, ukoliko trčanje pogoršava bol nije još vreme za povratak trčanju. Intenzitet trčanja ne bi trebalo povećavati za više od 5-10% nedeljno. Sa vežbama istezanja treba nastaviti i po prestanku tegoba. 

tendo.rs