Zamislite situaciju. Vi ste elitni trkač iz USA i favorit za olimpijsko zlato na Olimpijadi. Vaš sponzor je adidas ili Brooks. Nažalost, veoma teška situacija za vas, jer je Nike sponzor atletske federacije USA i cele reprezentacije Amerike i imate problem sa vašim sponzorom. Upravo se to dogodilo još 2016. godine, a sada je situacija drugačija.

(Reuters) – U Tokiju 2020 na Olimpijskim igrama američki olimpijci i paraolimpijci, posebno oni koji budu osvajali medalje biće u centru pažnje, a sa njim od ove godine i njihovi sponzori. Do sada oni su se zahvaljivali njihovim bračnim partnerima, porodici, roditeljima, trenerima a od 2020 će moći i svojim sponzorima.

Američki Olimpijski i Paraolimpijski komitet (USOPC) objavio je da će revidirati marketing vodič za sledeće Letnje Olimpijske igre, kako bi omogućio prava atleta da marketuju sebe i svoje sponzore.

To znači da će i lični sponzori sportista moći da se reklamiraju tokom Olimpijskih igara, što je do sada bilo strogo zabranjeno pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta.

“Radili smo na tome da kreiramo vodiče i pravilnike koje omogućavaju sportistima da povećaju svoje marketinšku vrednost i vrednost za sponzore.

USOPC CEO Sarah Hirshland

Na MOK-ovom sastanku u junu, Olimpijsko telo je objavilo da će olabaviti pravila kojima se onemogućuje atletama da prikazuju svoje spoznore, kao i da će tu odluku spustiti na implementaciju do nacionalnih olimpijskih tela.

Moj komentar: Nik Simonds, Brooks, London 2016

Pratili smo ovu temu tokom 2016. godine, kada se američki srednjeprugaš Nik Simonds usprotivio baš protiv ovog pravila što ga je koštalo reprezentacije, a onda i cele trkačke karijere. Vest na srpskom je ovde. Ukratko, Nike je sponzor USA reprezentacije, a on je imao lični ugovor sa Brooksom.

Biće interesnatno videti šta će reći povodom ovog slučaja. Pratite ga na IG.

adidas blokira američke trkače

Brooks, koliko se sećam, podržao je Nika Simonds da nastupi u Nike opremi i da ide na Olimpijske igre. Ipak direktni konkurent Nike je adidas i oni nisu imali to razumevanje 2015. godine na Dijamantskoj ligi. U ovom tekstu ovde je objašnjenje kako i šta se tu dešavalo.

Nike ima monopola na USA savezom pošto je potpisao ekstenziju ugovora od 23 godine, sve do 2040. Ako ste američki atleta van Najkijevog balona, veoma će vam teško biti da zaradite da živite tvrdi se i u ovom tekstu.

Da zaključimo, ovo je klasična tema pred svaku Olimpijadu ili veliko takmičenje, i videćemo dobrih diskusija, fajtova ali i sjajnih kampanja koje veliki brendovi spremaju. Jedva čekamo.

Kris Grose je na Twitteru objavio zanimljivi infografik. Po njemu #SportBiz marketing ima dve strane: biznis i parti stranu. Samo kada su obe strane zadovoljne postićićemo sjajne rezultate.

Kao što vidite jedan deo tiče se novca, optimizacije troškova i generisanjem prihoda, a drugi, onaj kreativni se bavi produkcijom sadržaja koji angažuju klijente i stavljaju vašu trku, sportski klub ili proizvod u centar pažnje.

Bavite se ili biste voleli da se bavite marketingom u sportu? Ukoliko vodite sportski klub ili imate proizvod namenjen aktivnim ljudima, radite u agenciji koja ima klijente iz sveta sporta ili ste kompanija koja plasira sponzorstva u sportu, priključite se Fejsbuk grupi: SPORT MARKETING SRBIJA.

Kada birate svoju prvu trku, vrlo je verovatno da ćete prvo izabrati društvo. Podrška je gorivo koje vas vozi dobar deo staze. Tako je uradila i Nensi. Za prvi put na stazi, vagala je između Zrenjanina i Apatina, pa pošto je društvo prevagnulo – pao je Zrenjanin sa svojom kružnom stazom od 7km.

I sad očekujete da smo Marina i ja krenule sa njom na trku od 7km, ali ne – Nensi je želela štafetu! Na pitanje – “Zašto si baš izabrala štafetu kad smo mogle da trčimo 7km zajedno” – kaže – “Pa šta znam, zanimljivije je!”

Prošle godine Tijana je takođe istrčala zrenjaninsku štafetu, pa smo verovatno povučene njenim lepim uskustvom tamo završile i nas tri – 1. štafeta – devojka koja je prvi put na trci i prvi put trči duže od 5km, 2. izmena – devojka koja nije bila na trkama godinu dana, ranije već išla na zlato u ovoj disciplini i 3. štafeta – devojka koja je zaboravila kako izgledaju gradske trke, uljuljkana u opuštenoj atmosferi trejla.

Pred start srećem mnoga poznata lica, a jedan zemljak mi kaže: “Od polumaratona, gore je jedino da budeš treći u štafeti!” Taj sam.

Nakon osnovne škole nikada nisam trčala štafetu, i nisam se pitala kakvi su motivi onima koji trče “polumaraton na smenu”, ali po povratku iz Zrenjanina mogu samo reći da je to sasvim kul stvar iz više razloga!

Zašto bih opet trčala štafetu

• Čak i ako si navikao/la da trčiš sam, ovakva trka te ipak čini delom tima i to osećaš na svakom kilometru
• U svakom trenutku imaš nekog da te bodri, ako je staza kružna kao u Zrenjaninu pa svi počinju i završavaju svoju štafetu na istom mestu
• Daješ sve od sebe, jer to duguješ svom timu
• Nalaziš se duže u startnoj zoni koja je ujedno i ciljna i zona izmena štafeta gde prosto vrvi od uzbuđenja i možeš da pratiš i tok drugih trka ali i štafeta sa kojima se takmičiš
• Završavaš trku brže i ostaje ti više vremena za kuliranje i druženje
• Kratke distance su odličan trening brzine
• U ovom slučaju videla sam grad isto onoliko koliko i polumaratonci (a u Zrenjaninu ima šta i da se vidi)
• Proradi ti takmičarski duh, u slučaju da se uspavao među čestim trkama bez posebnog cilja
• I na kraju budeš ponosan, ne samo na sebe, nego najmanje toliko i na svoju ekipu

Give your best. Always.

Posle ove štafete, ponesena onim zadovoljstvom nakon trke, zapitala sam se zašto ne bih uvek trčala kao da me neko čeka? Još vidim ovu etiketu, i zapitam se zašto ja ne dajem sve od sebe češće?

Ja sam pomalo trkački turista, što znači da ću ići na trke tamo gde nisam bila ranije, a u drugom planu će biti rezultat. Isto tako ću pratiti dobru ekipu i tamo gde meni ne bi palo na pamet da se prijavim. Znači glavno je uživanje, što na stazi, što sa strane. Nekako se u gradskim uslovima polumaraton nametnuo kao default izbor, a na trejlu – što duže to bolje!

Ali posle ovog iskustva, uviđam da, naročito u malim gradovima, kratke trke imaju puno smisla jer zadovoljavaju potrebe i turiste ali i trkača (koji toliko često ide na trke da je nemoguće da uvek da sve od sebe).

U Zrenjaninu se desilo apsolutno sve što inače doživim na polumaratonima: atmosfera pre trke, prava muzika za zagrevanje, dobre okrepe (koje na 7km i nisu neophodne), puno volontera i publike, a ono što je meni posebno drago – divan pogled. Trčeći preko mosta u oba smera morala sam da okrećem glavu 180 stepeni. Dobile smo retko lepe medalje i retko lepe majice. Zadovoljna svojim tempom, ponosna na koleginice. Videla puno dragih ljudi. I eto – full iskustvo, a trčala samo trećinu polumaratona!

Može se! Dati sve od sebe se može, uvek, ako pametno odabereš šta trčiš!

Testirali smo adidas SOLAR Glide 19: patiku koja je u cenovnom rangu taman “u sredini” između SOLARBOOST i SOLAR Drive modela, Kako se pokazala?

Ukratko

• Namena: Trčanje
• Teren: Asfaltne površine, tredmil, staza ili ne toliko zahtevna zemljana površina
• Pronacija: Neutralna
• Težina: 275g (ž), 306g (m)
• Pad od pete do prstiju: 10mm
• Cena: Puna cena 16.390, RSD

Zastupljene tehnologije:

• Gornja strana – Rebrasta zatvorena mreža (tekstil i sintetika), plastični držači za stabilizaciju pete
• Tehnologija BOOST – (srednji uložak) Boost pena celom dužinom sa EVA šinama na gorenjm delu Boost-a
• STRETCHWEB đon – lagan i elastični gumeni đon (Kontinental guma), prilagođava se podlozi, obezbeđuje stabilnost i strateški optimizira svojstva boost za oporavak pri doskoku
• TORSION SISTEM – Elementi laganog materijala kojim se stabilizuje luk stopala i pomaže prirodnim pokretima stopala

Prema specifikacijama adidasa, ova patika namenjena je za duže trkačke treninge i trke (polumaratonske i maratonske), a njene karakteristike to zaista i potvrđuju.

 Patika se odlično ponaša prilikom dužih trčanja, a kažu da pokazuje i dobre performanse prilikom bržih trčanja (5min/km i brže).

Sigurnost

Glavna razlika između SOLAR Glide i Ultra Boost modela jeste ta što je SOLAR Glide model koji pruža bolju podršku (stabilnost) prilikom trčanja, dok je Boost mekša patika.

Sistem stabilnosti SOLAR Glide modela ima tri dela, dvostruku Boost gustinu, pogonske šine i torzijski sistem. Ovo je mešavina tradicionalnih i netradicionalnih metoda za obezbeđivanje stabilnosti. Šina koja služi za stabilnost održava osećaj izbalansiranosti, a oblikovani držač pete omogućava da se Ahilova tetiva slobodno kreće u „dozvoljenom“ smeru.

Iz ovih razloga se može reći da je da SOLAR Glide model pruža korisniku sigurnost prilikom kretanja (trčanja).

Čvrstina, širina i fleksibilnost

EVA sloj koji se nalazi odmah preko Boost pene daje utisak čvrstine, dok pomenuta Boost pena daje dobar osećaj izbalansiranosti između mekoće i sigurnosti. U osnovi, Adidas je stavio dva komada guste plastike sa obe strane pete, pomalo formirajući klin, dok je u sredinu stavio neoprenski materijal.

Širina gazišta je takva da zbog veće površine oslonca maksimalno umanjuje rizik od izvrtanja skočnog zgloba, koje se najčešće dešava na neravnim podlogama u toku trčanja. Ono što posebno prija jeste širina koju dobijaju prsti! Dakle, gazište je konstruisano da bolje drži petu, a daje više prostora za prednji deo stopala. Kada se zategnu, ove patike daju osećaj sigurnosti i čvrstine ali  i slobode kretanja u isto vreme.

Kontinental guma đona pruža ovom modelu i izuzetnu fleksibilnost.

Udobnost pri dugotrajnim naporima – patike „za zdravlje“

Addidas Solar Glide 19 odlikuje jastuk koji ima ulogu prilikom energičnih udara stopala o podlogu. Na ovaj način patike čuvaju naše zglobove, što je jako važno pogotovo kada se trči redovno na tvrdoj podlozi (asfaltu).

Ulogu ovog jastuka upotpunjuje fleksibilni đon, koji zajedno sa njim dovodi do glatkog i udobnog trčanja.

Ove neutralne patike za trčanje posebno su pogodne i pružaju maksimalnu udobnost na dugim relacijama. Materijal na gornjem delu dobro provodi vazduh, što je pogodno za trčanje na visokim temperaturama ili dugotrajno kretanje u njima.

Slobodno mogu reći da bih, iz svih ovih razloga, ove patike nazvala patikama „za zdravlje“ čovekovog lokomotornog aparata (kostiju, zglobova i mišića).

Trčanje kraćih distanci i uzbrdica

Meni su se pokazale kao „premekane“ za treninge na kojima se trče kraće i  brže distance (intervali), kao i na trkama kraćim od 5km. Razlog je duže vreme amortizacija, odnosno kontakta stopala sa podlogom, zbog čega se ulaže veći napor da bi se održala brzina kretanja.

Takođe, za zaustavljanje i uspostavljanje brzine potrebno je čvršće postavljanje pete, što je nedostatak ovih patika i kod trčanja uz strme uzbrdice. Prilikom trčanja uz uzbrdicu, osetila sam često kao da mi peta isklizava iz patike.

Dugotrajnost

Gazni deo, napravljen od kontinental gume se dobro ponaša i na suvoj i na vlažnoj površini, bez naznaka za brzim habanjem. Međutim, moje iskustvo sa istom patikom samo jednog modela starije  (adidas SOLAR Glide 18), nakon devet meseci intenzivnog trčanja došlo je do minimalnog razdvajanja tekstila na gornjoj strani, u nivou šavova.

Vremenom su se razmaci povećavali, ali su patike i nakon godinu i po dana izuzetno održale svoja osnovna svojstva: stabilnost i amortizaciju. Ovakav nedostatak, može se reći da je doveo do estetskog oštećenja, dok se funkcionalnost održala na visokom nivou. Noviji model (19) nema ovakav raspored šavova na gornjoj strani, tako da se može reći da je u tom smislu i naprednija patika.

Održavanje

Jednostavne su za (ručno) pranje.

Veličine

Kalup ove patike je po mom mišljenju za nijansu veći, tako da ja nosim broj 37, dok su mi ostale patike uglavnom za pola broja ili čak ceo broj veće.

Prave se u različitim bojama, ali su u radnjama kod nas najzastupljenije različite nijanse plave boje.

Zaključak

Addidas Solar Glide 19 je izuzetno pogodna patika za trčanje dugih distanci po tvrdoj podlozi i iz tog razloga je slobodno mogu nazvati patikom „za zdravlje“ našeg sistema za kretanje.

Patike smo dobili na testiranje od uvoznika. Recenzija je pisana nakon nekoliko treninga i istrčanih više od 20km u njima. Činjenica da je patika dobijena, a ne kupljena, nije uticala na pisanje ove recenzije.

Kada je aprila 2018. godine puštena PR vest da Dekatlon (Decathlon) stiže u Srbiju na proleće ove godine, svi smo bili pozitivno izneneđeni i zadovoljni što ovaj veliki lanac ulazi na naše tržište.

Prošlo je vreme od proleća 2019. i dalje čekamo ulazak Dekatlona, no čini se da to vreme polako dolazi, pa eto prilike da se osvrnemo na ovaj poznati lanac sportske opreme i šta donosi trkačima i tržištu opreme u Srbiji.

Ko je bio u Zagrebu, Segedinu ili u nekoj od prodavnica u 49 zemalja (izvor Wiki) zna da je Dekatlon poznat po velikom broju proizvoda, od kojih je za trkače interesantan brend Kalenji koji oni sami prave (slično kao što Protouch pravi Intersport, koji je i najveći konkurent u Evropi).

Kalenji možete videti na ljudima u Srbiji, brend je veoma povoljan, a kvalitet zadovoljavajući za taj niski cenovni rang. Patike ljudi ređe nose, ali majice su češći prizor.

Ono što je interesantno za Dekatlon jeste što je to prava sportska i isključivo sportska radnja u kojoj pronalazite sportske stvari, a ne mix lajfstajl stvari, gomile trenerki i patika za šetnju pod jednim krovom zajedno sa sportskim asortimanom.

Naime u Dekatlon radnjama koje su veličine većih supermarketa, su po pravilu zastupljeni skoro svi sportovi, pa tako možete naći opremu i naprednu opremu za ronjenje, streličarstvo, pecanje, planinarenje, jahanje….

Znači sve što vam je npr. potrebno za slobodno penjanje – freeclimbing (vezovi, pojas, karabinjeri, penjačice…), zajedno sa npr. opremom za skvoš (reketi, naočare, sve vrste loptica…) ćete pronaći u jednoj radnji.

I što je najbolje oprema koja se pravi je visokog kvaliteta (znači ne premium kategorija za profi sportiste) ali sasvim solidna oprema koja će služiti i naprednom rekreativcu, toliko da vas nije blam i da je ne platite kao Svetog Petra kajganu :)

Za kraj, pitali smo multibrend lance sportske opreme u Srbiji, kako vide dolazak Dekatlona, pa evo i njihovih komentara:

Kada je reč o Dekatlonu, nemamo nikakave specijalne pripreme za njihov ulazak na tržiste. Naše tržište je odlično segmentirano i koncepti koje mi radimo nisu konkurentni Dekatlonu – drugačija je roba, drugačija je cenovna politika kao i komunikacija.

Anja Dmitrović, direktorka PR i komunikacija, Sport Vision DOO

Čekamo izjave Intersporta i Tref sporta, pa kada budu stigle ubacićemo ih u nastavku teksta.

Možda najbolja paralela sa Dekatlonom je dolazak IKEA u Srbiju ili možda još bolje Lidla.

Na prvi pogled izgledalo je da će doći do većih pretumbavanja, što bi rekli tektonskih promena, ali i dalje u ovim industrijama nema većih promena već je tržište nastavilo po starom. Sve ovo govorim laički na bazi par neformalnih razgovora sa ljudima iz ovih industrija.

Prostom pretragom na Guglu “lidl konkurencija” dobijamo ono što smo i sami znali: konkurencija je odreagovala sa svojim reklamnim kampanjama, i jačim i zvučnijim akcijima. Što se tiče uslova rada, opet je nejasno šta i kako se dešava i da li ima promena. Ono što je sigurno – kvalitet usluge, brzina usluživanja i slično će rasti…

Od Dekatlona lično očekujem bolju ponudu, uticaj na promociju različitih sportova kroz dostupnost opreme, bolju i povoljniju suplementaciju u radnjama, pa samim tim i celokupan efekat na promociju sporta i aktivnih stilova života u Srbiji.

Da li će i kako dolazak uticati na druge multibrend radnje videćemo, ono što je sigurno taj efekat će biti:

• Kraktoročan reaktivni uticaj – kroz veće i bolje akcije, popuste i brend kampanje drugih lanaca i radnji
• Dugoročno kroz još bolju segmentaciju tržišta, eventualne integracije i prodaju onih biznisa koji ne budu mogli da izdrže na tržištu i slično.

Pratimo dešavanja dalje i izveštavamo!

Najnoviji član Solar porodice adidasa je pred vama, ovo je najpovoljniji model u liniji – predstavljamo za šta je najbolji!

Ukratko

• Namena: Trčanje na asfaltnim površinama ili tredmilu.
• Teren: Asfalt
• Pronacija: Neutralna
• Težina: 318g (11.2 Oz) – muška patika (Eur 42.5; CM 27)
• Pad: 10mm
• Cena: 14.390 rsd

Zastupljene tehnologije:

Gornjište:

• Spojene uretanske trake
• Rebrasta mreža
• Reflektivni delovi stabilizacije za petu

Srednji uložak

• Boost pena celom dužinom sa EVA slojem na gorenjm delu Boost-a

Gazište:

• Jednodelna guma

Glavna odlika – Dobra „all around“ patika

Prema specifikacijama adidasa, ova patika namenjena je za duže trkačke treninge i trke (polumaratonske i maratonske), a njene karakteristike to zaista i potvrđuju.

EVA sloj koji se nalazi odmah preko Boost pene daje utisak čvrstine, dok pomenuta Boost pena daje dobar osećaj izbalansiranosti između mekoće i sigurnosti.

Patika se odlično ponaša prilikom dužih trčanja (10km i više), a pokazuje i dobre performanse prilikom bržih trčanja (5min/km i brže).

Gazni deo, iako nije napravljen od continental gume se dobro ponaša i na suvoj i na vlažnoj površini, bez naznaka za brzim habanjem.

Sigurnost

Zahvaljujući EVA sloju koji se nalazi na gornjoj površini Boost pene, SOLAR Drive je značajno otpornija na rotacije i neželjeno uvijanje u odnosu na UltraBOOST patike, ali i dovoljno fleksibilna za udobno i neometano trčanje.

Plastika koja fiksira petu je dovoljno čvrsta da stopalo drži na mestu i pri najzahtevnijim treninzima. Dobroj stabilnosti stopala doprinosi i čvrstina materijala koji čini gornjište patike.

Ono što je meni lično zasmetalo jeste nešto slabija prozračnost materijala i slabija propustljivost vazduha, pa sam imao utisak da mi se stopala znoje i pri nešto nižim spoljašnjim temperaturama.

Reflektujuće trake koje se nalaze na delu koji stabilizuje petu, kao i uz pertle povećavaju nivo sigurnosti prilikom trčanja po mraku.

Udobnost pre svega

Kao što sam već napomenuo, kombinacija materijala i tehnologija korišćenih za izradu SOLAR Drive patike čine je sposobnom da bez problema iznese i dužine treninga u ciklusu priprema za maratonsku trku.

Optimalna mekoća/tvrdoća omogućavaju utisak solidne iskoristivosti impulsa pri svakom koraku. Imao sam utisak da je ova patika pravljena baš prema mom obliku stopala – peta je u svakom trenutku stabilna, srednji deo patike dovoljno uzak da celo stopalo bude stabilno, a prednji deo namenjen za „pakovanje“ prstiju ima sasvim dovoljno mesta. Elastičnost gornjišta omogućava da se patika prilagodi različitim oblicima stopala, tako da je ovo jedna od onih patika koja može odgovarati svima.

Dugotrajnost

Kvalitet izrade i korišćenih materijala obezbeđuje dug vek trajanja SOLAR Drive patike. Prilikom istraživanja o ovoj patici, naišao sam na podatke da je najveći broj korisnika prijavio vek trajanja između 600 i 800km.

Održavanje

Kako su namenjene za trčanje po asfaltu, vlažna krpa bila je dovoljna da ukloni sve tragove korišćenja. Patika koju sam dobio za testiranje je tamno plave boje, tako da sam imao utisak da se baš teško prlja.

Veličine (M)

Veličine (Ž)

Zaključak

Adidas SOLAR Drive 19 predstavlja multifunkcionalnu pariku koja se može koristi za različite vrste treninga, a predviđena je dominantno za trčanje po asfaltnoj podlozi.

Zbog svojih karakteristika rekao bih da je veoma dobar izbor za rekreativne trkače koji prelaze do 25-30km nedeljno, a uglavnom se kreću brzinama 5.30-7.30 min/km .

Sistem ublažavanja sile koja nastaje pri kontatku stopala i podloge previše je izražena za brže trkače (mada ih mogu koristiti za takozvane LSD treninge), dok bi se sporiji trkači možda pre odlučili za nešto više dodatne udobnosti i mekoće.

Patike smo dobili na testiranje od uvoznika. Recenzija je pisana nakon nekoliko treninga i istrčanih više od 20km u njima. Činjenica da je patika dobijena, a ne kupljena, nije uticala na pisanje ove recenzije.

Zavalite se udobno, pred vama je priča o tome kako se gradi supermoć! Čak i ako ultra “is not your thing”, ovde ćete pronaći svoju dozu inspiracije. Slučajni susreti, istrajnost, biti drugačiji od drugih, biti samohrana majka i sportista, visoki ciljevi… sve to se ne vidi na stazi, ali deo je rezultata. Makar što se tiče junakinje ove priče.

Inače, ove nedelje, tročlani tim predstaviće Srbiju na Svetskom prvenstvu u ultramaratonu od 24h. Najpre zamislite da obavljate bilo koju radnju čitav jedan dan… deluje naporno? A onda upoznajte Valentinu, našu šampionku u ultramaratonu od 24h, i saznajte kako izgleda jedan njen dan!

Ko je Valentina Nejković?

Valentina je majka dvoje dece, od 9 i 12 godina. Ona je i doktor tehničkih nauka, a radi kao profesor na Elektronskom fakultetu u Nišu, na katedri za Računarstvo. Doktorirala pre 5 godina, a pored angažovanja u nastavnim aktivnostima na fakultetu, bavi se i naučno-istrazivačkim radom. Autor je nekoliko knjiga i recenzent eminentnih međunarodnih casopisa.

Između porodičnih i poslovnih obaveza, Valentina puno vremena provodi na stazi. Kaže da je u poslednjih godinu dana treninzima posvetila oko 5500 km. Toliko mnogi prelaze kolima… godišnje…

Sa pripremama za prvi polumaraton krenula je u maju 2015. godine. Dve godine kasnije usledio je prvi maraton… Do današnjeg dana nakupilo se 11 maratona i 6 ultramaratona! U poslednje dve godine, Valentina se na svakom takmičenju našla na postolju.

Marta ove godine je na Državnom prvenstvu u ultramaratonu u disciplini 6h osvojila vicešampionsku titulu istrčavši 66.5km, a u junu je na Državnom prvenstvu u ultramaratonu u disciplini 24h osvojila šampionsku titulu, oborila državni rekord i ostvarila normu (po drugi put) za odlazak na Svetsko prvenstvo. Tada je uspela da predje 197,1 km! 

Trenutno je u pripremama za predstojeće Svetsko prvenstvo u ultramaratonu u disciplini 24h, koje ce se održati narednog vikenda u Francuskoj, u mestu Albi.

Valentina, koliko svog vremena posvećujete treningu (glavno pitanje kada vidim koliko hiljada kilometara neko ima u nogama, a taj neko nije profesionalni sportista koji od toga živi)?

Koliko vremena odvajam za trčanje zavisi od toga u kom delu priprema sam i za koju trku se spremam. Trčanjem sam krenula da se bavim pre par godina, a prvi maraton sam istrčala pre dve i po godine. Ubrzo nakon prvog maratona krenula sam sa pripremama za prvi ultramaraton, pa sam se prijavila za trku od 12 sati pre tačno dve godine u Temišvaru, osvojila drugo mesto u apsolutnom ženskom plasmanu prešavši nešto više od 109km.

Ubrzo nakon te trke krenula sam sa pripremama za disciplinu od 24 sata. U pripremama sam prelazila velike kilometraže, pa sam jedne nedelje dostigla cifru od 245 km za svega šest treninga. Takav način treniranja je bio veoma težak i zahtevao je višečasovno dnevno posvećivanje trčanju.

Bilo je sukcesivnih treninga od 30 km, 40 km, 50 km i 60 km. Praktikovala sam da pre beogradskog maratona i deonice od 42.2 km, dve večeri pred trku trčim 40 km, veče pred trku 30 km, a dan nakon trke 60 km. Tada sam imala jednodnevnu pauzu za nedelju dana i svaka treća nedelja je bila laganija, odnosno nedelja oporavka. U početku me je takav režim i ogromno povećanje kilometraže dovelo do ozbiljne povrede i upale površine kosti, upale tetive i mišića.

Ove godine sam promenila način treniranja, treniram svakodnevno, bez pauza, umerenije, ali i jačeg intenziteta. Treninzi mi kraće traju, ali su i učestaliji. Imam dva jača treninga nedeljno, dok su ostali laganiji i posmatram ih kao treninge oporavka. Uglavnom odvajam oko dva sata dnevno preko nedelje, a vikendom i više kada imam trening dužine ili pak po dva treninga dnevno.

Trčanje nije samo hobi?

Trčanje je sastavni deo mog života. Zahvaljujući trčanju uspevam da odolim svakodnevnim stresnim situacijama i ubrzanom načinu života i život učinim prijatnijim. Veoma sam zadovoljna i trčanje me zaista ispunjava. Trening sada posmatram kao sastavni deo dana.

Kiša, vetar, sneg, prehlada, loše raspoloženje, umor, povreda, pa i putovanja, nisu razlozi da izostanem sa treninga.

U proseku sam ove godine imala oko 150 km nedeljno treninga trčanja, pri čemu sam tokom godine imala lagano povećanje brzine. U početnim fazama pripreme za Svetsko prvenstvo uključila sam i CrossFit, pored redovnih treninga trčanja, kao dodatni trening snage četiri puta nedeljno. Veoma ozbiljno shvatam svaki trening. Najveći problem mi predstavlja psihički zamor na večernjem treningu usled svakodnevnih obaveza, što poslovnih tako i porodičnih koje je potrebno završiti, a koji mi zadaje poteškoće u stavljanju i održavanju fokusa na sam trening.

Da li je trčanje ipak skup sport? Da li vi i vaše kolege nalazite podršku za veće poduhvate ili se sami finansirate?

Da bih došla do ovog nivoa priprema na kome sam sada zaista je potrebno puno odricanja, istrajnosti i upornosti u samom trenažnom procesu, kao i svakodnevno odolevanje raznoraznim izazovima. Odlazak na različite i kraće trke je poželjan deo priprema. Na primer, na kraju priprema za predstojeće Svetsko prvenstvo imala sam tri pripremne trke. Jedna je bila ultramaraton na 6 sati i dva polumaratona sa pripremnim zagrevanjem od 5km i hlađenjem od 10km…

Odlazak na takmičenja uglavnom sami finansiramo, kao i sve što je potrebno u pripremama. Za Državna prvenstva na kojima sam učestvovala u susret mi je izašao klub AK Radnički 2016 Niš čiji sam član, iako nije trenutno na budžetu grada Niša i finansira se iz ličnih prihoda. Što se lekarskih pregleda i neophodnih laboratorijskih analiza tiče, poliklinika Bocokić iz Niša mi je uvek izlazila u susret i besplatno davala usluge i preglede koje nudi. Najbitniji deo opreme – patike, mi sestra donosi iz Švajcarske, jer su tamo na sniženju dosta jeftinije i ima različitih modela u ponudi, a ima dobru volju i želju da mi pomogne, na čemu sam joj veoma zahvalna

Sigurno imate veliku podršku porodice, da li vas prate na putovanjima ?

Od porodice dobijam bezrezervnu podršku, a najviše od mame koja je uvek tu da mi pomogne oko dece i da ih pričuva kada sam na različitim putovanjima. Deca još uvek nisu dovoljno velika da bi mogla u potpunosti da se staraju o sebi. Moji sinovi su moja najveća podrška i njihovo razumevanje svakodnevnih treninga mi veoma znači. Uostalom, oni su sportisti i već više godina treniraju odbojku, a njihov tata vodi odbojkaški klub u Nišu i bivši je sportista, pa smo ih i odgajali u duhu sporta. Kako trčim Balkansku trkačku ligu, dečaci su zatražili i njih da učlanim, pa su i oni članovi i ponekada pored treninga odbojke imaju i trčanje.

Porodicu ne vodim na trke, jer su one uglavnom vikendom kada deca imaju svoje treninge, koje ne vole da propuštaju. Pre par nedelja, na ultramaratonu od 6 sati održanom na Kalemegdanu u Beogradu pratili su me moji sinovi i mama i bili su u ulozi moje podrške sa zadatkom da prate raspored okrepe koji sam im dala i da mi dodaju određene gelove i napitke u određeno vreme. Sve vreme su me besprekorno pratili i nijednom nisu pogrešili, a do samog kraja su me bodrili i navijali, pa smo zbog toga i bili najbolji i među muškarcima i među ženama na toj trci.

Veoma je zahtevno ići sa decom na takve trke. Prvo je potrebno obezbediti šta će deca jesti tog dana, kao i samu okrepu za trku, spakovati i njih i sebe, onda voziti par sati do trke uz učestalu dečiju prepirku, trčati 6 sati, pa posle po mraku ponovo voziti do kuće još par sati. Zaboravila sam spomenuti šetnju našeg psa pre polaska na put, kao i na povratku sa puta.

Šta ili ko je bio krivac za vašu trkačku karijeru, kako ste počeli sa trčanjem, a kako ste dobili ideju za ultramaraton?

Mislim da sam trkačku karijeru zapravo započela pre nešto više od 30 godina. Tata je sestru i mene stalno terao da se trkamo. Čak sam i ruku uspela da polomim u tom nadmetanju. Ideja i želja za trčanjem se javila poprilično rano u mojoj mladosti, ali svi moji pokušaji bili su neuspešni nakon pretrčanih 50m. U nadmetanju i školskom krosu sam pokazivala dobre rezultate, ali kada bih se našla sama na stazi uvek bih stala nakon 50m, pa sam i odustala od daljih pokušaja. Onda je naišao pubertet, srednja škola, pa fakultet, a ja završila na kraju sa stažom od 15 godina pušenja i dve paklice cigareta po danu.

Nakon završenog fakulteta krećem na grupne treninge i aerobik. Svakodnevno sam trenirala mesecima. Jednog dana, dok sam vežbala u teretani, setila sam se želje za trčanjem, izašla iz teretane i pretrčala oko 3 km a da nisam stala. Napokon se 50 m pretvorilo u 3 km. Nastavila sam zatim još par godina da trčkaram, pridružujem se različitim fitness grupama i upražnjavam različite vrste treninga. Moj tada momak, a budući suprug, je bio diplomirani pedagog za fizičku kulturu i sport, a kasnije i magistar, sportista i trener odbojke, kao i trener u teretani, pa mi je kreirao veoma zanimljive programe za snagu, koji poprilično liče na današnji CrossFit. I danas kada vežbam rado se sećam svih tih vežbi, a neke i dalje praktikujem.

Nakon istrčanih prvih 10 km rodila se želja da nekada u životu treba istrčati polumaraton. Ubrzo nakon toga ostala sam u drugom stanju sa veoma rizičnom trudnoćom i sve aktivnosti su mi bile zabranjene. Dve nedelje nakon porođaja krenula sam da vežbam samostalno kući, u ponoć kada je beba bila mirna, i smišljala sama aerobik koreografije i skakala usred noći po kući. Onda je naišla uskoro i druga beba, opet rizična trudnoća i ponovo sve u krug. Samo je ovog puta bilo još teže sa dvoje veoma male dece, a ja sam bila u fazi izrade doktorske disertacije. Mada me ni to nije sprečavalo da barem tri puta odlazim na grupne treninge.

I to je potrajalo nekoliko godina. Opremu za trčanje sam držala u kolima, i kada god mi se ukazala prilika, ja bih odlazila da istrčim par kilometara. Deca su rasla i jednog dana sam na trčanju srela prijatelja koji je godinama trčao polumaratone i koji me je podsetio moje ideje trčanja polumaratona. Shvatila sam da je pogodan trenutak da to uradim. Imala sam manje od mesec dana da se spremim, a trku koju sam odabrala nije bila adekvatna za početnika. Treninge i pripremu sam veoma ozbiljno doživljavala i ponašala se poprilično profesionalno. Trenirala sam strogo po programu, pa se (tada) suprug šalio sa mnom i prebacivao mi da se ne spremam za Olimpijadu.

Ljudi su poprilično moje pripreme posmatrali sa čuđenjem. Niški polumaraton je uglavnom bio težak i vremenski ograničen na dva i po sata. Ja sam već za vreme priprema znala da mogu da istrčim deonicu od 21.1km, međutim vremensko ograničenje mi je zadavalo poprilično problema. Tog dana je bila velika vrućina na startu, a od desetog kilometra trčalo se kilometar uzbrdo. Dala sam sve od sebe da završim trku na vreme. Suprug me je zadnju polovinu trke pratio na bicikli, a moj mentor doktorske disertacije i njegova supruga su me čekali u cilju, na čemu sam im neizmerno zahvalna.

Trku sam finiširala vremenom 2 sata 29 minuta i 14 sekundi. Nakon trke nisam bila u stanju ni da govorim od premora. Nikada neću da zaboravim scene kada je policija puštala saobraćaj čim sam prolazila. To su bila vremena kada se poštovao vremenski limit sa tolerancijom maksimalno od dva do tri minuta.

Nakon tri meseca vrednog treniranja uspela sam da poboljšam rezultat za 28 minuta i na nekoliko polumaratona bila na vremenu od 2 sata i 1 minut. Nakon pet istrčanih polumaratona, bilo je vreme odmetnuti se na nešto veće. Mesec dana sam skupljala hrabrost da se prijavim za svoj prvi maraton. Brinule su me pripreme, zimski period i povećanje kilometraže, kao i uklapanje sa svakodnevnim obavezama kojih je bilo zaista puno.

Usred priprema za moj prvi maraton, januara 2017. godine, po najvećem ledu i snegu, temperaturi od -7 stepeni, po mraku, bez igde ikoga, u nedelju uveče, na stazi srećem i upoznajem Gacik Sašu. I tako smo razgovarali možda 15km. Govorio je tada o nekim ultramaratonima i trkama, a meni ništa nije bilo jasno.

Ubrzo nakon toga došao je moj prvi maraton marta u Nišu, usledile su još neke trke. Gacik i ja smo sa još par prijatelja putovali i išli na trke kako bismo podelili troškove oko puta. On je već imao par ultramaratona i možda oko osamdeset maratona, a krajem juna za vreme zajedničkog putovanja nabacio mi je ideju da bih i ja mogla da trčim ultramaratone. Sećam se da su se ostali prijatelji šalili i da su pričali da je to nemoguće, da sam žensko i slično, ali on je bio siguran da ja to mogu, a ja mu poverovala.

Ponudio mi je odlazak u Temišvar na međunarodni ultramaraton. Možda su i dve nedelje bile mnogo da se odlučim za takav korak. On se prijavio za trku od 24 sata, a ja na 12 sati. Sa pripremama smo krenuli početkom avgusta. Trenirala sam po već proverenom planu treninga koji je on koristio u pripremama za trku od 12 sati. Pomogao mi je da izguram svoj prvi trening od šest sati, nosio flašicu, slušao moje dosadne priče i recepte, tešio me i bodrio, davao mi čokoladice i vodio računa o meni.

“…trenutak kada sam se formirala kao ultramaratonka…”

U Temišvaru sam bila preplašena. Trka u trajanju od 12 sati nije nimalo naivna. Sa nama je išao Sašin brat Ivica Gacik, koji je imao zadatak da nam bude podrška i da nam dodaje potrebne stvari za vreme trke. Trke na 12 i 24 sata su kretale istovremeno, a Saša i ja smo prva tri sata proveli zajedno nakon čega smo se razdvojili. Trku sam provela u bolovima. Ivica je bio zaista sve vreme uz mene, bodrio me, terao me da jedem i pratio moj rezultat. On je odigrao zaista veliku ulogu na čemu sam mu neizmerno zahvalna. Naterao me je da trčim brže nakon čega sam izbila na drugo mesto i to održala do kraja zahvaljujuću njemu.

Uspela sam da postignem tada za mene neverovatan rezultat i pređem nešto više od 109 km. Bila sam mnogo brža nego na poslednjem svom maratonu. To je bio trenutak kada sam se formirala kao ultramaratonka.

Nakon toga, Saša i ja smo odlučili da se prijavimo za trku od 24 sata, koja je trebala da se održi krajem januara 2018. godine u Atini. Krenula sam da treniram po njegovom programu koji je on nesebično podelio sa mnom. Imali smo iste kilometraže, ali je svako trčao svojim tempom. Bio je zimski period. Bilo je vetra, kiše, pa i snega na kraju. Nekoliko puta me je čekao na stazi sa mandarinama, bodrio me i bio moje rame za plakanje kada mi je bilo teško na treninzima. Sama pomisao da postoji još neko ko radi po istom program me je dosta motivisala, pa smo mogli da razmenjujemo iskustva i obostrano pratimo napredak.

Umesto da ujutru čitam vesti, ja sam iščitavala kako je Saša trenirao prethodnog dana. Program je bio isuviše težak i prelazile su se ogromne kilometraže. Zadnja nedelja priprema je imala obim od 220 km sa šest treninga, a ja sam imala duplo povećanje kilometraže u poređenju sa prethodnim pripremama što je izazvalo ozbiljnu povredu: upalu površine kosti, upalu tetive i upalu mišića, pa i veliki otok koji sam nekoliko nedelja nosila. Mentalno sam podnosila dobro pripreme, ali telo nije izdržalo.

No, to nije bio razlog da se povučem i ne odem na svoj prvi ultramaraton od 24 sata. Na toj trci Saša je oborio Državni rekord, a ja uspešno finiširala trku uprkos povredi, otoku i bolovima koje sam imala 14 sati. Uspela sam da se krećem sve vreme trke, da ne stanem i pređem 167 km. Nekoliko meseci nakon toga ponovo sam se odmetnula na sličnu trku, još surovije trenirala, u programu imala i nedeljni obim od 250 km i na kraju na trci prešla 186 km i ostvarila normu za odlazak na Svetsko prvenstvo.

Veoma sam zahvalna Saši na celokupnom trudu, njegovoj posvećenosti i ukazanom poverenju. Imali smo još nekoliko zajedničkih priprema i ultramaratona na kojima smo bili podrška jedno drugom. Početkom ove godine krenuli smo da treniramo po totalno različitim programima, pa će Svetsko prvenstvo biti prilika da vidimo ko je kako napredovao.

Taj novi program me je doveo do titule vicešampionke na Državnom prvenstvu u trci na 6 sati kada sam prešla 66.5 km uprkos distorziji zgloba od pre svega tri nedelje pre trke, a koju sam zadobila kada sam trčala ubrzanja na treningu i pala nagazivši kamen u punoj brzini. Praktikujući novi program oborila sam Državni rekord u disciplini 24 sata i istrčala 197 km i to prosečnom brzinom približnoj brzini koju sam imala kada sam završila prvi polumaraton za dva i po sata.  

Celokupan životni sticaj okolnosti, onako kako su me roditelji vaspitavali i kako su mi davali primer njihovom požrtvovanošću i mukotrpnim radom, kao i puno različitih ljudi koje sam srela u životu i koji su neki period bili i deo mog života, me je doveo do nivoa na kome sam.

Najviše se vodim mišlju mog mentora sa fakulteta prof. dr Milorada Tošića da se sve može postići i da ako nismo dovoljno dobri u nečemu onda treba da radimo više nego ostali na postizanju konkretnog cilja. Jak i čvrst rad, kao i stečena znanja, su nešto što nam niko nikada ne može oduzeti i po meni jedini i pravi put do rezultata u bilo kojoj sferi života, kako u nauci, tako i u sportu.

Kako studenti (i kolege) reaguju na vašu strast i saznanje o tome čime se bavite u slobodno vreme?

Većina kolega i studenata nije čulo da se takmičim u ultramaratonu. S obzirom da radim kao docent na Katedri za Računarstvo na Elektronskom fakultetu u Nišu, da imam veliki broj časova, veliki broj studenata, da stalno radimo na inoviranju postojećih i uvođenju novih kurseva, da vodim izradu diplomskih radova, da učestvujem u različitim komisijama, da sam imala učešće u ozbiljnim međunarodnim projektima, da sam imala puno putovanja, da se bavim naukom i da pišem ozbiljne naučne radove, da recenziram inostrane projekte i međunarodne časopise, nemam puno vremena za druženje sa kolegama, kao ni oni sa mnom.

Neki su saznali iz različitih novinskih članaka, pa mi čestitaju na uspesima koje sam postigla kada me sretnu. Promociju na društvenim mrežama nisam praktikovala. Nedavno sam, a na insistiranje mojih sinova, otvorila Instagram profil, gde su mi pratioci uglavnom drugovi i drugarice mojih sinova. Za sada se među studentima nije proširilo, niti ja na poslu promovišem.

Moje mišljenje je da većina ljudi inače nema izgrađenu svest o ultramaratonu, kao i o tome šta predstavlja, koliko je potrebno truda i vremena uložiti u trenažni proces, šta sve zahteva jedna priprema, koje resurse je potrebno koristiti, kako izgleda kao i koliko je teško finiširati jednu takvu trku sa boljim rezultatom. Isto važi i za sticanje neke univerzitetske titule. Ljudi nisu svesni šta je sve potrebno uložiti, koliko godina provesti i koje sve nivoe obrazovanja je potrebno završiti da bi se došlo do titule doktora nauka, kao ni do nekog nastavničkog zvanja na fakultetu, kao i to da je potrebno biti bolji od najboljih.

Kada sam prvi put čula za postojanje ultramaratona, jednostavno nisam mogla da to razumem, iako sam već trčala i išla na neke trke. Jednostavno moj um nije mogao da obradi, niti prihvati, takvu informaciju. Bilo mi je totalno nedokučivo, fascinantno i neverovatno. Sama pomisao trčati preko 100 km na jednoj trci mi je bila neverovatna, a postala mi je još neverovatnija nakon prvog istrčanog maratona i pređena 42,2 km.

U kom sastavu odlazite na prvenstvo u Francuskoj, da li imate neka očekivanja?

Na Svetsko prvenstvo odlazim sa još dvojicom naših reprezentativaca Mihail Šuljom i Gacik Sašom, kao i vođom puta Živković Vladimirom, koji je dobio zaduženje od ASS-a da bude u ulozi vođe puta, a koji će ujedno biti u ulozi podrške na samoj trci. Nije bilo prostora niti finansijskih sredstava da pođe još neko iako takva takmičenja zahtevaju tim ljudi što i praktikuju druge reprezentacije. Po meni bi trebalo posmatrati ultramaraton kao timski rad, jer dobroj podršci se mogu pripisati oni najkritičniji kilometri.

Moja očekivanja su da budem bolja nego ikada, da postavim novi lični i novi državni rekord i pređem preko 200km, što nijedna žena u Srbiji do sada nije uspela. Očekujem da naučim još puno novih stvari i vratim se sa novim zapažanjima i iskustvima koje bih kasnije koristila u daljem napredovanju i razvitku, kako u mentalnom tako i u fizičkom pogledu.

Ultramaraton u trajanju od 24 sata je veoma zahtevna disciplina. Mnogo faktora igra ulogu u tome kakav će ishod trke biti. Dobra fizička i mentalna priprema su samo obavezni preduslovi da se stane na startnu liniju. Ima tu još dosta varijabli koje utiču na krajnji ishod i rezultat, kao što su na primer vremenski uslovi, podloga po kojoj se trči, procena i fleksibilnost podrške, zdravstveno stanje samog trkača i krvna slika, donošenje nekih odluka na samoj trci po pitanju strategije, okrepe, masaže, kraće pauze i slično.

Viđala sam dosta trkača i trkačica koji su izuzetni, a loše procene i uslovi su uticali da ne završe sa izvanrednim rezultatima, kao i obrnuto, trkače koji nisu bili u vrhu, a onda postigli iznenada izvanredne i vrhunske rezultate.

Kako teku pripreme, kako će izgledati poslednja nedelja pred trku?

Pripreme su tekle prilično dobro. U prvom delu priprema počev od sredine juna pa do kraja jula praktikovala sam manje nedeljne kilometraže između 120 km i 130 km sa dodata četiri treninga CrossFit-a, tako da sam imala ukupno 11 treninga nedeljno. CrossFit je sam po sebi veoma zahtevan i težak, pa mi je prilično pomogao u razvoju snage. Radi se u grupi, a kada su grupe u pitanju, po mom mišljenju, samo postojanje grupe završi polovinu treninga. Dovoljno je samo otići na trening i motivacija se uvek pojavi.

U tom periodu trčala sam i po brdovitom terenu.  Početkom avgusta uključila sam veće nedeljne kilometraže počev od 155 km nedeljno sa povećanjem brzine, pa sam i CrossFit smanjila na 2 ili 3 treninga nedeljno. Početkom septembra uvodim pojedinim danima duple treninge trčanja, što sam već praktikovala u prvoj polovini godine posebno vikendima.

Što se samog trčanja tiče, različite vrste treninga sam radila. Bilo je različitih vrsta intervala, kao i progresije za vreme dužinskih treninga. Obavezno pre svakog težeg treninga radila sam pripremu u formi trčanja nekoliko ubrzanja nakon laganijeg treninga. Nisam prelazila više od dva teška treninga nedeljno. Septembar sam završila obimom od 670 km, istrčanim jednim polumaratonom i jednim ultramaratonom od 6 sati, i samo jednim danom pauze i to nakon trke od 6 sati.

Primetila sam da mi za sada ovakav način pripreme veoma odgovara i da mi nije prenaporan. Osnovna ideja je u konzistentnosti treninga i aktivnom odmoru. Za sada mi je ovakav režim treninga dao dobre rezultate, što obaranjem ličnih rekorda u ultramaratonima, to i postizanjem novog ličnog rekorda u polumaratonu koji sam uspela da spustim za 10 minuta za manje od godinu dana.

Dve nedelje pred trku radiću tapering od 130 km, a poslednje nedelje ću minimalno trčati. Takođe, u planu je i dijeta pražnjenja i punjenja ugljenim hidratima. Ostaje samo da se verifikuje na trci primenjivan režim treniranja.

A nama ostaje samo da pokušamo da zamislimo to stanje uma i tela… To “ultra” stanje! I da poželimo celom timu da se sve kockice slože u Albi! Valentina je obećala reportažu u ime reprezentacije. Srećno!

Beogradski maraton i broj učesnika na njemu je dobar pokazatelj rasta trčanja, tržišta trčanja i jačanja trčeće populacije u Srbiji.

Zašto? Jer je to događaj koji okuplja najveću pažnju svih redovnih i one manje redovnih trkača, to je “trka na koju svi idemo”, pa zbog nedostatka bilo koje druge statistike, broj učesnika na ovom događaju može služiti i kao pokazatelj celokupnog stanja trkačke zajednice.

Hvala koleginici Tijani na prenosu ovih podataka u tabelu i molba za Bg maratonu da nam pošalje rezultate iz svih 32. godine postojanja trke.

Ja sam podacima dodao par dobih pokazatelja i iskoristio formulu FORECAST (Linearna regresija – metoda minimlanih zajedničkih kvadrata) izračunam očekivani broj učesnika sledećih godina.

Evo nekih prvih zaključaka na osnovu pregleda podataka:

Interesantno je posmatrati uticaj medijske kampanje 2018. godine kada je zbog dugova atletičarima i agentima tih atletičara Beogradski maraton izbačen iz zvaničnog kalendara EA i IAAF.

Drugi pokazatelji su sjajni, posebno rast broja žena, koji je posledica rasta broja polumaratonki, što i te kako mislim da ima uticaj BRC Škola trčanja, BRC, Trčanje.rs i kasnije niz klubova i grupa koji su započeli istu tendenciju priprema devojaka za trke.

Treće, podatci iz prognoza nisu konsolidovani, već je algoritam radio procenu svih podataka pojedinačno, pa ako biste sabirali npr broj muškaraca i žena nebiste dobili tačan zbir za “Ukupan broj učesnika”

Četvrto, lično sam mišljenja da će faktor rasta biti znatno bliže 1.2, znači oko 1.19 i ako se uradi nova marketing i komunikaciona strategija (koja bi uključila više regionlni pristup, višejezični sajt na mađarski i okolne zemlje, i zemlje gde ima direktnih letova – nasuprot i dalje diskutabilnoj strategiji odlaska na maratonske expo u Berlin i Čikago i slično). Na ovaj način siguran sam da maraton može rasti kao i u danima kada je Trčanje.rs žarilo i palilo (2010), te taj faktor može biti i 1.3 i više. Druga mogućnost rasta jeste i realiacija dugogodišnji napor da Kinezi dođu na trku. Čekamo Nikolu Marinkovića iz Bg maratona koji će uskoro biti gost u Dnevnim opseracijama da nam više kaže o trci.

Peto, ovo je broj finišera ne ljudi na startnoj listi, tj ne uključuje one koji su DNS (did not start) a koji su uplatili startninu. Njih je sigurno oko 5-10% više.

Šesto, čini mi se da je Beogradski maraton shvatio moć trkača i generisanja novca od startnina tek sa 2014. godinom kada je taj deo prihoda postao relevantan. Naime pre tih godina, broj ljudi i cena startnine (koje su u to vreme bile simbolične) bile su takve da to uopšte nije bio značajan prihod, a maraton i trke su se održavale kroz finansije Grada Beograda, Ministarstva omladine i sporta, kao i sponzora koji nisu videli toliko jasnu sliku monetizacije sponsorskih ugovora.

Danas je situacija takva da su upravo startnine najvažniji prihod organizatora (ne samo Beogradskom maratonu nego svima nama) pa je i fokus očigledno na trkačima. Ovde treba spomenuti upravo taj momenat okretanja i slušanja trkača, tj više tržišnog pristupa. Momenat dodeljivanja medalja za polumaratone na Beogradskom maratonu koji počinje od 2012 je tipičan primer tog slušanja i dobro je da se taj trend nastavlja i danas.

Ovaj trend je postao značajan od 2014. i zato danas imamo kvalitetniju trku ali i celokupan sistem trka koji broji preko 80 u Srbiji. Razmišljajte o ranijem periodu, važno je bilo da se zadovolje pre svega lokalni i gradski funckioneri, da se brojevi naduvavaju, da se organizuju dosadne govorancije, što je sve danas mnogo više okrenuto grassroot zajednici i trkačima, što je samo pozitivan trend.

Da zaključimo, imamo veliki potencijal da rastemo kao tržište, a ono što je važno jeste da je svaki trkač i deo pokreta zdravlja i svako ko učestvuje je i lokalni agent trčanja i zdravih stilova života.

Uživajte u podacima, komentarišite i vidimo se u Beogradu sledeće godine na 33. Beogradskom maratonu. Srećno!

Četvrto izdanje Dalmacija ultra traila još jednom je svojom raznolikošću, lepotom krajolika i istorijske baštine, i izvrsnom organizacijom oduševio preko 700 trkača iz tridesetak zemalja sveta. Pobednici najduže, Mountain DUT kategorije od 118 km ove godine su Francuz Gilles Klipfel (14:43:43) u muškoj konkurenciji i Nemica Juliane Ilgert (19:08:46) u ženskoj.

Ponosni gusarski grad Omiš na ušću reke Cetine, od 18-20. oktobra bio je domaćin Dalmacija ultra traila, trkačkog spektakla koji se već četvrtu godinu zaredom održava na krševitim stazama Dalmacije. Utisci takmičara i ove godine su bili jedinstveni: ova izuzetno lepa i teška trka po svojoj raznolikosti, tehničkoj zahtevnosti i izvrsnoj organizaciji zaslužuje svoje mesto među najboljim evropskim i svetskim ultra trail trkama.

Trasa trke obuhvatila je dalmatinske planine Kozjak, Primorsku kosu, Mosor, Omišku Dinaru i Biokovo kao i impresivni kanjon reke Cetine. Impresivan je bio i noćni start najduže ovogodišnje kategorije, Mountain DUT, u kamenom amfiteatru antičke Salone – osvetljeni samo bakljama i
mesečinom, uz ritam bubnjeva, takmičari su krenuli u 118 km dugu pustolovinu, koja će trajati oko 14 sati za one najbrže, a čak 30 sati za one najsporije!

„Tehnički je ovo vrlo zahtevna trka, već na samom početku sam slomio oba štapa na vašem kršu. Ali zaista je prekrasna!“, izjavio je Francuz Gilles Klipfel, pobednik Mountain DUT-a.

„Očekivao sam težak teren, ali bilo je još teže nego što sam mislio. Sve u svemu, fantastična trka, fantastična organizacija, sve je bilo baš onako kako treba,“ ponosno je na cilju izjavio drugoplasirani Pavle Kruljac iz SRK Alba Labin, najbrži hrvatski trkač.

Osim na 118 km dugoj deonici Mountain DUT-a, trkači su mogli nastupiti i u 54 km dugoj kategoriji Sea DUT sa startom u Makarskoj i 18 km dugom Ethno DUT-u sa startom u Dugom Ratu.

„Obožavam ovu trku! DUT mi je kao šlag na torti na kraju sezone“, rekla je Ajda Radinja, neverovatna ukupna pobednica Sea DUT-a, koja je pretrčala 54 km za 6 sati, 19 minuta i 58 sekundi, skoro 10 minuta pre prvoplasiranog trkača Michala Frankowskog iz Švajcarske.

Trkački spektakl završio se najslađom, dečijom trkom na 1 km, pravim stampedom žutih majica koje su preplavile Veliku plažu u Omišu. Više od 200 malih pobednika najavilo je prekrasnu trkačku budućnost Omiša i Dalmacije.

„Jako sam ponosan na to što trka iz godine u godinu raste i dobija sve veću podršku, kako naših sugrađana, tako i institucija. Drago mi je čuti pohvale i lepe komentare učesnika iz preko 30 zemalja sveta i nadam se da ćemo i sledećih godina nastaviti biti sve bolji“, izjavio je direktor trke Dragomir Čović.

Uz suorganizatore Grad Omiš i Turističku zajednicu grada Omiša, Dalmacija Ultra Trail kao strateški projekat podržavaju i Splitsko-dalmatinska županija i Turistička zajednice Splitsko-dalmatinske Županije. Ove godine se u podršku trci uključila i Hrvatska turistička zajednica kroz projekat Sportska Hrvatska. Tako je od 2019. trka dobila status jedne od strateških manifestacija Republike Hrvatske.

REZULTATI DALMACIJA ULTRA TRAIL 2019:

Mountain DUT 118 km muškarci

• Gilles Klipfel (FRA) 14:43:43
• Pavle Kruljac (SLO) 15:24:50
• Jan Balduchelli (SUI) 15:56:56

Mountain DUT 118 km – žene

• Juliane Ilgert (GER) 19:08:46
• Miluša Bošković (MNE) 19:55:12
• Petra Kulić (CRO) 19:56:10

Sea DUT 54 km – muškarci

• Michal Frankowski (SWE) 6:28:37
• Goran Lesjak (CRO) 6:51:27
• Živko Tomić (SRB) 7:11:40

Sea DUT 54 km – žene

• Ajda Radinja (SLO) 6:19:58
• Ines Jozić (CRO) 7:13:06
• Eva Brockschmidt (GBR) 7:19:30

ETHNO DUT 18 km – muškarci

1. David Ravnak (SLO) 1:40:19
2. Jarek Gniewek (POL) 1:40:51
3. Aleksandar Balazinec (CRO) 1:43:57

ETHNO DUT 18 km – žene

1. Kinga Pachura (POL) 2:08:49
2. Marina Maslek (CRO) 2:18:05
3. Emilie Dufour (FRA) 2:22:21

Apatin je i ove godine bio organizator spaktakularnog atletskog događaja. Preko 900 učesnika iz 10 zemalja uzelo je učešće na 24. ASIКS Apatinskom Dunavskom polumaratonu, u okviru kojeg su održane trke na 21,097 km, 10 km, trka štafeta (2h 5 km) i humanitarna dečija trka.

U glavnoj trci na 21,097 kilometara, nastupilo je 462 učesnika (112 žena i 350 muškaraca), najuspešniji u muškoj konkurenciji bio je Miloš Dajević (AК Cerski junaci Beograd) sa rezultatom 1 sat 16 minuta 19 sekundi, ispred Mate Srđana (OAК Begrad) 1 sat 17 minuta 51 sekunda i trećeplasiranog Srete Кrstića (AК Vlasenica) 1 sat 18 minuta 46 sekundi. 

Odlična organizacija i ambijent u Apatinu, doprineli su da uživam i da odnesem pobedu. Staza pripremljena na najbolji način, obeležen svaki kilometar, dovoljan broj okrepnih stanica (11 komada na stazi), pravi praznik sporta.

Miloš Dajević

U ženskoj konkurenciji slavila je olimpijka Tunde Sabo iz Mađarske (1 sat 20 minuta i 27 sekundi), ispred Ane Bognar iz Mađarske (1 sat 24 minuta 43 sekunde) i Adele Čomor iz Bosne i Hercegovine (1 sat 30 minuta i 8 sekundi).

Prvi put sam u Apatinu i stvarno sam iznenađena odličnom organizacijom i profesionalnošću Gorana Čegara. Svaki detalj na stazi i oko staze su precizni i jasni. Uslovi za trčanje su bili malo teži zbog velike temperature, pa je i rezultat malo slabiji od planiranog. Ova trka ima sjajnu perspektivu i po mom mišljenju jedna je od najbolje organizovanih u okruženju.

Tunde Sabo

U Fun & Fit – Minaqua trci zdravlja na 10 kilometara nastupilo je blizu 30 učesnika, pobedu je izvojevao Miroslav Dukadinović iz OAК Beograd sa rezultatom 34 minuta i 10 sekundi , ispred Miloša Dragovića (Crna Gora) 34:50 i Dušana Кrstića (SFS Borac Paraćin) 35 minuta i 36 sekundi, kod devojaka slavila je Aleksandra Burkanović (AК Apatin) 42 minuta i 49 sekundi, ispred klupske drugarice Jelene Rašković, 46 minuta 00 sekundi i Branislave Stepanov (AК Bečej) 46 minuta i 10 sekundi.

Po prvi put u okviru polumaratona održana je trka štafeta u kojoj je nastupilo 17 štafeta, među muškim štafetama slavila je ekipa u sastavu Iva Lanc i Branislav Srdić, među miks štafetama pobedu su odneli Bojan Jocić i Marija Novaković, dok su kod žena trijumfovale Mariana Čegar Lukić i Vesna Bogišić Vicko.

U dečijoj trci za srećnije detinjstvo na 400 metara koji je realizovan u saradnji sa Crvenim Кrstom Aatina, učestvovao je rekordan broj dece, blizu 100 najmlađih iz Apatina, Bečeja, Sombora, Osijeka, Novoga Sada. Trka nije imala takmičarski karakter, već humanitarni. Predstavnik Кompanije Venera bajk, Dragan Кalauz, uručio je sekretaru Crvenog Кrsta Apatin, Tijani Tomašević, pet dečijih rolera koji će biti podeljeni deci iz porodica sa slabijim finansijskim mogućnostima. Prikupljena su određena finansijska sredstva koja će takođe biti opredeljena za kupovinu opreme za decu iz ugroženih porodica.

Moto ovogodišnje trke „Ostani bez daha za Plućnu hipertenziju“, akcija koju je organizator 24. ASIКS Apatinskog Dunavskog polumaratona, realizovao u suorganizaciji sa organizacijom Plućna hipertenzija Srbija (Inspired by HOPE) u cilju podizanja svesti u javnosti o Plućnoj hipertenziji, u potpunosti je uspešno podržana, promovisana i realizovana.

U uvodnom delu događaja upriličen je bogat kulturno-umetnički program u zoni starta i cilja u Banji Junaković gde su trkače zabavljali mladi članovi GКUD „Dunav“ Apatin, mažoretkinje iz Apatina i Sonte, tamburaški orkestar „Dunavski biseri“. Himnu Republike Srbije pred sam start otpevale su članice pevačke grupe GКUD Dunav Apatin. Atmosferu na stazi podizali su apatinska rok grupa „Prljavi romeo“, Čapo Josip sa svojom grupom, DJ Aleksandar Mirić.

Partneri trke:, Atletski savez Srbije, Opština Apatin, Banja Junaković, Sportski savez Apatina, Turistička organizacija Apatina, TREF sport ASIКS Srbija, Fan i fit Beograd, Venera Bajk Subotica, Minakva Novi Sad, Agencija Anakonda, BMA Tranding, Stojanov d.o.o. Novi Sad, Info tim Garmin Srbija, Кolačić sreće Beograd, Danubius Novi Sad, 2. Maj Apatin, Кastel Apatin, Una Apatin, JКP Naš dom Apatin, Udruženje Čačana u Čačku, Čačanski atletski klub, Crveni krst Apatina i Sombora, ARК Somaraton, GКUD Dunav, mažoretkinje iz Apatina i Sonte, Dobro jutro Apatine, Кanjiški festival trčanja i plivanja, Banjalučki polumaraton i Novosadski maraton.

Mi smo popunili anketu! Hajde da pomognemo Filipu, psihologu i ljubitelju trčanja da nađe odgovore na pitanja koja nas sve dotiču:

Dragi trkački narode, radim jedno istraživanje u kojem ispitujem motivaciju i fizički self koncept (sliku o sebi) kod trkača maratona i polumaratona. Istraživanje ima čist naučni motiv i ima za cilj bolje razumevanje psihološke pozadine i motivacije kod trkača, promociju trčanja i iz eto psihološkog ugla gledanja i doprinosi proučavanju jednog itekako značajnog fenomena koji potiče još iz antičke Grčke.

Ova studija treba da nam da odgovor zbog čega ljudi uopšte počinju sa trčanjem, koja je glavna konativna (motivacijska) komponenta? Zašto nisu otišli na kuglanje, pikado, golf i mali fudbal što su mnogo manje zahtevne aktivnosti?

Rezultati istraživanja mi stižu na cloud i istraživanje je apsolutno anonimno. Ne pokazuje mi ni vaš mail, niti ID, tako da je anonimnost zagarantovana. Takođe, u obradi fokus neće biti na individualnim analizama, već na grupnom uzorku, ali će se koristiti fine statističke tehnike (multivarijantne).

Vrlo sam rad da na kraju istraživanja predstavim skraćenu verziju interpretacije.

Molim Vas da odvojite malo vremena (brzo se popunjava), kao trčanje na kratkim prugama hehe :) I da doprinesete ovom istraživanju. Hvala puno!  

Srdačan i veliki pozdrav!
Filip Đorđević, psiholog i psihoterapeut, svakako i zaljubljenik u trčanje 

U ovoj 54. Dnevnoj opservaciji namenjenoj profesionalcima u oblasti trčanja, idemo dalje u oblast sporta posmatrajući trčanje u sistemu sporta u Republici Srbiji.

Jedan od važnih koncepata za koji se zalažem jeste profesionalizacija sporta u smislu vođenja-upravljanja sportskih subjekata, bilo to klubovi, događaji, odnosi sa medijima i slično.

Profesionalizaciju ne treba shvatiti kao privatizaciju, ali su ti trendovi u praksi veoma bliski, jer dok god imamo situacjiu da se ne zna čije je, onda imamo i neefikasnu organizaciju.

Profesionalizacija vodi obrazovanom menadžmentu, koji jasno postavlja ciljeve i mašinu koja će te ciljeve ostvariti. Rezultati se mere programski: npr. plasman kluba u nekoj ligi, ali i finansijski: koliko je taj klub zaradio.

U slučaju neprivatnih, tj. društvenih aktera javlja se i pojava “ovo je moja prćija”, pa i ako je formalno neki subjekat (većina sportskih saveza) u “vlasništvu” članova (skupštine), suštinsko vlasništvo je među par ljudi koji upravljaju savezom ili klubovima.

Relikti prošlosti i sistemska greška

Ovo znači da menadžmenti Zvezde i Partizana i saveza u sistemu sporta, upravljaju finansijama, a kada imamo nekoga ko upravlja finansijama koje nisu tvoje, povezano sa tim da nema nikakve evaluacije uspeha tog menadžmenta, onda je uobičajeno da se uspostavi princip: uzmi koliko god možeš.

Zvezda, Partizan i sportski savezi su kao one stare velike kompanije koje je osnivala država: Inex-Interexport, Genex, Pošta i slično. U njima je bilo vrednih i poštenih ljudi, ali je sistemska struktura bila takva da su promovisani oni najsposobniji da smuljaju, da izgrade talove koji nisu u korist sistemu, nego sebi.

Zašto je tako? Jer ih sistem nije nagrađivao po učinku. Gledajte sportske saveze i videćete sličan princip danas bilo da ste genijalni sekretar saveza ili neki koji uopšte ne dolazi na posao, plata vam je 50-80.000 dinara.

Naravno, ovaj sistem neće se promeniti dok se ne desi privatizacija Klubova, ali je to tema od 2001. godine (evo cele istorije izjava) kada smo krenuli putem privatizacije i tu se neće ništa dogoditi dok ne budu bolja vremena (npr. dok ne rešimo pitanje sa Kosovom).

INSAJDERova serija “Pravila igre” odnosi se na funkcionisanje i spregu kriminala sa klubovima

Ovo je najbolji prikaz stanja u Klubovima.

Izjava Ministra finansija, Siniše Malog (prenosi INSAJDER, objava BETA)

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je danas da su košarkaški i fudbalski klubovi “Partizan” i “Crvena zvezda” od 2014. godine od države dobili više od 4,4 milijarde dinara (oko 37,3 miliona evra).

Mali je novinarima rekao da je Košarkaški klub “Crvena zvezda” od države od 2014. do 2019. godine dobio 1,626 milijarde dinara (oko 13,7 miliona evra), a u istom periodu je Košarkaški klub “Partizan” dobio 1,217 milijardi dinara (10,3 miliona evra).

Kako je dodao, Fudbalski klub “Partizan” je od 2014. do 2019. godine dobio 543,87 miliona dinara (4,6 miliona evra), a već su primljena i sredstva zaz period do 2022. godine u iznosu od 355,5 miliona dinara (oko tri miliona evra), tako da je taj klub ukupno dobio 899,4 miliona dinara  (7,62 miliona evra), a kada je reč o fudbalskom klubu “Crvena zvezda” ukupno je uplaćeno 727 miliona dinara (6,1 miliona evra).

Mali je objasnio da je tim sportskim klubovima malo novca uplaćeno iz državnog budžeta, a ostale uplate su preko državnih institucija, preduzeća čiji je država vlasnik, lokalnih samouprava.

Mali je najavio da će država i dalje da pomaže sportske klubove kako bi promovisali državu u inostranstvu.

On je naveo da razlog zbog kojeg je danas izneo ove podatke, nije da bi se klubovi svađali, već da građani Srbije imaju tačne podatke i brojke i da vide koliko država podržava oba kluba sa ciljem da budu još bolji, ostvare bolje rezultate i na pravi način predstavljaju Srbiju.

“Vidite koliko se trudimo da to bude uravnoteženo na najbolji mogući način. U ovom slučaju više novca je dobio Partizan, a manje Crvena zvezda u fudbalu. S druge strane, kada je košarka u pitanju, više je dobila Crvena zvezda, ali je važno da građani shvate da ćemo iz godine u godinu podržavati ove klubove kao što smo to činili i do sada”, rekao je Mali.

Na pitanje kada će sportski klubovi biti privatizovani on je naveo da ne zna u kojoj je fazi priprema zakona o privatizaciji u toj oblasti.

Objavljivanje podataka o pomoći države Zvezdi i Partizanu najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru kada je naveo da će se tada znati koji je klub navodno nečiji ljubimac”.

“Ne samo da će se videti šta je država dala direktno, već i javna preduzeća, šta je dala Srbija, a šta Beograd, lokalne samouprave i da svi vide ljudi koliko smo para potrošili i na jedne i na druge, a kako i jedni i drugi samo kukaju na državu kada im tako odgovara, pošto je uvek najlakše alibi tražiti u državi i okriviti je za nešto”, ponovio je potom Vučić pre nekoliko dana.

S druge strane godinama izostaje dugo najavljivana privatizacija klubova koji imaju status udruženja građana. Novinari Insajdera su se mehanizmima zloupotreba u srpskom fudbalu bavili najdetaljnije u serijalu Pravila igre.

Sve činjenice prikupljene od emitovanja ovog serijala 2009, pa do danas, pokazuju da se “pravila igre” nisu promenila.

Do danas niko nije dao argumentovan odgovor na pitanje kako je moguće da je država nemoćna kada je reč o privatizaciji klubova.

Šta mi u trčanju možemo da radimo bolje?

Gledajte to ovako. Ako jedan npr. KK Zvezda ili Partizan (da ne govorimo o fudbalskom) imaju veći budžet za funkcionisanje nego celo trčanje u Srbiji zajedno (ne samo sve trke i klubovi, već i sva oprema koja se proda godišnje, sav fizio i medicina, bukvalno sve) onda tu i nema mnogo paralele.

Ono što je važno jeste da već sada gradimo naše priče na realnim osnovama, da stvaramo vrednost, da budemo efikasni jer kada budemo bili toliko veliki da postanemo interesantni i da nam priđu iz različitih državnih službi i državnih sponzora da nas “subvencionišu jer promovišemo državu”, tek onda ne smemo stati sa kvalitetom, invencijama i dobrim menadžmentom.

Sa druge strane, dva ozbiljna pravca rada za radnike u trčanju su:

#1 Imati biznis ciljeve

Povećavanje produktivnosti i jasan plan za ostvarenje finansijskih ciljeva kako ne bismo upali u zamku da tražimo zaradu kroz sumnjive poslove u savezima i sličnim budžetskim trošenjima.

#2 Promocija trčanja u sistemu sporta

Komunikacija značaja trčanja, kao sporta koji pomaže dugoročne ciljeve zdravlja i države koja je aktivna. Pokazivanje da trčanje ima svoj značaj i da je subvencionisanje trčanja bolja investicija od ulaganja u profesionalni sport koji bi trebalo sam sebe da izdržava. U ovom smislu i dalje nemamo stožera trčanja koji bi tu ideju vodio prema državi.

12. oktobra 2019. godine u prestonici klasične muzike, Beču, kenijski maratonac Eliud Kipčoge je ušao u istoriju kraljice sportova istrčavši distancu maratona, 42.195 metara, za 1 sat 59 minuta i 40 sekundi čime je postao prvi sportista koji je uspeo da istrči maraton ispod magične brojke od 2 sata. Kipčoge je utrčao u cilj sa osmehom, bez većih znakova zamora ili iscrpljenosti što je veliki kontrast sa pokušajem od pre 2 i po godine u Monci kada je bio skroz iscpljen i kada je jedva hodao u cilju. To samo govori da je u nogama imao i bolji rezultat, verovatno 1:59 h nisko, a možda čak i ispod 1:59 h.

Njegov moto je “No human is limited” što u prevodu znači “Nijedan čovek nije limitiran”, međutim činjenice vezane za čitav projekat kao i naučne studije nedvosmisleno pokazuju da je pravilnije reći “Nijedan tehnološki napredak nije limitiran”. Ljudi, sportisti, maratonci, pa i sam Kipčoge, su i dalje limitirani i ogroman napredak trkačkih rezultata na dugim distancama u poslednje 2 godine se može pripisati samo jednoj stvari – Nike patikama: Vaporfly Elite, Vaporly 4%, Next% i alphaFLY.

Nova generacija patika

Vaporfly Elite je model koji je kreiran za prvi pokušaj obaranja u Monci 2017. godine i koji se nikada nije našao oficijelno u prodaji (mogao je da se nađe na Ebay-u za 1.500 dolara). Vaporfly 4% je “ista generacija” patika i model koji je na leto 2017. počeo da se prodaje u celom svetu. 2018. godine je izašla Flyknit verzija modela 4% gde je samo gornji deo patike izmenjen, a đon je ostao isti. Ove godine je počeo da se prodaje model Next% (prvobitno je trebalo da se zove 5%) koji je dosta sličan prvobitnom Vaporfly Elite modelu – đon sličan, a gornji deo se razlikuje. AlphaFly je prototip u kojem je Kipčoge trčao u Beču i ako imam prave informacije prodavaće se na proleće naredne godine, ali samo u limitiranoj količini od 300 modela u novoj Nike prodavnici koja će biti otvorena na Jelisejskim poljima u Parizu. U drugom delu 2020. se očekuje prodaja u celom svetu, pretpostavljam nakon Olimpijskih igara u Tokiju.

Model “Sub 2” iz 1991. godine

Još 1991. godine je Dr Majk Džojner predložio teoriju odnosno model za trkača koji bi bio sposoban da trči maraton ispod 2 sata. Po njegovom modelu trkač mora da ima VO₂ max od 84 ml/kg/min, laktatni prag na 85% VO₂ max i trkačku ekonomiju od 170 ml/kg/km. Ni jedna od navedene tri vrednosti, pojedinačno, ne izlazi iz okvira koji imaju vrhunski maratonci, ali je izazov pronaći trkača koji ima sve tri vrednosti približno navedenih u ovom modelu. Štaviše, Džojner je tvrdio da sportista sa takvim funkcionalnim sposobnostima može da trči ispod 1:58 h. Kasnije se videlo da je model limitiran i da je teško prenositi laboratorijske “brojke” na asfalt.

Vrednost VO₂ max nije najpouzdaniji prediktor performansi, uprkos opšteprihvaćenom, ali pogrešnom, mišljenju da viši VO₂ max automatski znači bolje performanse. Viši VO₂ max je poželjniji od nižeg, to je jasno, ali stvari nisu crno bele i nije neophodno imati ekstremno visok VO₂ max za vrhunske rezultate.  Studije su nedvosmisleno pokazale sledeće:

• Kod elitnih trkača se vrednost VO₂ max ne menja uprkos poboljšanju performansi. U studiji objavljenoj 2005. godine su praćeni sportisti u periodu od tri godine gde su rezultati poboljšani u proseku 1.77% kod muškaraca i 0.69% kod žena, a VO₂ max im je praktično ostao nepromenjen (76.56 i 76.42 ml/kg/min kod muškaraca i 70.31 i 70.04 ml/kg/min kod žena). To znači da kada sportista dostigne svoje maksimalne nivoe potrošnje kiseonika (koji su verovatno u većoj meri genetski predisponirani), nevezano za tip treninga ta vrednost će ostati u malim okvirima – ista. Sportista može da napreduje poboljšavajući svoju ekonomičnost i procenat VO₂ max na pragu.
• U homogenim grupama utreniranih trkača nije moguće proceniti koji trkač je najbrži samo na osnovu VO₂ max vrednosti. Tako da npr. u grupi od 20 elitnih trkača od kojih su poznate VO₂ max vrednosti, nije moguće sa preciznošću poređati njihove najbolje rezultate. Jer sportista sa najvišim VO₂ max uopšte ne mora imati najbolje istrčano vreme.

Drugi parametar u Džojnerovom modelu je laktatni prag. Kao i sa VO₂ max, postoje zablude o laktatima. I dalje mnogi treneri i sportisti misle da su laktati limitirajući faktor rada mišića i da laktati uzrokuju bol u mišićima i opadanje performansi, ali je Džordž Bruks još pre 2 decenije pokazao da je to pogrešno kada je kreirao model transfera laktata (lactate shuttle). Stvar ne može biti manje tačna zbog činjenice da su laktati u stvari gorivo za mišiće i razne organe u našem organizmu i to je i razlog zbog čega su oni prisutni kod svih ljudi i kada odmaramo. Bez laktata ne bi imali ni jedan rekord u sportu izdržljivosti kojima se danas divimo.

Problem u mišićima uzrokuje acidoza koja nastaje zbog jona vodonika i ostalih metabolita. Zabluda je nastala zbog činjenice da nivo vodonikovih jona jeste lineralno povezan sa nivoom laktata i otuda merenjem vrednosti laktata (što je veoma lako, za razliku od merenja nivoa jona vodonika) može da se proveri fiziološko stanje sportiste u datom momentu. Tako da je povećanje nivoa laktata pri povećanom naporu posledica, a ne uzrok.

U svakom slučaju postoji nivo acidoze koji sportista može da toleriše tj. nivo nakon kojeg sportista nije sposoban da balansira proizvodnju i odstranjivanje metabolita; proizvodi se više nego što su mišići i organizam sposobni da koriste i odstrane. Laktatni prag predstavlja najviši nivo tog stabilnog stanja. Brzina na laktatnom pragu je najviša brzina pri kojem je telo i dalje u stabilnom stanju što se tiče proizvodnje i odstranjivanja metabolita.

Ono što jeste precizniji i pouzdan prediktor performansi jeste trkačka ekonomija. Trkačka ekonomija predstavlja potrošnju kiseonika pri određenoj brzini ili na određenoj distanci, otuda i vrednost izražavanja u ml/kg/km. Uprošćeno – imati efikasnu trkačku ekonomiju znači trčati određenom brzinom pri manjoj potrošnji kiseonika i nižem procentu VO₂ max. Paralela se može napraviti sa malom potrošnjom goriva u autu pri određenoj brzini.

Uzimajući činjenice o VO₂ max, laktatnom pragu i trkačkoj ekonomiji lako se zaključuje da je sposobnost prolongirane fizičke aktivnosti pri što većem procentu VO₂ max, ali bez izlaska iz balansiranog stanja proizvodnje i potrošnje/odstranjivanja metabolita esencijalna za performanse i vrhunske rezultate u maratonu.

Breaking2 projekat

Prvi projekat koji je imao za cilj da se istrči ispod 2 h je realizovan 6. maja 2017. godine pod nazivom Breaking2 na Formula 1 stazi u Monci u Italiji. Nike je pokrenuo čitav projekat i angažovao elitne trkače, naučnike i istraživače i čitave timove ljudi koji su bili posvećeni detaljima. Eliud Kipčoge (Kenija), Lelisa Desisa (Eritreja) i Zersenaj Tadese (Etiopija) su bili trkači pred kojima je bila teška misija, a njihovi lični rekordi su u tom momentu bili: 2:03:05 h, 2:04:45 h i 2:10:41 h, redom.

Jedna zanimljivost je da Kipčoge uopšte nije ni držao Svetski rekord u maratonu u tom momentu, pripadao je trkaču sponzorisanom od strane Adidasa – Denisu Kimetu koji je trčao 2:02:57 h 2014. godine u Berlinu. Tadeseov lični rekord očigledno “iskače” jer je skoro 11 minuta iza ciljanog vremena, ali razlog zbog čega su ga stručnjaci koji su stajali iza projekta odabrali jesu izvanredni laboratorijski rezultati na testovima funkcionalnih sposobnosti. Njegova vrednost VO2max je 83 ml/kg/min što je samo 1 ml/kg/min niže od Džojnerove projekcije, a ekonomija trčanja mu je sjajnih 150 ml/kg/km, čak 20 ml/kg/km bolje od vrednosti u Džojnerovoj teoriji (bolja ekonomija predstavlja nižu vrednost tj. nižu potrošnju). Spominje se da mu je laktatni prag na 80-85% vrednosti VO₂ max što je u okvirima predloženog modela iz 1991. Tadese nije bio ni blizu 2 sata u Monci što samo pokazuje koliko su laboratorijski testovi ograničeni i nesavršeni prediktori performansi na stazi.

Projekat Breaking2 je imao tri bitna faktora na kojima se zasnivao potencijalni napredak u istrčanom vremenu: patike, drafting i idealna staza i vremenski uslovi.

Nike Vaporfly patike

Patike sa novom tehnologijom su uspele da omoguće bolju energetsku efikanost smanjenjem energetskog gubitka zbog inkorporacije karbonskog dela u đonu i specijalnog tipa pene koja ima efekat povrata određenog dela energije prilikom svakog koraka. Ni karbonski deo, niti “efekat federa” nisu novi izumi, ali je Nike prvi uspeo da napravi patiku koja uspešno kombinuje te tehnologije i koja je dovoljno lagana uprkos činjenici da je sredina đona čak 36 milimetara što nije uobičajeno za patike za trku. Težina patike je veoma bitna jer svakih dodatnih 100 g u patikama uzrokuje povećanje energetskih zahteva za 0.9%.

U studiji iz 2006. godine pokazano je da karbonski deo poboljšava trkačku ekonomiju za 1%. Kasnije se saznalo da je uzrok toga palac stopala koji ostaje ispravljen tj. ne savija se ukoliko postoji karbonski deo u đonu. To automatski smanjuje deo izgubljene energije zbog smanjenja sila kočenja. Međutim negativna posledica je što se na taj način povećavaju energetski zahtevi u delu skočnog zgloba. Nike je uspeo da reši taj problem pronalaženjem “zlatne sredine” u smislu zakrivljenja karbonskog dela, čime se održavaju beneficije zbog palca, a poništavaju energetski gubici oko skočnog zgloba. Pored toga, studije koje je sproveo Nike pokazuju da patike smanjuju subjektivne i fiziološke markere mišićnog zamora i upale što je ključno za finalne delove maratonskih trka.

Prva studija, koja je bila sponzorisana od Najka je pokazala da patike smanjuju energetske potrebe trčanja za čak 4 % što je bio presedan. Studija je naišla na dosta skepticizma zbog činjenice da je Nike sponzorisao studiju tako da je većina ljudi mislila da je u pitanju samo skup marketing. Međutim naredne studije koje su objavljenje nezavisno su u potpunosti potvrdile validnost prve studije. Poređenja radi, Nike Vaporfly patike su za 4.2% efikasnije od Adidas Adizero Adios 3 modela kada je u pitanju trkačka ekonomija, pokazuje studija iz februara ove godine.

Treba i napomenuti da patike ne krše norme i pravila tehnoloških ograničenja Svetske Atletske Federacije (IAAF-a). Postoji pogrešna percepcija da je karbonski deo u đonu zaslužan za “efekat federa”, ali to je pogrešno jer je karbonski deo bitan zbog prethodno navedene stabilizacije palca, za mehaniku skočnog zgloba zbog stabilizacije istog i jer umanjuje stres na mišiće listova. Specijalna Pebax pena je zaslužna za povrat energije pri svakom koraku i ta pena je i najviše zaslužna za veliku efikasnost nove generacije Nike patika. Međutim upravo kombinacija karbonskog dela i pene jeste magična formula koju je Nike i patentirao.

Pri put sam trčao u 4% modelu prošle godine i pri prvom probavanju patike se oseti efekat, čak i pri šetanju. U Next% modelu sam prvu trku radio u septembru i subjektivni osećaj nije isti kao kod 4%, iako je sličan. Sigurno da Next% omogućavaju više povrata energije zbog više pene u đonu. Zanimljivo je pitanje koliku prednost daju na 5 ili 10 km. Moja subjektivna procena je da na 10 km, pogotovo u triatlonu gde se na trčanje kreće sa određenim zamorom, daju značajnu prednost. Jer i ako je u pitanju 15 ili 20 sekundi, u triatlonu to čini razliku i na Olimpijskoj distanci. Jer osnovna funkcija patike je da trkača čini ekonomičnijim što za posledicu ima brže vreme.

Drafting

Specijalna formacija od 30 pejsera koji se smenjuju da bi tri glavna trkača bili što više zaštićeni od otpora vazduha. Pri brzini od 2:49 min/km (srednja brzina za trčanje maratona ispod 2 sata je 2:50 min/km) trkač koji trči 1 metar iza drugog trkača ima umanjenje otpora vazduha za čak 80%, u uslovima bez vetra. To je oko 1 sekund po 400 metara, 2.5 sekunde po kilometru odnosno 1:45 minuta na distanci maratona što samo pokazuje značaj draftinga. Pri čeonom ili bočnom vetru su beneficije i veće. Efekat auta koji je išao ispred trkača na stazi u Monci, i koji je u stvari služio kao “savršeni pejser” jer je bacao laserski snop gde trkači treba da su pozicionirani, je takođe bio značajan zbog velikog semafora na krovu koji je dodatno štitio trkače tj. koji im je dodatno “sekao vazduh”.

Idealna staza i vremenski uslovi

Potpuno ravna Formula 1 staza u Monci, bez oštrih okreta, u idealnim vremenskim uslovima gde je temperatura do 10 stepeni, bez veće vlažnosti vazduha. Rana jutarnja kiša pre starta je povećala vlažnost vazduha što je malo poremetilo planirane uslove, ali je temperatura ostala idealna. Auto koji je išao ispred trkača (Tesla) radi savršenog pejsinga je električni auto da trkači ne bi udisali izduvne gasove.

Maurten?

Možda se može i navesti specijalni tip sportskog pića/izotonika i gela brenda Maurten. Švedski brend je specifičan zbog činjenice da nova formula ugljenih hidrata u obliku hidrogela omogućuje sportisti da absorbuje više ugljenih hidrata po satu što je esencijalno jer su energetske potrebe veoma visoke za elitne maratonce koji trče svih 42.2 km veoma visokim intezitetom. Uprošćeno – elitni maratonci sagorevaju glikogen iz mišića i jetre visokom stopom (mnogo višom od rekreativaca koji nisu sposobni da dugo trče intenzivno) i nije lako uneti dovoljne količine energije u vidu ugljenih hidrata, pogotovo sportistima koji mogu imati digestivnih problema ili koji su osetljivi na gelove i izotonike.

Maurten koristim od prošle godine na trkama i zaista se lako pije tj. lako se unose veće količine ugljenih hidrata koje je telo sposobno da absorbuje. Formula je veoma specifična jer se mora mešati sa vodom koja ima manje od 40 mg kalcijuma po litri. Tako da nije uvek lako naći flaširanu vodu sa Ca <40 mg/L. Doza od 80 g UH ide na tačno 500 ml vode i Maurten izričito preporučuje da se poštuje doziranje i detalj sa kalcijumom. Razlog za kalcijum je što veća koncentracija njega u vodi remeti apsorpciju hidrogela.

Jedini brend za koji sam još čuo da ima novi tip formule ugljenih hidrata za bolju apsorpciju jeste Umara, koji je takođe iz Švedske. Da li Maurten može da doprinese poboljšanju rezultata na maratonu, ili je njegova uloga jednostavno da se spreči gubitak energije (što opet ima pozitivnu ulogu) – nisam siguran. Video sam studiju koja je sprovedena od strane drugog brenda – SIS (Science In Sport) i u kojoj je pokazano da Maurten ne poboljšava performanse na hronometarskoj vožnji bicikla. Međutim sa obzirom da je studija sprovedena od strane konkurentnog brenda, prihvatio bih tu studiju sa dozom rezervisanosti. Činjenica je da svi najbolji maratonci koriste Maurten, kao i trenutno najuspešniji Ironman triatlonac Jan Frodeno. Da li je u pitanju samo marketing, vreme će pokazati.

Uticaj trčanja u Vaporfly modelima na pomeranje maratonskih granica

Breaking2 projekat je za samo 26 sekundi ostao kratak velikog uspeha i obaranja te magične granice. Kipčoge je bio zvezda dana sa istrčanih 2:00:25 h, dok je Desisa već na 16 km posustao od planiranog ritma, a Tadese je izdržao do 20 km. Desisa je na kraju istrčao 2:14:10 h, a Tadese 2:06:51 h čime je dosta popravio svoj pređašnji rezultat.

Nakon Breaking2 projekta i početka prodaje Vaporfly 4% patika leta 2017. godine započinje masovno spuštanje maratonskog vremena. Istrčani lični rekordi, popravljanje rezultata od par minuta čak i kod elitnih trkača, potom trčanje Adidas i New Balance sponzorisanih sportista u maskiranim (obojenim) Vaporfly 4% patikama.

To je samo potvrda neverovatnih beneficija Vaporfly modela kada je u pitanju dugoprugaško trčanje. Pripisivanje atributa bilo čemu drugom sem patikama kada su u pitanju ti rezultati je u isto vreme i naivno i ignorantno, jer pre svega više studija jasno pokazuju beneficije.

Od 10 najbolje istrčanih maratonskih vremena u istoriji kod muškaraca čak 7 su trčani u poslednje 2 godine. Od 10 najbolje istrčanih maratonskih vremena u istoriji kod žena čak 8 su trčani u poslednje 2 godine. Sve te trke su istrčali sportisti u Vaporfly modelima patika. Ako se pogledaju najbolji istorijski rezultati u sprint disciplinama, skakačkim disciplinama i tehničkim disciplinama i uporede sa rezultatima u poslednje 2 godine, vrlo jasno se uviđa velika neusaglašenost sa ogromnim napretkom u maratonu. Nisu trkači pomerili svoje fiziološke, funkcionalne ili biomehaničke limite, već su krenuli da trče u patikama “na raketni pogon”, i treba skinuti kapu Najku zbog te činjenice jer je napravio revoluciju u dugoprugaškom trčanju.

Samo dan nakon Kipčogeovog poduhvata u Beču, na maratonu u Čikagu je oboren ženski Svetski rekord Redklifove nakon 16 i po godina i to za neverovatnih 1:21 min pošto što je Bridžit Kosgei iz Kenije trčala 2:14:04 h – u Next% patikama.

Još jedna zanimljivost na čitavu ovu tematiku jeste rezultat 37-ogodišnjeg Kenenize Bekelea u Berlinu 29. septembra i sjajnih 2:01:41 h gde je za samo 2 sekunde promašio oficijelni Svetski rekord Kipčogea. Bekele je izjavio da nije imao idealne pripreme za Berlin i da smatra da može oboriti Svetski rekord u budućnosti, tako da nam 2020. može doneti i iznenađenja i bilo bi zaista senzacionalno ukoliko bi Bekele pobedio Kipčogea na nekom od velikih maratona ili na Olimpijskim igrama u Tokiju, u slučaju da će obojica da trče. Ne treba zaboraviti da je Bekele bio klasa iznad Kipčogea na stazi, a staza je itekako dobar (iako ne idealan) prediktor mogućnosti na maratonu.

Nju Jork Tajms “Big data” analiza

Ogroman efekat patika se vidi kod rekreativnih trkača koji u velikoj meri obaraju svoje lične rekorde. U veoma detaljnoj analizi (Strava aplikacija je poslužila kao odlična alatka u te svrhe jer velik procenat ljudi kači svoje fajlove nakon trka i navodi tačan model patika u kojima su trčali) Nju Jork Tajmsa iz 2018. godine analizirano je 500.000 (pola miliona) maratonskih i polumaratonskih vremena od 2014. do 2018. godine i zaključak je bio jasan – trkači koji su trčali u Vaporfly patikama su ostvarivali od 3 do 4% bolja vremena nego trkači slične spremnosti u drugim patikama.

Sledeći najefikasniji model je bio 1% iza Vaporfly modela. Analiza je pokazala da nije u pitanju slučaj da brži trkači biraju Vaporlfy model, kao ni da trkači u Vaporfly modelu ne biraju brže maratonske staze u poređenju sa ostalima, kao ni da trkači koji trče u Vaporfly modelu nisu trkači koji su se više spremali za trke. Ono što je analiza tačno pokazala jeste da ako jedan od dva trkača istih ili sličnih fizičkih mogućnosti/spremnosti trči u Vaporfly patikama, a drugi ne, da prvi ima značajnu prednost.

Ineos 1:59 Challenge

Kipčogeovih 2:00:25 h u Monci je jasno dalo do znanja da je samo pitanje vremena kada će se desiti prvo trčanje ispod 2 sata. Na jesen iste godine pobeđuje Berlin u lošijim vremenskim uslovima (kiša) rezultatom 2:03:32 h. Na proleće 2018. pobeđuje London sa 2:04:16 h, a na jesen oficijelni obara Svetski rekord u Berlinu rezultatom 2:01:39 h istrčavši negativni prolaz (1:01:06 h i 1:00:33 h).

2019. godine još jednom pobeđuje London rezultatom 2:02:37 h, a par dana nakon trke vesti o novom pokašuju postaju zvanične jer je Britanska firma Ineos, na čelu sa vlasnikom Džimom Retklifom koji je rekreativni trkač i triatlonac, a ujedno i najbogatiji Britanac, pokrenula projekat Ineos 1:59 Challenge. Za stazu je izabran Beč koji je označen kao idealna staza jer je potpuno ravna i jer ima veliki pravac i minimalan broj blagih okreta gde Kipčoge neće gubiti dragocene sekunde. Studija je odrađena i pokazano je da je staza u Beču samo 4.5 sekunde sporija od idealne staze koju bi predstavljao ravan pravac dužine 42.2 km, što je impresivno. Pored toga Beč se nalazi na samo 150 metara nadmorske visine, tako da je gustina vazduha (samim tim i dostupnost kiseonika) skoro pa maksimalna.

Novi prototip – alphaFLY

Nike je u međuvremenu uveliko razvijao svoj alphaFLY prototip i u mesecima kada se Kipčoge u Keniji spremao za trčanje u Beču, pojavljivalo se više slika maskiranog prototipa. Ono što se videlo je da je patika još deblja od Next% patike i da na prednjem delu ima nešto poput vazdušnih komora. Izgleda kao da je iz filmova naučne fantastike.

Prateći detalje koji su se vremenom pojavljivale bio sam uveren da Kipčoge može čak i ispod 1:59 h da trči jer novi prototip sigurno ima dodatne beneficije u odnosu na Next% jer u suprotnom Eliud ne bi trenirao i trčao u Beču u njima. Još u avgustu 2018. godine je Nike aplicirao, sa svim nacrtima, za patentiranje tehnoloških detalja novog prototipa, tako da su i ti detalji izašli u javnost.

Videlo se da alphaFLY prototip ima čak tri karbonska dela u đonu! Tako da kada se spoje dve (odnosno 2×2) vazdušne komore (tačnije određeni elastični materijal) na prednjem delu đona, tri karbonska dela u đonu i još više Pebex pene u celom đonu u odnosu na prethodne modele dobije se patika za koju procenjujem da daje dodatnih minimum 1%, a verovatno oko 2% napretka kada je u pitanju ekonomija trčanja. Što je verovatno plus za trkačku ekonomiju od neverovatnih 6% u odnosu na prosečnu patiku drugih brendova.

U ovom momentu ne postoje studije koje se bave ispitivanjem alphaFLY prototipa, ali verujem da će u toku sledeće godine ili 2021. da se pojave prve studije i neću se iznenaditi ako se pokaže da je novi prototip patika dao Kipčogeu dodatnih 45-60+ sekundi zbog efekta očuvanja energije i efekta produženog koraka bez dodatnog ulaganje energije, koji je posledica pene, specijalnih komora na prednjem delu đona i 3 karbonska dela đona.

Tehnologija se prenosi i na tartan

Na Svetskom prvenstvu u Dohi smo videli novi tip Nike sprinterica u kojima su u prednjem delu dodate dve komore, kao i u alphaFLY modelu, samo u manjoj meri jer su u pitanju sprinterice.

Stoga se tehnologija prenosi sa puta i na stazu i verujem da će se u narednim godinama to pokazati u rezultatima širom svetskih stadiona. Uslovi za trčanje u Dohi su bili veoma nepovoljni zbog visoke vlažnosti vazduha i visokih temperatura (uprkos specijalnom stadionu) i prvenstvo je održano relativno kasno u sezoni, tako da verujem da beneficije novih sprinterica nisu došle do potpunog izražaja.

1:59:40 h

Veliki broj ljudi je pratio spektakl u Beču i Kipčoge je delovao samouveren, fokusiran i izgledalo je da kontroliše svaki momenat u toku trajanja istorijskog pohoda. Zaustavio je sat na 1:59:40 h i govor tela mu je pokazivao da je imao brže vreme u nogama. Pejseri koji su trčali u formaciji “V” su odradili odličan posao i bili su efikasni u smenama (ipak su ga pejsovali razni šampioni u drugim disciplinama), vremenski uslovi su bili idealni jer je minimalna temperatura bila 9 C, a maksimalna 11 C, a pritom je i vlažnost vazduha bila povoljnija od pokušaja u Monci.

Inače za čitav projekat je odabran period od nekoliko dana za trčanje da bi se izabrao dan sa idealnim uslovima. Ispostavilo se da su prvog dana uslovi bili veoma povoljni. Istorija je ispisana i Kipčoge je postao svetska zvezda. U Keniji mu predsednik države uručuje najviši orden – Elder of the Order of the Golden Heart of Kenya.

2:03-2:04 h maratonac koji zahvaljujući patikama i draftingu trči ispod 2 h?

Ako se postavi pitanje “Gde je Kipčoge našao tih 45 sekundi” u odnosu na Moncu (ja bih rekao gde je našao 1+ minut jer je Monca bila maksimalni napor, a Beč očigledno nije), mislim da se dobar deo odgovora može naći u novom prototipu patika. Možda su uslovi i staza dali nekoliko sekundi, kao i bolje organizovani pejseri i “V” formacija istih, verovatno je i Kipčoge fizički spremniji nego pre 2 godine (međutim teško je znati), ali sa obzirom na veliki i konstantan napredak u rezultatima, jedan element koji se poslednje 2 godine menjao u odnosu na period do 2017. godine jesu efikasnije i efikasnije patike.

Jedan od vrsnih naučnika koji već godinama veoma detaljno prati atletiku i maraton i piše analize na tu temu – Ros Taker iz Južne Afrike, je prikazao u tabeli veoma zanimljive činjenice o tome koliko Next% patike utiču na rezultate u zavisnosti od toga koliki je sportista “responder” (do koje mere ima beneficiju patika). Kada se saznanja više različitih studija ukombinuju i uzme se za činjenicu da je i Kipčoge u rangu od minimum 4% (verovatno 5-6% kada se sve ukombinuje), ono što smo gledali u Beču jeste 2:03 – 2:04 h maratonac u patikama pre 2017. godine koji zahvaljujući alphaFLY prototipu i draftingu trči ispod 2 sata.

Možda je nezahvalno pripisati Kipčogeov rezultat i njegovo istorijsko trčanje patikama i draftingu, jer je njegov poduhvat u svakom slučaju impresivan, ali podaci i studije su vrlo jasne. Bitna polemika se vodi, i tek će da se vodi, o tome da li je legalno i moralno opravdano trčati u Vaporfly patikama i da li će biti legalno i moralno opravdano trčati u alphaFLY patikama. Stvar je da su patike napravljene po IAAF standardima i ne poseduju zabranjenu tehnologiju (za alphaFLY model nisam siguran, ali verujem da će biti legalne) i da ni jedna od ideja u tim patikama nije nova, već je jednostavno Nike daleko ispred ostalih brendova u tehnološkom smislu jer je prešao iznad svih ograničenja koje su se pojavljivala u ranijim pokušajima, od karbonskog dela pa do težine patika.

Kada poredimo druge sportove, npr. biciklizam, niko ne gleda Tur de Frans i upire prstom na bicikliste zbog činjenice što ne voze gvozdene ramove i točkove iz 80-ih. Karbonski ram, nova generacija točkova i sva aerodinamička optimacija su sigurno omogoćili minimum 4% bolje rezultate u poslednjih samo 20 godina (iako u biciklizmu doping mnogo maskira i zamućuje tehnološki napredak). To važi i u mnogim drugim sportovima, iako je plivanje verovatno jedini primer gde su zabranjena odela koja su imala procenat neoprena 2009. godine. Ali imamo bazene u kojima se specifičnom temperaturom vode i specifičnom dubinom bazena omogućuje ostvarenje najboljih mogućih rezultata.

Ono što je bitno je da svaki model bude dostupan za kupovinu da bi svi sportisti imali na raspolaganju nove modele jer se ne taj način izbegava ne-fer okruženje. IAAF pravilo i nalaže da patika mora biti komercijalno dostupna kada se radi o oficijelnim trkama i šampionatima. Ostali brendovi poput Adidasa, Nju Balansa, Hoke, Skečersa, Bruksa, Asiksa itd. su ili predstavili ili pripremaju svoje modele kojima pokušavaju da zatvore razliku sa Najk modelima. I sigurno će čitava tehnologija proizvodnje patika ići u tom smeru jer je rekreativno trčanje veoma popularno i veliki je broj potencijalnih kupaca.

Asisc prototip kao glavni konkurent Vaporfly modelima?

Na Ironman Svetskom prvenstvu na Koni, istog vikenda kada je i Kipčoge trčao u Beču, Jan Frodeno pobeđuje trčeći u Asiksovom prototipu koji taj brend priprema za Olimpijske igre u Tokiju, a koji ima karbonski deo i specijalni tip đona od pene ili sunđera koji ima efekat Vaporfly patika. Uskoro ćemo viđati sve više i više novih modela drugih brendova, i mislim da nije realno očekivati da će IAAF da zabrani tehnološki napredak koji se trenutno dešava.

Trčanje ispod 2 sata na oficijelnom maratonu?

Mislim da je veoma teško da ćemo uskoro gledati trčanje ispod 2 sata na nekom od poznatih maratona, iako smatram da nije skroz nemoguće zbog novih modela patika. Pre svega vremenski uslovi moraju da se poklope, jer niko neće menjati dan održavanja maratona gde trči desetine hiljada ljudi. Zatim je tu velika, verovatno i ključna, uloga pejsera, jer za razliku od Ineos Čelendža, na oficijelnom maratonu nema luksuza smene pejsera, tako da je pitanje da li se mogu naći pejseri koji bi uspeli da drže 2:50 min/km ritam do eventualno 30 km, nakon čega bi Kipčoge bio primoran da trči bez pejsera 12 km do cilja (samim tim i da trči sa otporom vazduha 12 km).

Idealni scenario, bar kada se gleda bliska budućnost, je da na Berlinskom maratonu na svežijem danu bez kiše Kipčoge ima veliki broj pejsera do polumaratona, a da ga potom Bekele štiti od otpora vazduha do 30. ili 32. kilometra (ukoliko je u top formi). Zatim je na Kipčogeu da uspe da održi ritam do kraja maratona. Što je višestruko teži poduhvat nego trčanje u perfektnim uslovima i skoro perfektnoj zavetrini u Beču.

Zaključak

Kipčoge zaslužuje sve pohvale i nedvosmisleno je najuspešniji maratonac u istoriji jer je od 9 velikih maratona pobedio čak 8 i samo je na jednom bio drugi 2013. godine. Maraton je veoma kompleksna disciplina u kojoj mnogo stvari može da pođe naopako, odnosno disciplina u kojoj mnogo stvari mora da bude u savršenom redu, a Kipčoge iz godine u godinu pobedama i rezultatima pokazuje da je “doktorirao” distancu i da mu nema ravnog jer nije imao ni jedan loš dan na maratonu u karijeri.

Međutim kao što je navedeno u celom tekstu – bitno je razgraničiti da se trčanje maratona ispod 2 sata nije desilo samo zahvaljujući njegovom kvalitetu, klasi ili spremnosti, već i zahvaljujući sporednim elementima bez kojih ne bi bio ni blizu pravljenja istorije; to su velika efikasnost patika na trkačku ekonomiju, savršeni drafting i idealni pejsing.

Tamni oblaci iznad dugoprugaškog trčanja

Ne želim da upirem prstom u bilo koga, već samo da navedem poznate činjenice vezane za ovu tamnu stranu dugoprugaškog trčanja, a na čitaocu je da proceni u kojoj meri treba da bude skeptičan kada su u pitanju rezultati koje viđamo na maratonima.

Početkom oktobra je suspendovan Vinsent Kipsegeči, na 4 godine zbog korišćenja više različitih doping sredstava. Kenijski maratonac je 42 Kenijac koji je trenutno na služenju suspenzije. Poređenja radi trenutno ni jedan Japanac nije suspendovan. Poznato je da Kenija ima veliki problem sa dopingom (jedan od dokaza na ovom linku) i da se u apotekama u Keniji doping sredstva mogu kupiti bez ikakvog recepta, te loše vesti su više puta objavljivane. Pored toga, odsustvo puteva i infrastrukture u planinama gde atletičari treniraju automatski znači da je teže vršiti antidoping testove i zbog čega je i teže stranim antidoping agencijama da obavljaju testiranja. Plus, postoji i korupcija među antidoping kontrolorima u Keniji i bilo je slučajeva i svedočenja da su atletičari podmićivali kontrolore.

Nikada nije dobro praviti generalizaciju, jer uvek postoje ljudi sa visokim moralnim standardima, ali ne treba ni zatvarati oči pred velikim brojem znakova pored puta. Kenija je siromašna zemlja i skoro svi trkači u Keniji započinju sa ozbiljnim treningom da bi uspeli da izađu iz bede i omoguće svojim familijama nešto bolji život. Jer neuspeh automatski znači povratak u svakodnevni rad i bedu. Tako da ne čudi što je veliki broj njih spremno da rizikuje, jer oni nemaju mnogo toga da izgube.

Kipčoge je Kenijac i nisam čitao da je osuđivao svoje timske kolege zbog varanja, a to je nešto što mi se ne sviđa jer je ćutanje odobravanje i predstavlja loš znak. Njegov imidž je veoma pozitivan zbog skromnosti koja mu je vrlina, zbog radne etike i neverovatne psihičke snage, zbog čega je verovatno ljudima (pa i meni) i teže zamisliti da možda vara.

Potom je u tu skandal sa Salazarom od pre par godina. Iako je tek sada zvanično suspendovan, još pre par godina nakon svedočenja Kare Goučer, Stiva Magnesa i ostalih, je bilo jasno da su Galen Rup, Mo Farah i ostali koristili/koriste nedozvoljena sredstva i metode (npr. infuzija karnitinom je zabranjena jer je sam metod infuzije nedozvoljen makar u pitanju bila infuzija vodom). Za Rupa postoje dokumenti da je koristio testosteron još od tinejdžerskih dana, a da je Salazar na svom sinu testirao nivoe koje mogu da se unesu, a da se ne padne na testu.

Inače Farah je pre početka rada sa Salazarom bio prosečan trkač bez posebnog talenta koji bi nagovestio karijeru koju je kasnije imao na stazi. Za vrhunske rezultate u sportu su neophodni i talenat i rad, i samo jedan od ta dva faktora nije dovoljan da se bude najbolji u svetu. Farah očigledno nije vanserijski talenat što pokazuju rezultati iz njegovih ranijih dana. Ni blizu Gebreselasija ili Bekelea koji su od najranijih dana dominirali na stazi. Odustajanje i Faraha i Rupa na maratonu u Čikagu je verovatno očekivana posledica pada Salaraza i ja verujem da je njihova karijera možda i završena, bar kada su u pitanju rezultati za sami svetski vrh. Rad Oregon projekta će uskoro i da bude završen zbog svih kontraverzi.

Kada se spominje novi Svetski rekord kod žena, treba navesti dve činjenice. Prva je da je rezultat Paole Redklif do nedavno bio 2 nivoa ispred ostalih rezultata maratonki. Redklifova je trčala 2:15 h, u “staroj generaciji patika” i u periodu kada je EPO bio prevalentan i kada test za EPO nije bio dovoljno razvijen. 2015. godine je 12.000 rezultata IAAF antidoping testova procurelo u javnost među kojima su i tri testa Redklifove koji su bili izvan okvira “normalnog” tj. označeni su kao sumnjivi odnosno sa velikom verovatnoćom dopinga od strane antidoping stručnjaka. Redklifova je odbila da objavi tačne detalje rezultata u javnosti uz jeftin argument da bi oni mogli da budu loše interpretirani.

Druga činjenica se tiče agenta nove Svetske rekorderke Bridžit Kosgei koja je uspela da obori rekord Redklifove za više od minut. Njen agent je Federiko Rosa. Federiko Rosa, osim što je agent, je sa svojim ocem, koji je inače kardiolog, organizovao razne kampove u Keniji. Rosa je bio ili je i dalje agent Asbel Kipropa – Olimpijskog šampiona iz 2008. godine, Jemime Sumgong – zlatne maratonke sa Olimpijskih igara u Riu, Rite Jepto – višestruke pobednice najvećih svetskih maratona, Matjua Kisoria, Agate Jeruto i velikog broja ostalih takmičara i takmičarki. Ono što povezuje Kipropa, Sumgong, Jepto, Kosoria i Jeruto je činjenica da su svih 5 sportista pali na antidoping testovima i da su suspendovai. Mislim da nije nauka povezati određene stvari i zaključiti da je Rosa sinonim za doping. Ja lično ne mogu da pojmim zašto bi bilo koji čist sportista bio u bilo kakvoj vezi sa agentom tako uprljanog imena.

Početkom meseca je objavljen kratak dokumentarac Nemačke TV kuće ARD o doping problemu koji ima Atletska federacija Maroka i o činjenici da i određeni strani atletičari treniraju u Maroku zbog jednostavnosti dopinga i loših antidoping kontrola. Dokumentarac je dostupan na ovom linku.

Raširio sam ovu tamnu temu više nego što sam planirao, iako ona u principu nema direktne veze sa projektom trčanja maratona ispod 2 sata, ali istorija nas uči da treba da budemo skeptični i obazrivi kada su u pitanju “nadljudski” rezultati, i kada pritom postoje određeni tamni oblaci iznad tih sportista; na primer 42 trenutno suspendovana sunarodnika ili sunarodnice Kipčogea, koji su inače svi sporiji od njega.

Kipčoge je pobedio štopericu koja je bila podešena na 2 sata i ceo svet mu se divi i tako i treba da bude jer je njegov efekat veoma pozitivan pošto inspiriše mnoge trkače i sportiste, ali smatram da mu sada predstoji možda i teži zadatak – da pobedi štopericu koja nije podešena da se zaustavi. Predstoji mu da pobedi test vremena koji je ispred njega, jer validnost svakog rezultata najbolje filtrira vreme, bile to godine ili decenije.

Moja je iskrena želja da vreme pokaže da je Kipčoge stvarno najveći ikad i da je pritom ostao moralno uzdignut i pošten. Ako je tako, ostaviće svet iza sebe boljim mestom i zauvek će ostati inspiracija novim generacijama.

Članak preuzet sa linka.

I brendovi imaju vrednost, a ta vrednost može da raste i pada. Puma je uz pomoć Rijane i Juseina Bolta skočila 74%. Adidas 46%, Nike 25%. Ove godine Puma je ušla u Forbsovu listu FAB 40, sa vrednošću od 4 milijarde dolara.

Sa druge strane, Under Armour gubi tržište jer Puma i New Balance rastu. Izgleda da ljudi prepoznaju UA isključivo kao opremu za gym.

Kako se računa ovaj Forbes Fab 40? Kvantifikuje se koliko ime brenda doprinosi vrednosti atleta, događaja, biznisa ili tima (to je objašnjenje iz Forbsa). Vrednost brenda biznisa je razlika između vrednosti te kompanije i prosečne vrednosti drugih sličnih biznisa. Vrednost brenda događaja je prosečan prihod po danu od medija, sponzorstva, prodatih karata i merch-a. Vrednost brenda atleta su njihova primanja (bez plate i bonusa i bez njihovih privatnih investicija) minus prosečan prihod top deset atleta u istom sportu. Vrednost brenda nekog tima meri deo vrednosti biznisa koji nije povezan sa veličinom ili demografijom tržišta tog tima, prihodima sa stadiona i prihodima koje dele u ligi.

Koliko ja vidim, pokušali su da izbace sve prihode koji zavise od sporta i veličine tržišta, a da samo ostane ono što je prihod zbog imena (imižda, brenda) koje nosi neki subjekt.

Pored Pume, na listi su se našli i Getorade, Kentucky Derby, Conor McGregor i Los Angeles Dodgers. Sa liste ispali: MLBAM, NESN, Usain Bolt, Daytona 500 i Manchester United.

Listu iz 2017. i ranijih godina nađite ovde.

Brendovi biznisa

(vrednosti u milionima)

1. Nike, $36,800

Nike u poslednje dve godine duplo bolji od Adidas-a.

2. ESPN, $13,100

ESPN generiše više od 3 milijarde zahvaljujći mesečnim “affiliate fees” od $8, što je najveća cena bilo koje sportske mreže.

3. Adidas, $11,200

Beyoncé i Adidas su najavili saradnju kako bi razvili novu autorsku kolekciju.

4. Gatorade, $6,700

Gatorade komanduje sa 77% sportskih napitaka u USA. Powerade, Trčanje.rs partner, ima 15%.

5. Sky Sports, $4,400

Sky Sports Premier League publika je porasla za 12% u United Kingdom u 2018-19.

6. Puma, $4,000

Pumine akcije skočile 60% u poslednjih 9 meseci.

7. Under Armour, $3,500

U poslednje dve godine operativni prihod se smanjio za 72%.

8. UFC, $2,400

UFC i Dizni potpisali 7-mogodišnji ugovor o prikazivanju UFC. UFC dobija unapred novac, plus za svaki prikaz na ESPN+.

9. YES, $1,500

Ovo nemam pojma :)

10. Reebok, $800

Reebok je pao za 3% u 2018-oj, ali je ipak profitabilan.

Brend događaja

(vrednosti u milionima)

1. Super Bowl, $780

Kantar Media procenuje da je od oglašavanja SB prihodovao $382 milona što je manje od prošle godine u iznosu od $408 million.

2. Summer Olympic Games, $375

NBC procenuje da su igre u Brazilu generisale $1.2 milijardi nacionalnih oglasa.

3. NCAA Men’s Final Four, $300

Procena oglašavanja – $1.3 do $1.6 milijardi.

4. FIFA World Cup, $282

Oko 2.49 miliona ljudi je gledalo barem 30 minuta fudbala u Rusiji. To je 27.7% povećanja od Brazila.

5. College Football Playoffs, $255

ESPN plaća $470 milona i to sve do 2025.

6. WrestleMania, $245

WrestleMania 35 generisala $16.9 miliona, što je drugi najbolji učiniak. WrestleMania 32 je generisala 17.3 miliona.

7. UEFA Champions League, $168

Procene da će medijska prava i sponzorstva iznositi 3.52 milijarde dolara po sezoni do 2021.

8. Kentucky Derby, $155

Renovirali stadion i sada imaju 1800 mesta više.

9. Winter Olympic Games, $150

PyeongChang 2018 su bile najveće zimske igre na mrežama, sa 300 miliona pregleda i 1.6 milijarde prikazanih videa.

10. MLB World Series, $122

Prosečna reklama od 30 sekundi koštala je $500,000.

Brendovi atleta

(vrednosti u milionima)

1. Roger Federer, $62

Federerovih $86 miliona zarade van terena (Credit Suisse, Mercedes-Benzi Rolex) je više nego što 60% atleta zaradi ukpno.

2. Tiger Woods, $33

Vuds je od sponzora inkasirao $1.4 milijarde od kada je postao pro 1996.

3. Cristiano Ronaldo, $29

24 sata nakon što je potpisao za Juve, dres sa njegovim imenom se prodao 520,000 puta, vrednost $60 milona.

4. LeBron James, $28

Investira i zajedno sa Cindy Crawford, Arnold Schwarzenegger i Lindsey Vonn lansirao je Ladder, kompaniju koja se bavi zdravljem i velnesom.

5. Lionel Messi, $20

Mesi ima doživotni ugovor sa Adidasom. Procenuje se da je dil na $12 milona godišnje.

6. Stephen Curry, $17

U 2017, Curry je kreirao kompaniju SC30 da upravlja njegovim brend partnerstvima, investicijama i filantropskim inicijativama.

7 (t). Neymar, $15

Neymar je drugi najpopularniji atleta na društvenim mrežamama sa ukupno 200 miliona pratilaca.

7 (t). Phil Mickelson, $15

$700 miliona sponzorskog novca u karijeri.

9. Virat Kohli, $14

Najboji kriket igrač na svetu.

10. Conor McGregor, $12

Pre nego što je izgubio u poslednjem meču, potpisao je ugovor sa Reebok-om na 5 miliona dolara godišnje. Batine se isplate :))

Brendovi timova

(vrednosti u milionima)

1. Dallas Cowboys, $1,039

Kauboji prave više novca od sponzora i premijum mesta za sedenje od bilo kog drugog NFL tima.

2. New York Yankees, $815

Jenkiji generišu $100 miliiona više od bilo kog MLB tima.

3. Real Madrid, $725

Real Madrid još 8 godina u Adidasu, a ugovor je vredan $113 milona po godini, plus 20% od prodaje timske opreme.

4. Los Angeles Lakers, $674

Lejkersi prihoduju $150 godišnje od lokalnih TV i radio stanica.

5. Golden State Warriors, $606

Voriorsi imaju Rakuten reklamu na dresu – $20 miliona godišnje.

6. New York Knicks, $563

Niksi imaju najverniju publiku, $60 miliona u prodatim kartama.

7. Los Angeles Dodgers, $554

$170 milliona lokolanih TV prava, najviše u MLB.

8. Boston Red Sox, $532

9. Chicago Cubs, $518

Lansiraju svoju mrežu za gledanje utakmica.

10 (t). New England Patriots, $465

Pobedili na Super Bowl.

10 (t). Barcelona, $465

Beko sponzor plaća $63 miliona na 3 godine.

Jedna od najlepših planinskih trka u regiji, najavljuje svoje peto, jubilarno izdanje za 20. juni 2020. godine, a prve prijave već stižu.

Peto izdanje Vučko Traila u organizaciji Planinarskog društva Željezničar održaće se u subotu 20. juna 2020. godine. Zvaničan početak prijava najavljen je spektakularnim videom koji evocira najlepše prizore sa ovogodišnje trke.

Vučko Trail najbrojnija je trail trka u Bosni i Hercegovini, koja je ove godine okupila 579 takmičara iz 21 zemlje sveta, te im ponudila jedinstveno sportsko iskustvo trčanja  kroz netaknute planinske predele Bjelašnice i Visočice. 

Ono po čemu je trka posebna jeste to da se odvija na tri staze, različitih težina i dužina, tako da je atraktivna kako iskusnim trail trkačima, tako i rekreativcima i onima koji se tek žele okušati u trčanju u prirodi. I naredne godine, trka će se odvijati na stazama dužine 13, 37 i 63 kilometra, pa će svi zainteresovani moći da odaberu pravu dužinu za sebe.  

Za četvrti Vučko Trail tražio se „broj više“, pa je organizator odlučio za peto izdanje trke limit podići na 750 takmičara. Svi zainteresovani već se mogu prijaviti na https://www.stotinka.hr/hrv/dogadjaj/1058, uz povoljnije cene startnina za izvršene uplate do 2. marta 2020. godine.

“Video koji smo objavili je naša najbolja najava – kratka, ali nabijena emocijama. Emocijama trkača, ali i sviju nas koji godinu dana živimo Vučko Trail i trudimo se da bude sve bolji i da opravdamo povjerenje ljudi koji su nam poklonili svoje vrijeme. Mnogo je trka u svijetu i u regionu i zato nam mnogo znači kada trkači prepoznaju naš trud i vraćaju nam se iz godine u godinu.

To povjerenje smo odlučili nagraditi, pa 2020. godine, pored ovogodišnjih pobjednika, besplatne startnine poklanjamo trkačima koji su učestvovali na svim izdanjima trke do sada.

Izuzetno smo ponosni što nam se iz godine u godinu pridružuju trkači iz sve više zemalja svijeta, ali naša je najveća želja da imamo što više domaćih trkača, zbog kojih sve ovo i radimo. Obećavamo vam da i naredne godine idemo jače, više i duže. Vaše je samo da nam se pridružite.”, izjavio je Dalvin Kadirić, ispred organizacionog tima Vučko Traila.  

U organizaciji Atletskog saveza Beograda, a pod pokroviteljstvom Gradskog sekretarijata za sport i omladinu održana je u subotu, 19. oktobra 2019. godine, na glavnim centralnim ulicama grada Beograda 68. Ulična trka oslobođenja grada Beograda.

Na trci seniora na 5000m u ženskoj konkurenciji nastupile su 4 atletičarke, a u muškoj 15 takmičara. U ženskoj konkurenciji nastupile su 2 žene iz Srbije i 2 iz Kenije, a u muškoj 3 stranca i 12 ljudi iz Srbije.

Nekada je i Beogradski maraton imao “Trku kroz istoriju” na koju su pozivani samo elitni strani (ne prva liga Kenije i Etiopije, već druga ali i jedan tada osrednji Eluid Kipčoge je trčao ovu trku), najbolji regionalni i domaći atletičari, no trka je bila na Kalemgdanu, snimana je iz helikoptera i prenošena na RTS-u. Totalno napredno u to vreme, a sada vidimo i za današnje pojmove ovo bi bio neviđeno jak događaj!

Šta sa Trofejom Beograda?

U vremenu kada se atletika menja pod uticajem masovnog trčanja i kada baza u atletici (misli se na klubove koji rade sa sportistima) ne može da producira kvalitetne trkače, Atletski savez Beograda ima obavezu da porazmisli da li ovaj format Trofeja Beograda ima smisla, te da li postoji realan kapacitet u ASB da se trci da novi smisao?

Sistemski problem je naravno u repliciranju starih projekata, pa tako i Trofej Beograda kao i Trka u Beograđanki se realizuju na jednom bazičnom nivou, “samo da se održe” i nema prave vizije gde se ta trka smešta u sistem takmičenja na putu, sistem turizma u Beogradu i Srbiji, sistem rekreacije i masovnog sporta.

Javni poziv ASB na stratešku saradnju

Pozivamo ovom prilikom javno Atletski savez Beograda da zajedno damo novu viziju Trofeju Beograda i da ga kroz 10 godina etabliramo kao najdragoceniju trku na 5km u Beogradu, da dobijemo 5 zvezdica Evropske atletike i za to vreme barem srebrnu labelu (silver label) IAAF.

Zajedno možemo kreirati održiv događaj koji će na najbolji način promovisati Beograd, dovući regionalnu trkačku scenu u naš grad, biti važna trka za sve Beograđane koji žive u njemu i promovisati ono što ta trka i treba da radi – Oslobođenje Beograda kroz jedan inkluzivan, aktivan i zdrav pristup.

Kao i prethodnih pet godina i ovog decembra družićemo se i trčati na Košutnjaku! PSK Balkan se tradicionalno pobrinuo da u to doba godine ne manjka avanture, i to na omiljenom mestu beogradskih trejlaša i ljubitelja šume.

Prošle godine dočekala nas je prava zima tog vikenda, sa puno snega, ali i leda i blata na stazi, a prethodninh godina dešavalo se i trčanje u majicama :) Izveštaj i fotografije sa prošlogodišnje (jubilarne pete) trke pogledajte OVDE.

Trka će se održati u subotu, 21. decembra 2019. godine sa početkom u 11 časova.

Staza je kružna (trke su na 6 km i 12 km) i markirana trakama celom dužinom. Vodi kroz šumu Košutnjaka. Staza od 12 km podrazumeva prelazak staze od 6 km dva puta.

Kao i do sada, trku podržavaju Planinarski savez Beograda i Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda.

Startni paket

Svakom učesniku su namenjeni: kesa, startni broj, finišerska medalja i elektronska diploma.
Okrepa će biti postavljena na svaka 3 kilometra.

Za pobednike u svim kategorijama biće obezbeđene diplome i adekvatne nagrade.

Kategorije

– kadeti / kadetkinje do 15 godina starosti (6 km; besplatno učešće)
– juniori / juniorke od 16 do 21 godina starosti (trka na 6 km)
– seniori / seniorke od 22 do 45 godina starosti (trka na 12 km)
– veterani / veteranke od 46 do 65 godina starosti (trka na 6 km)
– stariji veterani / starije veteranke preko 65 godina starosti (trka na 6 km)

Startnina i prijave

– 500 din za prijave do 29. novembra
– 700 din za prijave do 16. decembra

Prijave se vrše preko sajta Runtrace.org.

Uputstvo za uplatu

– Primalac: PSK Balkan
– Adresa: Jovanke Radakovic 11c, 11000 Beograd
– Iznos: Zavisno od uzrasta i datuma uplate (pogledaj pod “kategorije”)
– Žiro račun: 150-1852847-50 Direktna banka
– Svrha uplate: Trka Košutnjak
– Poziv na broj: Vaš broj telefona

Napomene

– Juniori / juniorke (stariji od 18 godina) i veterani / veteranke koji procene da su psihofizički spremni mogu se prijaviti za trku na 12 km, s tim da se u tom slučaju takmiče u kategoriji seniora / seniorki bez obzira na godine starosti.
– Svi takmičari trče na sopstvenu odgovornost i potrebno je da budu fizički spremni za trku.
– Učesnik može odustati od trke i nije u obavezi da o tome obavesti organizatora, a organizator nije u obavezi da vrati uplaćeni novac.

Sve dodatne informacije u vezi sa trkom biće blagovremeno objavljivane na sajtu kluba i na facebook stranici kluba.

Facebook event: https://www.facebook.com/events/2413470392034663/

Kontakt

Tel: +381 64 1824440
E-mail: pskbalkan.trke@gmail.com
www.pkbalkan.org

Beogradski trkački klub je želeo da proširi svoju publiku i postavi svoje brend i postojanje u svest većeg dela Beograđana i Begrađanki. BRC u trkačkoj zajednici ljudi znaju, ako ste duže tu i trčite trke, verovatno da znate za Klub, ipak postoji ogroman broj ljudi koji nije čuo za Klub a koji bi bio zadovoljan korisnik usluga Kluba. Zato smo se odlučili za jedan drugačiji pristup kampanji, a mehaniku prenosimo za sve koji bi da promovišu trčanje.

Newsjacking ili kačenje na aktuelnosti je oprobana marketing fora u kojem se naš brend vezuje za nešto što je aktuelno. Ideja je da se to uradi u prvih 24h ili manje. Odličan opis i primeri ovog principa su kod Istoka Pavlovića, a tekst je ispod.

BRC je kasnio uveliko sa ovom kampanjom, jer je Pobednik skinut na restauraciju još pre skoro 2 nedelje, ali smo ipak odlučili da radimo sedmodnevno zagrevanje “Gde je Pobednik?“, pre puštanja ovog videa. Nakon zagrevanja na mrežama i isceniranim posterima na različitim lokacijama, usledila je premijera filma o Pobedniku.

Premijera filma

Film Gde je pobednik?, povezuje ideju Pobednika sa svim trkačima Beograda, što je jedan od stubova BRC-a RUNNERS OF BELGRADE!.

Ideja filma je da slavimo trčanje i slavimo uspehe svih ljudi koji trče, nevezano za brzinu, godine, pol ili npr. klub kojem pripadamo. Slavi se trčanje, i kroz trčanje i sam pokret koji je u osnovi svakog života. Kada nema pokreta nema ni života.

Nova strategija članstva BRC

Marketing ciljevi ove kampanje su naravno povećanje broja članova Beogradskog trkačkog kluba. Ipak BRC do sada nije omogućavao nikakvo drugačije članstvo osim da trenirate sa nama u Beogradu, što je klasičan fitnes-gym membership model poslovanja. Taj broj članova u BRC-u varira od 200 do 450 u proteklih 6 godina.

Ipak BRC je daleko od običnog trkačkog ili fitnes kluba. BRC je pre svega jedna izvanredna zajednica sjajnih ljudi i lajfstajl brend koji trčanjem prenosi poruku o ispunjenijem i bogatijem životu, a tek onda niz vežbovnih procedura i programa kojim trkači pospešuju svoje rezultate.

Za potrebe daljeg razvoja i vizije BRC-a kao najveće zajednice trčanja i aktivnog života sa 100.000 članova širom planete kreirana je i nova BRC strategija članstva (ne važi za aktivne članove!) u kojoj smo po uzoru na NYRR klub članarinu omogućili svim Beograđanima i ljudima koji žele da budu deo BRC familije.

Postati prijatelj Kluba je besplatno, a godišnje članarine kreću od 1200 RSD za godinu dana.

Nastavak kampanje slediće kroz brand kampanju da smo svi pobednici, ali i prodajnu kampanju kroz koju će se komunicirati benefiti članstva kao i svi programi u Beogradu koje Beograđani i gosti Beograda mogu trenirati kod nas u toku zimske sezone 19-20.

Kampanju realizuje efikasan tim koji se sastoji od Koordinatora kampanje (Campaign director), komjuniti menadžera zaduženog za društvene mreže i dizajn, ADS menadžera zaduženog za oglašavanje, a svi odgovaramo Direktoru BRC-a koji sa svojim timom organizuje različita offline dešavanja (treninge, foto i video snimanja i drugo).

U okviru Serbia marathon-a, a po ugledu na slične konferencije koje se održavaju u Evropi i svetu i na onu koju smo imali priliku da posetimo u Banja Luci na Edu Coaching Forumu, organizovaće se specijalizovana strukovna konferencija za organizatore trka u Srbiji i regionu.

Ova inicijativa godi svima nama u poslu i predstavlja sliku scene koja raste i koja želi da se unapređuje. Moja iskustva sa AIMS konferencije i konferencije Evropske atletike su takva da su to dobre prilike da se organizatori sretnu, podele iskustva sa svojih trka i čuju neke nove zanimiljive inicijative.

Lično, utisak o našoj zajednici je takav da je svako sa svakim neprijatelj, da postoji puno zavisti, da je tolerancija i kapacitet za razgovor i kada se ne slažemo minimalan. To je, rekao bih, tipično za celokupno naše obrazovanje koje nije naučilo da debatuje, već da mnogo više spletkari i tračari.

Ipak sama pojava konferencije i jasno odvajanje resursa Atletskog saveza Srbije u ovoj oblasi je veliki korak napred, jer kao i ovaj blog Dnevnih opservacija i to je jedna od inicijativa koja promoviše profesionalni rad i napredak kompetencija organizatora trka.

Još uvek se ne znaju detalji konferencije, ali znamo naziv “Unapređivanje trka izvan stadiona: Menadžment– Brending; Marketing – Fandrejzing“. Očekujemo potvrdu govornika i tačne nazive predavanja i oblika rada.

Poziv na konferenciju

Prenosimo vam pismo Direktora ASS, gospodina Slobodana Brankovića, kao poziv na konferenciju, a ujedno za sva pitanja možete pisati Koordinatoru trka van sadiona pri ASS, Goranu Čegaru.

Poštovani organizatori atletskih trka izvan stadiona,

Koristim ovu priliku da vas pozovem da učestvujete u programu međunarodne atletske priredbe »1. Serbian Marathon«, koja će biti realizovana u Beogradu, 16. i 17. novembra 2019. godine.

Pored prvenstva Srbije i prvenstva Balkana u maratonu, koji će biti održani 17. novembra 2019. godine na Novom Beogradu, sa startom u 10.00 časova ispred “Štark arene”, a na osnovu zaključaka sa prve konferencije ASS održane 30. marta 2019. godine u Jagodini, održaće se druga konferencija ASS u kongresnoj sali hotela “M” (Beograd), 16. novembra 2019. godine.

Temu konferencije (“Unapređivanje trka izvan stadiona: Menadžment– Brending; Marketing – Fandrejzing“), razmatranu iz više uglova, realizovaće predstavnici organizatora prestižnih maratona iz regiona i Evropske atletike.

Početak konferencije biće u 15.00 časova, a završetak do 19.00 časova. Zajedničku večeru za organizatore i goste prirediće Atletski savez Srbije, nakon završetka konferencije, u restoranu hotela “M”.

Troškove zajedničke večere 16.11. i noćenje sa doručkom 16/17.11. u hotelu “M” (za delegiranog predstavnika organizatora trka izvan stadiona), kao i transport prijavljenog predstavnika od hotela “M” do “Štark arene” na dan trke, regulisaće Atletski savez Srbije. Ostali eventualno zainteresovani učesnici konferencije (mogu da učestvuju u radu konferencije slobodno), snose sami troškove smeštaja i ishrane u hotelu “M”, ili to pitanje regulišu na drugi način.

Vidimo se.

Završila se i ta Ljubljana, jedan od najiščekivanijih događaja u regionu svake godine, ko se vratio bez snažnih utisaka – taj kao da nije ni bio. U isto vreme, u Beogradu se traži Pobednik, gde je?? Kažu da sada svi znaju gde je? Osvrnućemo se na vikend za nama i tim povodom pričamo sa Dražom, velikim entuzijastom i vođom tima koji masovno inspiriše beogradski trkački pokret. Ne zamerite ako skrenemo sa teme na neki inspirativan razgovor…

BRC je tradicionalno Ljubljanski maraton izabrao za diplomsku trku iliti završnu trku letnje sezone. BRC žurka je bila prava trkačka u dva smisla: svi su došli sa medaljama i u patikama za trčanje :)

Dražo, po čemu će se pamtiti ta Ljubljana 2019 ?

Postoje mnoge stvari zbog kojih se čovek oseti lepo u životu, a trčanje je spojilo sve nas (najmlađi član je imao 15 godina, najstariji 56) i trčanje jeste jedini sport koji može da spoji različite generacije bez ikakve razlike u odnosu na pol, brzinu, različite poslove kojima se ljudi bave.

Trčanje je zapravo oaza u savremenom životu, trenutak kad si kao retko kad sam sa sobom i to vreme od sat vremena koje čovek posveti sebi 3x nedeljno zapravo je jedno pusto ostrvo o kojem svi maštamo da odemo i odmorimo se.  Primeri za to su trčanje jedne članice sa detetom u kolicima, kao i početak zajedničkog života kroz prosidbu na kraju trke.

A kada se osvrneš na letnju sezonu, šta je ona donela?

Letnja sezona u BRC-u je donela umrežavanje još većeg broja ljudi u jednu zajednicu oko BRC-a. Po prvi put smo realizovali Nordijsko hodanje i Triatlon. Trenirali smo na 3 različite lokacije sa povremenim izletima. Cela zajednica BRC-a je postala veća za neke nove trkače, hodače i triatlonce gde su jedni druge motivisali da rade neke stvari za koje su mislili da ne mogu. Klub je brojao više od 300 članova preko leta, što znači da je 300 ljudi poverilo brigu o svom zdravlju, napretku, sjajnom iskustvu upravo BRCu. 

Gotovo da ne postoji lepši osećaj od Ade ujutru posle LSD treninga kada svi članovi bezbrižno završavaju radnu nedelju u druženju posle treninga.

Na sajtu belgraderunningclub.com sada je moguće prijavljivanje za novu sezonu grupnih treninga.

Šta kuvate za zimu i 13. sezonu u BRC-u?

U novoj sezoni treniramo dva puta nedeljno trčanje napolju na NBG keju kod Ušća i na Dorćolu kod nas u Habu. Posebni treninzi snage i tehnike se sprovode u Atletskoj dvorani jer za te aspekte potrebni su maksimalno dobri uslovi. Nejlepši trening je LSD na Adi subotom. Ciljne trke su Linc i Beograd.

Za koga je dizajniran program u zimskoj sezoni?

Za svakoga! Bez obzira na prethodno iskustvo, svi su dobrodošli u BRC. Maratonci, polumaratonci, trejlaši, jangstersi – svi koji žele da ponesu ovakvu titulu ili da poboljšaju svoje rezultate – ovde će naći pravu podršku i adekvatan program.

A gde je POBEDNIK?

Pobednik je zapravo sve vreme u nama, naizgled malim ljudima koji rade fantastične stvari, predstavljaju inspiraciju i utiču na sredinu lepim primerom. Pobednik simboliše svakog ko posle posla krene na trening, obuje patike i istrči. Mišljenja sam da ljudi pomalo zaboravljaju sebe u moru informacija pored kojih prolaze svaki dan, a BRC upravo radi suprotno: podseća te da si pobednik koji može mnogo više od samog života!