Kao neko ko trenira trčanje u klubu, često imam običaj da sa društvom posle treninga  – uglavnom uz hladno pivo – diskutujem o raznim temama. Jedna od njih je bila koliko mi stvarno poznajemo jedni druge?

Viđamo se dva-tri puta nedeljno, trčimo u grupi, ali ko je zapravo ta osoba pored mene, šta ju je pokrenulo da trenira, o čemu sanja?

Svima nam se desilo da i tokom samih trka sklopimo neko poznanstvo koje posle preraste u trajno drugarstvo. Inspirisan upravo tom pričom, ali i jednim sjajnim tekstom Dragane Dišić, rešio sam da pokrenem seriju intervjua, sa ciljem da bolje upoznam ljude koje srećem na stazi!

Budući da sam u poslednjih godinu dana prilično očaran trejlom, rešio sam da mi prva “žrtva” bude čovek koji je mnogima inspiracija, a ujedno jedan od mojih trenera, uvek profesionalni i neumorni Miloš Milisavljević. Ne zvuči vam poznato? Možda zato što ga poznajete pod nadimkom Spartak? :D

Miloše, predstavi se čitaocima Trčanja.rs u nekoliko rečenica?

Ćao svima, ja sam Miloš sa Zvezdare. Ali nisam Beograđanin, tu sam samo na privremenom radu :D Trčanjem sam počeo da se bavim pre desetak godina kada sam istrčao svoj prvi polumarton.

Od 2013. radim u BRC-u kao trener, gde sam sa ostalim trenerima pripremio preko hiljadu ljudi da istrči svoju prvu trku. Od proleća 2017. vodim trail grupu, gde sam i autor programa. U prvoj sezoni nas je bilo 20, a sada nas ima 35, sa tendencijom da nas u trećoj sezoni bude preko 40!

Kako / zašto si počeo da se baviš planinskim trčanjem?

Rođen sam u podnožiju planine Željin, i sa svih strana sam bio okružen planinama pa je bilo nemoguće da ne volim planine i prirodu. Tako da sam hteo da spojim dve stvari koje volim, trčanje i planine.

Šta ti se najviše i najmanje sviđa kod trejlova?

Da li ću biti skroman ako kažem da mi se sve sviđa? Ako bih morao da izdvojim jednu stvar, to bi bila povezanost sa prirodom, jer na trejlu imam taj osećaj bliskosti, da uživam u tome, da sam slobodan.

Svakako tu su i usponi, koji jesu teški, ali na kraju svakog uspona vas čeka nagrada u vidu nestvarnih predela koje možete videti. Hm, ono što mi se najmanje sviđa je blato, jer ove zime ga je bilo svakog vikenda.

Poznata je priča da je jedna tvoja slika sa trke osvanula kao reklama u nekoj radnji. Šta se tu zapravo desilo?

 Nije bila trka, drug moje devojke Ljilje se bavi fotografijom i hteo je da nas fotka, posle čega smo mu dali saglasnost da proda slike. Tako se desilo da su one osvanule u mnogim svetskim gradovima, sajtovima, na ambalaži sportske opreme. I iako se to fotkanje desilo pre nekoliko godina ljudi nam i dalje šalju fotke kada nas negde vide.

Prošle godine na Jadovniku si uzeo prvo mesto na 66 km. Opiši malo to iskustvo?

 Da, u avgustu 2017. sam pobedio na Jadovničkom ultramaratonu . Za mene je to bilo skroz novo iskustvo jer je prvi put trebalo da trčim tu dužinu – prethodna najduža trka je bila oko 45km i to nekoliko puta.

Fizički i psihički sam bio spreman na sve što će me čekati tokom te trke, ali ono što mi je najviše pomoglo je što nisam išao sam, već sam trčao sa Aleksandrom Petrovićem. To bi bio moj savet i preporuka, trčanje je timski sport, trudite se da što više trčite sa nekim.

Najčudnije / najgore / najbolje iskustvo sa neke trke?

Prva trka na koju sam išao u organizaciji Skyrunnig Srbija je bila Besna Kobila Sky Race. Nisam imao iskustva sa Skyrunning-om ranije, sve je bilo super do pretposlednjeg uspona, koji je bio sigurno dug 3 km i imao preko 1.000 m uspona, ako pitate mene.

Ako pitate organizatora bio je dug  1.500m i imao je oko 400m uspona :) Toliko mi je teško bilo da sam nekoliko puta legao i čekao da se nešto desi. Nažalost nije se desilo nikakvo čudo i morao sam da uzmem stvar u svoje ruke i završim trku.

Okvirni planovi za budućnost? Šta te motiviše da nastaviš? Novi ciljevi?

Što se tiče planova kao trenera su sledeći: da što većem broju ljudi pomognem u pripremi za trejl trke, da im pomognem da ostvare svoje ciljeve, a možda i nekog od njih spremim da postanu šampioni, kao što je bio slučaj sa Nikolom Ilićem koji je 2016. bio pobednik Skyrunning lige Srbije.

Trkački ciljevi, da odradim ove sezone sve trke u organizaciji Skyrunning-a Srbije, kao i još neke trke kao što su Jahorina Ultra Trail, Župski Vinski maraton, Cappadocia Ultra Trail i sve to kao pripreme za UTMB.

Milošu hvala na vremenu, a ako i vi volite trčanje i boravak u prirodi, meni samo preostaje da vas pozovem da se oprobate u trejlu –  i to možda već ovog leta, sa trenerom Spartakom, u okviru BRC Trail ekipe! Upis je u maju, a detalje možete pronaći ovde.

Trenirajte vredno, vidimo se na stazi! N. R.

Legendarni kenijski trkač Henri Rono, čovek koji je 1978. godine postavio četiri svetska rekorda u četiri discipline (3.000, 5.000, 10.000 m, 3.000 m stiplčez) za samo 81 dan, radovao se dolasku u Beograd, ali na insistiranje lekara zbog zdravstvenih problema moraće da posetu Beogradskom maratonu odloži za neku drugu priliku.

To, međutim ne znači, da učesnici 31. Beogradskog maratona u subotu 21. aprila, neće uz sebe imati velikog asa svetske atletike – Halid Hanuči je sa zadovoljstvom prihvatio poziv da dođe u Beograd.

Halid Hanuči je prvi čovek koji je maratonsku stazu pretrčao za manje od dva sata i šest minuta, jedini je maratonac koji je dva puta u istoj godini bio brži od 2:06, jedini koji je postavio svetske rekorde na dva maratona iz grupe “šest najvećih”, jedan je od samo četvorice u istoriji svetske atletike koji su popravljali sopstveni svetski rekord na stazi od 42.195 metara i jedan od samo petorice koji su više od jednom postavljali najbolji rezultat svih vremena…

Gost Beograda je rođen u Maroku 1971. a 1992. preselio se u Sjedinjene Američke Države i postao reprezentativac i rekorder nove domovine.

Sjajnu karijeru Hanuči je najavio 1997. pobedivši na Čikaškom maratonu, tada s najboljim debitantskim rezultatom (2:07,10) u istoriji, na tron u Čikagu vratio se 1999. sa svetskim rekordom (2:05,42), a 2000. štopericu je zaustavio na 2:07,01. Naredne, 2001. proglašen je za najboljeg sportistu SAD posle pobede na Londonskom maratonu s novim svetskim rekordom (2:05,38) i četvrte pobede u Čikagu s 2:05,56.

Povodom svog dolaska u Beograd Halid Hanuči izjavio je: “Radujem se dolasku u Beograd na 31. Beogradski maraton i druženju sa učesnicima ovog poznatog događaja kao i sa Beograđanima i gostima koji će u subotu 21.04.2018. biti sa nama”.

Iako se od atletike oprostio 2007. posle serije povreda stopala, Halid Hanuči i danas drži američki rekord u maratonu.

U Parizu je, u nedelju 8. aprila, održan 42. maraton, na koji se upisalo oko 60 hiljada trkača. Na startnu liniju, na aveniji Šanz-Elize, izašlo je 43.537 takmičara. četvrtina su bile trkačice, a skoro polovina učesnica je trčala svoj prvi maraton. Kao i svake godine, trećina učesnika bili su stranci, a među njima je najveći broj iz Velike Britanije. Prosečna starost učesnika bila je 40 godina.

Pobednik maratona bio je Kenijac Pol Lonjangata (2h06’25”), inače prošlogodišnji slavljenik. On se izjednačio sa Žakom Boksberžeom (1983, 1985), Ahmedom Salahom (1984, 1986) i Stivom Brejsom (1989, 1990), atletičarima koji su dva puta pobeđivali na pariskom maratonu.

Među atletičarkama, najbolja je bila Betsi Saina (2h22’56”), takođe iz Kenije. Organizatori su ove godine dozvolili start elitnih atletičarki 16 minuta pre starta muške elite, da bi se, vremenski, uskladio prolazak kroz cilj u obe kategorije.

U konkurenciji takmičara invalida, pobedio je Japanac Hiroki Nišida (1h30’02”) stigavši 50 sekundi ispred višestrukog olimpijskog šampiona Dejvida Vira. Učesnici maratona, trkači amateri, koji su na cilj stigli poslednji, posle više od 8 časova trke, bili su vrlo iznenađeni kada su videli da su ih aplauzima sačekali pobednici maratona – Lonjangata i Saina.

Savršena organizacija

Slično kao i poslednjih desetak godina, pariski maraton bio je besprekorno organizovan. ASO (Amaury Sport Organisation), koja već dve decenije vodi ovu sportsku manifestaciju, može da se pohvali velikom efikasnošću, koja ne krasi baš sve organizatore maratona. Njihova efikasnost se zasniva na velikom poznavanju sportskih takmičenja koje organizuju već dugi niz godina : biciklistička trka Tur d Frans, automobilistička trka Dakar, maraton Barselone, Lionska trka… ASO je, takođe, i vlasnik sportskog dnevnika i televizijskih kanala L’Ekip, kao i dnevne novine L Parizien.

Pariski maraton je ubedljivo najbolje organizovan francuski maraton, ali istovremeno, on je i najskuplji francuski maraton. Startnina za 2018. godinu bila je od 89 € do 119 €, u zavisnosti od perioda upisa, što je bitno skuplje od startnine za 2004. godinu – 40 € do 60 €.

Petina jedne nacije trči!

Udvostručenje cena nema toliko opravdanje u povećavanju troškova, koliko u sve većoj popularnosti trkačkog sporta u Francuskoj. Naime, trčanje je, uz biciklizam, postao jedan od najomiljenijih sportova u Francuskoj. Prema statistikama, 12 miliona Francuza trči bar jednom nedeljno!

Zasnivajući se na popularnosti ovog sporta, organizatori neprekidno povećavaju cene, a prema procenama analitičara, pretpostavlja se da je bruto zarada u visini od 30 odsto, oko 2 miliona evra. Takva zarada može da se ostvari samo u poslovima sa izuzetno luksuznim proizvodima i uslugama.

Iako ASO odbija da išta otkrije o svom poslovanju, stručnjaci procenjuju da se od startnina (55 hiljada brojeva) zaradi oko 4,5 miliona evra (bez PDV-a). Drugi izvor prihoda su sponzori od kojih je najvažniji Šnejder Elektrik, po kome se od 2013. godine zove pariski maraton. Naime, oni uplaćuje više od milion evra, Asics, drugi po važnosti, uplaćuje oko pola miliona evra, a za njim ide automobilski partner – Nisan, pa svi manji sponzori. Na taj način, ASO dobije više od 2 miliona evra kroz ugovore sa sponzorima i još pola miliona evra kroz različite prodaje i usluge.

Otkada je preuzimanju startnog broja dodat i Trkački sajam (Running Expo), manifestacija koja okuplja proizvođače i trgovce opremom i prehranom, ASO i tu inkasira oko pola miliona evra. Pošto ASO nije vlasnik Pariskog maratona, oni ne mogu da prodaju televizijska prava, tako da se trka besplatno prenosi na državnoj televiziji.

Jednostavan biznis model

U troškovnik organizatora ulazi plaćanje gradu Parizu za blokiranje ulica i organizovanje obezbeđenja. Trošak za obezbeđenje je porastao otkako su se umnožili teroristički napadi na ulicama, a posebno na velikim manifestacijama. Potom, gradu Parizu, vlasniku maratona, plaća se nadoknada od oko pola miliona evra.

Svu okrepu, kao i majice daju sponzori, dok organizator plaća stalno zaposlene, reklamiranje i komunikacije, infrastrukturu na startu, tokom trke i na cilju, medicinsku pomoć i muzičku animaciju tokom čitave trke, medalje za sve učesnike.

Za razliku od Londona i Berlina, gde nagradni fond ide do 5 miliona evra, Pariski maraton je nagradama posvetio 600 hiljada evra. Zato, na pariski maraton ne dolaze velike zvezde (tarifa Gebreselasija bila je pola miliona evra za učešće), nego drugorazredna elita, sačinjena od nepoznatih ili malo poznatih trkača.

Uprkos tome, Pariz je, po brojnosti učesnika, drugi maraton na svetu (prvi je Njujork), a organizator se zasniva na “popularnoj i narodskoj strani trke”, kao i na značaju sâmog grada Pariza u turizmu. Naime, Pariz je jedna od najtraženijih turističkih destinacija na svetu.

Iako je Pariski maraton višestruko skuplji od bilo kojeg drugog francuskog maratona (Marsej, Mon Sen Mišel, Medok…), on se nalazi među jeftinijim svetskim maratonima. Učešće na njujorškom maratonu košta 350 dolara, bostonskom 180 do 240 dolara, berlinskom 114 do 140 evra… Istovremeno, Pariski maraton, kao višednevna sportska manifestacija, omogućava da regionalna ekonomija ostvari prihod od 50 miliona evra u kratkom vremenskom periodu.

U osnovi organizovanja Pariskog maratona nalazi se jednostavan biznis model u kome su učesnici-trkači viđeni kao potrošači, dok je sve ostalo ponuđeno na prodaju kao roba i usluge. Možda je, upravo zbog toga, Pariski maraton jedan od najbolje organizovanih na svetu.

Preko 500 učesnika Beogradskog maratona ove godine trčaće pod zastavom Inicijative Digitalna Srbija, a sve u cilju iskazivanja javne podrške i prikupljanja sredstava za Fondaciju Petlja koja stoji iza besplatnih materijala za učenje programiranja od ranog uzrasta. Biće ovo još jedna prilika da se oko zajedničkog cilja ujedine zaposleni u različitim kompanijama okupljenim u Inicijativi Digitalna Srbija, neprofitnoj organizaciji koja se zalaže za transformaciju Srbije u digitalno društvo.

Maratonci, polumaratonci, učesnici štafetne i Trke zadovoljstva iz Nordeusa, Telenora, Telekoma Srbija, Societe Generale Srbija, Microsofta, New Frontier Group i Karanović&Nikolić će zajedno sa svojim porodicama pokazati podršku portalu petlja.org i skrenuti pažnju na važnost razvijanja algoritamskog načina razmišljanja još u osnovnoj školi. Pored prethodnih ulaganja u razvoj portala Petlja, kompanije članice Inicijative Digitalna Srbija doniraće u okviru akcije #TrkaZaPetlju sredstva na ime razvoja edukativnih materijala za učenike sedmih i osmih razreda.

Prema uverenju 14 kompanija i organizacija okupljenih u Inicijativi Digitalna Srbija, algoritamska pismenost jedan je od osnovnih preduslova za razvoj digitalnog društva. U budućnosti, poznavanje osnova programiranja moraće da ima svako, bez obzira da li će se baviti informacionim tehnologijama kao svojim osnovnim zanimanjem ili će biti advokat, bankar ili hemičar. Upravo zbog toga, podrška uvođenju obavezne nastave programiranja u osnovne škole jedan je najvažnijih prioriteta Inicijative Digitalna Srbija.

Dodatni podstrek ovoj inicijativi dalo je nedavno istraživanje koje je pokazalo da 81% stanovnika Srbije mlađih od 60 godina podržava uvođenje predmeta informatika i računarstvo u obavezno obrazovanje već od prvog razreda osnovne škole. Kao odgovor na ovu potrebu, besplatni portal Petlja pruža mogućnost učenja u modernom interaktivnom okruženju, uz materijale na srpskom jeziku koji su usklađeni sa zvaničnim nastavnim programom.

—

Inicijativa Digitalna Srbija je privatna, neprofitna organizacija koja predvodi transformaciju Srbije u digitalno društvo. U takvoj, digitalnoj Srbiji, svaki pojedinac moći će da ostvari svoj pun potencijal, svoj talent i inovativnost predstavi na globalnom tržištu, dok će srpske kompanije, svaka u svojoj oblasti, postati evropski lideri digitalne ekonomije 21. veka. Inicijativu Digitalna Srbija su osnovale kompanije Infostud, Microsoft, Nordeus, PricewaterhouseCoopers, Ringier Axel Springer, Seven Bridges Genomics, Startit, Telekom Srbija i Telenor. Do danas, Inicijativi su se pridružili i BioSens Institut, Karanović & Nikolić, New Frontier Group, Raiffeisen banka i Societe Generale Srbija.

Jesen je puna polumaratonskih i maratonskih trka, a ukoliko još uvek niste odlučili koju biste trku trčali, možete pogledati naš kalendar i izabrati.

Međutim, ukoliko znate gde ćete i koliku distancu trčati, od suštinske važnosti (pored višemesečne pripreme) je i kako se ponašate u nedelji uoči trke i tokom iste. S tim u vezi evo šta je neophodno da uradite, a šta da izbegavate:

Bez eksperimentisanja!

Na trku treba da odete spremni i “odradite” zadatak koji ste sebi postavili, a to znači da na trci nema eksperimentisanja sa: novim patikama, novom odećom, gelovima, okrepom.

Zato, obavezno razgazite patike nekoliko nedelja pre trke, isprobajte odeću jer ne sme ništa da vas žulja ili seče kožu dok trčite.

Ukoliko nemate iskustva sa gelovima, obavezno isprobajte jedan gel na treninzima da vidite kako će vam ogranizam reagovati kako ne biste imali stomačnih problema.

Na okrepi uzmite uvek makar gutalj vode ili izotonika, a voće (uglavnom limun i bananu) samo ako znate da vam neće teško pasti (banana).

Neophodno je da se redovno hidrirate tokom trke bez obrzira na vremenske uslove! Više o hidrataciji pročitajte ovde.

Još jedna važna stavka: napravite plan trke po kilometrima/segmentima i ne jurcajte, ne dozvolite adrenalinu i masi da vas povuku, da brzo istrošite snagu i onda se zlopatite ostatak trke. Uostalom, bolji je osećaj kada na kraju trke shvatite da imate negativan split (brže ste istrčali drugu polovinu trke nego prvu). :)

Sa saveta tokom trke, prelazimo i na savete šta treba raditi nekoliko dana ranije (5-7):

Odmorite – lepo spavajte, bez jakih i napornih treninga!

Povedite računa o hrani koju unosite u nedelji uoči trke jer je ona vaše gorivo. S tim u vezi evo ovde više saveta šta da jedete i pijete pre trke.

Dogovorite sa prijateljima (ukoliko trčite u svom gradu ili imate pratioce na trci) gde da vas čekaju iliti – rasporedite podršku na ključne (krizne) tačke gde ćete biti srećni kada ih ugledate na nekom od kilometara i čujete reči podrške koje će vas pogurati dalje.

Ukoliko trčite sa muzikom, napravite playlistu sa pesmama koje će vas “voditi” kroz trku i davati dobar tempo.

I poslednja, ali i ne najmanje važna stvar, setite se da uživate u svakom kilometru. Svaki prolazak kroz cilj je lična mala pobeda.

Srećno!

Pozivamo vas da se priključite četvrtoj Šetnji odgovornih vlasnika pasa koju i ove godine organizujemo u okviru Trke zadovoljstva, na 31. Beogradskom maratonu!

Šetnja će se održati u subotu, 21. aprila, s početkom u 10.15 časova, a vlasnici pasa će se okupiti na startnoj poziciji Šetnje na parkingu ispred Narodne Skupštine (ugao Trga Nikole Pašića i Vlajkovićeve).

Uslovi za učešće u Šetnji jesu da psi budu čipovani i vakcinisani protiv besnila, a takođe da budu socijalizovani i da se vode na povocu. Vlasnici treba da ponesu higijenske kesice i vodu za pse.

Očekuje nas toplo vreme – molimo vas da vreme pre početka Šetnje provedete sa psima u hladovini, kao i da se tokom šetnje prilagodite tempu pasa i napravite pauzu ako to bude potrebno.

Nema izgovora za napuštanje psa!

Šetnja odgovornih vlasnika pasa ima za cilj promovisanje odgovornog i humanog odnosa prema životinjama. Prvi put je organizovana 2015. godine kada je Beogradski maraton sa organizacijama civilnog društva pokrenuo inicijativu da Maraton postane pet friendly manifestacija.

Ove godine okupljamo se četvrti put da pošaljemo poruku o dužnosti čoveka da na odgovoran način brine o svom najboljem prijatelju – psu.

Mnogi psi završili su na ulici zbog neodgovornosti njihovih vlasnika. Mali broj je imao sreću da bude udomljen, a većina napuštenih pasa doživela je tragičnu sudbinu. Zbog toga vas pozivamo da nam se pridružite u Šetnji odgovornih vlasnika pasa i da zajedno pošaljemo poruku: Nema izgovora za napuštanje psa!

Ulice koje će biti privremeno zatvorene:

Bulevar kralja Aleksandra, Beogradska, Slavija, Nemanjina, Balkanska, Gavrila Principa, Brankova, Bulevar Nikole Tesle, Džona Kenedija, Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar umetnosti, Bulevar Milutina Milankovića, Antifašističke borbe, Most na Adi, Antifašističe borbe, Bulevar Milutina Milankovića, Milentija Popovića, Bulevar Mihajla Pupina, Brankova Kraljice Natalije, Kneza Miloša, Kralja Milana, Terazije.

Na trasi maratona privremeno se zatvaraju sledeće ulice:

Bulevar kralja Aleksandra, Beogradska, Slavija, Nemanjina, Balkanska, Gavrila Principa, Brankova, Bulevar Nikole Tesle, Džona Kenedija, Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar umetnosti, Bulevar Milutina Milankovića, Antifašističke borbe, Most na Adi, Antifašističke borbe, Bulevar Milutina Milankovića, Milentija Popovića, Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar Nikole Tesle, Karađorđeva, Glavna, Bežanijska, Tošin bunar, Pariske komune, Bulevar Maršala Tolbuhina, Otona Župančiča, Narodnih heroja, Bulevar Milutina Milankovića (petlja), Tošin bunar, Zemunska, Vojvođanska, Dr Ivana Ribara, Jurija Gagarina, Dušana Vukasovića, Evropska, Gandijeva, Jurija Gagarina, Omladinskih brigada, Đorđa Stanojevića, Bulevar Crvene armije, Jurija Gagarina, Bulevar Milutina Milankovića, Milentija Popovića, Bulevar Mihajla Pupina, Brankova, Kraljice Natalije, Kneza Miloša, Kralja Milana, Terazije.

Tramvajske linije

Linija 2: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu.
Od 9 časova do 11.30 časova, vozila iz pravca Pristaništa se upućuju na Gospodarsku mehanu (spoljni krug) i na Omladinski stadion (unutrašnji krug). Linija će u tom periodu raditi na potezu Omladinski stadion – Dorćol – Pristanište – Gospodarska mehana. Od 11.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 3: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu preko Trga Slavija. Od 9 do 12 časova linija radi na potezu Omladinski stadion – Dorćol – Pristanište – Kneževac, a od 12 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 5: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 10.50 časova, vozila iz pravca Ustaničke čekaju duž trase, a vozila iz pravca Dorćola se upućuju na Omladinski stadion. Od 10.50 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 6: od prvih jutarnjih polazaka do 12 časova linija neće saobraćati (vozila se uključuji iz depoa na Dorćolu). Od 12 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 7: od prvih jutarnjih polazaka do 9 linija radi na potezu: Blok 45 – Trg Slavija – Ustanička. Od 9 do 10.50 časova, vozila iz pravca Ustaničke čekaju duž trase. Nakon uspostavljanja saobraćaja u Bulevaru kralja Aleksandra pa do puštanja saobraćaja preko Trga Slavija, vozila iz pravca Ustaničke saobraćaju do Omladinskog stadiona, a nakon uspostavljanja saobraćaja preko Trga Slavija (oko 11.30) do 14.30 vozila će saobraćati na relaciji od Ustaničke do Pristaništa. Od 9 do 14.30 časova, vozila iz pravca Bloka 45 se upućuju na Pristanište i saobraćaće na ovoj relaciji uz povremene zastoje na Novom Beogradu (u zoni presecanja trase maratona). Od 14.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 9: od prvih jutarnjih polazaka do 9 i od 14.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu: Blok 45 – Trg Slavija – Banjica. Od 9 do 11.30 časova, vozila iz pravca Banjice će saobraćati na relaciji Banjica – Autokomanda, a od 11.30 (nakon uspostavljanja saobraćaja preko Trga Slavija) do 14.30 na relaciji od Banjice do Gospodarske mehane. Od 9 vozila iz pravca Bloka 45 se upućuju na Gospodarsku mehanu i radiće na relaciji Blok 45 – Gospodarska mehana do 14.30 časova, uz povremene zastoje na Novom Beogradu (u zoni presecanja trase maratona). Od 14.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 10: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 11.30 časova vozila iz pravca Dorćola se upućuju na Omladinski stadion, a vozila iz pravca Banjice rade na relaciji Banjica – Autokomanda. Od 11 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija11: od prvih jutarnjih polazaka do 14.30 časova linija neće saobraćati. Od 14.30 časova časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 12: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi preko Trga Slavija. Od 9 do 12 časova linija radi na potezu Omladinski stadion – Dorćol – Pristanište – Banovo brdo. Nakon što policija uspostavi saobraćaj u Nemanjinoj ulici i na Tašmajdanu (oko 12 časova), linija će raditi u redovnom režimu.

Linija13: od prvih jutarnjih polazaka do 10.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 10.30 do 14.30 časova, vozila iz pravca Banovog brda će saobraćati na relaciji Banovo brdo – Pristanište, a vozila iz pravca Blok 45 će saobraćati na relaciji Blok 45 – Pristanište, uz povremene zastoje na Novom Beogradu (u zoni presecanja trase maratona). Od 14.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 14: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 11.30 časova, vozila iz pravca Ustaničke čekaju duž trase, a iz pravca Banjice rade na relaciji Banjica – Autokomanda. Od 11.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Trolejbuske linije

Od prvih jutarnjih polazaka do 19 časova, linije 19, 21, 22 i 29 rade na potezu Trg Slavija – periferni terminusi. Od 10 do 10.50 časova vozila čekaju duž trase.

Od 19 časova do kraja rada, linije rade u redovnom režimu (Studentski trg – periferni terminusi).
Od prvih jutarnjih polazaka do 16 časova umesto trolejbusa sa linija 40 i 41 voziće autobusi i to na relaciji Admirala Geprata – Banjica 2, sa oznakom 41A.

Trasa linije 41A se, od Banjice 2 do Mostara, poklapa sa trasom trolejbuske linije 41, odakle će do Admirala Geprata saobraćati: Mostarska petlja, Drinska, Sarajevska, Hajduk Veljkov venac i Balkanska ulica do Admirala Geprata, a u suprotnom smeru (ka Banjici 2) trasom linije br.41.

Od 9 do 11 časova, vozila skreću iz Sarajevske u Nemanjinu (do Glavne železničke stanice) i preko Savske ulice i Mostarske petlje se vraćaju na Banjicu. Od 16 časova linija 41A se ukida, a na linijama 40 i 41 se uspostavlja redovan trolejbuski saobraćaj.

Trolejbuska linija 28 radi u redovnom režimu.

Trase maratona i polumaratona

Autobuske linije

Linija EKO 1: od prvih jutarnjih polazaka do 15.30 časova linija neće raditi. Od 15.30 do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 15: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 časova vozila sa terminusa Zemun /Novi grad/ i Zeleni venac se upućuju u garažu. Od 15.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.
Beogradski maraton: Evo kuda ide

Linije 16 i 96: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija 16 radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova linija 16 će saobraćati na relaciji: Trg republike –Karaburma 2. Napomena: U slučaju da u periodu od 9 do 15.30 časova policija zabrani prolaz autobusa ka Trgu Republike, vozila sa linije 16 i 96 će biti preusmerena iz Bulevara despota Stefana desno u ulicu Džordža Vašingtona i dalje ka Dorćolu kao linija 26, gde će se izvršiti promenu smera kretanja. Od 15.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 17: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 13.30 časova, linija na relaciji Konjarnik – Zemun /Gornji grad/ saobraća sledećom trasom: Ustanička – autoput Beograd – Šid – autoput za Novi Sad – Solunska – Kupreška – Krajiška – Geteova – Prvomajska (u povratku Pazovački put, Prvomajska) – Gornjogradska – Ugrinovačka – Novogradska (Dobrovoljačka) – Cara Dušana – Zemun /Gornji grad/. Od 13.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 18: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 13.30 časova linija radi na potezu Zemun (Bačka) – Medaković 3 sledećom trasom: Zemun Bačka – (Prvomajska – Pazovački put u smeru ka Medakoviću) (Prvomajska u smeru ka Bačkoj) – Geteova – Krajiška – Kupreška – Solunska – autoput za Novi Sad, autoput Beograd – Šid i dalje redovnom trasom ka Medakoviću 3. Od 13.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 23: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova, linija se deli na dva dela, i to:

23A: Karaburma 2 – Vukov spomenik
Trasa linije: redovnom trasom do Takovske – levo u 27. marta – Kraljice Marije – Ruzveltova – Mije Kovačevića – Višnjička i dalje redovno ka Karaburmi 2.

23B: Admirala Geprata – Vidikovac.

Trasa linije u periodu od 9 do 11 časova: redovnom trasom do Mostarske petlje – Savska – Sarajevska – Hajduk Veljkov venac – Nemanjina – Savska – Mostarska petlja i dalje redovnom trasom ka Vidikovcu. Trasa linije u periodu od 11 do 15.30 časova: redovnom trasom do Mostarske petlje – Savska – Sarajevska – Hajduk Veljkov venac – Balkanska – Admirala Geprata i dalje redovnom trasom ka Vidikovcu. Od 15.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.
Linija 24: od prvih jutarnjih polazaka do 12 časova, linija će raditi na potezu Trg Republike – Dorćol (SRC „Milan Muškatirović”).

Od 12 do 19 časova, linija radi na potezu Dorćol (SRC „Milan Muškatirović”) – Neimar i vozila saobraćaju Makedonskom – Dečanskom i Bulevarom kralja Aleksandra, u oba smera. Od 19 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linije 25 i 25p: linije rade u redovnom režimu sem u periodu 10 do 10.50 časova kada vozila čekaju duž trase.

Linija 26: od prvih jutarnjih polazaka do 12 časova, linija radi na potezu Braće Jerković – Vukov spomenik – Dorćol (Dunavska). Trasa linije: Braće Jerković – redovnom trasom do Vukovog spomenika – (Ruzveltova – Bulevar kralja Aleksandra u smeru ka periferiji) – Kraljice Marije – 27. marta – Džordža Vašingtona – Cara Dušana i dalje redovnom trasom. U periodu od 10 do 12 časova, vozila čekaju duž trase. Od 12 do 19 časova linija radi na potezu Dorćol (Dunavska) – Braće Jerković i saobraća Makedonskom – Dečanskom i Bulevarom kralja Aleksandra, u oba smera. Od 19 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 27: od prvih jutarnjih polazaka do 12 časova linija od Mirijeva do Kraljice Marije ide redovnom trasom, a zatim ulicama: Kraljice Marije – 27. marta – Džordža Vašingtona – Bulevar despota Stefana – Trg Republike. Vozila primaju putnike u zoni tramvajskih stajališta. Od 12 do 19 časova, linija od Mirijeva do Trga Nikole Pašića radi u redovnom režimu, a zatim Dečanskom i Makedonskom u oba smera. Od 19 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linije 27E, 35 i 43: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linije rade u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova linije će umesto do terminusa Novi Beograd /Blok 20/ i Novi Beograd /Ušće/ saobraćati do terminusa Trg Republike. Napomena: U slučaju da od 9 do 15.30 časova, policija zabrani prolaz autobusa ka Trgu Republike, vozila sa linija 27E, 35 i 43 će biti preusmerena iz Bulevara despota Stefana desno u ulicu Džordža Vašingtona i dalje ka Dorćolu kao linija 26, gde će se izvršiti promenu smera kretanja. Od 15.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 31: Od prvih jutarnjih polazaka do 19 časova linija saobraća na potezu Trg Slavija – Konjarnik. Od 9 do 11.30 časova, linija saobraća do terminusa Birčaninova i to: Bulevar oslobođenja – Tiršova – Katićeva – Birčaninova. Od 19 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linije 32 i 66: linije rade u redovnom režimu sem od 9 do 10.50 časova, kada se skraćuju do Omladinskog stadiona (Omladinski stadion – periferni terminusi).

Linija 36: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 12 časova linija saobraća na relaciji Glavna železnička stanica – „Železnička stanica Beograd centar” – Birčaninova. Vozila sa pomenute linije smer kretanja menjaju sistemom sledećih ulica: Bulevar oslobođenja – Tiršova – Katićeva – Birčaninova. Od 12 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 37: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, autobusi saobraćaju delimično izmenjenom trasom: Kneza Miloša – Takovska – Džordža Vašingtona – Cara Dušana – Francuska – dalje redovnom trasom ka terminusu Pančevački most. Od 9 do 15.30 časova, linija radi na potezu Glavna železnička stanica – Kneževac, sledećom trasom: Glavna železnička stanica – Savska – Mostarska petlja i dalje redovnom trasom. Od 15.30 do 19 časova, vozila sabraćaju Makedonskom i Dečanskom u oba smera. Od 19 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linije 30, 33, 39, 42, 47, 48, 59, 401 i 402: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linije rade u redovnom režimu. Od 9 do 12 časova linije menjaju trasu do Birčaninove i to: Bulevar oslobođenja – Tiršova – Katićeva – Birčaninova. Vozila sa linija 33 i 48, koja posle 9 časova dođu na terminus Pančevački most, u saobraćaj se uključuju posle 12 časova. Od 12 časova do kraja rada, linije rade u redovnom režimu.

Linija 44: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, autobusi saobraćaju delimično izmenjenom trasom: Kneza Miloša – Takovska – Džordža Vašingtona – Cara Dušana – Francuska – dalje redovnom trasom ka terminusu „Dunav stanica”. Od 9 do 15.30 časova, linija radi na potezu Glavna železnička stanica – Senjak, sledećom trasom: Glavna železnička stanica – Savska – Mostarska petlja i dalje redovnom trasom. Od 15.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 45: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 časova, vozila sa terminusa Zemun /Novi grad/ i Bloka 44 se upućuju u garažu do 14.30 časova. Od 14.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linije 46, 51, 91, 92, 511, 551 i 553: sve vreme linije rade u redovnom režimu.

Linije 52, 53, 56 i 58: od prvih jutarnjih polazaka do 15.30 časova linije saobraćaju na potezu Glavna železnička stanica – periferni terminusi, sledećom trasom: Glavna železnička stanica – Savska – Mostarska petlja i dalje redovnom trasom. Od 15.30 časova do kraja rada linije radi u redovnom režimu.

Linija 60: Od prvih jutarnjih polazaka do 15.30 časova linija neće raditi. Od 15.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 65: od prvih jutarnjih polazaka do 9.00 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 11.30 časova, linija se deli na dva dela: 65A /Novo bežanijsko groblje – Sava centar/ i 65B (Studentski trg – Zvezdara 2).

Trasa linije 65A: Novo bežanijsko groblje – Marka Čelebonovića – Partizanske avijacije, izlaz na autoput Beograd – Šid, autoputem do Sava centra, gde se okreće ispod petlje polukružno kroz razdelno ostrvo. Od 11.30 do 15.30 časova, vozila saobraćaju sledećim ulicama: Marka Čelebonović – Partizanske avijacije – izlaz na autoput – autoputem do Mostarske petlje – Kneza Miloša u smeru ka Mirijevu (Savska u smeru ka Bežanijskoj kosi) – Nemanjina – Trg Slavija – Beogradska – Starine Novaka – Kraljice Marije – Ruzveltova i dalje redovnom trasom. Od 15.30 časova do kraja rada linije rade u redovnom režimu.

Linije 67 i 68: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linije rade u redovnom režimu. Od 9 časova vozila se upućuju u garažu, gde čekaju do 15.30 časova. Od 15.30 časova do kraja rada, linije rade u redovnom režimu.

Linija 70: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 14 časova, časova linija saobraća redovno do petlje „11. april”, autoput Beograd – Niš i dalje redovnom trasom. Od 14 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linije 71, 76 i 82: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linije rade u redovnom režimu. Od 9 časova vozila se upućuju u garažu, gde čekaju do 15.30 časova. Od 15.30 časova do kraja rada linije 71,76 i 82 rade u redovnom režimu.

Linija 72: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova linija saobraća do terminusa Blok 45 (Blok 45 – Aerodrom „Nikola Tesla”). Od 15.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 73: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 14.30 časova, linija radi na potezu Batajnica – Blok 45, s tim što će saobraćati izmenjenom trasoma na delu od Pupinovog mosta do Bloka 45 ulicama: Cara Dušana – auto put za Novi Sad – Marka Čelebonovića – dr Huga Klajna – Nedeljka Gvozdenovića – Surčinska – Dr Ivana Ribara – Blok 45. Od 14.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 74: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova i od 11.30 do 15.30 časova linija radi na relaciji Bežanijska kosa – Mirijevo 3, sledećom trasom: Bežanijska kosa – redovnom trasom do autoputa (isključenje kod Arene u smeru ka Mirijevu) – (isključenje za Bežanijsku kosu u smeru ka Bežanijskoj kosi) – autoput – Mostarska petlja – (Kneza Miloša u smeru ka Mirijevu) – (Savska u smeru ka Bežanijskoj kosi) – Nemanjina – Trg Slavija – Beogradska – Bulevar kralja Aleksandra i dalje redovnom trasom. Od 9 do 11.30 časova, linija se deli na dva dela: 74A Bežanijska kosa – Sava Centar i 74B Mirijevo 3 – Omladinski stadion. Od 15.30 časova linija radi u redovnom režimu.

Linija 75: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova linija radi na potezu Bežanijska kosa – Sava centar, sledećom trasom: Bežanijska kosa – redovnom trasom do autoputa – autoput – Sava centar, gde se okreće ispod petlje polukružno kroz razdelno ostrvo. Od 15.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 77: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 11.30 časova linija se deli na dva dela: 77A /Bežanijska kosa (Bolnica) – Sava centar/ i 77B (Studentski trg – Zvezdara).

Trasa linije 77A: Bežanijska kosa (Bolnica) – Stari put Beograd – Zagreb – petlja „11. april”, autoputem do Sava centra, gde se okreće ispod petlje polukružno kroz razdelno ostrvo. Trasa linije 77B: radi kao trolejbuska linija 28. Od 11.30 do 15.30 časova vozila saobraćaju ulicom Stari put Beograd – Zagreb, petlja „11. april” – autoput – Mostarska petlja – (Kneza Miloša u smeru ka Zvezdari) – (Savska u smeru ka Bežanijskoj kosi) – Nemanjina – Trg Slavija – Beogradska – Starine Novaka i dalje redovnom trasom. Od 15.30 časova linija radi u redovnom režimu.

Linija78: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova vozila saobraćaju sledećom trasom: Zemun /Novi grad/ – Kupreška – Solunska – autoput za Novi Sad, autoput Beograd – Šid do Autokomande i dalje redovnom trasom ka Banjici. Od 15.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linije 81 i 81L: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 13.45 linije saobraćaju na relaciji Altina 1 – Zemun (Bačka), sledećom trasom: Ugrinovački put (Dobanovački put) – izlaz na autoput za Novi Sad – Ugrinovačka – Zemun (Bačka). Od 13.45 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 83: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 časova vozila sa terminusa Zemun (Bačka) i Crveni krst upućuju se u garažu do 15.30 časova. Od 15.30 časova do kraja rada linije rade u redovnom režimu.

Linija 84: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova linija radi na potezu: Nova Galenika – Sava centar, sledećom trasom: Cara Dušana – Dobrovoljačka (Novogradska) – Ugrinovačka – Gornjogradska – (Prvomajska – Pazovački putu smeru ka Bloku 20) – (Prvomajska u smeru ka Novoj Galenici) – Geteova – Krajiška – Kupreška – Solunska – autoput za Novi Sad – autoput Beograd – Šid do Sava centra (okreću polukružno ispod petlje u Vladimira Popovića kroz razdelno ostrvo). Od 15.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 85: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, radi u redovnom režimu. Od 9 do 14.30 časova, vozila saobraćaju sledećom trasom: u oba smera na delu od Radničke ulice do Pupinovog mosta sledećim saobraćajnicama: Bulevar vojvode Mišića – Gazela – Bulevar Arsenija Čarnojevića – autoputem Beograd – Šid – autoput za Novi Sad – Ugrinovačka – Banatska i dalje redovnom trasom. Od 14.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 88: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 13.30 časova linija radi na potezu Železnik – Sava centar, sledećom trasom: Železnik – redovnom trasom autoputem do Sava centra – Vladimira Popovića, gde se okreće ispod petlje polukružno kroz razdelno ostrvo. Od 13.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 89: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 14.30 časova vozila saobraćaju u oba smera: Vidikovac – redovna trasa do Mosta na Adi – Bulevar vojvode Mišića – most Gazela – autoput Beograd – Šid – isključenje za Bežanijsku kosu – Partizanske avijacije – Marka Čelebonovića – dr Huga Klajna – Nedeljka Gvozdenovića – Surčinska – Dr Ivana Ribara i dalje redovnom trasom do Bloka 72. Od 14.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 94: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 14.30 časova, vozila saobraćaju sledećom trasom: Resnik – redovna trasa do Mosta na Adi – Bulevar vojvode Mišića (Gospodarska mehana) – most Gazela – autoput Beograd – Šid – isključenje za Bežanijsku kosu – Partizanske avijacije – Marka Čelebonovića – dr Huga Klajna – Nedeljka Gvozdenovića – Surčinska – Dr Ivana Ribara – Blok 45. Od 14.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 95: od prvih jutarnjih polazaka do 9 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9 do 15.30 časova linija radi na potezu Trg republike – Borča 3. Napomena: U slučaju da od 9 do 15.30 časova, policija zabrani prolaz autobusa ka Trgu Republike, vozila sa linije 95 će biti preusmerena iz Bulevara despota Stefana desno u ulicu Džordža Vašingtona i dalje ka Dorćolu kao linija 26, gde će se izvršiti promenu smera kretanja. Od 15.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 601: od prvih jutarnjih polazaka do 10 časova linije rade u redovnom režimu. Od 10 do 14.30 časova linija saobraća izmenjenom trasom i to: Surčinska – Nedeljka Gvozdenovića – dr Huga Klajna – Marka Čelebonovića – Partizanske avijacije – izlaz na autoput Beograd – Šid – Mostarska petlja – Savska – Glavna železnička stanica. Od 14.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linija 602: od prvih jutarnjih polazaka do 10 časova linije rade u redovnom režimu. Od 10 do 14.30 časova vozila saobraćaju sledećom trasom: SRC „Surčin” – redovna trasa do kružnog toka u Vojvođanskoj – Dr Ivana Ribara – Blok 45. Od 14.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linije 607, 612, 613 i 711: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linije rade u redovnom režimu. Od 9.30 do 13.30 časova, linije će umesto do terminusa Novi Beograd „Paviljoni” saobraćati na skraćenoj trasi do terminusa „Novo bežanijsko groblje”, sledećom trasom: autoput Beograd – Šid – auto put za Novi Sad – Marka Čelebonovića – Novo bežanijsko groblje. Od 13.30 časova do kraja rada linije rade u redovnom režimu.

Linija 610: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 časova do 14.30 časova vozila rade na potezu: Bežanijska kosa – Jakovo, sledećom trasom: Bežanijska kosa – Nedeljka Gvozdenovića – Surčinska – terminus Bežanijska kosa. Od 14.30 časova do kraja rada, linija radi u redovnom režimu.

Linija 611: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 13.30 časova linija radi na potezu Dobanovci – Sava centar, sledećom trasom: autoputem do Sava centra – Vladimira Popovića, gde se okreće ispod petlje polukružno kroz razdelno ostrvo. Od 13.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Linije 703, 705 i 706E: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linije rade u redovnom režimu. Od 9.30 do 15.30 časova linije rade na potezu Zemun /Bačka/ – periferni terminusi sledećom trasom: Zemun /Bačka/ – Ugrinovačka – (Novogradska u smeru ka Batajnici) – (Dobrovoljačka u smeru ka terminusu Bačka) i dalje redovnom trasom. Od 15.30 časova do kraja rada, linije rade u redovnom režimu.

Linije 704 i 706: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linije rade u redovnom režimu. Od 9.30 do 15.30 časova linije rade na relaciji Blok 20 – periferni terminusi, i to na delu od Bloka 20 do Pupinovog mosta sledećom trasom: Blok 20 – Vladimira Popovića – autoput Beograd – Šid – autoput za Novi Sad – Ugrinovačka – Banatska – Cara Dušana i dalje redovnim trasama. Od 15.30 časova do kraja rada linije rade u redovnom režimu.

Linija 707: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova, linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 15.30 časova linija radi na relaciji Blok 20 – Zemun polje sledećom trasom: Blok 20 – Vladimira Popovića – autoput Beograd – Šid – autoput za Novi Sad – Dobanovački put – Ugrinovački put i dalje redovnom trasom. Od 15.30 časova do kraja rada linije rade u redovnom režimu.

Linija 708: od prvih jutarnjih polazaka do 9.30 časova linija radi u redovnom režimu. Od 9.30 do 13.30 časova linija radi na relaciji Zemun polje – Novo bežanijsko groblje sledećom trasom: autoput za Novi Sad – Marka Čelebonovića – Novo bežanijsko groblje. Od 13.30 časova do kraja rada linija radi u redovnom režimu.

Noćni saobraćaj 20/21. apri l(noć između petka i subote)

Linije noćnog saobraćaja koje idu preko Terazija, delimično menjaju trase i sa Trga Republike saobraćaju: Makedonskom, Dečanskom, Bulevarom kralja Aleksandra, Kneza Miloša, Nemanjinom i preko Trga Slavije svojim redovnim trasama u oba smera.

Ukidaju se stajališta „Terazije” i „Beograđanka”. Vozila će stajati kod Skupštine (stajališta „Pionirski park”) i kod „Londona”. Stajalište „Trg Republike” kod „Ineksa” izmešta se kod „Dunav osiguranja”.

Privremeno će biti ukinuta taksi stajališta locirana na saobraćajnicama duž trase maratona.

Na trasi maratona neće biti dozvoljeno parkiranje u subotu.

Zbog toga se Beograđanima upućuje apel da uklone svoja vozila sa trase maratona i polumaratona od petka, 20. aprila, u 22 časa do subote, 21. aprila, do 16 časova kako bi se trkačima obezbedio nesmetan i bezbedan prolaz.

Ukoliko vozila ne budu izmeštena ukloniće ih ekipe JKP “Parking servis”.

Budući da se kod nas sve više ljudi interesuje za planinsko trčanje, došli smo na ideju da sastavimo kalendar najpopularnijih trejl trka za 2018., kako biste na jednom mestu imali bolji uvud u ponudu ovih dešavanja.

Uz opis svakog od njih videćete preporuku u vidu težine, kao i vreme i lokaciju njihovog održavanja. Ako ste zakasnili da se prijavite za ovogodišnje izdanje pojedinih trka ili ste iz nekog razloga sprečeni, eto savršene prilike da ih posetite dogodine!

Radi lakšeg snalaženja, treba istaći da se trejl trke dele na one koje stoje samostalno i one koje su deo nekog takmičenja, takozvanih “liga”, po uzoru na fudbal i druge sportove. U najpopularnije spadaju:

Vojvođanska treking liga i Treking liga Srbije

Lokacija: varira
Vreme: tokom cele godine
Težina staza: varira. Staze idu od kraćih i lakih, pa do onih dužih i zahtevnijih, tako da ovi događaji nude za svakog po nešto!

Po rečima organizatora, ova 7. po redu sezona VTL donosi 8 uzbudljivih kola, od kojih se 2 preklapaju sa Treking ligom Srbije. Ovo takmičenje obara rekorde posećenosti iz godine u godinu!

BRC Trail ekipa se iz Kosijerića, gde je održano 2. kolo lige, vratila puna pozitivnih utisaka i prelepih slika, ali i sa jednom medaljom!

Aleksandra Todorović je uzela treće mesto u ženskoj kategoriji! Ekipu je u startu sačekalo blato ali su zato po izlasku na vrh staze bili nagrađeni prizorom zaleđenih borova i snežne planine od koje zastaje dah!

Skyrunning liga

Lokacija: varira
Vreme: tokom cele godine
Težina staza: Teška. Ovo su trke za nešto iskusnije trkače, jer najkraća distanca iznosi 24 k, a ni uspon nije zanemarljiv. Ali eto vam motiv više da vredno trenirate preko leta!

Neću preterati ako kažem da Skyrunning liga već neko vreme postavlja nove standarde kad je u pitanju organizacija trejl trka u Srbiji.

Od informacija koje pružaju trkačima pre i uoči samih trka, bezbednosti pa do organizacije prevoza i preporuka u vezi sa smeštajem, ovi momci i devojke misle na sve i sjajno rade svoj posao. Staze su dobro markirane, raznovrsne i zanimljive, a volonteri uvek vedri i vredni. Sve preporuke!

Hrvatska treking liga

Lokacija: varira
Vreme: tokom cele godine
Težina staza: nepoznata

Ako biste pak voleli da skoknete do Jadrana ili da istražujete planinske masive u komšiluku, tu je i Hrvatska treking liga sa raznolikom ponudom. Niko iz naše ekipe (još uvek) nije trčao po ovim stazama ali nadamo se da ćemo uskoro stići i do njih!

Od samostalnih trka imamo, redom:

Najzanimljivije trail trke u aprilu:

100 Milja Istre!

Lokacija: Istra, Labin – Umag, HR
Vreme: 6. – 8. april
Težina staza: varira, od teških do najizazovnijih!

Najpopularnija i najteža trejl trka u Hrvatskoj! Kreće od istočnog dela Istre, grada Labina, ide kroz mnoge srednjovjekovne gradiće u unutrašnjosti i završava se na zapadnom delu poluostrva u gradu Umagu. Od 2016. godine ova trka je dobila posebno priznanje za kvalitet, postavši deo Ultra-Trail World Tour-a (UTWT).

Postoje 4 staze:

Crvena staza, 175 km: najduža i najzahtjevnija trka, polazi od Labina preko Vojaka sve do Buzeta, pa skreće u unutrašnjost do Huma i Motovuna. Nastavlja kroz Oprtalj, kako bi na putu prema Umagu, prošla kroz prekrasno Završje, Grožnjan i Buje.

Plava staza, 110 km:  nešto kraća staza od Lovrana prolazi Vojakom pa se preko Buzeta u Oprtlju spaja sa stazom najduže trke, sve do Umaga.

Zelena staza, 69 km:  staza “srednje” dužine, ispit zrelosti za trkače koji ranije nisu radili ovako duge deonice. Startuje u Buzetu i penje se do Motovuna, Oprtalja, Grožnjana, pa se preko Buja spušta do cilja u Umagu.

Žuta staza, 45 km: Po rečima organizatora, najkraća trka namenjena početnicima. Poseduje sve elemente prave trail trke: vodi od Motovuna jedinim dugim usponom na Oprtalj, a zatim uobičajenom trasom do Umaga. Taman za laganiju rekreaciju pre ručka na cilju!

Kozara Ultra Trail

Lokacija: planina Kozara, severozapad BIH
Vreme: 20. – 22. april
Težina staza: varira, od umerenih do težih

Planina Kozara nalazi se na severozapadnom delu BIH. Krase je guste listopadne i crnogorične šume, a njen središnji deo površine 3.494,5 ha, proglašen je nacionalnim parkom 1967. godine.

Smatra se vazdušnom banjom i pruža mogužnost bavljenja različitim aktivnostima – planinarenjem, sportskim penjanjem i dr. U ponudi su tri distance kao i trka za decu! Savršena prilika za individualnu, grupnu i porodičnu zabavu!

Najzanimljivija trail trka u maju:

Tribalion!

Lokacija: planina Tara, zapadna Srbija
Vreme: 19.05. 2018.
Težina staza: lakša i teža

Trka sa preprekama slična Maze Play-u. Njeno prvo izdanje zakazano je za 19. maj na Tari, a organizatori tvrde da je ovo najteža trka s preprekama u zemlji.

Postoje dve distance, 9 i 18 k, a organizovani odlazak je moguć preko agencije Run Away travel koja se specijalizovala za trkačka putovanja i uživa dobru reputaciju kod domaćih trkača.

Najzanimljivije trail trke u junu:

The Maze Up

Lokacija: Jelašnička klisura, Niš, SRB
Vreme: 16. jun
Težina staza: lakša i teža

U junu imamo novo, 4. izdanje međunarodne avanturističke trke sa preprekama u organizaciji Tribe Trails-a. Održava se u u Jelašničkoj klisuri, specijalnom rezervatu prirode nadomak Niša.

Osim lakše trke na 15 k i teže na 25 k, učesnici će moći da uživaju i u dodatnim aktivnostima kao što su Cave Party, free climbing i radionica joge.

Sve informacije u vezi sa smeštajem, prevozom i pravilima možete naći na našem sajtu i na zvaničnom sajtu trke. Svi koji su bili prošle godine kažu da su se ludo zabavili, pa ne sumnjamo da će tako biti i ove godine!

Vučko trail!

Lokacija: planine Bjelašnica i Visočica blizu Sarajeva, BIH
Vreme: 23.06.2018.
Težina staza: varira

Ove godine održaće se treći Vučko trail na planinama Visočici i Bjelašnici nadomak Sarajeva, sa tri distance – 15 k, 39 k i 60 k. Vremenski limiti su prilično velikodušni, tako da će i početnici na ovim distancama moći dobro da se zabave u lepom ambijentu, ne brinući previše o vremenu!

Najzanimljivije trail trke u julu:

Kraj jula je rezervisan za dve sjajne trke koje se, nažalost, održavaju istog vikenda – Jahorina Ultra Trail i Kopaonik Trail Race.

Kopaonik Trail Race

Lokacija: Kopaonik, SRB
Vreme: 27. – 29.07.2018.
Težina staza: lakša i teža

Zavoleli ste trčanje, istrčali svoju prvu trku na 10 k ili polumaraton, ili pak samo volite da planinarite i šetate po svežem vazduhu?

Onda će ovaj vikend biti odlična prilika za rekreaciju u prirodi za celu porodicu, jer Kopaonik Trail Race nudi dve trke idealne za početnike – od 7 k i 15 k – sa blagom visinskom razlikom i zanimljivim stazama.

Tu su i Trail race Kids, trka za najmlađe, besplatne ture do obližnjih vrhova, a ako pak više volite biciklizam, možete učestvovati u MTB maratonu “Tri strane Kopaonika”.  Ili ga samo posmatrati ;)

Jahorina Ultra Trail

Lokacija: Sarajevo, Jahorina, Ravna planina, Romanija i Trebević, BIH
Vreme: 28. – 29.07.2018.
Težina staza: varira, od najlakših do najtežih

Sudeći prema reputaciji koju uživa u trkačkoj zajednici, Jahorina Ultra Trail je jedna od najbolje organizovanih i  najatraktivnijih trka u BIH i regionu.

Organizatori se predstavljaju kao “tim entuzijasta odlučnih da kroz promociju outdoor rekreacije i boravka u prirodi predstavi skrivene lepote planina u BIH i dragulje kulturnog nasleđa koji čuvaju sećanja na davna vremena”.

U ponudi su čak četiri različite distance, što znači da će i početnici u trejl trčanju kao i iskusni planinski vukovi naći zabavu po svojoj meri:

Mini Trail ima kružnu stazu dugu 14 kilometara koja vodi preko vrha Ogorjelica.

• start: Jahorina, hotel Bistrica, 29. juli 2018, 09:00h
• cilj: Jahorina
• dužina: 14 km
• 770 m uspona
• okrepne stanice: 1
• vremenski limit: 3 sata
• broj učesnika: 200

Midi Trail startuje na Baščaršiji i vodi vas preko Darive, bob staze i vrha Trebevića do Jahorine.
• start: Sarajevo, Sebilj, 28. juli, 2018, 08:00h
• cilj: Jahorina, hotel Bistrica
• dužina: 34 km
• 2100 m uspona
• okrepne stanice: 3
• vremenski limit: 9 sati
• broj učesnika: max 200
• 2 ITRA kvalifikacijska boda

Maxi Trail je kružna ruta koja prelazi preko 3 planine i povezuje 3 olimpijska lokaliteta sa 2 grada. Predstavlja savršen izbor za trkače koji će se po prvi put oprobati u ultraškom formatu.
• start: Jahorina, 28. juli, 2018, 06:00h
• cilj: Jahorina
• dužina: 69 km
• 2800 m uspona
• okrepne stanice: 6
• vremenski limit: 20 h
• broj učesnika max: 100
• 4 ITRA kvalifikacijska boda

Ultra Trail je kružna ruta koja povezuje četiri planine Sarajevsko-romanijske regije: Jahorinu, Ravnu planinu, Romaniju i Trebević. Samu stazu čine strmi singltrekovi, delovi skijaške, bijatlonske i bob staze, šumski putevi, grebeni i pruga koja vodi kroz petnaestak tunela.

• start: Jahorina, 28. juli 2018, 00:00h
  • cilj: Jahorina
  • dužina: 104 km
  • 4100 m uspona
  • okrepne stanice: 8
  • vremenski limit: 29 h
  • broj učesnika max: 100
  • 5 ITRA kvalifikacijskih bodova

Za koju god lokaciju sa ove liste da se odlučite, nećete zažaliti. Ekipa BRC Trail je već trčala Kop, Istru, VTL i mnoge Skyrunning trke, i sjajno smo se zabavili, a ove godine ćemo imati i specijalnog dopisnika sa Jahorine, Veroljuba Zmijanca, pa možete očekivati izveštaj sa lica mesta!

Trenirajte vredno, uživajte u prirodi i vidimo se na stazi! N. R.

Praznik trčanja ni ove godine nije prošao bez tradicionalnih tema koje se otvaraju uvek u isto vreme, neisplaćivanje nagrada, gubitak sertifikata, čiji je maraton …

Tužna slika na googlu je da pretragom beogradski maraton prvih pet rezultata nose afere u sebi. Realne ili iskonstruisane, pitanje je koje nas sve kopka.

Neosporno je da je maraton u prepisci sa evropskom atletskom federacijom u problemu zbog neisplaćivanja premija trkačkima i da on nije rešen (mada je rok pomeren do kraja godine). Ipak, njen kalendar i podrška nisu nužni da održite sjajnu rekreativnu trku, kao što smo imali prilike da vidimo na ogromnom broju regionalnih polumaratona.

Slabije poznata činjenica je da i veliki evropski maratoni (Pariz, London, Berlin) takođe nisu u kalendaru Evropske atletike.

Da li je ovo prolazna kriza ili kraj priče saznaćemo verovatno za godinu dana, u međuvremenu postaje očigledno da je ova trka sve rekreativnijeg karaktera. Vremena pobednika ove godine su to pokazala (mada nisu za podcenjivanje i treba im skinuti kapu).

Da li je to bruka ili prirodan sled događaja, pitanje je za debatu. Nije tajna da je misija sajta oduvek bila da Srbija (Balkan) potrči. Naša pretežna preokupacija su bili i ostali rekreativni trkači. Dok njihov broj na trkama raste, za nas i trčanje raste. Sa druge strane, taj rast ne treba da ide na uštrb atletike, to su dve strane iste medalje i najbolje rade u sinergiji.

Najnovije vesti sugerišu da će maraton u organizaciji ASS (Serbia City Marathon) biti održan u novembru, sa akcentom na atletsku ciljnu grupu.

“Mi ćemo organizovati novi maraton koji neće imati dodirnih tačaka sa Beogradskim maratonom. Biće u novom terminu – prva nedelja novembra, tačnije 4. novembar. Nalaziće se u kalendaru svetske i evropske atletske federacije, imaće podršku i jednih i drugih. Trčaće se na Novom Beogradu, staza je ravna, biće jedna od najbržih na svetu. Želimo da vrhunski maratonci istrče lične rekorde baš kod nas, ali i rekreativci žele da u svom CV imaju što brže vreme. Staza će imati sertifikat, biće u organizaciji Atletskog saveza Srbije i zvaće se Serbia City maraton”,

kazao je Branković

Na kraju dana, nije problem i da Beograd ima dva ulična maratona godišnje. Dokle god trkači nisu valuta za potkosuravanje.

Beogradski maraton se, u međuvremenu oglasio saopštenjem, prenosimo ga u celosti:

Saopštenje za medije Beogradskog maratona

Pre tri dana održan je 31. Beogradski maraton. Ponosni smo na svaki segment njegove organizacije i veliki uspeh koji smo zajedno sa Gradom Beogradom tom prilikom ostvarili.

Ipak, Slobodan Branković, direktor Atletskog saveza Srbije ponovo lažima i obmanama uznemirava javnost i ponovo nanosi nesagledivu štetu i nama i atletskom sportu u celini. Svi koji su prošli kroz takvu orkestriranu i prljavu medijsku kampanju znaju kako je teško doći do prave istine.

On tvrdi da oni koji su u događaju učestvovali ili su na njemu bili – nisu dobro videli. Uverava nas da je sramota biti Srbin ili Srpkinja kada pobediš na Beogradskom maratonu. Namerno zaboravlja da je njegov posao da Srbija ima bolje maratonce. Beogradski maraton je mesto na kojem oni treba da se predstave. Ali, njemu su izgleda miliji Kenijci. Uverava nas i da je privatna svojina u Srbiji, koja je na evropskom putu – takođe sramota.

Javnosti su, kao i prethodne godine, podmetnute laži sa idejom da se pokvari utisak o događaju koji je, hteo neko to ili ne – ipak bio najbolji do sada.

Istine radi, ponovićemo ono što smo već više puta rekli:

• Beogradski maraton je od 1990. godine član AIMS (Svetsko udruženje maratona i uličnih trka) najveće svetske sportske asocijacije sa više od 400 članica iz 115 zemalja sveta.
• Beogradski maraton je oduvek u kalendaru AIMS – naše matične organizacije, čiji se zvanični časopis sa kalendarom štampa u stotinama hiljada primeraka i besplatno deli na najvećim svetskim maratonima.
• Mesto (datum) u kalendaru Evropske atletike (EA) nije nikakav uslov za održavanje bilo kog drugog maratona, pa ni Beogradskog, i samo je informativnog karaktera. Evropska atletika je asocijacija nacionalnih atletskih saveza, a ne organizatora uličnih trka.
• U kalendaru Evropske atletike nisu ni Londonski, Pariski, Berlinski… najveći maratoni na svetu.
• Beogradski maraton nije bio u kalendaru EA ni prošle, ni ove godine (kao ni mnogo godina pre toga) i održan je bez ikakvih problema.
• Ni posebna licenca, ni posebna dozvola nekog zvaničnog svetskog ili evropskog tela, za održavanje bilo koje trkačke manifestacije, pa ni Beogradskog maratona, ne postoji.
• Beogradski maraton poseduje sertifikat o premerenoj stazi, izdat od zvaničnog merioca AIMS, naše jedine, matične organizacije.
• Beogradski maraton ima finansijske obaveze, koje rešava u skladu sa svojim mogućnostima, kao i potraživanja koja prevazilaze visinu tih obaveza. Najveći deo problema nastao je upravo usled ovakvog, više puta ponavljanog, orkestriranog delovanja otvorenih i skrivenih pojedinaca i interesnih grupa. Protiv Beogradskog maratona se ne vodi nijedan sudski postupak.

Ali, jedini atletski događaj koji je ikada zabranjen u Srbiji je Internacionalni atletski miting Artur Takač, čiji je Slobodan Branković bio direktor. Predsednik EA je zbog ogromnih dugova atletičarima i menadžerima trajno zabranio održavanje tog mitinga 2010. godine. Dug nikada nije vraćen. Tada je Branković u Beograd dovodio „najbolje atletičare na svetu“.

Slobodan Branković, direktor Atletskog saveza Srbije, bi sada da organizuje „svoj prvi pravi, najbrži maraton na svetu“ u novembru 2018. godine. Sad su na redu verovatno „najbolji maratonci na svetu“.

www.bgdmarathon.org

Gde stojimo posle svega?

Organizacija trka nije jeftina, ni jednostavna stvar. Proces je izuzetno složen, a koliko je teško organizovati dobru manifestaciju znaju samo organizatori. Imali smo prilike da se nađemo sa obe strane startne zone.

Razlika je u tome što za probleme budžetiranja i isplaćivanja potraživanja trkači najčešće ne saznaju. Sada kada je sav prljav veš na videlu, na nama je da poklonimo ili uskratimo poverenje.

Biti u prilici da organizujete maraton na ulicama glavnog grada bilo koje zemlje ogromna je privilegija ali i odgovornost.

Da li je Beogradski maraton ovde podbacio? Broj rekreativaca koji se uvećava govori da nije. Broj atletičara koji se smanjuje govori da trka menja karakter. 

Vreme će pokazati da li je Beograd dovoljno veliki za dva jaka maratona i koja strana će prevagnuti. Volimo da verujemo da će to u nekoj meri zavisiti i od nas, trkača, a ne političkih odluka.

Svake godine u aprilu trkački pokret u Srbiji doživi svoju kulminaciju startom Beogradskom maratona. Poslednjih 10 godina trčanje.rs je deo njega i svake godine, u nekom malom segmentu osetimo poboljšanje i novu dimenziju trčanja.

Ova godina nije bila izuzetak. Osvrt na 31. Beogradski maraton dajemo iz više uglova, statističkog, učesničkog i ličnog.

Ako ste bili deo atmosfere, podelite je sa nama kroz komentare!

U slovima i brojkama – prvi pad u 10 godina

Ovo je prva godina da je Beogradski maraton doživeo blagi pad u totalnom broju učesnika.

Pogledajte analizu poslednjih deset godina trajanja (ceo link ovde)

Ukoliko uporedimo totalni broj takmičara, najveći je bio 2017. sa 5737 učesnika (maraton + polumaraton + štafeta).

Ove godine trku je (nezvanično) završilo 5679 takmičara (sve tri discipline). Najveći pad vidljiv je u broju muških polumaratonaca (315), nešto manji kod muških maratonaca.

Jedine 2  kategorije koja je doživela porast su žene maratonke, i štafeta.

Kada gledamo nezvanične rezultate po prvi put smo primetili ogroman broj DNS paketa, did-not-start, znači da su ljudi uplatu izvršili ali se jednostavno nisu pojavili na startu.

Editors note: Analizirali smo preliminarne rezultate, možda se statistika u medjuvremenu malo promeni a DNS predje u finišere.

Otvaramo pitanje zašto je to tako? Da li su požurili da kupe pakete po najpovoljnijoj ceni a onda nisu stigli da se spreme? Ili su možda preprodavci prepoznali svoj interes? Nismo do kraja sigurni ali smo po prvi put primetili ovaj proces i na grupi trkačka berza.

Zanimljiva statistika koju pratimo iz godine u godinu je i odnos m/ž

Ova statistika se iz godine u godinu popravlja, ovim tempom do 2025 imaćemo 50 – 50 :)

Naravno, mnogo je izraženija u maratonu nego u polumaratonu, jer je ova inače teška discipina, tradicionalno izazovnija za dame.

Pretoplo za rekreativce

Najbržima treba čestitati, bez obzira na sve kontraverze koje viđamo po medijima, pobeda je uvek teška, jer uslovi su bili surovi, progresivno, što duže trčite, sunce vam je više smetalo.

Najbrži polumaratonci:

Muškarci 

1. Dario Ivanovski MKD 1:08:03
2. Miloš Segedi SRB 1:12:33
3. Miloš Rančić MKD 1:12:41

Žene

1. Matea Matošević CRO 1:18:47
2. Lucia Kimani BIH 1:21:04
3. Nevena Jovanović SRB 1:22:36

Najbrži maratonci

Muškarci 

1. Kristijan Stošić SRB 2:45:23
2. Miloš Dajević SRB 2:51:34
3. Nenad Milosavljević SRB 2:51:38

Žene

1. Nora Trklja SRB 3:08:46
2. Candyce Hall RSA 3:15:09
3. Biljana Bursać SRB 3:15:28

Sudeći po imenima i vremenima, Beogradski maraton postaje domaća trka, sa vremenima očekivanim za ovo vreme i temepraturu.

Kako je broj rekreativaca na trci sve veći, tako i prosečno vreme trke opada, ovo je globalno pravilo za svaku veliku trku i trebalo bi da se ukalkuliše u tjaming. Svako ko je trčao preko dva sata suočavao se sa pretoplim uslovima za ovo doba godine, jer smo praktično iz snega uleteli u leto. Vruće, Spržilo, Istopili… bile su česte opaske u našoj navijačkoj bazi u Kneza Miloša.

Postaje opravdana ideja da se trka pomeri za 9 ujutro, jer prosečne temperature za kraj aprila postaju sve više, a trkači sve sporiji. 

Detalji ove godine

Po prvi put Beogradska filharmonija podržala je događaj i sa koncertom na mostu olakšala paklene uslove koji su najviše pogodili sporije rekreativce.

Većini trkača najjači utisak bio je koncert na mostu

Pušteno je 6639 crvenih balona sa rečima „Ne dozvoli da pukne“ kao simbol broja osoba preminulih od direktnih posledica neregulisanog visokog krvnog pritiska na godišnjem nivou u Srbiji  u saradnji sa fondacijom Hemofarm.

Preko 800 trkača trčalo je za Belhospice.

100 trkača u formaciji obeležilo je stogodišnjicu proboja Solunskog fronta.

5 škola trčanja bilo je prisutno na zajedničkom nastupu Beogradskog trkačkog kluba i Trčanje.rs škole trčanja.

Videli smo veliki broj lica u kolicima, koji su ili samostalno ili uz gurače završili trku.

Majice su bile bolje nego ikad, kvalitetom i krojevima, ali dizajn nije legao svima.

Medalja je minimalnija nego ranije.

Startni paket korektan.

Okrepa na stazi nije falila, tuševi su bili highlight

Navijača ima više, primećeni privatni navijački punktovi – bravo za inicijativu!

Lične priče sa maratona:

Trčanje u formaciji – Danijela, Ivana, Aleksandra

Trčimo već 2 godine: polumaratone, trejl trke, štafete, prvi maraton pre dve nedelje (u trejl varijanti)… ali nikad do sada nismo trčali u formacijama. Iako često i na samim treninzima i na trkama trčimo u grupi od više ljudi, to nikad nisu pravilne formacije.

Sokolovi naše vojske su nam probijali put i određivali pejs. Zbog njih smo se osećali zaštićeno i kao pravi vojni stroj. Orila se pesma Tamo daleko na većim delovima staze, vladala je povremeno i vojnička atmosfera uz naredbe o održavanju formacija, skretanju, zaustavljanju cele grupe. Ta zaduženja su zapala našem dragom organizatoru Marku Marjanoviću kome i ovim putem čestitamo na ideji i uspešnom sprovođenju do samog cilja.

Solunke u akciji

Ovde godine ovaj vid trčanja je bio pravi izazov. Ne samo zbog formacija koje zahtevaju posebnu koncentraciju tokom cele trke, timski duh, praćenje ritma cele grupe, prilagođavanja trčanja.. već zbog samog povoda za ovakvu organizaciju, a to je 100 godina od proboja Solunskog fronta. Mnogi od nas su trčali u čast svojih pradeda i to sa ponosom u srcu i osmehom na licu. Bravo svim učesnicima!

Junakinje i junaci

Maja maratonka

Od 5k do 42k za 365 dana! Kada sam prošle godine istrčala svojih prvih 5k nisam ni pomislila da ću završiti sa maratonom. Jednostavno sam izašla napolje i počela da trčim onako kako mi prija i koliko mi prija.

Na prvom istrčanom polumaratonu te godine u septembru, dobila sam inspiraciju i ideju (da ne kažem da je bila opklada) za Bg maraton i od tada je sve krenulo kao na rolerkosteru.

Brc trail, ujedno moje trcanje po Voždovcu, što blata, što betona… Ne mogu da kažem da nisam verovala u sebe ali mi je ta brojka ipak bila nedostižna.

Veče pred maraton sam razmišljala o sutrašnjem danu i shvatila da sam isto tako razmišljala i prethodne godine za 5 km. Tada sam shvatila da ću uspeti, ma koliko bude teško, uspeću i jesam!

Sama trka je počela lepo i brže nego sto sam mislila jer mi je sat lagao za brzinu i nisam se pitala šta mi je ovo trebalo ni na odvajanju za polumaraton i maraton. To pitanje je stiglo nešto kasnije ali sam hvatala sebe da ja u stvari sve vreme imam osmeh na licu.

Lagala bih kada bih rekla da nije bilo teško, bilo je pretoplo, na nekim delovima i okrepe su bile retke. Kriza mi je bila oko 30og kilometra i dopustila sam sebi da prošetam, da odmorim, da se istegnem.

Posle toga sam se rastrčkarala pa sve do Brankovog jer ipak je to poveća uzbrdica za 39ti ili 40ti kilometar. I onda Narodnog fronta, Kneza Miloša i najzad cilj sa prijateljicama koje su me sačekale i ispratile do cilja…neprocenljivo!!! Devojke tu mi je bio najbolji pace :)

Deki

Evo prodje godinu dana od kako treniram trčanje u Belgrade Running klubu pa da podelim sa Vam moje iskustvo…

U poslednjih godinu dana iza mene je dosta ličnih rekorda i trka (8 polumaratona i 6 trail trka od po 20km i više) ali dva su mi za sada favoriti:

1. Prošle godine što sam “istrčao” 30. Beogradski polumaraton (2h57min) i pobedio sebe tj onog mrzovoljnog Dekija što nije hteo da ustane iz stolice i da se malo pokrene…

2. Ovogodišnji 31. Beogradski polumaraton istrčan sa ličnim rekordom od 1h45min!!!

Brz kao vetar!

Prvi put sam prošle godine izašao na start trke sa one strane ograde i sva ta pozitivna energija, atmosfera i uzbuđenje pred start trke me je oduševilo. Kako je trka odmicala moje raspoloženje je bilo sve veće i veće jer nisam očekivao toliku masu ljudi koji će navijati i aplaudirati svakom trkaču koji prođe pored njih…

Ovogodišnji Beogradski polumaraton je za sada na mene ostavio najveći utisak… Trčao sam nekoliko trka po inostranstvu za ovih godinu dana i mogu vam reći da i mi imamo čime da se ponosimo!

Sama staza našeg polumaratona je malo zahtevnija ali kada vidite toliko (mnogo više nego prošle godine) ljudi koji stoje pored staze i navijaju za vas CELOM dužinom staze to vam daje neverovatnu snagu da date svoj maksimum.

Okrepa je bilo svuda čak su na pojedinim mestima sami navijači u svojoj režiji delili vodu… Bilo je svega, vode, energetskih napitaka, voća i svega ostalog što može da zatreba na stazi.

Temperatura od skoro 25 stepeni i jeste velika za trčanje ali tu su bili i tuševi da se malo rashlade te usijane glave koje trče.

Navijačkih punktova je bilo na svakom koraku, muzika, navijanje iz svog glasa, bubnjari, filharmonina na mostu… ma ljudi fenomenalno… taj osećaj se ne može opisati rečima već se mora doživeti.

Kada vidiš koliko je ljudi izašlo na ulicu samo da bi aplaudirali i navijali za nas trkače to ti jednostavno daje potvrdu da radiš neku dobru stvar!!!

Da ne bude da nemam zamerki, mislim da bi organizatori mogli malo više kabina za wc da postave duž cele staze a ne samo na startu. Nekima je to bilo potrebnije nego flašica vode ili pola banane.

Verni navijač

Ne mogu da ne pomenem i naše BRC navijače koji su bili fantastični i baš na mestima gde su najpotrebniji… NBG navijačka baza na 17,5km-fantastični, baza u Kneza Miloša… to je tek priča za sebe… tolika masa na mestu gde je najteže napravi da tvoje umorne i teške noge postanu pero i jednostavno poletiš do cilja…

Sve u svemu, ja sam ponosan na naš Beograd i na naše navijače… Sa tačke gledišta jednog rekreativca ovogodišnji polumaraton ima ocenu 9/10 (uvek može bolje).

Do sledećeg polumaratona, veliki pozdrav od Dekija!

Kreneš na trening, a oboriš lični rekord na Beogradskom (polu)maratonu – Marina

Kada posle šest meseci gacanja po blatu, snegu, travi i, ako imaš sreće, suvoj zemlji, a sve to uzbrdo i nizbrdo, rešiš da se „spustiš sa planine“ na asfalt, desi se nešto slično kao kada Erik pojede bananu!

Da trčim 21km na Bg maratonu rešila sam noć pred isti, jer nisam uspela da nabavim bajs kojim bih pratila prijateljice koje su trčale povodom 100 godina od probijanja Solunskog fronta. Ideja je bila da umesto treninga istrčim polumaraton.

Kako već godinu dana trčim u trejl sekciji BRCa, a pre toga godinu dana u BRC školi trčanja, znala sam svoje kapacitete ili ti 21km asfalta trčim 2 sata. Međutim….

Ekipa se okupljala na BRC punktu u Tri šargarepe i ja sam naravno kasnila. Srećom, stigla sam na zajedničko zagrevanje i fotkanje sa klubom. Već je tu krenu da radi adrenalin kao da trčim prvu trku i nije pustio do samog kraja!

Sjajna stvar kod Bg maratona je što dok ga trčiš (ili na njemu navijaš), sretneš gomilu ljudi sa kojima inače ne stižeš da popiješ kafu! Imala sam utisak da je ceo grad napolju, ili trči ili navija.

Trčanje u društvu je moj fah, ono što volim i zbog čega zapravo i trčim. Ovaj put, društvo (i to sjajno) imala sam samo prvi deo staze. Od 10km ostala sam sama i gurala me je misao da me na 17km čekaju dragi ljudi na drugom BRC navijačkom punktu, strateški postavljenim tik pred ozloglašeni Brankov most.  Energetski bust je trajao taman do uzbrdice u Kneza Miloša, koja realno ima 50-ak metara, ali jednom godišnje, kada trčite bg polumaraton, magično se produži na čitav kilometar!

Prethodnih godina, ta ulica je bila jedno pusto mesto koje trkači/ce prolaze sami u agoniji. Ove godine, tu je bila prava, pravcata žurka na koju je svako mogao da svrati, dopuni baterije i preleti do vrha uzbrdice, a onda nastavi sprintom do cilja!

Nije mi teško :)

A da, kada se posle blatnjavih brda spustiš na asfalt ne postaneš Bananamen, ali oboriš lični rekord!

Da li ste trčali 31. Beogradski maraton? Kakvi su vaši utisci? Da li ćete se vratiti i sledeće godine? Šta su vam pohvale, ima li zamerki – pustite glas :) 

Osvrnuli smo se i na sve drastičnije kontraverze oko Beogradskog maratona, u posebnom tekstu, ako vas zanima ta tema, pročitajte i podelite komentar ovde. 

Aerodrom Nikola Tesla Beograd, kao domaćin, Grad Beograd, kao pokrovitelj, i Beogradski maraton, kao organizator, 3. juna ove godine organizovaće prvu trku „Beograd na pisti” (BEG5KRunway) na poletno-sletnoj stazi beogradskog aerodroma.

– Aerodrom Nikola Tesla Beograd je kompanija koja dosta ulaže u kulturu i sport, koja brine o avio saobraćaju, putnicima i svojim zaposlenima. Imamo i sportsko društvo čije sekcije, posebno fudbalska, ostvaruju odlične rezultate, ali i naš trkački tim je veoma uspešan. Naše kolege osvojile su priznanja na trci budimpeštanskog aerodoroma, a sada će imati priliku da to potvrde na našoj poletno-sletnoj stazi. Naša trka „Beograd na pisti” biće druga u regionu, a tradicija trčanja na aerodromskim pistama začeta je još 1972. kada je prvi put održana trka na njujorškom aerodromu JFK koja se organizuje i danas. Zahvalan sam Gradu Beogradu koji se prihvatio pokroviteljstva i Beogradskom maratonu koji će organizovati celu manifestaciju na kojoj će učestvovati i naši zaposleni, iz saobraćaja, bezbednosti, tehnike, a učestvovaću i ja – rekao je izvršni direktor Aerodroma Nikola Tesla Beograd Raša Ristivojević.

Rame uz rame s gospodinom Ristivojevićem na startu, sat i po posle ponoći 3. juna stajaće i Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda.

– Veliko je zadovoljstvo za sve nas što su Aerodrom Nikola Tesla Beograd i Beogradski maraton odlučili da organizuju ovu atraktivnu manifestaciju. U ovom sastavu, a povodom Beogradskog maratona, bili smo prošle godine na Čikaškom maratonu, pošto bratske odnose imaju gradovi Čikago i Beograd i aerodromi Nikola Tesla i „O’Hara”. Uspostavili smo još čvršće veze i tada se rodila ideja da organizujemo ovu neobičnu manifestaciju, noćnu trku u atraktivnom prostoru. Grad Beograd, koji se priprema za 31. Beogradski maraton 21. aprila, daće doprinos i u organizaciji ove trke koja će ući u njegovu istoriju i siguran sam da ćemo uz veliki odziv Beograđana poslati u svet još jednu lepu, novu sliku našeg glavnog grada i aerodroma – rekao je Andreja Mladenović.

Detalje o samoj manifestaciji dao je Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona, podsetivši i da Beogradski maraton ima partnerske odnose sa Čikaškim maratonom.

– „Beograd na pisti” je organizaciono možda i najzahtevnija manifestacija koju organizujemo, jer zbog činjenice da Aerodrom Nikola Tesla Beograd ima samo jednu poletno-sletnu stazu trku moramo da održimo noću kada nema letova. Zbog toga sve, od pripreme, preko same trke, do uklanjanja svih postavki, moramo da obavimo za samo tri sata da bi nadležne aerodromske službe pripremile pistu za poletanje prvog jutarnjeg aviona. Odlučili smo se za dužinu staze od 5 km da bi svi učesnici mogli da završe trku u željenom vremenu, a broj učesnika iz istih razloga za premijeru ograničili smo na 800. Na drugoj, trećoj i narednim trkama možda ćemo imati i stazu od 10 kilometara i možda ćemo otvoriti mogućnost za povećanje broja učesnika – rekao je Dejan Nikolić.

Za prijavljivanje za trku, prema rečima direktora Beogradskog maratona, odvojeno je deset dana – od 25. aprila do 5. maja – ali prijavljivanje će biti prekinuto čim se prijavi prvih 800 punoletnih učesnika, pošto će zbog bezbednosnih razloga svi učesnici, bilo iz zemlje ili inostranstva, morati da prođu rigoroznu bezbednosnu proveru.

Učesnici će trčati tri kruga, delom na poletno-sletnoj stazi, a delom na rulnoj stazi. Uskoro će biti poznat i iznos kotizacije za učešće, sadržina učesničkih paketa među kojima će biti i atraktivne majice sa znakom „BEG5KRunway” dizajnera Petra Palfija, kao i nagrade za najuspešnije u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Kako ABC javlja, duga i kontroverzna vladavina južnoafričke atletičarke Kaster Semenje, kao kraljice u trčanju na srednjim dužinama, možda će biti prekinuta ove godine, ali ne od strane rivalki sa staze, već zbog novog pravila o hiperandrogenizmu koje će je sprečiti da trči na trkama od 800 i 1500m.

IAAF (Međunarodno udruženje atletskih saveza) će u četvrtak objaviti novo pravilo po kome će žene, čije telo proizvodi veći nivo testosterona od normalnog, a to im, kako ovo telo smatra, daje nepravednu prednost, biti onemogućeno da trče distance od 400m do jedne milje.

IAAF će ovim atletičarkama dozvoliti da se takmiče na međunarodnom nivou samo pod uslovom da koriste lekove za smanjenje nivoa testosterona.

Semenja, dvostruka olimpijska i trostruka svetska šampionka na 800m, koja je nedavno pobedila i na trkama od 800 i 1500m na Igrama Komonvelta, oduvek je bila kontroverzna figura u sportu obzirom da su njeni nadležni nastojali da nađu rešenje kojim će se, sa jedne strane poštovati njena prava, a uz to obezbediti ravnopravne tj. jednake uslove za sve takmičarke.

Dvadesetsedmogodišnjakinjina jaka građa i dubok glas, praćeni otkrivanjem njenog hiperandrogenizma, učinili su da se neke njene rivalke žale kako se suočavaju sa nemogućim i nepoštenim izazovom.

Prethodni pokušaj IAAF da se ovo pitanje reguliše završen je presudom Arbitražnog suda za sport 2015. godine, nakon žalbe indijske atletičarke Duti Čand, kojoj je bilo zabranjeno da se takmiči zbog nivoa testosterona.

Savet IAAFa je prošlog meseca objavio da će, nakon pregleda raspoloživih dokaza, revidirati svoje propise, koji će stupiti na snagu 1. novembra.

Mediji u Velikoj Britaniji I Južnoj Africi su u sredu objavili delove izveštaja otkrivajući da će novi propisi o hiperandrogenizmu uključiti posebnu žensku klasifikaciju – Atletičarke sa razlikama u seksualnom razvoju (DSD).

“Stručnjaci konsultovani od strane IAAF su prikupili i pregledali sve objavljene dokaze i podatke, koji ukazuju na to da povećanje nivoa testosterona, od normalnog ženskog do normalnog muškog nivoa, dovodi do povećane mišićne mase i jačine, kao i do povećanja nivoa hemoglobina” navodi se u saopštenju IAAF-a.

“Rezultat su ovi novi propisi koji teže da olakšaju učešće u sportu atletičarkama sa DSDom, pod uslovima koji će obezbediti fer i značajnu konkurenciju u ženskoj klasifikaciji”.

“Prezastupljenost atletičarki sa DSDom na određenim takmičenjima i njihov uspeh na istim, indirektno ali značajno potkrepljuju gore navedeno.”

“Takođe, IAAF je prikupio dokaze o različitim performansama atletičarki sa DSDom u zavisnosti od toga da li im je nivo testosterona smanjivan.”

IAAF medicinski savetnici pretpostavljaju da je prednost koju imaju atletičarke sa DSDom znatno veća na kratkim distancama nego na dužim, što ostavlja prostora Semenji da se prebaci na duže distance od 5-10 km.

Mi se pitamo da li je nivo testosterona ono što nas čini ženom i koliko je uopšte moguće biti fer u svetlu sve češćih i drastičnijih doping i političkih skandala?

Niz prolećnih trka se ne prekida! Lepo i toplo vreme čini ovo proleće idealnim za uživanje u trčanju, trkanju i proveravanju kondicije!

Evo koje trke nas čekaju u MAJU, u Srbiji i okruženju:

6.5. Skopski maraton (21.1, 42.2 km)

12.5. Banjaluka polumaraton (21.1 km)

19.5. Tribalion – Trka sa preprekama, Tara

20.5. Somborski polumaraton (21.1 km)

Ne zaboravite da se zajedno sa kolegama prijavite na Belgrade Business Run 2018, timsku trku za zaposlene, koji će se održati u četvrtak 14. juna posle posla. Sve informacije ovde. 

26.5. Homoljski motivi, Kučevo (10 km)

27.5. Trka uz vršačke stepenice, Vršac

27.5. Stazama Branka Ćopića, Novi Grad (21.1, 42.2 km)

Pozivamo vas na 29. Petrovdanski mini maraton koji se održava 12.jula 2018. u Bačkoj Palanci (Gajdobra) a u organizaciji sportskog saveza „Bačka Palanka 2017“. Trka je besplatna!

Vrsta trke:

Mini maraton u dužini od 13.5 km, pravo učešća imaju svi zainteresovani, bez ograničenja

Kategorije:

Ukupan plasman  M/Ž

Juniori  M/Ž (do 16 godina)

Mlađi veterani M/Ž  (55-65 godina)

Stariji veterani  M/Ž (preko 65 god)

Najstariji takmičar

Najmlađi takmičar

Najbolji domaći takmičar

Takmičar koji je istrčao sve dosadašnje trke

Ekipni plasman

Satnica:

16.00-17.30 časova prijave i preuzimanje startnih brojeva

18.00 časova start trke

Staza:

Regionalni put br 119 (Bačka Palanka – Gajdobra)

Prijava i startnina:

Prijava na startu trke ispred Pravoslavne crkve u  Bačkoj Palanci 16.00-17.30 časova na dan trke ili

Sportski savez “Bačka Palanka 2017” , 064-12-40-178 , lazarrados@gmail.com  svakog dana

Bez startnine (besplatna trka)

Nagrade:

Novčane nagrade za tri prvoplasirana takmicara u generalnom plasmanu (bez obzira na pol)

1. mesto 10.000 dinara
2. mesto 7.000 dinara
3. mesto 3.000 dinara

Pehari, medalje, diplome, robne nagrade…

Prevoz i smeštaj:

Za takmičare će biti organizovan povratak u Bačku Palanku nakon završetka trke i svečanog proglašenja pobednika.

Kontakt:

Lazar Radoš (Sportski savez “Bačka Palanka 2017”)

064/12-40-178 , lazarrados@gmail.com

Nakon 31. Beogradskom maratona i svih kontraverzi koje su ga pratile, odlučili smo da ne ostanemo samo na napisanom, već smo u goste pozvali direktora trke, gospodina Dejana Nikolića i lično ga pitali za sve teme koje su se provlačile po medijima, i za koje ste tražili pojašnjenje:

Ako nemate vremena da ogledate video u komadu, konkretna pitanja i odgovori su na:

1. Članstva u organizacijama 00:48

2. Sertifikati: 6:48

3. Kalendari: 9:35

4. Nagrade i brisanje iz kalendara: 12:38

5. Trka na aerodromu Nikola tesla: 16:22

6. Beogradski polumaraton 2018. 18:46

7. Šta bi poručio trkačkoj zajednici 20:13

8. Najjači utisak sa maratona 2018. u jednoj rečenici: 23:04 

Danas vam prenosimo zanimljivu hipotezu o ženskoj dominaciji na ovogodišnjem Bostonskom maratonu, postavljenju od strane Linzi Krous, novinarke Njujork Tajmsa. Lindzi je istrčala čak deset maratona, a najbolje vreme od 03:03:52 postigla je u novembru prošle godine u Ričmondu.

Ovogodišnji Bostonski maraton sa rafalnom kišom i veoma niskim temperaturama, nije bio samo iskušenje koje se odvija usred nekih od najgorih vremenskih prilika tokom poslednje decenije.Bio je, takođe, primer sposobnosti žena da istraju u izuzetno lošim uslovima.

U dobrim vremenskim uslovima, na Bostonskom maratonu muškarci u manjem procentu odustaju tokom trke od žena, ali ove godine žene su bile daleko bolje. Zašto su, u ovako groznim uslovima, žene bile toliko izdržljivije?

Photo by Mary Schwalm/AP/Shutterstock

Bostonski rezultati, jednog od najkompetativnijih maratona na svetu, ove godine su tužni: pobednička vremena i u muškoj i u ženskoj kategoriji su najsporija još od 1970ih, a stopa odustajanja tokom trke je za 50% veća nego prošle godine.

Međutim, ako krajnje rezultate posmatramo po polu oni se značajno razlikuju. Za muškarce, stopa odustajanja je za 80% veća nego prošle godine; za žene, taj procenat je svega 12% veći. Sveukupno, 5% muškaraca je odustalo, naspram 3.8% žena. Isti trend primećen je i među elitnim trkačima/cama.

Linzina priča: šta je u osnovi neodustajanja?

Bostonski maraton sam trčala dva puta, uključujući i 2013. kada je izvršen bombaški napad. Često sam u iskušenju da odustanem od trke, ali zapravo nikada ne odustanem. Prolongiranje trčanja, van zone prijatnosti ostavlja dovoljno vremena za pun efekat tog iskustva, a kroz nelagodnost bolje upoznamo sebe. Bol nas zaista jača. Uvek osećam olakšanje kada završim trku, ali se nikada ne pitam zašto se uopšte mučim.

Možete naći gomilu teorija o tome zašto su žene u Bostonu nadmašile muškarce u izdržljivosti: količina telesnih masti, način donošenja odluka, tolerancija na bol, čak i iskustvo porođaja, ali nijedna ne daje dovoljno dobar odgovor. Ja sam se zapitala da li možda rod iga neku ulogu?

Jedna od teorija je da žene bolje podnose hladne uslove jer njihovo telo prirodno ima više masti. Generalno, istina je da osnovni nivo masti u telu – onaj koji je neophodan za život – ide oko 3 procenata za muškarce i 12 procenata za žene (kada dođe do trke, grudi vam obično nisu od pomoći, ali se ipak povećavaju procenat telesnih masti kod žena). Inače, potkožni sloj masti, koji nam služi kao izolacija, je dva puta veći kod žena nego kod muškaraca.

Međutim, 2012. na istoj trci, kada je temperatura iznosila neočekivanih 30 stepeni, žene su takođe završile trku u većem broju od muškaraca. Dakle, da li onda žene nekako bolje podnose ekstremne uslove?

Odgovor se možda krije u psihologiji. Izdržljivost može biti objektivna, ali sposobnost da guraš dalje, čak i ako to podrazumeva da usporiš, uglavnom zavisi od tebe.

“Kada dođeš do tačke gde ne možeš dalje, deluje ti kao da tvoje telo ne može da nastavi, da si dostigao/la krajnju granicu,” navodi Aleks Hačinson, autor knjige “Izdržati”. “Ali tvoje fizičke granice zapravo su postavljene od strane tvog mozga. U većini slučajeva, odustajanje je oluka.”

Proces donošenja odluka može se povezati sa percepcijom ili tolerancijom na bol. Evo jedne činjenice koju ne treba dovoditi u pitanje: porođaj je u najvećem broju slučajeva, veoma bolno iskustvo, a kako se ženski atletski vrhunci gotovo preklapaju sa vrhuncem plodnosti žene, većina žena koje su trčale Bostonski maraton su, istovremeno i majke.

Kera Demato, tridestettrogodišnja agentica za nekretnine u Ričmondu, najveći deo trke je trčala sa Sarom Selers, medicinskom sestrom koja je završila druga, dok je Demato zbog zamućenog vida i pomućenja svesti bila prinuđena da uspori koji sekund od prvobitnog pejsa. Fokusirala se na prolazak kroz cilj, koji nije ni videla kada je kao 46-a prošla kroz njega.

Poredeći svoje iskustvo tokom trke sa porođajem Demato je rekla “Nikada se nisam onesvestila tokom porođaja” (naravno, odustajanje tokom porođaja nije opcija).

Demato je završila svaku trku koju je započela pre Bostonskog maratona te nije nameravala da joj ovo bude prvi put da odustane.

Razlika može biti i u drugim osobinama odlučivanja kod žena i muškaraca. Na primer, poznata je činjenica da se žene pejsuju bolje od muškaraca, to je osobina koja je u svakoj prilici dobrodošla, a u uslovima hladnog vremena, dodatna je prednost, obzirom da veće oscilacije u pajsu mogu uticati na sposobnost regulacije telesne temperature.

“Muškarci obično startuju agresivnije, tako da je veća verovatnoća da će izgoreti u drugoj polovini,” navodi Hačinson. “Ako udariš u zid na 29km, dok lije hladna kiša, a pri tom na sebi nosiš tonu mokre odeće, ogromne su šanse da ćeš odustati.”

Žene su sposobnije da prilagode svoje ponašanje i očekivanja u odnosu na okolnosti.

“Među sportistima koje sam trenirao, imao sam više žena koje bi kada je teško, i pored toga što su udarile zid, završile trku, dok bi muškarci uglavnom odustali,” navodi trener elitnih sportista Stiv Magnes. “Žene generalno uspevaju bolje da prilagode svoje ciljeve u trenutku, dok muškarci na trku gledaju crno ili belo, kao na uspeh ili poraz, i ako je poraz, zašto bi nastavljali?”

Američki elitni sportisti su sjajan primer. Jedan od favorita, Gelan Rap, vodio je do 32km kada je zbog hipotermije odustao; kod žena, favoritkinje Moli Hadl i Šalin Flanegen značajno su spustile svoj pejs ispod ciljanog, ali su ipak završile trku. Dizari Linden, još jedna favoritkinja, obratila se sutrkačici, Flanagen, i saopštila joj da planira da odustane, ali je ostala na stazi još koji kilometer kako bi podržala koleginicu iz tima na njenom cilju ka pobedi. Međutim, Linden se, trčeći u društvu, povratila i na kraju pobedila.

“Postoji biološka i socijalna tendencija kod žena da budu brižne” tvrdi Adam Grant, psiholog i TED govornik. “Ono što ja očekujem da se desi kada prigusti je da će muškarci ili odustati ili će se preforsirati, dok je za žene verovatnije da će prići sutrkačici i potražiti pomoć ili je ponuditi. Bol se lakše podnosi u grupi.”

Naravno, osobe koje trče Boston su one koje su uspele da se kvalifikuju za isti. Žene su uglavnom obeshrabrivane da se bave sportom i budu kompetativne, tako da su one koje su stigle do Bostonskog maratona, bile prinuđene da prevaziđu više prepreka od svojih muških kolega. Stoga su one verovatno i žilavije, a ovo je godina kada je žilavost presudila.

Iz svega navedenog, nameće se objašnjenje koje ipak nije vezano za rod. Ovaj Bostonski maraton je bio idealan za ljude koji uspevaju i u nepovoljnim okolnostima.

Prva mesta i kod žena i kod muškaraca  osvojili su amateri koji ne treniraju u idalnim uslovima, već žongliraju između posla i porodice. Pobednik u muškoj konkurenciji, Juki Kavauči, rekao je da su ovo za njega bili najbolji mogući vremenski uslovi. Ovo je njegov četvrti maraton i četvrta pobeda ove godine.

Da bi za nekoga rekli da je trkač/ica potrebno je da pola sata može da trči sporim, opuštenim ritmom. Netrkači se umore već posle nekoliko minuta i par stotina metara pa su zato potrebne odgovarajuće pripreme, odnosno treninzi kako bi se od šetača došlo do džogera ili trkača.

Kako trčati pola sata bez prestanka?

Moguće je naći brojne trening planove koji će vam pružiti dovoljno znanja kako biste trčali magičnih pola sata. No, ovaj prvi korak je često i najteži jer se u njemu ogleda pitanje istrajnosti i upornosti. Kada uspete da trčite pola sata bez prestanka, možete postaviti novi cilj, npr da trčite pola sata 5 puta nedeljno sledećih 5 meseci? Po dostizanju granice od recimo 7 km neprekidnog trčanja, svako može sebi da zada ozbiljniji cilj, poput učestovanja na trci od 7 ili 10 kilometara.

Pre početka bavljena trčanjem proverite čeklistu

• Ako niste nikada vežbali, a ušli ste u petu deceniju života ili imate desetak ili više kilograma „preko mere” bilo bi dobro da konslutujete lekara i obavite sistematski pregled
• Treninzi moraju biti isplanirani. Napravite raspored, zalepite ga na zid i pratite napredak. Pišite svoje utiske u dnevnik.
• Nisu svi dani idealni za trening. Razlozi mogu biti razni, ali držite se plana, jer sledeći trening može biti i bolji.
• Budite uporni i ne preterujte. Trkači znaju da svako preterivanje u trčanju (dužine, brzine) može da dovede do pojave povreda, a time i do razočarenja.
• Pronađite trkačkog mentora ili se priključite lokalnom trkačkom klubu. Pitajte poznanika koji već duže vreme trči da vam bude lični trener i podršku prvih par meseci.

Plan treninga za apsolutne početnike u trčanju

U prvoj sedmici ste potrčali, a posle osme ćete se pohvaliti novim hobijem. Nakon dva meseca možete bez problema da nastavite sa polučasovnim trčanjem.

Nadamo se da ćete do tada već biti upoznati sa sajtom Trčanje.rs i da ćete pronaći cilj i odgovarajući plan za nastavak vaših aktivnosti. Patike na noge i džogirajte! Za sva pitanja i savete stojimo vam na raspolaganju :)

Foto: Westerwald Touristik-Service Fotoshooting 2010

Sportski suplementi su proizvodi koji se koriste za povećanje atletskih performansi i to su: vitamini, minerali, amino kiseline, neke biljke… Mogu se naći u specijalizovanim prodavnicama ili u apoteci.

U ovom tekstu želimo da vas upoznamo sa vrstama sportskih suplemenata i njihovim uticajem na organizam. Pozivamo autore da nam se priključe i prodube temu!

ASD i DHEA

Androstendion (ASD) i Dehidroepiandrosteron (DHEA) su hormoni ili “prirodni” steroidi koji se mogu razložiti na testosteron. Kada je rađeno istraživanje ovih hormona na atletičare zrele dobi, ASD i DHEA nisu povećali snagu ili performanse na bilo koji način. Sporedni efekti ovih “prirodnih” steroida nisu dovoljno ispitani, međutim istraživači iz tog polja smatraju da u većim dozama uzrokuju sličan efekte kao anabolički steroidi.

Ono što jeste poznato je da i ASD i DHEA uzrokuju hormonalne disbalanse kod osoba koji ih koriste. Oba mogu imati slične efekte kao anabolički steriodi, što znači da mogu izazvati opasne probleme, poput raka testisa, neplodnosti, moždanog udara i bolesti srca. Isto kao kod anaboličnih steroida deca u razvoju koja ih koriste mogu zarkžljati u razvoju. Kada se kod dečaka koriste, mogu izazvati rast grudi i smanjenje testisa.

Kreatin

Kreatin je supstanca koja se već proizvodi u jetri, bubrezima i pankreasu. On se prirodno nalazi i u hrani kao što je meso i riba. Kreatin se naravno može naći i u obliku suplementa, u apoteci, a najviše ga koriste adolescenti.

Kreatin se uzima radi povećanja snage, ali srednjoročni i dugoročni efekti još nisu poznati kod mlađih osoba. Kod odraslih je pokazano da je on najdelotvorniji kod atletičara koji imaju teške intezivne treninge i trke sa kratikim periodom regeneracije (oporavka), na primer sprinteri i dizači tegova.

Bar kod trećine korisnika kreatin nema nikakav efekat na poboljšanje performansi. Kreatin ne poboljšava izdržljivost niti aerobni prag.

Najpoznatiji sporedni efekat upotrebe kreatina je dobijanje na težini, ali takođe se javljaju i dijareja, bol u stomaku, grčevi. Osobe koje imaju probleme sa bubrezima ne treba da ga koriste, jer on direktno utiče na rad bubrega. U svakom slučaju, pre bilo kakve upotrebe savetujte se sa lekarom.

Sagorevači masti – termogenici

Sagorevači masti se obično proizvode od biljke koja se naziva efedrin ili efedra ili ma huang, a ona stimuliše i ubrzava metabolizam. Neki atletičari koriste sagorevače masti da bi smršali ili da bi pojačali raspoloživu energiju ubrzanjem metabolizma. Međutim, mnogi ne znaju da proizvodi bazirani na efedrinu su najopasniji sportski suplementi. Postoje dokazi da izazivaju srčane smetnje i šlog.

Mnogi proizvodi za sagorevanje masti sadrže kofein sa dodatkom drugih supstanci, kao što je yerba, guarana. Ova kombinacija može dovesti do razdražljivosti, nemira, lupanja u srcu, aritmije i povećati rizik od efekta opasnih po život.

Amino kiseline

Amino kiseline su osnovna građa proteina, izgrađuju ćelije, tkiva, učestvuju u proizvodnji enzima i td. Postoji 20 aminokiselina, a od toga su 8 esencijalnih – njih telo ne može da proizvede i moraju se ishranom unositi: fenilananin, valin, tereonin, triptofan,izoleucin, metionin, leucin i lizin.

U metabolizmu amino kiselina učestvuju i vitamini, pa se često sreću kombinovani sportski suplementi koji imaju vitamin C i B6 uz njiih.

Ako koristite suplemente amino kiselina, uzimajte ih na tašte jer se tako lakše apsorbuju. Lakše se apsorbuju amino kiseline koje imaju oznaku L ispred, na primer L-triptofan.

Ostale aminokiseline kao što su: arganin, cistein, glicin, glutamin, histidin, prolin, serin i tirozin su uslovno esencijalne jer ih organizam kod nekim osoba ne stvara u dovoljnim količinama. Obično su sve aminokiseline najkvalitetnije kada se unose iz redovne hrane, a mogu se koristiti u i obliku suplementa.

Najzastupljenija aminokiselina u organizmu je glutamin i proizvode ga mnogi proizvođači suplemenata kao instant prašak. Najčešće ga koriste bilderi, ali i sprinteri.

Vitamini i minerali

Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Čak i nedostatak samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, pored ugljenih hidrata, masti, proteina, minerala i vode.

Neki suplementi, pak, medicinski nisu odobreni i predstavljaju doping sredstva, kao što su na primer anabolički steroidi koji imaju štetna dejstva. Međunarodni olimpijski komitet je zabranio i efedrin i mnoge druge derivate koji omogućavaju atletičarima da oboraju svetske rekorde. Doping kontrola je stroga, a kazne za korišćenje nedozvoljenih sredstva su zabrana nastupa uz oduzimanje plasmana. Naravno, za profesionalce suplementi su gotovo po pravilu nezaobilazni, zbog toga atletičari treba da paze da ne koriste nedozvoljene suplemente, nego da se uz konsultacije sa svojim lekarima i nutricionistima odluče za dozvoljene.

Zaključak

Puno faktora oređuje vašu brzinu i snagu kao trkača, da nabrojima samo neke: ishrana, odmor, trening plan, genetika… Dodaci ishrani mogu ubrazati vaš napredak ili oporavak, ojačati imunitet, nadoknaditi nedostajuće hranljive materije. Upotreba nekih sportskih suplemenata na nepropsian način vas može staviti u rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, pa je naš savet da suplementaciju uzimate pod nadzorom stručne osobe.

Kada u trčanju kažemo “elita”, u glavi su nam elitni trkači, mršavi, najčešće afričkog porekla, ultra brzi dugoprugaši koji osvajaju sve što se može osvojiti od 5.000 metara pa sve do maratona. Sa druge strane, koncept pod-elite (sub-elite) je dosta nepoznat.

Na osnovu istraživanja teme, pripremajući BRC SUB-ELITE trenažni program, a posebno rukovodeći se nizom članaka i komentara čitalaca sa Salty Runninga i Reddita, shvatila sam da ne postoji jasan odgovor i da se i drugi ljudi pitaju, baš kao i ja. Evo do čega sam došla…

Prvo da razjasnimo šta je elita

Sviđa mi se Den Džonova (Dan John) definicija u njegovom članku “Šta je elita?”, koja objašnjava da je elitni atletičar onaj koji se već godinu dana aktivno bavi sportom, ima period pripreme pre svake trke i koji je doneo ličnu odluku da se izjašnjava kao elitni trkač.

Sviđa mi se i Sinemonina definicija (Cinnamon – saltyrunning.com): “ ako govorimo o određenoj trci, i ako bih htela da ukažem na  elitu, onda bi to bili oni koje su uvek ispred drugih, bez obzira da li je to 5000m ili 1500m, ili maraton.

Kada govorim o eliti kao grupi, govorim o onima čiji su treninzi na zavidnom nivou. Ne bih rekla da pripadanje eliti zavisi od pejsa ili vremena za koji ste istrčali trku, ili da li trčite radi zabave ili se stvarno ubijate od treninga. Verujem da postoje više varijabli koje određuju da li se uklapate u ovakav Venov dijagram.“

Mudaneteam doing Sunday long run#nikerunning#bostonmarathon2018

A post shared by Abdi Abdirahman (@abdiruns) on Feb 13, 2018 at 5:53am PST

A šta je onda  pod-elita?

Nema mnogo informacija šta bi definisalo pod-elitu. Definicijama su najviše doprileni članovi Reddit-a. “To bi mogli da budu oni koji nisu profesionaci” ili bi to mogli biti oni “koji su na samom pragu elite, oni koji su pozvani na sve značajne maratone i koji trče u kvalifikacijama za Olimpijadu, ali nemaju ambicije za pobedom, mada treniraju jednako teško kao i “prava” elita”.

PECULIAR MATHEMATICS: Ran my fastest NYC Marathon yesterday, a clocking good for 78th slot among the men at the largest participatory sporting event on the planet, an improvement in both time and ranking over the 100th place PR I hustled back in 2011 and the fourth fastest marathon of the 24 I’ve lined up for in the past 13 years (now totaling nine in NYC), one that felt like a savage calculus of relentless forward motion following my fastest race ever in Berlin six weeks ago. Lifetimes. None of that was in mind as I flowed through the boroughs on the day. Not much was in my mind at all, actually; I spent the first 16 miles watching events unfold in front and around me from “behind the eyes” as is sometimes suggested in mindfulness practice. In the marathon you have only have one or two opportunities to make a move—that’s why planning, preparation and execution are crucial: at all levels the penalty for mistakes is severe. (And here it must be said that a plans and levels can range from “break two hours” to “finish smiling”—or both!) Yesterday I did something new, coming off the Queensboro Bridge and charging up First Avenue rather than defaulting to struggle as I have in years past. In those miles I felt like I was finally running the NYC Marathon I’d envisioned since the first one 13 years ago—but if it worked out well enough, still it was not good enough. The feeling faded. I finished. Today I woke early, plotting how to move around a couple set pieces and unlock a few final stages of the race, reflecting on the peculiar mathematics of it all, to be enraptured by something we only have a chance to try our hand at once every 12 months. And thinking, Next year. Next year. NYCM17 foto by @notafraid2fail, 1229p 5 Nov 2017 #runningculture #blackrosesNYC

A post shared by @ firstrun on Nov 6, 2017 at 8:28am PST

Džeri Longman (Jere Longman) u jednom članku Njujorktajmsa tvrdi da su: “Pod-elitni trkači oni koji jure za dokazivanjem”

Za neke, pod-elita je vraćanje u 1960-tu i 70-tu, u amatersku ligu trčanja rastojanja. Tada se ozbiljno razmišljalo o svrsi, a trčati brzo je bio cilj, nije se radilo samo o fitnesu i zdravlju.

Skoro svaki trkač je radio ili pohađao školu, i u isto vreme pokušavao da trenira 70 ili 100 milja nedeljno, ugledajući se na Frenka Šorta ili Bila Rodžera (Frank Short and Bill Rodgers).

Ali koga možemo identifikovati kao elitu? Ako mislimo na one koji su u samom vrhu, onda govorimo o standardima koje američka akademija ima o eliti. A ako dodamo prefiks “pod” tom pojmu, onda govorimo o onima koji su odmah ispod tog standard. Zar ne?

Međutim, ako analiziramo kako su pojedine trke tokom vremena menjale ono šta smatraju elitom i pod-elitom, vidimo da tu ima dosta varijacija:

• Berkli polumaraton: Ženska elita – 1:28, pod-elita 1:40
• Majami maraton i polumaraton : Ženska elita – 2:35 i 1:15, pod-elita 2:45 i 1:20
• Novogodišnja trka – polumaraton (Los Anđeles): ženska elita 1:25, pod-elita 1:35
• Rock’ n’ Roll Maraton i polumaraton: Ženska elita 2:33 i 1:11, pod-elita između 2:35 i 2:59 za maraton, i između 1:13 i 1:25 za polumaraton

Na osnovu ovog primera vidimo da definicija elite i pod-elite nije crno-bela.

Postoji generalni konsenzus koji vam može pomoći da se klasifikujete, ali na kraju, svaka organizacija ima svoja pravila za određivanje ovih pojmova.

To vam je isto kao da znate da nosite pantalone jednog brenda veličine x, a ne mora da znači da tu veličinu nosite za neki drugi brend.

Šta god da je na kraju ispravna definicija, sigurno je da oni koji su se kvalifikovali u elitu imaju određene nagrade i trkačku karijeru. A pod-elita su oni koji imaju predispozicija da se kvalifikuju za benifite elite.

Da li ja pripadam pod-eliti?

Dobra vest je ako trčite malo ispod nivoa elite, na vama je da li će te sebe nazivati pod-elitom ili potencijlnom elitom, ili nećete koristiti nijedan od ovih termina.

Vi ste trkač, isto kao i ja. Kako god sebe zvali, kako god se identifikovali, mi smo na stazi trkačke evolucije, i napredak zahteva boljeg svakog od nas. To je nešto sa čime se svaki trkač može identifikovati.

Ovaj tekst je napravljen u sklopu promocije trenažnog programa Beogradskog trkačkog kluba “BRC Sub-Elite” koji je stvoren za sve trkače koji bi da trče kompetetivno i jako. Više o programu pročitajte ovde. Izvorni tekst je na Salty running-u.

Ako ti manjka motivacije da počneš da trčiš ili da odradiš trening po planu, ili da ustaneš iz fotelje i prošetaš po gradu, baci pogled na intervju Draga Boroja iz Kluba 100 maratona sa Vladimirom Savićem, čovekom koji je u svojoj 76 godini istrčao stoti maraton i to sve za samo 22 godine koliko trči. Intervju vam prenosimo u celosti.

Predstavljamo vam Vladimira Savića, od nedavna 15.-tog punopravnog člana Kluba 100 maratona Srbije, Neobična priča jednog doktora, Piroćanca, koga je ljubav odvela u Sloveniju, gde već živi 42 godine. Čovek koji je u 65. godini života istrčao maraton u Berlinu za 3:17:39!!!…

Kratka biografija iz mladalačkih dana?

Rođen sam u selu Krupac kod Pirota gde sam završio osmogodišnju školu, u Pirotu gimnaziju i zatim medicinski fakultet u Nišu.

Da li si pre trčanja imao još neka angažovanja u drugim sportovima?

Kao dečak provodio sam dane na Nišavi i pošto su sva deca znala da barataju s loptom, tako sam i ja uživao da predriblam moje drugare. Takmičili smo se i ko će više da izdrži u vodi. Moj rekord je bio 2 minuta i 6 sekundi. U gimnaziji sam igrao odbojku za reprezentaciju grada, a bio sam i dobar strelac u streljačkom klubu.

Naučio sam se da žongliram – s loptama, palicama, noževima tako da sam mnogo vremena provodio u žongliranju. Priložio sam i sliku kao žongler s bajonetima kada sam služio vojsku.

Koji su tvoji omiljeni sportovi koje rado gledaš na TV?

Od sportova – gledam atletiku (oduševljen sam Ivanom Španović) i ponosim se što Srbija počinje da se uvažava u atletici koja se veoma ceni i poštuje na zapadu. Gledam fudbal, košarku, vaterpolo. Posebno me srce vuče za odbojku! Gledao sam skoro svaki meč Đokovića i sada sam tako ljut na njega, što ne jede sve ono što i normalan svet, pa gubi snagu (jer mišići ne dobivaju ono što im treba) i gubi preciznost (jer mozak i uopšte nervni sistem, ne dobija ono što mu treba za normalan rad). Neka prestane da filozofira i neka jede i trenira!

Veći deo života si proveo u Sloveniji, kako je došlo do toga?

Lepo sam radio kao lekar u Pirotu i jednog leta odem na more s nekom ženskom i tamo upoznam ovu Slovenku, ostavim onu žensku i – eto me sad već 42 godine u Sloveniji.

Kada si počeo da trčiš, šta te je podstaklo na to, sa posebnim osvrtom na prvi maraton i prvi ultra?

Kada sam bio star 54 godine opazio sam da mi je stomak otišao dosta napred – od sedenja i neaktivnosti. Posao mi je bio uglavnom sedeći, a bavio sam se i numizmatikom, te sam sate i sate gledao novčiće pod lupom i pisao o tome.

Razmišljao sam kako da smanjim težinu i tako sam se (1.juna 1996.) odlučio da trčim od naše kuće (u Sloveniji) do jednog mostića koji je udaljen 750 koraka. Tako sam trčao svaki dan. Trčao sam 200 koraka, pa malo hodao i posle deset dana nisam više hodao. To je trajalo mesec dana. Kad mi je žena jednog dana rekla, kako naš komšija trči istim putem ali do auto-puta (dva i po km), to je meni izgledalo tako daleko – bogu iza leđa. Ipak mi nije dalo mira, pa sam i ja počeo da dodajem po 100-200 koraka svake nedelje i u septembru sam već stigao do autoputa – znači: tamo i ovamo – 5 km! Tada sam veoma malo znao o trčanju.

U to vreme me je video jedan trkač i pitao da li idem na lekarsko takmičenje u novembru u Luciji? Ima na 7 i 14 km. ˝Ja sam stigao samo do 5 km.˝ -odgovorio sam mu. Međutim, počeo sam da dodajem po 500 m nedeljno i u novembru sam otišao na moje prvo takmičenje. Nedelju dana pred takmičenje, rekao sam jednom mom prijatelju da sam se odlučio da idem na takmičenje i da nema šta da izgubim – ako ništa drugo, biću poslednji.

“Ma ima još i gore od toga, može da ne stigneš na cilj.” – reče mi prijatelj i toliko me je uplašio da sam samo na to mislio – da možda neću stići do cilja. U Luciji se trčalo preko jednog malog brda, a ja sam pretrčao stazu od 7 km za 35min i 35sek.

U to vreme sam upoznao trkače, dobio sam neku literaturu i trenirao. Trčao sam svaki dan i nisam propustio ni jedan dan punih 12 godina! (Kao Forest Gamp!)

Na prvi maraton sam otišao u Radence ˝Tri srca˝ (juna 1997.) Dakle, samo 23 meseca od mog prvog trčanja od kuće do mostića! To je bio pravi entuzijazam.

Neko vreme kasnije, trčao sam s ekipom iz Primorske regije (na slici) oko Slovenije (najbližim putevima pored granice) za pet dana.

Prvi ultramaraton sam istrčao (2007.) u Logarskoj dolini od Celja do izvora reke Savinje. Pre toga sam se pripremao dva meseca u julu i avgustu u Pirotu i to: prvi dan Krupac-Pirot-planinarski dom (42km) – uspon poslednja 12 km, 2.dan pauza, 3.dan Krupac-Pirot prema Bugarskoj granici (50km) 4. dan pauza 5.dan: Krupac pl. dom (42 km), sledeći dan pauza i tako naizmenično dodavao po 10km dok nisam stigao do Bugarske granice (78 km u oba pravca).

Na prvom ultramaratonu sam bio na cilju 26. od ukupno 210 trkača! Bilo je 5-6 starijih trkača i ostalo sve oko 25-30 godina! Da ne veruješ!

˝Zašto be, bratko, tol’ko trčiš˝ – pitao me je jedan srednjovečni Bugarin kada sam se zaustavio da se napijem vode na benzinskoj pumpi na bugarskoj granici kod Dimitrovgrada. ˝Trčim već 39 km i sada se vraćam istim putem. Treniram za ultramaratonsko takmičenje.˝ – odgovorio sam mu. ˝Tova mi je jasno, ali što trčiš be, bratko, plačaju li ti?˝ ˝Ništa mi ne plačaju.˝ ˝Pa što si trošiš krakata be, bratko?˝ “Ja trčim iz sportskih razloga.˝ – pokušao sam nekako da mu objasnim. Nikako nije mogao da razume i još nekoliko puta je ponovio zašto si trošim noge.

Kako si uspevao da uklopiš svoje svakodnevne obaveze sa trčanjem?

Nekako mi je uspevalo da uskladim službu i trčanje. Kad se nešto stvarno želi onda je sve moguće. Trčao sam i danju i noću zavisno od slobodnog vremena. Koliko puta sam nakon noćnog dežurstva (bez ijednog minuta spavanja) otišao direktno na takmičenje. Ali meni nije bilo ništa teško. Istrčao sam npr. maraton Radenci i sledećeg dana otišao u Šmarješke Toplice na takmičenje na 8 km i oba puta bio prvi u kategoriji. A konkurencija u Sloveniji nije bila nikada slaba.

Zašto je trčanje tako važno u tvom životu?

Šta imam od trčanja? Pa zdravlje na prvom mestu! Počeo sam da trčim zbog moje suvišne težine, a sada imam normalnu kilažu. Ne pušim, ne pijem alkohol, ne pijem niti sokove, već samo vodu. Pazim kakvu hranu jedem, a mogu slobodno da kažem da se odlično razumem u kvalitet onoga što jedem. Osećam se zdrav i u kondiciji. Posebno pazim na trans-masti i homogenizovano mleko.

Da li si imao dodatne trkačke izazove, i kako si ih realizovao?

Ja sam se toliko trudio na treninzima da uopšte nisam imao probleme na takmičenjima. Nije mi toliko bilo stalo do dobrog rezultata i na cilj sam se uvek prošetao odmoran. Posebno sam se trudio da se pravilno zagrevam pred svaki trening ili takmičenje. Zato nisam imao nikada probleme s kolenima ili s drugim zglobovima.

Na sledećoj slici se vidi kako sam bio odmoran na cilju maratona u Firenci.

Kako si u toku trke savladavao krizne momente?

Prve probleme sam imao prošle godine kada sam trčao (godinu i po dana) u patikama za ˝X-noge˝, a da to nisam znao. Evo tek sada, nakon godinu dana trčanja u normalnim patikama, noge su prestale da me bole (tamo gde se Ahilova tetiva spaja za petu) i mogu normalno da trčim. Zato su mi i rezultati postali slabi. Sada, međutim, počinjem opet normalno da treniram i rezultati će se popraviti.

Da li imaš neke trke, koje nisi završio?

Prvu trku koju nisam završio bila je prošle godine na maratonu u Zagrebu, kada je noga počela da me boli na polovini pretrčane trke. Odustao sam, pre svega, da bi mogao da istrčim zatim Ljubljanski maraton.

Osim maratonskih i ultramaratonskih koliko imaš i drugih kraćih trka?

Pošto sve trke imam zapisane – za 21 godinu sam pretrčao 585 trka (od 1500 m do maratona). Najveći broj takmičenja (43) imao sam 2004. god. Samo jednom sam trčao na 100 m i bio sam poslednji (15 s.), kao što se vidi na ovoj slici:

Opiši neke od svojih najvećih dostignuća u trčanju.

Sećam se maratona u Berlinu gde bi imao još mnogo bolje vreme, jer sam bio odlično pripremljen. Međutim, mog drugara s kojim smo uvek trčali maratone, na polovini trke je počelo da boli koleno i hteo je da odustane. Ja sam malo hodao s njim, savetovao ga i hrabrio tako da sam izgubio neko vreme i na kraju, kada sam ugledao Branderburšku kapiju ja sam sprintao misleći da je cilj kod njih, a kad sam stigao do njih, video sam da treba da se trči još nekih 200-250 m, ali tada sam ˝izgubio dušu˝ i počeo da hodam.

Ostalo mi je u sećanju ˝Svetsko med. takmičenje˝ na Balatonu u Mađarskoj. Prvi dan 5 km na stadionu. Stignem prvi, ali sudija Mađar, traži da trčim još jedan krug. Ja sam mu rekao u šali na srpskom ˝dosta je trčanja za danas˝, ali on zapeo još jedan krug! Tako sam bio sedmi. Vreme: 19 min i 4 sek. (bez dodatnog kruga).

Sledeći dan sam na 10 km opet stigao prvi iako sam trčao po nekoj dužoj stazi, ali kontrola je bila postavljena na bližoj i tako sam diskvalifikovan. Nemac (trkač) se svađao i nije hteo da primi medalju: ˝Non stop sam ga gledao u leđa u trci na 5km pa su mi dali zlatnu medalju, a sada sam ga, takođe, gledao u leđa i opet zlatna medalja. Neću da je uzmem!˝ Ja sam čuo galamu i prišao i kad sam shvatio o čemu se radi, sâm sam tražio da me diskvalifikuju. Žena od jednog trkača mi reče: ˝Vlado, ako i sad propustiš medalju ima da kažem tvojoj ženi da nisi trčao već jurio Mađarice!˝

Treći dan je bila trka na 21 km i ja i Nemac smo zajedno trčali, kad nas je na 10. km, stigao neki Francuz. Nemac mu pogleda startni broj i vidi kategorija ˝C˝, (a mi smo bili ˝D˝) i mahnu mi, kao ˝Pusti ga, neka ide˝. Na kraju se ispostavilo da je i Francuz bio D kategorija i tako je on dobio zlatnu medalju. Nemac posle trke mi reče: ˝Kajne fer-plej!˝ (Nema fer-pleja).

Imaš li evidenciju koliko si pretrčao ukupno kilometara na treninzima i u samim trkama?

Što se tiče broja kilometara na treninzima – nisam ih zapisivao, a na takmičenjima imam upisan broj kilometara i rezultate.

Opiši neke od svojih zanimljivih putovanja na značajnije trke.

Tih putovanja na trkama je toliko da skoro ne mogu da izdvojim neko posebno – zanimljiva su na Škotskoj, u Španiji, Parizu, po četiri puta u Berlinu, Rimu i Firenci itd.

Posebno bih izdvojio maraton u Briselu. Zadovoljni rezultatom nas petoro smo stigli na aerodrom i ja opazim da nemam novčanik i dokumente u njemu. Samo dve minute sam se vozio podzemnom žel. i nekom lopovu je bilo dovoljno da mi ga ukrade. Ne bi se to desilo da nisam uzeo novčanik da dam 1 evro jednom drugaru za kartu. Držao sam ruku u džepu i držao novčanik. Na vratima je stajao neki čovek veoma interesantno obučen i ja sam razmišljao dok sam ga gledao, šta bi mogao da bude: duhovnik ili nešto drugo i mahinalno sam izvadio ruku iz džepa na 20 sek pre izlaska.

Vratim se u ambasadu gde sam čekao tri dana da dobijem privremene isprave, a za to vreme mi je umro otac, pa nisam bio na sahrani.

Približi nam trkački pokret u Sloveniji, da li imaju klub100 i navedi nekolicinu sa najviše maratona.

U Sloveniji postoje regionalna takmičenja (dužine 8-15 km) gde se pravi tabela i na kraju godine se gleda ukupan uspeh. Svi trkači u Sloveniji učestvuju u nekoj od tih liga. Trčanje u Sloveniji je veoma rašireno. Mislim da trećina ih trči, trećina se bavi biciklizmom i trećina ide u lokalna brda tako da za vikend veoma mali broj Slovenaca sedi kod kuće. Za vreme treninga je uobičajeno da sretnem stare tete iznad 80 godina starosti kako hodaju i trčkaraju s palicama po brdima.

Postoje posebno i ˝Gorska takmičenja˝ (planinske trke) koja su veoma kvalitetna. Na sledećoj slici se vide poslednji metri uspona na trci Dolsko blizu Ljubljane. Na svim takmičenjima sam trčao u atletskoj majici, nezavisno od vremenskih prilika.

Nije mi poznato za klub 100 maratona Slovenije.

Kakav je bio tvoj trenažni ciklus uoči važnih trka, i uopšteno, koliko si trenirao nedeljno, tj. mesečno, i u kojoj godini si imao najveću kilometražu?

Ja sam nedeljno trčao jedno dugo trčanje za vikend (obavezno oko 40km) sporije od takmičarskog tempa. Jedan intervalni trening (utorkom) na stadionu: 10 × 1 km ili 10× 1 milju (4 kruga na stadionu), brže od takmičarskog tempa i jedan trening u takmičarskom tempu do 8 km. U ostalim danima su mi bila regeneracijska trčanja: poned. 30 min laganog trčanja (6min/km), sreda oko 15km, (5min/km), četvrtak oko 8-10 km u obližnjim šumama (5min-/km), subota 10-40 puta po sto metara/u 17sek uzbrdo. A trenirao sam svaki dan!

Drugim rečima, nedeljno: 1 trening za izdržljivost, 1 trening za brzinu i 1 trening za povećanje kubikaže srca. Ostala trčanja su bila za regeneraciju organizma.

I što je najvažnije: i najlošije vreme nije bila prepreka da obavim trening – svejedno da li je lila kiša ili duvala bura ili padao sneg – trening je morao da se obavi. Bio sam veoma disciplinovan.

Mnogi trkači sabiraju kilometre – danas 5, sutra deset itd. Međutim, računa se samo ono što se istrči u jednom komadu!

Na grubo rečeno: oko 90-100 km nedeljno.

Da li si imao neki svoj posebni režim ishrane, da li si koristio dodatnu farmakološku mineralizaciju i vitaminizaciju?

Što se tiče ishrane – tu sam veoma disciplinovan. Opažam da se malo sportista hrani pravilno. Verovatno iz neznanja. Posmatram npr. u hotelima šta sportisti doručkuju na sat-dva pred takmičenje. Pa oni pojedu hranu koja se zadržava u stomaku 14-18 sati. Šta će im to – samo im smeta, a nikakva korist za rezultat na trci.

Što se tiče vitamina i minerala – veoma ih poštujem i preporučujem svima koji se bave sportom, pa i nesportistima. Ali, treba da se zna kada se uzimaju. Na maratonu se npr. organizam zakiseli u toku trčanja, a svi sportski dodaci sadrže C-vitamin koji još više zakiseli izmučeno telo.

Šta onda, uzimati? Ja lično uzimam samo šećer u kockama i pijem vodu dok trčim maraton. Na viđenijim maratonima ima i ˝Aqua sali˝ (slana voda) koju popijem po malo, pogotovu ako je vrućina. Posle jutarnje kafe, obavezno popijem i kafu na dva sata pred maraton. Na kraćim trkama popijem neko energetsko piće umesto kafe, a na maratonu ne pijem energetska pića, jer me ona suviše dehidriraju, posebno ako je vrućina. Nikakvo voće ne uzimam u toku maratona, jer se varenje hrane u stomaku zaustavi. I to je sve. Za doručak (na tri sata pred maraton): dve banane, beo hleb i mleko ili čaj, neki slatkiš. (pred maraton mora da bude beo hleb).

Drugo je u danima izvan takmičenja. Tada uzimam i vitamine i minerale. Moja žena peče hleb od celog zrna i takav hleb jedem svaki dan. Jedem svaki dan meso i to bilo kakvo, a najviše svinjsko (oko 100 grama mesa dnevno). Naše telo je izgrađeno od belančevina. Belančevine su neophodne i za izgradnju hormona, encima i neurotransmitora. Zašto je Đoković počeo da pravi tolike greške? Zato što nema esencijalne aminokiseline i nedostaju mu baš ti transmitori koji daju preciznost u radu nervnog sistema.

Uostalom, maratonac može da jede svašta – sve će to da sagori ako trči svaki dan.

Kakva su još tvoja interesovanja ili hobiji u svakodnevnom životu?

Kako živim svakodnevni život? Najbolje ga je opisala moja žena kada mi je jednom rekla: ˝Ti samo čitaš, pišeš i trčiš!˝ ˝Pa, valjda, radim i neke druge stvari.˝ – odgovorio sam.

Sećam se jednog takmičenja u Pivki: trčalo se jedan krug (10,5 km) i 2 kruga (21km). Ja sam trčao dva kruga i uveče sa ženom sam uradio ˝domaći zadatak˝, ali dva puta. Žena me je samo pitala: ˝Šta bi bilo da si trčao tri kruga?˝

Imam i druge hobije. Pored numizmatike (sakupljam sve što je bilo u novčanom prometu na teritoriji bivše SFRJ). Imam i puno literature – preko hiljadu knjiga samo o numizmatici. Trenutno sam zainteresovan da napišem knjigu o bonovima (benzinski, studentski itd), pošto takva knjiga ne postoji. Sakupljam i krunske zatvarače od flaša. Imam ih na hiljade. Sakupljam i mnoge druge stvari. Sakupio sam npr. 11.000 anegdota.

Trudim se da pronalazim zadovoljstvo u malim stvarima. Nisam materijalista i živim relativno skroman život. Auto mi služi za prevoz i ni za šta drugo. U poslednje vreme napravim više kilometara trčeći, nego s autom.

Kakav je tvoj savet mladim trkačima-početnicima?

Savetujem mladim trkačima da se interesuju i upoznaju pravilnu ishranu, da ne misle na pušenje i alkohol i da trče i to dugačka trčanja. Kada bih se ja pitao, uveo bi u vrtićima trke na 600 metara, a u osnovnoj školi obavezno 10-15 km. Aerobna duga trčanja daju zdravlje.

Svetska zdr. organizacija je (2011.) stavila fizičku sportsku aktivnost na prvo mesto kao faktor borbe protiv bolesti srca i krvnih sudova. Do tada je ishrana bila na prvom mestu.

Imao bih još mnogo toga da ispričam, npr. o zdravoj sportskoj ishrani, koristima koju pruža trčanje, i o tome, kako sam doživeo mnoge lepe trenutke i upoznao mnoge ljude na trkama po celoj Evropi, ali da ne bi bio preopširan, za sada neka to bude dovoljno.

Boroja Drago, april 2018.