Naučna istraživanja pokazuju da nije tako štetno ka što smo mislili i da je ne moguće da 95% rekreativaca koji se prirodno dočekuju greši što to čini.
Za više detalje posetite Competitor magazin.
The post Prevencija: Da li je stvarno štetno da se dočekujemo na petu? appeared first on TRČANJE.rs.
Trka je porasla i imaće gotovo 1000 m vertikalnog uspona i preko 12 km dužine. Kao i prošle godine start trke će biti kod Planinarskog doma “Branko Kotlajić” i onda već poznatom stazom kroz šumu do vrha Volušnica, gde je prošle godine bio kraj trke.
Prokletije-Popadija-Talijanka-Volusnica
The post “Planinska trka’’ Volušnica 2016. appeared first on TRČANJE.rs.
Prošlo je tačno godinu dana od izlaska sedme generacije Nike Lunarglide trkačkih patika. Čekamo izlazak novog modela, a najave su da će se on dosta razlikovati od prethodnih i da će više biti na liniji koju je Nike povukao sa Lunarepic patikama. Shodno tome, mislim da je sad pravo vreme za jedan ultimativni test posle pređenih više od 1.000 kilometara. Sa ovim modelom družim se več četiri meseca.
Od najkijeve Lunnarglide serije se uvek očekuje mnogo i predstavlja sam vrh ponude patika sa stabilizacijom namenjenim srednjim pronatorima koji gaze velike kilometraže na treningu. Patika mora biti udobna i meka. Materijali kvalitetni i izdržljivi. Bitna fakta je da mi je ovo treći par Lunarglide patika (trčao sam u Lunarglide 4 i 5) i da sam poučen prethodnim iskustvima očekivao puno od njih.
Patike su veoma lagane, par (broj 45) ima 289 grama. Pad peta – prsti je 10 milimetara.
Na prvi pogled najveća razlika u odnosu na prethodni model je gornji deo patika, gde je sintetičko platno zamenjeno Flyknit materijalom. Tu je i Flywire koji drži čvrsto stopalo, a pritom je fleksibilan i prilagodljiv kako višem tako i nižem risu. Flyknit materijal je svakako dobra opcija zbog udobnosti, a i dobre ventilacije.
Mana: ukoliko trčite po kiši ili po vlažnoj podlozi noge će vam brzo biti mokre. Ova patika je predviđena za suvo vreme. Za kišu, noćno trčanje i malo ekstremnije uslove tu je varijacija modela u vidu Flash Pack serije za reflektujućim materijalima koji su vodootporni.
Tokom zadnja 4 meseca na gornjem delu patika ima tragova koriščenja, ali još uvek nema vidljivih fizičkih oštećenja. Patika i dalje sigurno drži nogu. Pertle treba čvrsto vezati i dešavalo mi se da ako nisam obratio pažnju samo popuste pri jačem tempu. Jezik ima dovoljno debljine da pertle ne iritiraju i dobro je fiksiran tokom treninga. Gornji deo je lakši nego kod prethodnih modela i to se oseti pri trčanju.
Tradicionalno, đon je napravljen od izdržljive Lunarlon pene koja pruža odličnu mekoću. Razlike u odnosu na prethodni model postoje, ali su minimalne i tu Nike nije puno menjao formulu koja pobeđuje. Lunarlon pena ima mekše jezgo koje je obavijeno tvrđim slojem. Spolja je, kako Nike kaže, „pressure-mapped“ guma koja po njima mora da izdrži 1.000 milja. Uložak je izrađen od pene na koju je nalepljena sintetička mrežica.
U praksi, ova patika pruža stvarno fantastičan osećaj. Doček je mekan i udoban, a opet su kontrola i odziv odlični. Prsti „osećaju“ podlogu i može se fino ubrzavati. Pad od 10 milimetara radi posao, a patika zadržava svojstva i posle 15-20 kilometara treninga.
S obzirom da je ispod prednjeg dela stopala manji sloj pene i on trpi veću silu udara, ume da se povremeno javi blagi bol. To je naročito izraženo ukoliko vam tehnika trčanja nje idealna, kao što je u mom slučaju.
Na slikama je prikazano stanje đonova posle 1.000 km i vidite da se guma fino potrošila ispod desne pete. Desna noga mi je dosta slabija od leve i pronacija je izraženija. Generalno, mislim da đonovi mogu još dosta kilometara da pređu, ali će izgubiti funkcionalnost pre gornjeg dela.
Ono što mi je zasmetalo je da patika proklizava i pri najmanjem prisustvu vlage na putu. Trčanje po vlažnom asfaltu je bilo veoma mučno i stalno sam „hvatao“ suv deo puta da bi povratio prijanjanje. Sve u svemu, patika je fantastična na betonu, asfaltu, malo slabija na na tartanu (meka patika na mekanoj podlozi). Nikako je ne bih preporučio za trail, a posebno što šljunak lako oštećuje meku Lunarlon penu.
Tokom korišćenja patika imao sam 2 puta „plave prste“ i to prilikom treninga od 30km, a pri tempu ispod 5 minuta po kilometru. U mom slučaju sasvim zadovoljavajuća fakta. Kao i na prethodnim modelima petu drži plastični stabilizator (Dynamic Support) koji pruža dobru podršku i petu drži fiksiranom. Kompletni petni deo posle 1.000 km još uvek nema oštećenja, čak su i sunđeri iznutra jos uvek funkcionalni. Napominjem da sam dobio zamerke od par trkača da je stabilizator previše uzak i da im je iritirao područje pete prilikom probe patika u radnji. Ja sam jednom osetio blago „bockanje“ koje je kasnije nestalo. Ponavljam, izbegavajte vlažno vreme sa ovim modelom, natope se posle par minuta.
Nike Lunarglide je lagana patika, sa dovoljno podrške pronatorima i izuzetnom mekoćom. Trčanje u njima je glatko, stopalo je fiksirano, odziv i kontrola dobri. Patika je odlična za svakodnevnu upotrebu i habanje. Trpi velike kilometraže i podnosi „teže“ trkače. Materijali su kvalitetni i mislim da ću u njima uspeti da pređem preko 2.000 kilometara do kraja trkačke sezone.
Mesta poboljšanjima uvek ima, naročito kad je u pitanju prijanjanje na vlažnoj podlozi. Cena patika može biti mana, zato je možda i idealno što sad pominjemo ovaj model, jer očekujemo novu generaciju i pad cene trenutne. Kupovina Nike Lunarglide 7 bi svakako bila dobra investicija.
Za kraj, posle 1.000 kilometara i 4 meseca ovom modelu bih dao generalnu ocenu 8.5/10.
P.S. Ovaj tekst nije sponzorisan, predstavlja samo moje skromno mišljenje i iskustvo koje sam želeo da podelim sa vama. Patike su kupljene po komercijalnoj ceni u jednom od večih trgovačkih centara kod nas.
The post Nike Lunarglide 7 – recenzija nakon 1.000 kilometara appeared first on TRČANJE.rs.
Nijedna dijeta nije dobra i pametna alternativa zdravoj i umerenoj ishrani. Ali budimo iskreni. Većina nas pre ili kasnije pribegne nekoj od dijeta uglavnom kako bismo izgubili nekoliko kilograma bez razmišljanja o njenim posledicama na naše zdravlje. Nažalost, najčešće njeni efekti traju nekoliko meseci i onda se vraćamo na staro. Do nove dijete.
Stručnjaci sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji su razvili dijetu koja traje samo pet dana i koju su nazvali “dijeta koja oponaša gladovanje”. Nju je dovoljno poštovati samo pet dana mesečno, kako bi oni koji je drže imali zdravstvene koristi, kao što je snižavanje rizika nastanka bolesti srca i tumora, kao i poboljšanje imunog sistema.
U osnovi, danima kada drže dijetu, ispitanici su smanjili kalorijski unos na 34 do 54% normalnog unosa kalorija, zasnivajući ishranu tog dana, uglavnom na supi od povrća i čaju od kamilice. Ukoliko takav način ishrane poštujete samo pet dana, a ostatak meseca se hranite normalno, Vaše telo će imati isti efekat kao da ste ga duže vreme izgladnjivali bez štetnih posledica koje dugotrajno gladovanje sa sobom nosi.
Da se podsetimo: dijete ne uspevaju zbog jo-jo efekta. Izgladnjivanje telu šalje signal da je nastupio period nestanka hrane i tera ga da histerično gomila masti a i posle dijete da ih nadoknađuje
Nakon tri meseca poštovanja ovakvog načina ishrane (dakle samo 15 dana smanjenog kalorijskog unosa – po pet svakog meseca), ispitanici su imali značajno snižene biomarkere koji su povezani sa starenjem, nastankom dijabetesa, bolesti srca i tumora. Pored toga smanjili su i procenat telesnih masti.
Dakle, ako ste umorni od stalnog isprobavanja novih dijeta, možda je ovo pravo rešenje za Vas.
Članak inicijalno objavljen u časopisu “Cell Metabolism” možete ga pročitati OVDE.
Preuzeto sa sajta lifeactive.rs
The post Gladovanje je dobro ako je kontrolisano: dijeta koja poboljšava zdravlje appeared first on TRČANJE.rs.
Od kada pratimo rekreativce kako počinju da trče u zrelijim godinama, primećujemo isti obrazac – žene i muškarci kreću podjednako slabo, ali muškarci mnogo brže napreduju. Ovo se ne odnosi na standarnu priču ko je brži, već je povezano sa jednostavnom činjenicom da muškarci imaju bolju osnovu, jer su se naješće bavili sportom sve vreme.
51% devojčica prestane da se bavi sportom kada uđe u pubertet. Ovo je najvažniji zaključak velikog istraživanja koje je kompanija always sprovela u SAD. Kod nas možemo samo da pretpostavimo da su rezultati lošiji, uzevši u obzir mnogo slabiju sliku bavljanja rekracijom.
Sa željom da razjasni ovo pitanje, brend Always i režiserka dokumentarnog filma koji je nominovan za Oskara, Nanet Berstajn, udružili su se kako bi saznali koji stav imaju devojke prema bavljenju sportom. U novom video spotu #Kao devojka, devojke govore o svom iskustvu bavljenja sportom, izazovima i koristima, o tome šta im je pomoglo da ostanu u sportu ili šta ih je navelo da ga napuste. Poslušajte njihove priče i pronađite inspiraciju u njihovom snažnom pozivu svim devojkama da nastave da se bave sportom – Always I dalje igraj #Kao devojka video spot možete pogledati ovde:
Pitanje za sve nas je zašto sport vidimo kao mušku oblast – i koji su to “muški sportovi” gde nema mesta za devojke? Delimičan odgovor je nastojanje za merljivošću. Takmičarski duh sporta podrazumeva pobednika, a u većini sportova, muškarci pobeđuju polnim predispozicijama. Takmičenje je brutalno i po telo i po psihu i negde naginje ka muškom principu, ali to ne mora da bude tako.
Jer, ako razmislimo o korisnosti sporta – složićemo se da je rekreativni sport dugoročno najzdraviji, i najisplativiji za pojedinca ali i društvo. Zdravi pojedinci uspešniji su na svakom polju.
U rekreaciji je takmičenje od sekundarnog značaja – sa tendencijom nestajanja. Ako se takmičimo, to je uvek sa nama samima. Tu je pol zaista nebitan.
Srpska tekvondistkinja i osvajačica olimpijskog zlata, Milica Mandić, pridružila se Always kampanji #Kao devojka kako bi podelila svoju priču i podstakla devojke da nastave da se bave sportom.
„Sportom se bavim gotovo ceo svoj život. U početku sam menjala sportove, bavila se plivanjem, zatim aikidom i sa svojih trinaest godina sam pronašla tekvondo. Ni jednog trenutka nisam razmišljala da napustim sport i treniranje istog, ali sam tražila sebe dok nisam pronašla sport koji me ispunjava i koji mi daje samopouzdanje koje imam danas.“, rekla je Milica. „Iz tog razloga, ponosna sam što sam deo kampanje brenda Always, #Kao devojka, koja treba da pomogne devojkama da ostanu samouverene tokom puberteta tako što će ih inspirisati da nastave da se bave sportom.“
Mnoge studije su pokazale da kontinuirano bavljenje sportom u velikoj meri utiče na jačanje samopouzdanja kod devojaka, u svakom smislu, i omogućava razvoj dragocenih veština koje će im pomoći da budu samouverene čime god da se bave kasnije u životu. Zapravo, jedna novija američka studija sprovedena u 2015. sa ciljem prikupljanja podataka o potrošačima pokazala je da devojke starosti između 18 i 24 godina imaju dvostruko veće šanse da budu samouverene ako se redovno bave sportom u poređenju sa onim koje se ne bave sportom uopšte[i].
Najvažniji zaključci studije „Always Puberty & Confidence Wave IV“
Hajde da promenimo ove brojeve – počevši od sebe i svoje okoline, ohrabrujte devojčice, devojke, žene da se bave sportom. Objasnite im da takmičenje nije najvažniji aspekt. Učite ih da pobeđuju sebe.
The post Zašto devojčice napuštaju sport i kako to da zaustavimo? appeared first on TRČANJE.rs.
Ako vas je dotakla ideja Živi zdravo i ako ste sudelovali u humanitarnoj akciji prodaje kilometara na Noćnom maratonu u Novom Sadu svakako će vas zanimati da čujete nešto više o čoveku i ekipi koja stoji iza nje:
Igor je uspeo da sakupi 96.700,00. Tako da ste kupili 967km na Noćnom maratonu u Novom Sadu. Akciju je podržalo dosta kompanija ali najviše trkača i trkačica.
The post Trči – Živi zdravo: priča koja je povezala zajednicu appeared first on TRČANJE.rs.
Četvrti memorijalni planinski maraton i pohod na Hajlu: Tragom nestalih – Sjećanje na Halita Nurkovića, ove godine biće održan 23. i 24. jula, u Rožajama.
Savladavanje izazova netaknute prirode Hajle kroz trku i planinarski pohod dio je memorijala koji se održava u znak sjećanja na Halita Nurkovića, koji je radeći kao taksista nestao na Kosovu 24. jula 1999.
Pokretači i organizatori memorijalnog pohoda i maratona su ćerke Halita Nurkovića. One su u znak sjećanja na svog oca, ali i na sve one čiji se trag izgubio u ratnim godinama na ovim prostorima organizovale memorijal, kako se nestali ne bi zaboravili, ali i kako bi se konačno došlo do istine i otkrila njihova sudbina.
Cilj memorijala je podsjećanje javnosti u Crnoj Gori i regionu na problem nestalih osoba tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, te podsticaj da se otkriju sudbine hiljada onih za kojima porodice i dalje tragaju, među njima i porodica Halita Nurkovića.
Učešćem u maratonu i planinarenju, trkači i šetači će se pridružiti poruci memorijala da društvo ne smije da zaboravi ljude koje su vihori rata oteli od njihovih najmilijih, te da su dužnost i obaveza institucija da ispune pravo porodica na istinu.
Izazovna i uzbudljiva staza, dugačka 18 km, u kojoj će trkači i planinari savladati uspon od 1.000 metara nadmorske visine, polazi sa centralnog gradskog trga u Rožajama. Staza u prvom dijelu vodi regionalnim putem ka Kuli, a zatim se penje kroz šumarke i zaravni čarobnog planinskog svijeta Hajle. Konačni cilj je planinarski dom “Grope”, gdje će nakon trke i pohoda biti organizovan ručak za učesnike, a zatim će biti dodijeljene medalje i diplome.
Staza je markirana, a punktovi za osvježenje postavljeni na svaka 4 km. Medicinsko osoblje će pratiti učesnike maratona, dok će policija obezbjeđivati njihovu sigurnost.
Prošle godine
Za učesnike je organizator obezbijedio povoljne cijene smještaja u Rožajama, dok se oni koji žele da provedu noć na planini, u domu “Grope”, mogu javiti Fevziji Kurtagić (tel: +38267285393, email: fekaski@t-com.me), koji osim smještajnog kapaciteta u “Gropama”, može da dogovori ograničeni broj prenoćišta u planinskim katunima.
Ukoliko niste u mogućnosti da platite prenoćiste, javite se organizatorima na tragom.nestalih@gmail.com.
Svi učesnici će dobiti majice sa oznakom maratona i diplome, a najuspješnijima će biti dodijeljene medalje i prigodne nagrade.
Za maraton i pohod se možete prijaviti popunjavanjem formulara na web stranici memorijala: http://maraton-tragomnestalih.info ili slanjem email poruke na: tragom.nestalih@gmail.com
Registracija učesnika i dijeljenje startnih brojeva će se održati u subotu 23. jula 2016. u prostorijama Centra za kulturu Rožaje, sa početkom u 16.00 sati.
Te večeri će, uz prigodan program, Memorijal biti zvanično otvoren, nakon čega će uslijediti dječija gradska trka.
Više informacija o kompletnom programu i detaljnoj satnici mozete naći na web stranici Memorijala: http://maraton-tragomnestalih.info
Pod sloganom “Sjećanjem protiv nestanka, jer ljubav ne nestaje”, pozivamo vas da nam se pridružite u ovoj sportskoj i ljudskoj akciji, u trci ili šetnji kroz očaravajuće planinske prizore Hajle.
NAPOMENA: Trkači, planinari i šetači učestvuju u Memorijalnom maratonu i pohodu: Tragom nestalih – Sjećanje na Halita Nurkovića na svoju odgovornost garantuju da su fizički i zdravstveno spremni da pređu stazu.”
The post “Memorijalni planinski maraton i pohod na Hajlu: Tragom nestalih, sjećanje na Halita Nurkovića appeared first on TRČANJE.rs.
Leto je period kada treba da umirite “trkača” u sebi. Vreme godišnjih odmora savršena je prilika da se iskorači iz rutine. Pejs, puls, kilometri, intervali. To je sada nebitno. Precrtati. Telu je neophodno da izađe iz okvira trening plana.
Treba naravno ostati aktivan. Ali davati nove impulse. Osetiti nove predele, prizore ali kroz fizičku aktivnost. Snagom svog tela.
Planinarenje je logičan iskorak iz trčanja i triatlona. Tamo negde možemo da vidimo i osetimo planetu kakva jeste i kakva bi ona bila da nema nas ljudi. Drugim rečima: da dodirnemo večnost.
Dok penjemo brda i vrhove opet su noge te koje nas guraju napred.
Kako bi bilo pustiti ruke da rade posao? Dobrodošli u svet kajaka!
Zahvaljujući prijatelju i kolegi triatloncu pružila mi se dragocena šansa da na najbolji način osetim prostor sa vode. Zimus smo veslali po livadama poplavljene Obedske bare. Bila je to uvertira za daleko ozbiljniju morsku avanturu. Još uvek ne mogu da poverujem da smo je uspešno sproveli u delo.
Kornati su arhipelag impresivne gustine i razuđenosti. 140 ostrva i ostrvaca iz ptičje perspektive izgledaju kao raj na zemlji.
Slika 1 – Kornati. Arhipelag.
Međutim dole među njima, stvari izgledaju potpuno drugačije. Kornati su surovi predeo bez permanentnih naselja, struje i vode, pust dalmatinski kamenjar, gde ne raste i ne uspeva gotovo ništa.
Slika 2 – Kornati. Oštro.
Čar ovog prostora leži u njegovoj nepristupačnosti, izolovanosti i netaknutoj morskoj divljini.
Da bi ga osetili u potpunosti, Kornate obilazimo morskim kajacima. Moj saputnik je Aleksandar Bzdušok, kolega triatlonac, avanturista i iskusni kajakaš. Naš zimski vodeni izlet u Obedsku baru je poslužio kao proba za ovaj ambiciozan poduhvat.
Za tri dana, prešli smo 40 nautičkih milja (x 1,85 = 72 kilometra). Prošli smo pored 30 različitih ostrva.
Iskrcali smo se na samo 5 od njih: Levrnaka, Mana, Panitula, Lavsa i Kornat. Oštro kamenje i nepristupačan teren na većini mesta ne dozvoljavaju siguran pristan morskom kajaku.
Slika 3 – Kornati. Mana.
Za prilaz celom arhipelagu izabrali smo zaliv Telašćica na susednom Dugom otoku.
Telašćica i Kornati su kao pozitiv i negativ: Telašćica je dubok i zatvoren zaliv sa mirišljavom borovom šumom, slanim jezerom i mirnim morem – pitomo okruženje nasuprot morskoj pustinji Kornata na koju se nadovezuje.
Slika 4 – Telašćica.
Wikloc trail fajl – Dan 1.
Od Zadra do Brbinja na Dugom Otoku trajekt ide tri puta dnevno, putovanje traje 1h40m. Od Brbinja do Salija ima oko pola sata vožnje. Pre ulaza u mesto Sali je putokaz za Telašćicu.
Stigli smo u popodnevnim satima i dali se u potragu za zgodnim mestom za kamp, gde bi posle ostavili auto i sutradan ranom zorom napali Kornate.
Uvala Jaz nam se učinila idealnom za tu priliku.
Slika 5 – Telašćica. Noć.
Noć je kratka. Dižemo se u 4:30. Čekao nas je obiman posao pakovanja opreme u kajake i spremanje za polazak.
Šatori, sidro, rezervno veslo, zalihe vode i hrane, garderoba za kajak, penjanje, spavanje, foto-aparati, objektivi, stativ, torbica za prvu pomoć…Inventar je poduži.
Aca je obezbedio zaista vrhunska plovila za ovu priliku. Morski kajaci tipa Ysaac važe za najbrže i najpouzdanije u klasi.
Krećemo u pola 6 ujutru i izlazimo iz zaliva nakon sat i po veslanja. Sa desne strane prepoznajem Malu i Velu Sestricu sa svetionikom. Veslamo spoljnom stranom otoka Velo Šilo i gađamo kurs ka Levrnaki. U orijentaciji pomaže karta na Garminovom GPSMAP64 uređaju sa Topo-Adria mapom.
Slika 6 – Kornati. Sestrice.
Nakon dva i po sata stižemo do Levrnake. Ali sa unutrašnje strane. Kako je naš cilj peščana plaža na spoljnoj strani, potrebno je zaobići ovu “pravu hobotnicu od ostrva”. To je vrlo čest slučaj na Kornatima, zemljouz je dug svega par desetina metara, vodenim putem u pitanju su kilometri.
Oko 9 časova konačno stižemo na prvo privremeno odredište. Prešli smo 19 kilometara za 3 sata veslanja praveći minimalne pauze. Uvala je rajska i kako će se ispostaviti, predstavlja izuzetak u odnosu na druga daleko manje gostoljubiva ostrva.
Slika 7– Kornati. Levrnaka.
Nakon odmora i kupanja na Levrnaki, naš sledeći cilj je Mana, do koje ima još nekih 40-tak minuta veslanja.
Mana je surova, mistična i potpuno spektakularna. Mana su Kornati u malom. Nudi fantastične poglede, strme klifove i mističnu ruinu na litici uz otvoreno more.
Slika 8 – Mana.
Slika 9 – Erozija.
Zaista nesvakidašnje mesto kome želimo da se posvetimo duže i više. Danas nam je vreme ograničeno, jer hoćemo da dosegnemo dalje. Talasi se polako podižu a vrućina je sve jača.
Nastavljamo dalje pored Malog Rašipa i Rašipića sa idejom da naš sledeći odmor bude na susednom Velom Rašipu. Karta obećava sigurnu uvalu, ali u stvarnosti nije tako.
Kada smo prišli Velom Rašipu primećujemo da je bezbedan pristup kajakom obali prekomplikovan.
Nacrtano sidro na karti očito važi za jedrilice ali ne i za kajak.
Ne preostaje ništa drugo nego da nastavimo da veslamo. Polako nas sustiže umor. Moramo da guramo dalje. Idemo spoljnom stranom Piškere – levo klifovi, desno pučina. More samo što ne zapeni. Na GPS-u nema naznaka, ali po sećanju sa papirne nautičke karte ubeđen sam da moramo kad tad naići na marinu za jedrilice.
Ista se konačno ukazuje na vidiku. Uskoro uplovljavamo u sigurnu luku i plitko more. Laknulo nam je.
Do krajnjeg odredišta Lavse sada nema još puno, 3 kilometra po GPS-u.
Nastavljamo dalje. Pravimo krug oko Lavse, prolazimo pored Kolobučara, pravog gorostasa sa klifovima visine preko 70 metara.
Nakon 7 sati veslanja uplovljavamo u mirnu uvalu na Lavsi sa unutrašnje strane. 40 kilometara smo prešli. Zasluženi odmor, okrepa, kupanje i priprema kampa za noćenje na magičnom mestu.
Slika 10 – Lavsa. Priprema kampa. Kornati.
Tek što smo polegali u šatore, primećujemo da napolju seva. Vetar u pojačanju. Nebo je međutim i dalje vedro i zvezdano. O čemu se radi?
Na Velebitu je očigledno nevreme. S obzirom da su Kornati podalje od kopna, uticaj nevremena se ne oseća u tolikoj meri. Od jakog ciklonskog polja nad planinama odvajaju se manji lutajući cikloni koje lokalci zovu “nevjerini”. Njih valja izbeći.
Kao i u planini leti, najsigurniji period dana za kajak na moru je rano jutro, u osvit zore. More je mirno, veslanje je uživanje. Atmosfera je stabilnija, a verovatnoća za susret sa nevjerinom manja. Nema vrućine.
Zato smo svaki dan ustajali već oko 4:30 kako bi maksimalno iskoristili prednosti jutra.
Mana je ostavila jak utisak prethodnog dana, tako da odlučujemo da se prvo vratimo tamo. Koristimo jutarnju bonacu i veslamo po ulju. Čisto uživanje. Ne osećamo umor od prethodnog dana.
Na Piškeri zatičemo primerak tipičnog kornatskog zida. Pusto, a pregrađeno ostrvo je vrlo neobičan prizor. Čemu zid? Stanovnici Murtera i Dugog otoka, koji su katastarski vlasnici kornatske zemlje, koristili su posede za ispašu stada. Ovce bi ostavljali same u divljini, more je sprečavalo njihov beg, a zidovi su bili neophodni da ne odu kod komšije. I dan danas ovce nastanjuju neke od ostrva, pre svega veliki Kornat.
Slika 11 – Kornatske mure.
Nakon dva sata veslanja sa Lavse, uplovljavamo u kamenu uvalu na Mani.
Slika 12 – Ponovo na Mani. Kornati.
Erozija je skoro izjela ovo ostrvo, čija jedna polovina je potpuno gola, lišena bilo kakve vegetacije.
Veli Rašip, Klobučar i Manu krase strmi klifovi okrenuti pučini.
Slika 13 – Deep Water Soloing (DWS), Kornati.
Slika 14 – Aleksandar Bzdušok: “Prsti u igri snage”
Jučerašnji dan je bio izrazito naporan. Danas ne želimo mnogo da veslamo. A i vrućina je nesnosna. Treba sačuvati i nešto snage za sutrašnji povratak. Čini nam se da nema boljeg mesta za odmor od susedne Levrnake, gde se prebacujemo već oko podneva.
Slika 15 – Lojena. Levrnaka.
Osim spektakularne peščane uvale, na Levrnaki se nalazi i atmosferična konoba, uređen kamp, a more je kristalno čisto. Ne možemo da odolimo ovom “all-inclusive” komforu i odlučujemo da tu dočekamo sledeće jutro.
U sumrak, kada je prošla vrućina, obilazimo i vrhove ovog ostrva koji nude panoramske poglede za pamćenje.
Slika 16 – Lojena, uvala iz snova.
Slika 17 – Tequila Sunset. Ribarski čamci sa kopna prolaze ka otvorenom moru.
Slika 18 – Na horizontu je Lavsa, desno se nižu Mana, Rašip Veli i Piškera. Sve smo to preveslali. U jednom jedinom danu.
Ponovo se podižemo rano kako bi “veslali po ulju”, uživali u jutarnjoj hladovini i stigli na vreme nazad u Telašćicu. Osim kratke pauze na Kornatu, veslamo lagano ali neprekidno. Za nepuna tri sata i pređenih 18 kilometara stižemo na polaznu tačku. Misija je ispunjena!
Ozareni postignutim, ponovo prepakujemo opremu i pripremamo kajake za transport nazad kući. Ostaje nam još par sati vremena da istražimo Telašćicu. Prošetali smo do klifova Dugog otoka, videli slano jezero Mir i posetili rezervat autohtone sorte Asinus Dalmatinusa – simbola Dalmacije.
Slika 19 – Asinus Dalmatinus
Imali smo mirno more i osetili neobičan prostor na najneposredniji mogući način – u sporom ritmu kretanja kroz vodu isključivo snagom sopstvenog tela.
Celu galeriju fotografija možete pogledati ovde https://flic.kr/s/aHskCjNEL5
Wikiloc aquatorijum http://www.wikiloc.com/wikiloc/spatialArtifacts.do?event=setCurrentSpatialArtifact&id=13842759
Slika 20 – Selfi za kraj
Odgovori na pitanja koja mogu uslediti
Kakvo je iskustvo potrebno za ovakav tip avanture?
Vozili smo morske kajake kako bi se kretali brže i efikasnije kroz vodu. Ovakav tip kajaka je uži i nestabilniji od “jezerskog” turističkog kajaka. Recimo da je prelaz na morski kajak sličan prelazu na time-trial bicikl sa drumskog bicikla.Radi bržeg kretanja kroz vodu, morski kajak poseduje krmu kojom se upravlja pomoću nožnih pedala.
Da li je naporno veslati satima bez prestanka?
Sigurno da jeste. Mišići gornjeg dela tela treba koliko je to moguće da budu spremni da odgovore na ovakav izazov. Plivanje i kajak su aktivnosti koje se odlično dopunjuju. Vežbe snage u teretani takođe su jedna od opcija.
Ono što prvo počne da boli u kajaku to su mišići zadnje lože. Noge su konstantno ispružene, dok mišići gornjeg tela rade, mišići zadnje lože stalno rade “jogu” :)
Za dugo veslanje, potrebno je da i ovi mišići budu gipki. Nama je to nedostajalo, tako da su pauze posle par sati veslanja bile neminovne. Opet je zgodna analogija sa dugim vožnjama bicikla, gde prvo krene da boli periferija a ne noge koje emituju vate.
Kako stvari u kajaku ostanu suve?
Morski kajak poseduje suve komore u koje je moguće smestiti dosta toga. Ako je kajak kvalitetne izrade, suve komore uvek ostaju suve, neznatna količina vlage prodire u njih, čak i prilikom prevrtanja kajaka. Naravno, dragocene stvari treba dodatno osigurati u tzv. Dry-Bags.
Kako smo se hranili?
Self-Catering u kombinaciji sa konobama. Kornati jesu pusti ali postoji par konoba prvenstveno namenjenih klijenteli sa jahti. Tako da cene nisu nimalo naivne (30-tak evra po osobi za brancina porcijaša, salatu, prilog i pivo). Ponuda je ograničena, ali kvalitetna.
Voda je najdragoceniji resurs. Poneli smo oko 10 litara za dva i po dana, i to nam nije bilo dovoljno. Treba kalkulisati sa 4-5 litre dnevno po osobi.
Kako mogu da ostvarim ovakvu ili sličnu ekspediciju ako nemam svoj kajak?
Postoji nekoliko agencija na hrvatskom primorju koje nude zanimljive kajak avanture. Mi smo tako na Levrnaci sreli fine momke iz “Malik Adventures” tima: http://malikadventures.com
slika 21 – Kolege kajakaši iz ZG.
Autor teksta i fotografija: Nebojša Atanacković, tekst originalno objavljen na blogu : www.nestvarna.net
Kajake za našu avanturu obezbedio je Aquaplan, Zrenjanin.
The post Avantura u Kornatima: Dobrodošli u svet kajaka! appeared first on TRČANJE.rs.
Neke stvari se, kao po pravilu, nažalost uvek dogode. Bez obzira koliko redovno vežbate pre ili kasnije iz nekog razloga moraćete da napravite pauzu. Preskočite jedan dan treninga, pa naredni, onda sebi kažete da ćete početi ponovo da vežbate od sledećeg ponedeljka… Naravno, pauza od dan ili dva je dobrodošla jer tako dajete svojim mišićima šansu da se oporave, ali šta se dešava kada ni posle nedelju ili dve niste ponovo počelu sa vežbanjem? Da li ste sve ono što ste do tada postigli jednostavno poništili i sada Vam ne preostaje ništa drugo nego da počnete iznova?
Opšte pravilo je da što ste u boljoj formi Vašim mišićima će trebati više vremena da dođu u ono stanje koje je posledica neaktivnosti i da Vaše telo shvati poruku da više ne vežbate i da nema potrebe više da izgrađuje mišiće.
Naravno, pauza od sedam dana Vam neće škoditi, ali neke naučne studije pokazuju da je dovoljno samo 14 dana neaktivnosti da bi se značajno smanjio nivo fizičke spremnosti, mišićna masa i osetljivost na insulin. Međutim, za potpuni gubitak je potrebno oko dva meseca neaktivnosti.
Mnogo zavisi od toga da li je Vaš trening primarno bio fokusiran na kardio trening ili na trening snage. Objašnjenje je jednostavno – Vaši mišići imaju dva tipa mišićnih vlakana. Mišićna vlakna tipa I, spora vlakna, su zaslužna za Vašu izdržljivost, dok je tip II mišićnih vlakana, brza mišićna vlakna, imaju sposobnost brzih kontrakcija, ali ne i izdržljivost.
Vaše dnevne aktivnosti, kao što je hod, govor… zahtevaju određeno angažovanje tipa I mišićnih vlakana. S druge strane, tip II mišićnih vlakana u maloj meri angažujete tokom svakodnevnih aktivnosti. Samim tim, kada prestanete da vežbate doći će pre do atrofije tipa II mišićnih vlakana u odnosu na tip I, odnosno pre ćete izgubiti snagu da podižete tegove, nego da trčite 10 kilometara.
Sad ili nikad
Konačno, da li Vam treba odmor od treninga? Ako napravite dan ili dva pauze u okviru Vašeg programa treninga, to može biti dobro za Vas. Čak, ako pauza u treniranju iznosi i do dve nedelje, nećete imati značajnih posledica. Međutim, svaka duža pauza će imati značajan efekat na Vašu sportsku sposobnost.
Kada budete odlučili da se vratite treningu i to morate uraditi postepeno.
Članak izvorno objavljen na sajtu lifeactive.rs
The post Šta kada napravimo pauzu u treniranju? appeared first on TRČANJE.rs.
Brojanje kalorija je delovalo kao dobra ideja za kontrolisanje težine, ali je veoma verovatno nagojila dobar deo planete. Jer pored toga koliko ih je, važnije je kakve su. Tema kojoj se, sa zadovoljstvom iznova vraćamo.
Kako izgleda 200 kalorija?
Da bismo bolje razumeli kalorijski mit, ispratili smo šta se dešava u telu kada pojedemo brokoli a šta kada popijemo koka kolu. Ista količina kalorija, različit sastav.
Koka kola: flaša koka kole sadrži 800 kalorija, (isto koliko i 21 šolje brokolija). tih 800 kalorija potiče od skoro 50 kašičica šećera. U telu se koka kola brzo vari, razlažući se na glukozu i fruktozu. Ovo je sjajno ako ste ultramaratonac. Ako niste – čitajte dalje.
Glukoza uleće odmah u krv, šalje signal insulinu i nastaje serija horonskih promena u telu. Visoki insulin u krvi onemogućava trošenje masti i posledično vodi ka povećanom salu (posebno oko stomaka). Utiče na hronične zapaljenske procese u telu, pritisak, i tako redom.
Fruktoza, sa druge strane odlazi u jetru gde se pretvara u mast, jer nema potrebe da se koristi kao gorivo. Sve ovo je začarani krug.
Velika količina unete fruktoze vrmeenom stvara masnu jetru, što pojačava zapaljenje, ne smanjuje grelin hormon sitosti.
Insulin takođe blokira hormon gladi – leptin. Ako postanete rezistentni na leptin, mozak nikada ne dobija “pun sam” signal. I stalno misli da gladujete. Istovremeno – navučeni ste na šećer. Centar za nagradu u mozgu se pali – jer je šećer adiktivna hrana, i jedina koja se ne zadovoljava unosom (pogledaj video). Telo uči da treba da unosi još šećera.
Frukstoza, sa druge strane, putuje pravo u jetru gde se pretvara u mast, jer nema trošenja masti dok je krv puna insulina.
A sada – brokoli. Ako, kojim čudom i pojedete 21 šolju brokolija, unećete oko 800 kalorija i 67 grama vlakana. Sav taj brokoli sadrži samo 1.5 kašičicu šećera, ostali ugljeni hidrati iz njega imaju nizak glikemijski indeks, i lagano se razgrađuju, što znači kontrolisan insulin.
Mozak dobija informaciju da je stomak pun, nema adikcije u mozgu (pogledaj video – brokoli u nama ne budi ama-baš-ništa).
Da ne pričamo o drugim korisnostima super povrća, fitonutrijentima, vitaminima, mineralima…. ova tema se odnosila samo na izvor kalorija.
Dakle, nisu sve kalorije jednake, kao što nije ni svaka hrana podjednako zdrava. “Jedi sve, ali umereno” je marketinška krilatica koja na mala vrata uvodi raznorazno đubre u vaše telo. Hrana je pre svega informacija za vaše telo.
Zanimljiva studija o prejedanju je objavljena u Američkom žurnalu medicinskih udruženja /Journal of the American Medical Association .
Dobrovoljci su u kontrolisanim uslovima tokom 12 nedelja unosili 1000 kalorija dnevno više nego što im je potrebno. Prva grupa je unosila hranu siromašnu proteinima, druga hranu bogatu proteinima.
Prva je izgubila oko 800 grama mišića i ugojila se oko 3.5 kg. Druga je dobila oko 3kg mišića. Obe grupe su se ugojile (očito, jer su se prejedale). Ali druga grupa se ugojila manje, i nabacila je masu (eto lepog mesta da se iskoristi ova reč).
Da se razumemo, najbolje je ne prejedati se. Količina kalorija potrebih u jednom danu i dalje ima smisla. Ali držati se cifre od 1.500 kalorija, i unositi ih kroz testa, šećere i alkohol sa očekivanjem mršavljenja je najveća zabluda koju možete da dozvolite sebi. Ugrozićete zdravlje i pritom se ugojiti.
pogledajte i video sa brzim slikama 200 kalorija:
The post Kako izgleda 200 kalorija? Šokiraće vas koliko zdrave hrane i istovremeno koliko junk-a možete staviti u sebe u 200 kalorija. appeared first on TRČANJE.rs.
Ukoliko biste želeli da probate dugi triatlon u formatu poludistance 1.9km plivanja, 90km bajka i 21km trčanja više ne treba ići daleko. Kotor je domaćin trke svetske klase i topla preporuka za SVE triatlonce – one koji tek kreću i kojima ovo može biti prvi dugi triatlon, kao i za one koji su već duže u igri.
Pre nego što uđemo u detalje ove trke, napominjem da je reportaža o trci iz ličnog ugla i pišem je kao urednik sajta Trčanje.rs, ali i kao nekadašnji kompetetivni triatlonac, a danas outodoor i sport entuzijasta. Pre početka, dodatna napomena da sam kotizaciju za trku i poziv dobio od sjajnog Dejana Radinovića, koji je kao i mnogi ljudi, prijatelji i volonteri učinio da trka dobije taj domaćinski, a opet vrhunski kvalitet. Dejane hvala puno!
Realnost u ovoj našoj trkačkoj i triatlon zajednici prati ovu tvrdnju “što južnije to tužnije”. Kako se spuštamo od za-sport-fanatičnih Slovenaca, preko naprednih Hrvata, dolazimo do Srbije, Bosne, a onda trčanje i uopšte redovno bavljenje fizičkom aktivnošću još više pada u Crnoj Gori i Makedoniji. Pogledajte samo broj ljudi na maratonima u glavnim gradovima i sve će vam biti jasno.
“Opšti utisak o trci u Kotoru je fenomenalan. Ekipa na trci fenomenalna. Ono sto sebi zameram je to što sam na trku dosao preumoran od posla i treninga i nedovoljno oporavljen od tri trke koje sam imao u poslednjih 40 dana.
Plivanje sam odradio zadovoljavajuće, ali se umor pored jakih grčeva u stomaku manifestovao na bajku i trčanju.
Ova trka mi je pomogla da detektujem uzročnike grceva, koji su mi se javljali na dve poslednje poluironman distance, tako da je trka itekako imala smisla jer me za mesec i deset dana ocekuje ful ironman distanca u Kopenhagenu.
Ono sto me je odusevilo u Kotoru je sjajna organizacija. Svima koji imaju nameru da rade trku ovog formata toplo preporucujem Kotor sledeće godine, naravno ukoliko bude organizovan.
Što se mene tice, ovoj stazi sam ostao debelo dužan tako da eto mene opet ovde.”, Darko Savić
Triatlon je sličan. Zamislite triatlon na Kosovu. Jako jako teško.
E pa sa Ocean Lava Montenegro, stvari sada postaju drugačije. Crna Gora je dobila svetsku trku i sa mojim skromnim nastupima na Logarskoj dolini (koja je takođe ušla u Ocean Lava seriju), Poludistanci Adi i Sent Poltenu, mogu slobodno da izjavim: Kotor je za prvu godinu postavio neviđeno visoke standarde i prevazilazi dosadašnje trke kako u Srbiji tako i u regionu.
Sitnice koje tako puno znače onima koji su duže u sportu jesu nešto što vas tera da razmislite da se vratite i uradite ponovo trku. Generalno, mislim da su svi dobili taj utisak “dajemo više” i idemo preko onoga što obećamo. Na primer, evo samo nekih stvari koje bih ja istekao:
Držati vodu, kolu, izotonike hladnim u periodu od 6 sati je izazov za sebe. I ne samo to, nego i proteinske čokoladice, banane, pomorandže.
Kako je iskomentarisao Marijan Lukić nakon trke: “Za godinu dana u Srbiji ne može da se skupi okrepe koje je ovde bilo”.
Pored okrepe, na stazi su bili i tuševi za lađenje i gomila sunđera na trčanju, što je posebno pomoglo nama koji su trčanje završavali posle 12:00 kada je Sunce počelo da prži.
Mislim da su svima najjači utisak volonteri. Igor Majer, organizator trke je i sam triatlonac i čovek koji zna da najjači utisak ostavljaju ljudi sa kojima dođeš u susret. Zato je akcenat stavljen na volontere.
Evo šta su oni uradili: Kontaktirali su organizacije civilnog društva (nevladin sektor) i kroz njih formirali volonterske timove. Volonterski timovi su bili podeljeni po bojama i nalazili su se najčešće na stazama i okrepnim stanicama, gde su pored glavnih zadataka navijali. Na kraju smo mi glasali koji je tim bio najbolji, pa je pobednički tim dobio 200€ da donira onoj organizaciji ili akciji koju oni izaberu. Svi su bili motivisani, a i dobro su se zabavljali.
Ja sam konkretno podelio svoje bodove između Naranžastog tima koji su činile neke super lude cure i momci na krajnjoj tački bajka koje su navijale onda kada sam već počinjao da shvatam koja će mi biti patnja kako na bajku, i šta me čeka na trčanju. Drugi bod je išao plavom timu na trčanju koji su se super zabavljali i koji su ostali sve do kraja trčanja, tj jedno 3 sata na suncu.
“Ocean Lava Montenegro je jedna od najbolje organizovanih triatlonskih trka na kojima sam bio.
Plivački segment je karakterisalo stalno ulaženje iz tople u hladnu vodu, zbog ušća dve reke u more, te je odelo za plivanje bilo neophodno (ja sam ga naravno nisam poneo).
Biciklistički segment je karakterisao valovit put, sa stalnim kratkim uzbrdicama i nizbrdicama, dok se trčalo pored mora.
Veliko gostoprimstvo, odlična organizacija i podrška volontera su nešto po cemu cu je svakako pamtiti.
Meni je ovo bila druga trening trka pre glavnog dogadjaja – Ironman Mallorca, koji se odrzava 24.09.2016. godine.
Nadam se istoj ovoj trci i dogodine, samo sledeci put sa manje pehova.”, Mihailo Živković
Jako bogat. Bidon, pamučna majica, super roza medalja sa palmicama, pasta party sa odličnom klopom u centru Kotora pre trke (nažalost bez vegeterijanske opcije). Pivo alkoholno i bezalkoholno posle trke. Klopa posle trke. Frape posle trke. Masaža. Peškir, baš veliki – super pamuk. Sapuni kao poklon sponzora. Sigurno sam zaboravio nešto. Da. Polo majica kao finišer majica (druga majica).
Ovde bih ponovio manje više prethodne delove i uključio dobre stvari iz programa:
Brifovanje i pasta party dan pred trku, zajednički trening plivanja, masaža i klopa-piće posle trke i žurka i proglašenje pobednika posle trke sa super live svirkom na koju mnogi ljudi nisu došli zbog umora.
Bajk zona je imala i bajk servis, tako da je svako mogao da utegne bajk u subotu. Meni su momci naduvali gume, podmazali lanac, a ujedno i pronašli šraf koji mi je nedostajao na jednoj kočnici što bi eventualno moglo da napravi problem. Momci sa bajk servisa su bili i u nedelju na stazi.
“O tome koliko je dobro bila organizovana trka, koliko sam se lepo osećao pre, u toku i nakon trke govori to što sam već sada 14.maj 2017. stavio u svoj kalendar za sledeću sezonu.
Znajući Igora Majera i njegov tim verujem da će druga trka ove serije biti spektakularna.
O mom nastupu mogu reći da sam više nego zadovoljan, najbolji rezultat od svih 70.3 trka koje sam do sada uradio i medalja u AG su samo motiv da 2017. budem još bolji na ovoj stazi.”, Marijan Lukić
Ne zaboravimo i free fototogafije na Fejsbuku koje su bez premca. U Ironman seriji ćete za mnogo lošije fotke platiti i po 5 do 20€, ako želite uspomenu.
Evo kako je izgledala trka po segmentima iz mog ugla
Kome treba odelo za plivanje u julu na moru? Voda je savrešena za kupanje. E to jeste tako, ali ko još zna da u Kotoru, na startu trke se more ulivaju dve reke koje vodu čine ledenom.
Ja sam mnogo zimogrožljiv. Nikako ne volim hladno. E sada, voda nije odmah hladna, prvo je ok, ali onda te prođe takva ledena stuja, da bude toliko ledeno da je problem da dišeš.
Ovaj deo savladao sam snagom uma jer sam pomislio na sve one nekadašnje trialonce i bicikliste Tur de Fransa koji nisu imali TT bajkove, fensi satove, te naše dedove i pradedova koje su prelazili Albaniju i smrzavali se bez funkcionalnih Gore-Tex majica, podnog i centralnog grejanja. Jedan zaboravljeni neopren u odnosu na to – ma hajde :)
Druga inspiracija da isplivam bili su vera u ruske metode kupanje u ladnoj vodi i krioterapiju, tako da sam ovo kupanje video kao način da ojačam svoju cirkulaciju. Sve je to pomoglo da se posle 30 minuta zagrejem i završim plivanje za 42 minuta.
Bajk se vozi prelepom stazom pored mora – Jadranskom magistralom. E sad, niko vam neće reći, ali trialonci nemaju vremena da uživaju u lepoti staze. Guraš pedale i zabodeš glavu u aero poziciju.
Moja bajk trka je bila donekle triatlonska – pokušavao sam da to radim kao pravi triatlonci, a donekle onako kako sam se i spremao – u poslednjih 3 godine, vozio sam bajk 5 puta od maja kada sam počeo pripreme. Zato sam iskoristio bajk i nemogućnost da držim aero poziciju da se dignem i uživam u prelepoj vožnji.
Na stazi sa nama je bio je i promoter trke i sjajan mladić, elitni i profesionalni triatlonac Andrej Vištica. On je u svom blogu rekao da je staza manje-više ravna, ali su meni ta brda bila jako teška. Andrej je naravno rutinski pobedio. Meni je bilo čast kada me je obišao (preleteo) i to dva puta na bajk stazi, kao i to što sam ga uspeo videti na trkačkoj stazi.
Moj bajs završavam u proseku na 27 km/h i to za 3 sata. Staza je bila kraća 10km. Hvala Nebojši Atanackoviću koji mi je pozajmio bajk za ovu trku!
“Ja sam imao najčudniju trku. O samoj stazi bih rekao da ima potencijal da bude sigurno jedna od najlepših u Evropi. Za to je potrebno da se potpuno obustavi saobraćaj jer ovo sa delom staze koji je otvoren za motorna vozila je veoma nebezbedno (imao sam dva incidenta i jednu, sto bi motoristi rekli, almost RIP situaciju).
Sada trka: plivanjem sam zadovoljan iako ga skoro 3 nedelje nisam trenirao skoro uopšte. Po pravilu u otvorenoj vodi imam lošu navigaciju. Ovde je sve proslo ok. Uslovi idealni. Biciklisticki deo sam prebacio za nekih 11 – 12 km, iskljucivo svojom greškom, ne videvši tablu za okret. Ponavljam, sama staza je prelepa, valovita, brza. Fantasticna perspektiva.
Trčanje takođe, donji put, sve vreme pored mora… osim visoke temperature, a na to organizator stvarno nije mogao da utice
, nemam ni jednu primedbu.
Trčao sam onoliko koliko je bilo dovoljno da odmah sutradan nastavim sa treninzima za IM CPH. Volonteri su 200% ispunili zadatak.
Došao bih ponovo, ali samo ako bi bicikistička staza bila potpuno zatvorena.”, Bojan Đurić
Trčalo se donjom cestom do Dobrote i to u segmentu od 5km. To je super na triatlonskim trkama jer možeš da vidiš gde je ko u odnosu na konkurenciju, a i okrepne stanice su onda stvarno na svakom koraku.
Dobra stvar kod svih momaka koji su trko završavali do 4 ili 5 sati jeste što su izbegli najveće sunce. Mi koji smo ostali da trčimo i posle 12:00 pa sve do 13:00 smo imali i dodatni element da se izborimo.
Polumaraton na kraju dugog triatlona je uvek priča za sebe i tu i koliko god da si spreman sve boli i pomišljaš da stajanje i šetanje. Moja trka je prošla super, za 2h, a tempo mi je opadao od 5:00, pa preko 5:30, da bi poslednjih 5km bilo kontrolisano mučenje na 6:30. Bez BRICK treninga ovo je nešto što sam očekivao.
Na kraju, kao po dogovoru, Vuk i Voja me čekaju i Vuk osvaja medalju, sa kojom je oduševljen jer su na njoj palmice! Nakon toga odlazak u zonu za takmičare, gde dobijam izvrsnu masažu, bezalkoholno pivo, led i vrlo brzo dolazim sebi. Jako dobar oporavak i već 2 dana posle trke se dobro osećam i spreman da radim dalje treninge.
U razgovoru sa Igorom Majerom direktorom trke i prvim crnogoriskim Ironman takmičarem, saznao sam da se za sledeću godinu spremaju glavne izmene koje nose i najveći potencijal za napredak:
I ako je staza na bicikli u većem delu bila zatvorena (jedan deo od oko 20km je otvoren) prolazila su kola meštana, a 3. jula kada je bila trka je bilo baš puno turista koji se šetaju i nemaju pojma šta znači kada neko ide 50-60-70 km / h na bajku.
Trka sledeće godine će biti u maju 2017. tako da ovih problema ne bi trebalo da bude i biće mnogo manje stresa i policiji i organizatorima, tako da verujem da će ovaj problem da se svede stvarno na minimum.
Isto važi i za trkačku stazu koja je takođe bila zatvorena za saobraćaj, ali su je prolazili meštani kolima i motorima. Taj put u maju, po svedočenju organizatora je skroz prazan.
Zbog tehničkih razloga vezano za organizaciju (uvek je tako prve godine), trka je kasno najavljena, pa su na nju došli iskusni takmičari i triatlonci. Na stazi ja nastupilo oko 50 trkača, što u pojedinačnoj što u štefetnoj konkurenciji. Ova trka sam siguran ima potencijal da dođe na stotine ako ne i u nekom trenutku i hiljadu takmičara.
Odlična stvar kod Kotora jeste što nam je koliko toliko blizu, pa su maltene svi ljudi koje znam iz Beograda, kombinovali ovaj put sa kraćim ili dužim godišnjim odmorom.
U nastavku vam prenosim plan puta kolima na trku i nazad, što vam može poslužiti kao orijentir ako budete pravili svoj aranžman sledeće godine:
Mi smo iz Beograda krenuli u četvrtak da bismo prenoćili na Tari i to vrlo povoljno u hotelu Beli Bor. Na putu do Tare posetili smo manastir Jovanje. Na Tari smo u četvrtak kada smo stili uradili treking do vidikovca Crnjeskovo, pa je Vuk planinario i lovio medvede. Ujutru u petak smo džogirali po Tari, a onda i krenuli putem Kotora.
Pročitaj više: Na Tari u septembru organizujemo trkački kamp Harmony Run Camp
Posle kratkog zaustavljanja na Žabljaku gde smo u kafe Oro klopali cicvaru, evo nas u Radovićima na Luštici, gde smo se smestili kao najbliže mesto Kotoru, a opet blizu da Vuk može da se kupa na pešćanoj plaži. Kupali smo se na Plavim horizontima i Oblatnu.
3 noćenja u Radovićima i u ponedeljak nakon trke krećemo za Ljubiš, gde smo stvarno uživali kod Bobana Pećinara koji je treća generacija ljudi koji živi u selu i drži kafanu i prenoćište. Ne mogu vam opisati taj mir u tom malom selu i njegovoj konobi i imanju koje uključuju i veliki ribnjak pastrmke.
Kako smo došlu u ponedeljak, bili smo jedini gosti na prenoćištu, pa nas je i domaćin počastio sa turom rakije i bokalom vina koje smo podeli posle večere uz čašiću razgovara. Spavanje u Ljubišu, pored reke i vodenice je nešto što treba probati – vazduh je neverovatan.
U utorak krećemo za Beograd, preko Rožanstva, gde se nalazi Stošića pećina koju smo posetili.
Za kraj, još jednom hvala na pozivu. Želim vam puno sreće u budućnosti. Čekamo rapspis Ocena Lava Montenegro 2017. Pratimo se i lajkujemo na Fejsubku www.facebook.com/oceanlava.me
The post Što južnije to tužnije – netačno u slučaju triatlona. Ocean Lava Montenegro je trka koju ne treba propustiti. appeared first on TRČANJE.rs.
Vojvođanska treking liga sjajna je prilika da protegnete noge na nekoj od divnih treking staza. Simonovićevi dani 6. avgusta nisu izuzetak! Na raspolaganju su vam tri staze različitih dužina.
MALA STAZA
Mala staza 15km
Staza vodi bentom. Krećete LEVO do prevodnice. Sada DESNO asfaltnim putem do KT 1 – voda na oko 4,2 km. Spuštate se na kolski put; na drugom kolskom putu skrećete LEVO, potom prvi pute opet LEVO. Pratite kolski put. Na oko 7,5 km (ukrštanje puteva) – KAMENI spomenik sa leve strane, idete pravo. Na novoj raskrnici idete pravo malo GORE. Onda LEVO. Samo pratite put kroz njive dužinom oko 2,7 km. Nastavljate uz kanal do mostića sa DESNE strane. Pravo kolskim putem do KT 4 – voda (prevodnica). Iza prevodnice LEVO do Doma – cilj (KT 1 i KT 4).
SREDNJA STAZA
Srednja staza 20 km
20 km, bez visinske razlike, ravničarska staza, ukupno 30 bodova, vremenski limit za prelazak staze 5 sati
Staza vodi bentom. Krećete LEVO do prevodnice. Sada DESNO asfaltnim putem do KT 1 – voda na oko 4,2 km. Pratite asfaltni bent dužinom oko 10 km do KT 2 – VODA (tabla M.Bare). Dole LEVO. Kolskim putem do raskrsnice. Skrenite DESNO. KAMENI spomenik sa leve strane, idete pravo. Na novoj raskrnici idete pravo malo GORE. Onda LEVO. Samo pratite put kroz njive dužinom oko 2,7 km. Nastavljate uz kanal do mostića sa DESNE strane. Pravo kolskim putem do KT 4 – voda (prevodnica). Iza prevodnice LEVO do Doma – cilj (KT 1, KT 2 i KT 4)
VELIKA STAZA
Velika staza 30 km
Staza vodi bentom. Krećete LEVO do prevodnice. Sada DESNO asfaltnim putem do KT 1 – voda na oko 4,2 km. Pratite asfaltni bent dužinom oko 12,50 KM. Prolazite KT 2 – VODA. Dalje do KT 3 – VODA (tabla Pumpa). Dole LEVO. Kolskim putem kroz šumu, kanal sa leve strane, potom sa desne strane. Na oko 14.km KAMENI spomenik, skrenite DESNO. Na novoj raskrnici idete pravo malo GORE. Onda LEVO. Samo pratite put kroz njive dužinom oko 2,7 km. Nastavljate uz kanal do mostića sa DESNE strane. Pravo kolskim putem do KT 4 – voda (prevodnica). Iza prevodnice LEVO i PRVI put DESNO prema Kupusini. Kod prvih kuća skrenuti LEVO, zatim skrenuti DESNO do Kupusine, pravo kroz Kupusinu Dunavskom ulicom. Izlazi se iz Kupusine na mostić preko kanalića KT 5 – VODA. Uz šumu skrenite LEVO, kolskim putem pravo pored smetlišta. Iza smetlišta prvi put skrenite DESNO (na 26.km). Potom prvo skretanje LEVO, pravo do benta. Na bentu LEVO do Doma – cilj‼! (KT 1, KT 2, KT 3, KT 4 i KT 5).
SRP „Gornje Podunavlje“ Sombor
Organizator : ŽPK „Dr Radivoj Simonović“ Sombor
Datum : 06. Avgust 2016. godine
Mesto održavanja: Planinarski dom Kupusina
Dolazak do startnog mesta: Sombor-Kupusina-Planinarski dom (prema mapi na poleđini pozivnog pisma)
Prijava učesnika: od 8:00 časova.
Start akcije: od 09:15 do 10:00 časova.
Registracija novih učesnika-takmičara za Vojvođansku treking ligu (samo onih koji do sada nisu nikada učestvovali ni u jednom kolu):
Uplata kotizacije je 300 dinara. Svaki učesnik dobija mapu staze na A4 formatu, učesničku knjižicu u kojoj se vrši overa prolaska kroz kontrolne tačke. Svi koji uspešno savladaju stazu dobijaju diplomu na kraju akcije i bedž akcije. Prvoplasirani dobijaju medalje (po tri prvoplasirana, sa svake staze posebno u muškoj, ženskoj kategoriji i (dečijoj – samo kod nas).
Svi učesnici Vojvođanske treking lige su u obavezi da se striktno pridržavaju Pravilnika lige. Svaka nepravilnost (skraćivanje staza) će biti sankcionisana diskvalifikacijom.
Smeštaj: Za sve one koji se najave i dolaze ranije obezbediće se smeštaj u domu po ceni od 300 din/noć, a postoji mogućnost smeštaja u sopstvenim šatorima na livadi pored doma – besplatno. Ko ide na veliku stazu potrebno je da ima kod sebe baterijsku lampu. Domaćin obezbeđuje 1 kuvani obrok po ceni od 200,00 dinara (poneti porcije) za koji je potrebna ranija prijava.
NAPOMENA: Prema Zakonu o sportu svaki takmičar bi trebao da ima potvrdu, ne stariju od 6 meseci, o utvrđenoj opštoj zdravstvenoj sposobnosti, a mlađi od 16 godina i o posebnoj zdravstvenoj sposobnosti.
Dodatne informacije i prijave za učešće
Branko Štigmund 064/100-4930 sbranko.su@gmail.com; www.rsimonovic.org e-mail: rsimonovic@yahoo.com
OVAKO SE STIŽE od Sombora do PLANINARSKOG DOMA U KUPUSINI:
ŽPK „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, Pariska 10./Poštanski fah 83.
Broj: 30/2016
Sombor, 11.07.2016.
Matični broj: 08099081, PIB 101842675, NLB banka: 310-9015-37
www.rsimonovic.org; rsimonovic@yahoo.com
The post VOJVOĐANSKA TREKING LIGA 2016. 5. kolo „Simonovićevi dani“ appeared first on TRČANJE.rs.
U organizaciji Atletsko rekreativnog kluba Odžaci 25. septembra 2016. godine biće održan 2.Odžački polumaraton. Organizatori najavljuju sjajnu trku i još bolje druženje sa elitnim trkačima. I najbolji sladoled u zemlji :)
Na ovoj trci sa stratnim brojem 1 učestvovaće i naša najbolja dugoprugašica, Olivera Jevtić koja će ove godine u Riju po peti put učestvovati na Olimpijskim igrama. Ova Užičanka drži državne rekorde na 5 000 m, 10 000 m, polumaratonu i maratonu i svakako da će nam biti velika čast i privilegija da je ugostimo u našim Odžacima.
Sa startnim brojem 2 nastupa Saša Stolić koji je prošle godine ostvario veliki uspeh, osvojivši treće mesto na Balkanskom prvenstvu u polumaratonu istrčavši lični rekord u vremenu 1:07:30.
Do sada se prijavilo oko 150 trkača iz Srbije, Bosne i Hercegovine,Hrvatske,Nepala, Velike Britanije i Makedonije što nagoveštava veliku posećenost naše manifestacije. Cilj je da se ove godine u Odžacima okupi preko 500 zaljubljenika u trčanje rekreativaca i profesionalaca.
Da bi učestvovali na ovoj sportskoj manifestaciji potrebno je da se prijavite preko sajta www.odzackimaraton.com
Prijave će trajati do 15. septembra.
Iznos kotizaije do 31. avgusta iznosi 1.200,00 din., i 1.500,00 din. do 15. septembra. Prijave na dan trke nisu moguće.
Učesnički paket za polumaratonce obuhvata čipovan startni broj, unikatnu livenu medalju, majicu za trčanje,okrepu na stazi, ali i ručak i piće u restoranu hotela Sloboda. Takodje svim trkačima biće raspoloživi svi kapaciteti Sportsko poslovnog centra u Odžacima, tako da će moći da koriste svačionice, kao i tuševe, toalete, a i sam prijavni centar biće smešten u ovom objektu. I ove godine obezbeđena je sportska masaža za sve učesnike( muški i ženski sportski maser). Na cilju će sve trkače čekati okrepa u vidu PANSPORT proizvoda, a za to da opremi pejsmejkere na 1:30,1:45,2:00 i 2:15 i ove godine se pobrinuo GARMIN SRBIJA.
Ove godine smo se potrudili na izađemo u susret i trkačima koji se odluče da istrče trku od 5 km, tako da smo i njima priuštili bogat učesnički paket. Uplatom od 700 dinara učesnici Trke zadovoljstva dobijaju čipovani startni broj, livenu medalju, majicu za trčanje i okrepu na stazi.
Za najmladje biće organizovana Trka pužića na 100 m.
Posle trke druženje nastavljamo na ručku u hotelu Sloboda.
I obavezno probajte odžački sladoled, najbolji sladoled na svetu !!!
Prijave za 2.Odžački polumaraton i Trku zadovoljstva 5 km http://www.odzackimaraton.com/prijava/
Prevoz za trkače biće organizovan iz Beograda i Novog Sada. http://www.odzackimaraton.com/ogranizovani-prevoz/
Smeštaj u Odžacima http://www.odzackimaraton.com/smestaj-u-odzacima/
Osnovne informacije o trkama http://www.odzackimaraton.com/info/
Instrukcije za plaćanje startnine http://www.odzackimaraton.com/instrukcije-za-placanje-startnine/
The post 2. Odžački polumaraton – svake godine sve bolji! appeared first on TRČANJE.rs.
Stopalo je naša jedina veza sa podlogom. Nismo svesni, ali ono šalje informacije o tipu podloge po kojoj se krećemo, da li je podloga topla ili ne, nakrivljena, gruba, meka… Antički filožof Sokrat je zaključio ’Kada nas stopalo boli, kao da nas sve boli’ i to potpuno sa razlogom.
Evo samo nekih zanimljivih činjenica vezanih za čovečije stopalo. Da li ste znali?
Videvši sve ovo jasnije je šta je navelo Leonarda da Vinčija da zapiše ’Čovečije stopalo je remek delo inžinjeringa i umetničko delo’. Posvetite mu malo vremena i odvešće vas daje nego što možete zamisliti…
Hvala na paznji.
The post Vaše stopalo appeared first on TRČANJE.rs.
Sećate li se ove slike?
Svi smo jednoglasno pričali da trkači treba da neguju doček srednjim delom stopala i po svaku cenu izbegavaju doček na petu. Smatralo se da dočekom na petu povećavamo stres na koleno, kuk i umanjujemo celokupnu mehaniku trčanja.
Izgleda da nismo bili (sasvim) u pravu.
Pročitaj više: STILOVI DOSKOKA
Do sada je najpopularnija bila studija iz Medicine and Science in Sports and Exercise (3.) koja je pratila koliko način doskoka ima veze sa povredama. (50% više povreda kada se dočekujete na petu).
Problem sa njom bio je u tome što su svi učesnici studije izjavili da im je prirodni doček na sredinu stopala. Dakle, trčali su suprotno svojoj prirodnoj mehanici i povređivali se.
Veoma ubedljiva studija (Masaučutes 1.) je dokazala da nevezano za tačku dodira, pritisak pri dočeku ostaje isti, suštinska razlika je samo gde se ta sila posle udara sporovodi:
Dakle – niko ne prolazi besplatno :)
šta?
Kada hodamo – na šta se dočekujemo prvo? Na petu.
Ova asocijacija je bila uvod u studiju koja se bavila efikasnosšću trčanja kod različitih načina doskoka i utvrdila da je pri malim brzinama trčanja doček an petu efikasniji i do 53% .
Koje su to male brzine? Pa zapravo prilično visoke za početnike, sa tempom. oko 4:43 m/km .
Okej a gde počinje da biva važno kako se dočekujemo? Tranziciona tačka nastupa tek oko 3:59 min/km kada tehnika doskoka počinje da igra ulogu u opštoj efikasnosti trčanja.(2)
Dakle, nije čudo što rekreativci često počinju sa petnim gazom, i tek kasnije ili nikada ne prelaze na doček srednjim delom stopala.
Sem kod zaista velikih trkačkih brzina (sprint, na nivou rekreativaca) doček na petu, vam neće povećati šansu od povreda dokle god vam dolazi prirodno. Ovo je ključna reč, i podrazumeva da slušate vaše telo. Kako ono potrči prvi put, to vam je optimalna tehnika na datom nivou spremnosti.
Trkači sa neutralnim svodovima, širokim prednjim delom stopala i jakim listovima će se prirodno sami prebaciti na srednji deo stopala, ukoliko niste među njima ne očajavajte. Pazarite patike sa dovoljnim nivoom amortizacije i bićete okej :)
Članak prilagođen sa teksta na competiror running
The post Tehnika trčanja: doček na petu nije toliko štetan koliko smo verovali (za rekreativce) appeared first on TRČANJE.rs.
Atletski klub “Akademac” iz Bijeljine 11.septrembra.2016. godine,će po drugi put oranizovati polumaraton “Etni selo Stanišić” u prelijepom kompleksu Etno sela Stanišić u kojem će biti start i cilj trke .
Na dole postavljenom linku možete vidjeti o kakvom ambijentu je riječ.
U okviru cjelokupnog takmičenja biče organizovane trke osnovnih škola od 1-9 razreda. Pogledajte program na dnu teksta za detaljnu satnicu.
“Kao i prošle godine i ove godine ćemo nastojati da vam pružimo gostoprimstvo i pozitivnu energiju kako onima koji prvi put trče tako i svima onima kojima je trčanje stil i način života.
Nadamo se da će naš polumaraton opravdati vaša očekivanja i postati tradicionalan i obavezanu vašim trkačkim kalendarima ” EPoručuju vam organizatori
DATUM I MESTO STARTA: 11.07.2016. u 11:00h (nedelja), Bijeljina-Etno selo Stanišić.
ORGANIZATOR:AK AKADEMAC—Bijeljina
CIJENE STARTNINA:15/€-Polumaraton; 10/€-Trka zadovoljstva; 2/€-Trka osnovnih škola .
PRIJAVNI CENTAR I PODIZANJE STARTNIH PAKETA:
Svi učesnici se mogu prijavljivati na sjtu Etno sela Stanišić ili u prijavnom centru koji će biti
organizovan na fudbalskom stadionu kompleksa “Etno sela Stanišić” sa početkom rada u 08:00h.
Takođe je moguće prijaviti se i putem e-maila: trkakrozbijeljinu@gmail.com
Link za sajt Etno sela: http://www.etno-selo.com/
Direktan link za prijavu: http://maraton.etno-selo.com/
Generalni sponzori :”ETNO SELO STANIŠIČ”,”SPORT VISION”
Mediski sponzor ;“RTV BN”
STAZA:Start i cilj su na fudbalskom stadinu “Savo Milošević” ,staza delje ide kroz Djelove,Novo selo,ul.Srbske dobrovoljačke garde,Kenez Ivo od Semberije,Karađorševa do centra grada i povratak istom rutom.
Mapa lokacije Etno sela Stanišić: https://www.google.com/maps/@44.784531,19.278554,15z?hl=en-US
Program
The post Polumaraton Etno Selo Stanišić – 2. po redu! appeared first on TRČANJE.rs.
ČETVRTI KRAGUJEVACKI POLUMARATON ce se održati 02.10.2016. godine sa pocetkom od 11:00 casova pod pokroviteljstvom Skupštine grada Kragujevca i Ministarstva omladine i sporta Srbije.
“Za organizaciju Prvog kragujevačkog polumaratona 2013. godine dobili smo priznanje “Ponos Šumadije 2013” za podvig godine. Godinu dana kasnije uspeli smo da dobijemo zvaničan sertifikat Atletskog saveza Srbije, a prošle 2015. godine u sklopu Trećeg Kragujevačkog polumaratona održano je državno prvenstvo Srbije u polumaratonu. ” Poručuju iz organizacije
Subota 1.10.2016. godine:
Nedelja 2.10.2016. godine:
AK MARATON KG
Adresa: Beogradska 71, 34000 Kragujevac, Srbija
Telefon: +381 64 614 24 64
The post Četvrti Kragujevački polumaraton appeared first on TRČANJE.rs.
Kompresiona odeća je nov način da se kaže: steznik. Za razliku od steznika koji su dominirali 18. i 19. veku i lagano izašli iz mode u 20. čija jedina funkcija bila da damama stegnu stomak i istaknu kukove, kompresiona oprema služi za poboljšavanje sportskih performansi.
Marena, partner na pisanju ovog teksta je uvoznik Athletics 8 linije kompresione odeće – koja prati program za celo telo.
U studiji koja je nedavno sprovedena učestvovalo je 10 muških i 10 ženskih atletičara reprezentativaca, na sprint i skakačkim disciplinama.
Poređenjem rezultata koje je ostvarila eksperimentalna grupa koja je nosila kompresivnu sportsku odeću i kontrolna grupa koja je nosila običnu sportsku odeću, istraživači su mogli da uoče više efekata povećanja rezultata i brži oporavak kod grupe atletičara koja je nosila sportsku kompresionu odeću. Kompresiona oprema nije poboljšala vreme na 60 metara, ali je primećena manja oscilacija mišića, brže zagrevanje i brže hlađenje.
Kod Ragbi igrača, slična studija je pokazala da kompresiona oprema daje poboljšanje perioda oporavka i brže vreme na ponovljnoj trci od 3km.
Rezultati istraživanja potvrđuju da je elastični dizajn sportskih steznika glavni faktor koji omogućava unapređenje sportskih rezultata.
Šta mi mislimo o tome?
Kompresiona oprema je tako utkana da stvara veći pritisak na mišiće koji su udaljeniji od srca u odnosu na one bliže njemu.
Na primeru helanki, one su uže i stegnutije kod članka u odnosu na koleno, pritiskajući mišiće lista i pomažući vašim venam da pumpa krv bez kiseonika nazad u srce.
Ovo olakšava:
Za najbolje rezultate kompresionu opremu nosimo pola sata pre treninga, za vreme treninga (dough – naravno :)) i pola sata nakon njega.
Veoma je bitno od kog je materijala izrađena sportska odeća. Popularnija je odeća koja se bolje adaptira aktivnosti i kretanju tela. Novi patentirani Comfortweave materijal ima naučnu pozadinu i testiran je u laboratoriji kako bi pružio sledeće:
Da li koristite kompresionu opremu? Pratite nas na ovu temu i na fejsbuku – nagradićemo jednog čitaoca i čitateljku komadom A8 kompresione odeće!
The post Kompresijom do boljih rezultata – Athletics 8 appeared first on TRČANJE.rs.
Zapravo – nije još uvek, ali je na dobrom putu. Guverner i filmska zvezda, bodibilder i terminator je snimio video sa Džejmsom Kameronom o važnoj poruci: farme mesa ugrožavaju našu budućnost.
Zajedno sa rediteljem i producentom Džejmsom Kameronom, Švarceneger širi poruku „manje mesa, više života“. Farme mesa su jedan od velikih problematičnih tačaka čovečanstva, jer brzo gutaju resurse planete i emituju 18% svih štetnih gasova (više od automobilske industrije).
Što sam više posećivao lekare u poslednje vreme, to su mi više puta ponavljali: Arnolde, moraš da prestaneš da jedeš meso. I posetepeno, sam počeo da ga izbacujemo. I znate šta – osećam se fantastično!
Arnold dodaje u reklami: Less meat, Less heat, more life (manje mesa, manje toplote, više života). Podvlačeći dokazanu vezu između životinjskih farmi i globalnog zagrevanja. Povod za snimanje ovog videa je zvanična odluka Kine da prepolovi konzumaciju mesa i mlečnih proizvoda do 2020.
Kao jedan od najvećih proizvođača i potrošača mesa (28% ukupne svetske proizvodnje) Kina je izdala zvaničnu preporuku da se dnevno unosi od 45 do 70g mesa po čoveku dnevno (mesa, ne proteina). U naporima da smanji godišnju potrošnju od 70kg po čoveku godišnje.
Kina je najveći potrošač na planeti
Projekcije rasta potrošnje mesa
Ako prihvatimo da farme jesu veliki zagađivač – pitamo se kako se došlo do te informacije?
Promena je nastala kada su naučnici počeli da razmatraju koji sve gasovi utiču na efekat staklene bašte, pored dobro poznatog CO2 – i shvatili da u njih ulaze i metan i drugi azotni suboksid (nitruus oxide ), zatim razlažući celu sliku industrije koja učestvuje u stvaranju i distribuciji hrane (ciklus stvaranja hrane za životinje koje jedemo, dovoženja hrane, klanja, distribucija mesa, distribucija mesa do prerađivačke industrije, distribucja do prodaje).
65 milijardi životinja živi i umire zatvoreno po farmama a njihova emisija metana (gasovi iz creva) je 37% ukupih svetskih emisija. Azotni suboksid sa farmi predstavlja čak 67% svih štetnih emisija ovog gasa.
Logika same proizvodnje mesa je veoma nepovoljna po resurse: masovno ih gajite i hranite ih hranom koja može da hrani ljude, da biste hranili ljude. Zapravo dodajete jedan nepotreban stepen prenosa u jednačinu.
Logika govedine
Ove brojke su poznate stručnoj javnosti duži niz godina ali se čini mali ili nikakav napor da se one smanje. Zato je potez Kineske vlade izuzetno važan.
Ovo pitanje još uvek nema definitivan odgovor, ali se on traži u pravcu organske proizvodnje malih obima i odustajenjem od prerađivačke industrije.
Ono što svako od nas može da uradi jeste da odmah prestane da konzumira prerađeno meso, smanji unos životinjskog mesa i podrži lokalnu, organsku proizvodnju. Procesi dugog trajanja, što transformacija svesti o ishrani svakako jeste podrazumevaju da će industrije morati da se prilagode vremenom i u etapama.
Pogledaj i: koliko je meso štetno?
The post Arnold postao vegan! Najpoznatiji bodibilder i sinonim za mišiće prelazi na biljnu ishranu appeared first on TRČANJE.rs.
Treće izdanje već dobro poznate trke u Srbiji, Sokolov put, zakazano je za 15. oktobar. Prvi sky race u Srbiji, organizovan 2014, drugo izdanje u maju 2015. god učinile su ovu trku omiljenim dogadjajem koji trkači ne propuštaju. Dobro poznata staza na Suvoj planini, od Niške Banje do njenog najvišeg vrha, Trema (1810mnv), dugačka je 22 km uz 2169 m uspona.
Jesenje izdanje trke će sigurno biti dosta žiposnije, a nadamo se i dobrim vremenskim uslovima. U slučaju lošeg vremena, trka se odlaže za dan kasnije. Rekord staze drži Kristijan Stošić 2 sata i 35 min. i Ivana Milić u ženskoj konkurenciji sa vremenom 3 sata i 30 min.
Prijave su otvorene danas, a zatvaraju 30. septembra na portalu: trka.rs.
Nakon ovog datuma, nema naknadnih prijava zato obezbedite vaš startni broj na vreme.
Kotizacija za učešće na trci iznosi 1.800 din ili 15 e za strane trkače.
Startni paket obuhvata: učešće na trci, promotivnu majicu, okrepu na stazi, prevoz nakon završetka trke, ručak nakon trke kao i finišersku medalju.
Prvih 50 koji uplate kotizaciju moći će da obezbede sebi mesto u učesničkom autobusu uz doplatu od 1000din na relaciji BG-Niška Banja-BG.
Nakon čekiranja prvih 50, učesnici će dobiti info o doplati. Učesnički autobus kreće 14. oktobra, u petak u 17h, sa parking Kombank Arene u BG-u, dok je povratak iz NIške Banje planiran za nedelju, 16. oktobar u 19h.
Više informacija uskoro na sajtu: www.skyrunning-serbia.com
Video: https://vimeo.com/
The post Sokolov put – prijave su otvorene! appeared first on TRČANJE.rs.
slika 21 – Kolege kajakaši iz ZG.
“Opšti utisak o trci u Kotoru je fenomenalan. Ekipa na trci fenomenalna. Ono sto sebi zameram je to što sam na trku dosao preumoran od posla i treninga i nedovoljno oporavljen od tri trke koje sam imao u poslednjih 40 dana.
“Ja sam imao najčudniju trku. O samoj stazi bih rekao da ima potencijal da bude sigurno jedna od najlepših u Evropi. Za to je potrebno da se potpuno obustavi saobraćaj jer ovo sa delom staze koji je otvoren za motorna vozila je veoma nebezbedno (imao sam dva incidenta i jednu, sto bi motoristi rekli, almost RIP situaciju).
, nemam ni jednu primedbu.
Svi smo jednoglasno pričali da trkači treba da neguju doček srednjim delom stopala i po svaku cenu izbegavaju doček na petu. Smatralo se da dočekom na petu povećavamo stres na koleno, kuk i umanjujemo celokupnu mehaniku trčanja.
