Puls predstavlja srčani ritam. Srce svakim svojim otkucajem pumpa krv prema svim delovima našeg tela, omogućavajući normalan rad organizma. Puls se prilađava svakoj našoj aktivnosti, bilo fizičkoj ili psihičkoj.
Da bi se organizam dodatno snadbeo kiseonikom i hranjivim materijama preko krvi, puls se manje ili više povećava. U toku jakih fizičkih napora puls može da se poveća do jedne prirodne granice koja je za svakog čoveka individualna. Ta granica se naziva maksimalni puls.
Kakva vam je forma takav vam je puls
Razlika između onih koji su utrenirani i onih koji nisu je u reakciji srca (i celog kardiovaskularnog sistema) na napor. Neutrenirano srce je manje i pri fizičkom naporu ono pokušava da ispumpa što više krvi. Kako nije u stanju da ispuni očekivanja organizma za kiseonikom, osoba se brzo zadiše i umori. Zato jedan sportista ima veće srce koje ”sporije radi”, ali pumpa više krvi.
Izdržljivost i kondicija direktno utiču na to kako se osećate dok trčite, pa što više trenirate imaćete stabilniji puls i kasnije ćete se umarati.
Tri vrste pulsa
- Puls u apsolutnom mirovanju, (resting HR) je puls koji će vam pokazati u kakvoj ste kondiciji. On se meri odmah posle jutarnjeg buđenja i to je najniži puls koji može da se izmeri. Za one koji ne treniraju, ovaj puls je oko 60, kod rekreativaca oko 50, dok je kod veoma utreniranih sportista, atletičara i maratonaca ovaj puls oko 40.
- Puls u dnevnom mirovanju (ambient HR) meri se u budnom stanju u toku dana kada se ne obavljaju fizičke aktivnosti, dakle, u periodu odmaranja, sedenja ili ležanja. Kod neaktivnih i rekreativaca ovaj puls je oko 70, a kod utreniranih sportista od 50 do 60.
- Maksimalni puls (max HR) je najveći broj otkucaja srca u minuti. Ova vrednost je individualna i menja se sa godinama. Najprecizniji način određivanja maksimalnog pulsa je pomoću testa opterećenja kod sportskog lekara, na traci ili biciklu. Ovaj pokazatelj je veoma važan, a na osnovu njega se određuju zone treninga, prema utvrđenim procentima.
Formula za određivanje maksimalnog pulsa
Možete približno da izračunate svoj maksimalni puls u zavisnosti od vaših godina. Ne brinite ukoliko je broj koji dobijete mnogo veći ili manji, zapamtite, ovo je okviran rezultat.
max HR = 220 – godine života
Srčani puls možete da izmerite pomoću instrumenata, ali i ručno, na vratnoj arteriji ili na zglobu ruke. Stavite tri prsta na mesto pulsa i izbrojte broj otkucaja u toku od 10 sekundi i dobijeni broj pomnožite sa 6. Možete da merite broj otkucaja u toku od 12 sekundi, ali onda taj broj množite sa 5. Biće vam lakše da odredite svoj puls posle treninga nego pre njega, jer se puls jače oseća nakon proticanja viška krvi.
Vaš srčani ritam tokom dana može varirati nevezano od fizičke aktivnosti. Puls se ubrzava ako ste uzbuđeni, anksiozni, ljuti ili ako ste u bolovima ili imate groznicu. Pušači i aktivni konzumenti alkohola i kafe, mogu imati ubrzaniji srčani ritam od drugih.
Brzina opadanja pulsa nakon treninga
Još jedan od pokazatelja utreniranosti je i brzina vraćanja srčanog ritma u normalu (60-100 otkucaja u minuti) nakon vežbanja. Što ste u boljoj kondiciji, to vam se puls brže spušta.
Puls najbrže opada u prvoj minuti nakon prestanka sa vežbanjem i trebalo bi da se snizi za 20 otkucaja. Ukoliko se plus u prvoj minuti spušta za manje od 12 otkucaja, to se smatra abnormalnom brzinom oporavka srčanog ritma i postoji veći rizik od srčanog udara pa možda ne bi bilo loše da posete stručnjaka.
Koliko je potrebno da se puls popuno vrati u normalu, zavisi od puno faktora: vaše utreniranosti, starosti (deci puls opada brže nego odraslima), intenziteta i dužine trajanja treninga (što intenzivniji i duži trening, to je vreme vraćanja pulsa u normalu duže). Ono što je najvažnije je da primećujete opadanje u svakoj minuti, i to najveći broj otkucaja u prvoj, a zatim znatno manji u svakoj sledećoj što ste bliži normalnom srčanom ritmu.
Uređaji za merenje pulsa
Uređaji za merenje pulsa se nazivaju pulsmetri ili pulsometri, a obično imaju dva dela: traku sa senzorom (predajnik) koji se obmota oko grudnog koša i koji šalje impulse u prijemnik koji se nosi kao ručni sat. Na displeju prijemnika se isčitava trenutni puls, srednji i maksimalni broj otkucaja srca, kao i ostali podaci u zavisnosti od modela (zona treninga, potrošnju kalorija i masti itd.).
Da li vodite dovoljno računa o svom pulsu kada trčite?
The post Srčani puls – sve što treba da znate appeared first on TRČANJE.rs.